Jerusalim u biblijsko vreme — šta otkriva arheologija?
U JERUSALIMU se dešava zanimljiva poveća arheološka aktivnost, pogotovo od 1967. Mnoga mesta iskopavanja sada su otvorena za javnost, pa hajde da posetimo neka od njih i vidimo kako se arheologija poklapa s biblijskom istorijom.
Jerusalim kralja Davida
Područje na koje Biblija ukazuje kao na goru Sion, na kojoj je bio izgrađen drevni Davidov grad, izgleda poprilično beznačajno u metropoli savremenog Jerusalima. Iskopavanja u Davidovom gradu, koja je predvodio preminuli profesor Jigel Šilo od 1978. do 1985, otkrila su masivnu građevinu stepeničastog kamenja, to jest potporni zid, na istočnoj padini ovog brda.
Profesor Šilo je tvrdio da to moraju biti ostaci nekog ogromnog temelja zidova terasa na kojima su Jevuseji (stanovnici pre Davidovog osvajanja) izgradili tvrđavu. On je objašnjavao da je ta građevina stepeničastog kamenja, koju je pronašao na vrhu ovih zidova terasa, pripadala novoj utvrdi koju je David izgradio na mestu te Jevusejske tvrđave. U 2. Samuilovoj 5:9, čitamo: „David osta u tvrđavi koju nazva gradom Davidovim. On podiže građevine na sve strane, i izvan i unutra Milona.“
U blizini ove građevine nalaze se ulazi u drevni vodovodni sistem grada. Neki njegovi delovi izgleda potiču iz Davidovog vremena. Izvesne izjave u Bibliji u vezi s jerusalimskim sistemom vodenih tunela pokrenule su pitanja. Na primer, David je svojim ljudima rekao da „bilo ko, ko pobije Jevuseje, neka, pomoću vodenog tunela, dođe u kontakt“ s neprijateljem (2. Samuilova 5:8, NW). Davidov zapovednik Joav, učinio je to. Šta se tačno mislilo izrazom ’vodeni tunel‘?
Postavljena su i druga pitanja, u vezi s poznatim Siloamskim tunelom, koji su verovatno iskopali inženjeri kralja Jezekije u osmom veku pre n. e., i na koji se ukazuje u 2. Kraljevima 20:20 i 2. Letopisa 32:30. Kako su dva tima kopača tunela, kopajući sa suprotnih krajeva, uspela da se sretnu? Zašto su izabrali vijugavi put, što je tunel učinilo znatno dužim nego da je bio prav? Kako su imali dovoljno vazduha za disanje, pogotovo zbog toga što su verovatno koristili uljane lampe?
Časopis Biblical Archaeology Review, ponudio je moguće odgovore na takva pitanja. Den Gil, geološki savetnik na ovim iskopavanjima, citiran je kako kaže: „Ispod Davidovog grada postoji dobro razvijeni prirodni sistem karsta. Karst je geološki termin koji opisuje nepravilni region ponora, pećina i kanala koji je podzemna voda stvorila, probijajući se i protičući kroz podzemne formacije stena... Naše geološko ispitivanje tih podzemnih učinaka vode ispod Davidovog grada ukazuje da su oni bili oblikovani, u suštini, veštim ljudskim proširivanjem prirodnih (kraških) erozivnih kanala i okana koja su bila uključena u funkcionalne sisteme za vodosnabdevanje.“
To može pomoći da se razume kako je Siloamski tunel bio iskopan. On je možda sledio krivudavi put nekog prirodnog kanala ispod brda. Timovi koji su radili sa oba kraja mogli su iskopati provizoran tunel, menjajući oblik postojećih špilja. Zatim je iskopan jedan strmi kanal za vodu, od Geonskog izvora do Siloamskog jezerceta, koje je verovatno bilo smešteno unutar gradskih zidina. To je bio pravi inženjerski podvig, pošto visinska razlika između dva kraja iznosi samo 32 centimetra, uprkos dužini od 533 metra.
Izučavaoci su odavno priznavali da je glavni izvor vode ovog drevnog grada bio Geonski izvor. On se nalazio izvan gradskih zidina, ali ipak dovoljno blizu da se iskopa tunel i okno duboko 11 metara, koje je stanovnicima omogućavalo da crpu vodu, bez potrebe da izlaze izvan zaštitničkih zidina. Ono je poznato kao Vorenovo okno, nazvano po Čarlsu Vorenu koji je otkrio ovaj sistem 1867. Ali, kada su taj tunel i okno bili načinjeni? Jesu li postojali u Davidovo vreme? Da li je taj tunel Joav koristio? Den Gil odgovara: „Da bismo ispitali da li je Vorenovo okno u stvari bilo prirodan ponor, analizirali smo jedan fragment krečnjačke kore s njegovih nepravilnih zidova na ugljenik-14. Nije ga bilo nimalo, što ukazuje da je kora stara više od 40 000 godina: to pruža nedvosmisleni dokaz da ovo okno nije mogao iskopati čovek.“
Ostaci iz vremena Jezekije
Kralj Jezekija je živeo u vremenu kada je Asirski narod pokoravao sve na svom putu. U šestoj godini njegove vladavine, Asirci su uzeli Samariju, glavni grad desetoplemenskog kraljevstva. Osam godina kasnije (732. pre n. e.) Asirci su ponovo došli, pripretivši Judi i Jerusalimu. Druga letopisa 32:1-8 opisuje strategiju Jezekijine odbrane. Postoje li ikakvi vidljivi dokazi iz ovog perioda?
Da, godine 1969, profesor Neman Avigad je otkrio ostatke iz ovog perioda. Iskopavanja su otkrila jedan deo masivnog zida, čiji je prvi deo dugačak 40 metara, širok 7, i, prema nekim procenama, 8 metara visok. Ovaj zid je delom stajao na stenovitom tlu, a delom na nedavno izgrađenim kućama. Ko je izgradio ovaj zid, i kada? „Dva odlomka iz Biblije pomogla su Avigadu da tačno odredi doba i svrhu zida“, izveštava jedan arheološki časopis. Ovi odlomci glase: „Jezekija se ohrabri i prezida sav oboreni zid, podiže kule i ozida još jedan zid s polja“ (2. Letopisa 32:5). „Razvaliste kuće da utvrdite zid“ (Isaija 22:10, DK). Današnji posetioci mogu videti deo ovog takozvanog Širokog zida u Jevrejskoj četvrti Starog grada.
Različita iskopavanja takođe otkrivaju da je u to vreme Jerusalim bio daleko veći nego što se to do sada mislilo, verovatno zbog priliva izbeglica iz severnog kraljevstva nakon što su ga Asirci pokorili. Profesor Šilo je procenio da je jevusejski grad zauzimao površinu od oko 6 hektara. U Solomonovo doba, on je zauzimao bezmalo 16 hektara. Do vremena kralja Jezekije, 300 godina kasnije, utvrđeno područje grada naraslo je na oko 60 hektara.
Groblja iz perioda prvog hrama
Groblja iz perioda prvog hrama, to jest, pre nego što su 607. godine pre n. e. Vavilonci uništili Jerusalim, jesu daljnji izvor informacija. Kad je iskopana grupa grobnih pećina na padinama doline Hinom 1979/80, došlo se do spektakularnih otkrića. „U čitavoj istoriji arheoloških ispitivanja u Jerusalimu, ovo je prvo od vrlo malo smestišta prvog hrama, pronađeno s čitavim svojim sadržajem. Ono je sadržalo preko hiljadu predmeta“, kaže arheolog Gabrijel Barkaj. On nastavlja: „Najmiliji san svakog arheologa koji radi u Izraelu, a pogotovo u Jerusalimu, jeste da pronađe pisani materijal.“ Nađena su dva mala srebrna svitka, i šta su sadržala?
Barkaj objašnjava: „Kad sam video razmotanu srebrnu traku, i stavio je pod lupu, video sam da je površina prekrivena fino načinjenim slovima, ispisanim nekim oštrim instrumentom na vrlo tankom i lomljivom listu od srebra... Božansko ime koje se jasno pojavljuje u ovom napisu, sastavljeno je od četiri hebrejska slova ispisana drevnim hebrejskim pismom, jod-he-vav-he.“ U jednoj kasnijoj publikaciji, Barkaj dodaje: „Na naše iznenađenje, obe srebrne pločice bile su ispisane formulacijama blagoslova, skoro identičnim s biblijskim Svešteničkim blagoslovom“ (Brojevi 6:24-26). To je bio prvi put da je Jehovino ime pronađeno na nekom napisu otkrivenom u Jerusalimu.
Kako su izučavaoci datirali ove srebrne svitke? Uglavnom na temelju arheološkog konteksta u okviru kojeg su pronađeni. U tom smestištu, pronađeno je više od 300 komada grnčarije koja se može datirati, i koja ukazuje na sedmi i šesti vek pre n. e. Pismo, kad se uporedi s drugim datiranim napisima, ukazuje na taj isti period. Svici su izloženi u Izraelskom muzeju u Jerusalimu.
Uništenje Jerusalima 607. pre n. e.
Biblija nam u 25. poglavlju 2. Kraljevima, 36. poglavlju 2. Letopisa i 39. poglavlju Jeremije, govori o uništenju Jerusalima 607. pre n. e., izveštavajući da je Navuhodonosorova vojska spalila grad. Jesu li nedavna iskopavanja potvrdila ovaj istorijski izveštaj? Prema profesoru Jigelu Šilu, „dokaze [o uništenju od strane Vavilonaca] u Bibliji... dopunjuje jasan arheološki dokaz; potpuno uništenje brojnih struktura, i požar koji je proždro različite drvene delove kuća.“ Nadalje je prokomentarisao: „Tragovi ovog uništenja pronađeni su u svakom iskopavanju koje je sprovedeno u Jerusalimu.“
Posetioci mogu videti ostatke ovoga uništenja koje se desilo pre više od 2 500 godina. Izraelska kula, Spaljena soba i Kuća kuglica jesu nazivi popularnih arheoloških lokacija sačuvanih i otvorenih za javnost. Arheolozi Džejn M. Kahil i Dejvid Tarler, sažimaju to u knjizi Ancient Jerusalem Revealed: „To da su Vavilonci izvršili opsežno uništenje Jerusalima očito je ne samo iz debelih slojeva ugljenisanih ostataka nađenih u građevinama kao što su Spaljena soba i Kuća kuglica, već isto tako i u dubokom kamenom kršu srušenih građevina koje su pronađene na istočnoj padini. Biblijski opis uništenja grada... nadopunjuje arheološki dokaz.“
Dakle, biblijsku sliku Jerusalima iz Davidovog vremena pa sve do njegovog uništenja 607. pre n. e., na mnoge načine potvrđuju arheološka iskopavanja izvršena u zadnjih 25 godina. A, kako stoje stvari s Jerusalimom iz prvog veka n. e.?
Jerusalim u Isusovim danima
Iskopavanja, Biblija, jevrejski istoričar Josif iz prvog veka i drugi izvori, pomažu izučavaocima da predstave sliku Jerusalima iz Isusovih dana, pre nego što su ga Rimljani 70. n. e. uništili. Jedan model, izložen iza jednog velikog hotela u Jerusalimu, redovno biva osavremenjen u skladu sa onim što nova iskopavanja otkrivaju. Glavna karakteristika grada bila je hramska gora, kojoj je Irod udvostručio veličinu, u poređenju sa onom iz Solomonovog vremena. Bila je to najveća platforma u drevnom svetu, koju je načinio čovek, površine od oko 480 sa 280 metara. Neki gradivni kameni težili su 50 tona, a jedan čak blizu 400 tona, „bez premca po veličini, bilo gde u drevnom svetu“, prema jednom izučavaocu.
Nije čudo što su neki ljudi bili šokirani kad su čuli Isusa kako kaže: „Razvalite ovaj hram, i za tri dana ću ga podignuti.“ Oni su mislili da je pod tim podrazumevao ogromnu zgradu hrama, iako je on mislio na „hram tela svoga“. Zato su rekli: „Četrdeset i šest godina građen je ovaj hram, i ti za tri dana da ga podigneš!“ (Jovan 2:19-21). Kao rezultat iskopavanja u okolini hramske gore, posetioci sada mogu videti delove zidova i drugih arhitektonskih karakteristika iz Isusovog vremena, i čak mogu koračati stepenicama kojima se on verovatno peo do južnih vrata hrama.
Nedaleko od ovog zapadnog zida na hramskoj gori, u Jevrejskoj četvrti Starog grada, nalaze se dva lepo restaurirana mesta iskopavanja iz prvog veka n. e., poznata kao Spaljena kuća i Irodijadina četvrt. Nakon otkrivanja Spaljene kuće, arheolog Neman Avigad je napisao: „Bilo je prilično jasno da su ovu građevinu spalili Rimljani 70. n. e., tokom uništenja Jerusalima. Prvi put u istoriji iskopavanja unutar grada, izašao je na svetlo dana živ i jasan arheološki dokaz o gorenju ovog grada.“ (Vidite fotografije na 12. strani.)
Neka od ovih otkrića bacaju svetlost na neke događaje u Isusovom životu. Ove građevine su bile smeštene u Gornjem gradu, gde su živeli bogati ljudi Jerusalima, uključujući i prvosveštenike. U kućama su pronađena brojna ritualna kupatila. Jedna izučavateljka primećuje: „Veliki broj kupatila svedoči o tome da su se stanovnici Gornjeg grada, u periodu drugog hrama, striktno držali zakonâ o ritualnoj čistoći. (Ovi zakoni su zabeleženi u Mišni, koja deset glava posvećuje detaljima mikve.)“ Ove informacije nam pomažu da razumemo Isusove komentare o ovim ritualima fariseja i književnika (Matej 15:1-20; Marko 7:1-15).
U Jerusalimu je takođe pronađen iznenađujuće veliki broj kamenih posuda. Neman Avigad primećuje: „Zašto se, onda, pojavljuju tako iznenada i u tolikim količinama u jerusalimskom domaćinstvu? Odgovor leži u domenu halahe, jevrejskih zakona o ritualnoj čistoći. Mišna nam govori da kamene posude spadaju u one predmete koji nisu podložni nečistoći... Kamen jednostavno nije bio podložan ritualnom prljanju.“ Nagađa se da to objašnjava zbog čega je voda koju je Isus pretvorio u vino bila čuvana u kamenim, a ne u zemljanim posudama (Levitska 11:33; Jovan 2:6).
Poseta Izraelskom muzeju, pružiće pogled na dve neobične urne. Časopis Biblical Archaeology Review, objašnjava: „Urne su prvenstveno bile upotrebljavane grubo rečeno stotinu godina pre nego što su Rimljani 70. n. e. uništili Jerusalim... Preminuli su bili stavljani u nišu izdubljenu u zidu pećine grobnice; nakon što se telo raspalo, kosti su se skupljale i stavljale u urnu — posudu obično od ukrašenog krečnjaka.“ Dve izložene urne pronađene su u novembru 1990. u jednoj pećini grobnici. Arheolog Zvi Grinhat izveštava: „Reč... ’Kajafa‘ na dvema urnama u grobu prvi put se ovde pojavljuje u arheološkom kontekstu. To je verovatno naziv porodice prvosveštenika Kajafe, pomenutog... u Novom zavetu... Isus je iz njegove kuće bio predat rimskom prokuratoru Pontiju Pilatu.“ Jedna urna je sadržala kosti čoveka od oko 60 godina. Izučavaoci pretpostavljaju da su to stvarno kosti Kajafe. Jedan izučavalac ove nalaze povezuje s Isusovim vremenom: „Novčić koji je nađen u jednoj drugoj urni kovao je Irod Agripa (37-44 n. e.). Dve urne s napisom Kajafa možda datiraju čak s početka tog veka.“
Vilijam G. Dever, profesor bliskoistočne arheologije na Univerzitetu u Arizoni, komentarisao je o Jerusalimu: „Nije preterano reći da smo u poslednjih 15 godina više naučili o arheološkoj istoriji od ovog ključnog mesta, nego u prethodnih 150 godina zajedno.“ U nedavnim decenijama mnoge poveće arheološke aktivnosti u Jerusalimu zaista su pružile nalaze koji objašnjavaju biblijsku istoriju.
[Izvor slike na 9. strani]
Reprodukcija Jerusalima u vreme drugog hrama - na prostoru hotela Holyland, u Jerusalimu
[Slike na 10. strani]
Iznad: jugozapadni ugao jerusalimske hramske gore
Desno: prolazak kroz Jezekijin tunel