Pasenje Božjeg stada s ljubavlju
„Pasite stado Božje koje vam je predato“ (1. PETROVA 5:2).
1, 2. Koja je Jehovina dominantna osobina, i kako se ona manifestuje?
KROZ celo Sveto pismo, jasno je da je ljubav Božja dominantna osobina. „Bog [je] ljubav“, kaže 1. Jovanova 4:8. Pošto se njegova ljubav izražava na delu, 1. Petrova 5:7 kaže da Bog „brine za vas“. U Bibliji se način na koji Jehova brine za svoj narod upoređuje s načinom na koji pastir pun ljubavi nežno brine za svoje ovce. „Evo ide Gospod, ide Bog... kao pastir će on stado svoje pasti, u naručje svoje uzeće jaganjce, nosiće ih u nedrima i vodiće dojilice“ (Isaija 40:10, 11). Kako je utešno za Davida bilo što je mogao da kaže: „Gospod je moj pastir, ništa mi ne fali [„ništa mi neće nedostajati“, DK]!“ (Psalam 23:1).
2 Odgovarajuće je što Biblija upoređuje ljude koji imaju Božju naklonost sa ovcama, jer su ovce miroljubive, podložne, poslušne njihovom brižnom pastiru. Kao Pastir pun ljubavi, Jehova duboko brine za svoj ovcama sličan narod. On to pokazuje zbrinjavajući ih materijalno i duhovno i vodeći ih kroz teške „poslednje dane“ ovog zlog sveta prema njegovom dolazećem pravednom novom svetu (2. Timoteju 3:1-5, 13; Matej 6:31-34; 10:28-31; 2. Petrova 3:13).
3. Kako je psalmista opisao način na koji Jehova brine za svoje ovce?
3 Zapazi Jehovinu brigu s ljubavlju za svoje ovce: „Oči Gospodnje su nad pravednima, uši njegove čuju jauk njihov... Pravednike čuje Gospod kad zacvile, i izbavlja iz zemlje spomen njihov. Gospod je kod onih koji su skromna srca, i spasava one koji su smerna duha. Mnoge su nevolje pravednika, ali Gospod uvek ga izbavlja“ (Psalam 34:16-20 [34:15-19, DK]). Kakvu veliku utehu Univerzalni Pastir pruža za svoj ovcama sličan narod!
Primer Dobrog pastira
4. Kakva je uloga Isusa u brizi za Božje stado?
4 Božji sin, Isus, dobro je učio od svog Oca, jer Biblija naziva Isusa „pastir dobri“ (Jovan 10:11-16). Na njegovu vitalnu službu Božjem stadu skreće se pažnja u Otkrivenju u 7. poglavlju. U 9. stihu, Božje sluge naših dana nazivaju se „mnoštvo veliko... od svakoga roda i plemena, naroda i jezika“. Zatim, 17. stih kaže: „Jagnje [Isus]... spašće ih [’biće njihov pastir‘, Ča], i izvešće ih na izvore vode žive, i Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih.“ Isus vodi Božje ovce ka vodama istine koje vode do večnog života (Jovan 17:3). Zapazi da je Isus nazvan „Jagnje“, što ukazuje na njegove sopstvene osobine slične ovčijim, budući da je on glavni primer podložnosti Bogu.
5. Kako je Isus osećao prema ljudima?
5 Isus je na zemlji hodao među ljudima i video je njihovo jadno stanje. Kako je on reagovao na njihovo loše stanje? „Sažali mu se [mnoštvu naroda], jer beše klonulo i smeteno, kao ovce koje nemaju pastira“ (Matej 9:36). Ovce bez pastira u velikoj meri pate od ruku grabežljivaca, kao i ovce koje imaju nebrižne pastire. Ali Isus je brinuo veoma mnogo, jer je rekao: „Dođite k meni vi svi koji se trudite i koji ste opterećeni, i ja ću vam odmor dati. Uzmite jaram moj na sebe, i primite nauk moj, jer sam ja blag i smeran u srcu, i naći ćete mir dušama svojim. Jer je jaram moj blag i breme je moje lako“ (Matej 11:28-30).
6. Kakvu obzirnost je Isus pokazao prema podjarmljenima?
6 Biblijsko proročanstvo je proreklo da će Isus prema ljudima postupati s ljubavlju: „Gospod [me] pomaza... da zavijem u srcu ranjene... da utešim sve žalosne“ (Isaija 61:1, 2; Luka 4:17-21). Isus nikada nije prezirao siromašne i nevoljne. Umesto toga, on je ispunio Isaiju 42:3: „Trske on stučene neće prelomiti, i stenjak koji još gori neće ugasiti.“ (Uporedi Matej 12:17-21.) Ožalošćeni su bili kao stučena trska, kao stenjak koji samo što se nije ugasio zbog nedostatka ulja. Shvatajući njihovo jadno stanje, Isus je prema njima pokazao saosećanje i ulio im je snagu i nadu, lečeći ih duhovno i telesno (Matej 4:23).
7. Kuda je Isus upućivao ljude koji su mu se odazvali?
7 Ljudi slični ovcama odazvali su se Isusu u velikim brojevima. Njegova nauka je bila tako privlačna da su službenici koji su bili poslati da ga uhapse izvestili: „Nikad čovek nije tako govorio kao taj čovek“ (Jovan 7:46). A licemerne religiozne vođe su se žalile: „Svet za njim ide“! (Jovan 12:19). Ali Isus nije želeo čast ili slavu za sebe. On je upućivao ljude ka svom Ocu. On ih je poučavao da služe Jehovi iz ljubavi prema Njegovim divnim osobinama: „Ljubi Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim“ (Luka 10:27, 28).
8. Kako se poslušnost koju Božji narod daje Bogu razlikuje od onoga što drugi daju svetskim vladarima?
8 Jehova se s ponosom raduje kad njegovu univerzalnu suverenost podupire njegov ovcama sličan narod, na temelju njihove ljubavi prema njemu. Oni voljno izabiraju da mu služe zbog njihovog spoznanja o njegovim privlačnim osobinama. Kako se to razlikuje od vođa ovoga sveta koje njihovi podanici slušaju jedino iz straha, ili nevoljko, ili zato što imaju neki skriven motiv! O Jehovi ili o Isusu nikada se ne bi moglo reći ono što je rečeno o jednom papi rimokatoličke crkve: „Mnogi su mu se divili, svi su ga se bojali, niko ga nije voleo“ (Vicars of Christ—The Dark Side of the Papacy, od Petera De Rose).
Okrutni pastiri u Izraelu
9, 10. Opiši vođe drevnog Izraela iz prvog veka.
9 Za razliku od Isusa, religiozne vođe Izraela njegovih dana nisu imale ljubav prema ovcama. Oni su bili poput pređašnjih vladara u Izraelu o kojima je Jehova rekao: „Teško pastirima Izrailjevim, koji pasu sami sebe! Ne trebaše li stado da pasu pastiri?... Slabe među njima ne krepiste i bolesne ne lečiste, ranjene ne zavijaste, odagnane ne dovodiste natrag, izgubljene ne tražiste, nego silom i žestinom gospodariste nad njima“ (Jezekilj 34:2-4).
10 Kao ti politički pastiri, jevrejske religiozne vođe iz prvog veka bili su tvrda srca (Luka 11:47-52). Da bi to ilustrovao, Isus je ispričao o Jevreju koji je bio opljačkan, pretučen i ostavljen polumrtav pored puta. Jedan izraelski sveštenik je prolazio tuda, ali kad je video tog Jevreja, on je prešao na suprotnu stranu puta. Jedan Levit je učinio isto. Zatim je jedan neizraelac, prezreni Samarićanin, prošao tuda i smilovao se žrtvi. On je previo njegove rane, stavio ga na jedno živinče, preneo ga u jednu gostionicu i pobrinuo se za njega. Platio je vlasniku gostionice i rekao da će ponovo svratiti da plati sve dodatne troškove (Luka 10:30-37).
11, 12. (a) Kako je zloća religioznih vođa u Isusovim danima dostigla vrhunac? (b) Šta su Rimljani konačno učinili religioznim vođama?
11 Religiozne vođe Isusovih dana bile su tako pokvarene da kada je Isus vaskrsao Lazara iz mrtvih, prvosveštenici i fariseji su sazvali sinedrijum i rekli: „Šta ćemo činiti? Ovaj čovek čini mnoga čudesa. Ako ga ostavimo tako, svi će u njega verovati, pa će doći Rimljani i uzeće nam i zemlju [„mesto“, NW] i narod“ (Jovan 11:47, 48). Njih nije bilo briga za dobro što je Isus učinio u korist mrtvog čoveka. Oni su bili zabrinuti za svoje položaje. Zato „od toga dana rešiše da se on [Isus] ubije“ (Jovan 11:53).
12 Da njihova zloća bude gora, prvosveštenici zatim „rešiše da se i Lazar ubije, jer se mnogi Judeji odvajahu zbog njega, i verovahu u Isusa“ (Jovan 12:10, 11). Njihovi sebični napori da zaštite svoje položaje bili su beskorisni, jer Isus im je rekao: „Eto vam se pusta ostavlja kuća vaša!“ (Matej 23:38). U ispunjenju tih reči, u toj generaciji su Rimljani došli i ’uzeli njihovo mesto i njihov narod‘, i njihove živote takođe.
Pastiri puni ljubavi u hrišćanskoj skupštini
13. Koga je Jehova obećao da će poslati da pase njegovo stado?
13 Umesto okrutnih, sebičnih pastira, Jehova je podigao Dobrog pastira, Isusa, da brine za Njegovo stado. On je takođe obećao da će podići potpastire pune ljubavi da brinu za ovce: „Daću im pastire koji će ih čuvati, i neće se one više bojati“ (Jeremija 23:4). Tako, kako u hrišćanskim skupštinama prvog veka tako i danas, ’po svim gradovima postavljaju se starešine‘ (Titu 1:5). Ti duhovno stariji muževi koji udovoljavaju kvalifikacijama izloženim u Pismu treba da ’pasu stado Božje‘ (1. Petrova 5:2; 1. Timoteju 3:1-7; Titu 1:7-9).
14, 15. (a) Kakav stav je učenicima bilo teško da razviju? (b) Šta je Isus učinio da im pokaže da starešine treba da budu ponizne sluge?
14 U brizi za ovce, starešine moraju „pre svega“ imati „postojanu ljubav“ prema njima (1. Petrova 4:8). Budući da su bili previše zabrinuti za prestiž i položaj, Isusovi učenici su to morali da nauče. Zato kada je majka dvojice učenika rekla Isusu: „Odredi... da ova moja dva sina sednu jedan s desne a jedan s leve strane tebi, u kraljevstvu tvome“, ostali učenici su postali ozlojeđeni. Isus im je rekao: „Poglavari narodni gospodare nad narodima, i... velikaši vladaju njima. Neće tako biti među vama, nego koji god hoće da bude velik među vama, da vam bude sluga i koji hoće među vama da bude prvi, da vam bude sluga“ (Matej 20:20-28).
15 Jednom drugom prilikom, nakon što su se učenici ’prepirali o tome ko je najveći‘, Isus im je rekao: „Ko hoće da bude prvi, neka bude od sviju poslednji, i svima sluga“ (Marko 9:34, 35). Niskost uma i voljnost da služe morali su postati deo njihove ličnosti. Ipak, učenici su i dalje imali poteškoća s tim idejama, jer baš u noći pre nego što je Isus umro, na njegovoj poslednjoj večeri, nastalo je „prepiranje“ među njima oko toga ko je najveći! Do toga je došlo uprkos tome što im je Isus pokazao kako starešina mora da služi stadu; on se ponizio i oprao im noge. On je rekao: „Kad dakle ja vama oprah noge, Gospod i Učitelj, i vi ste dužni jedan drugome noge prati. Jer vam ja dadoh primer, da i vi tako činite kao što ja vama učinih“ (Luka 22:24; Jovan 13:14, 15).
16. Koje komentare je 1899. Kula stražara dala o najvažnijoj osobini starešina?
16 Jehovini svedoci su oduvek naučavali da starešine moraju da budu takve. Pre skoro jednog stoleća, Kula stražara od 1. aprila 1899, skrenula je pažnju na Pavlove reči iz 1. Korinćanima 13:1-8 i zatim rekla: „Apostol jasno ističe da znanje i oratorstvo nisu najbitnija merila, nego da ljubav koja prožima srce i koja se pruža kroz čitav životni put, i koja pokreće naša smrtna tela i deluje na njima, jeste pravo merilo — stvaran dokaz našeg božaskog odnosa... Vodeća karakteristika koju treba tražiti u svakome ko se prihvata kao sluga crkve, da služi u svetim stvarima, treba pre svega da bude duh ljubavi.“ Ona je skrenula pažnju na to da su muževi koji ne bi ponizno služili iz ljubavi „opasni učitelji, i verovatno bi učinili više štete nego koristi“ (1. Korinćanima 8:1).
17. Kako Biblija naglašava osobine koje moraju imati starešine?
17 Tako stariji muževi ne smeju da ’vladaju‘ nad ovcama (1. Petrova 5:3). Umesto toga, oni treba da predvode u tome da budu „jedan drugome dobri, milostivi“ (Efescima 4:32). Pavle je naglasio: „Obucite se dakle... u srdačnu milost, dobrotu, poniznost, blagost i ustrpljivost... A iznad svega toga obucite se u ljubav, koja je sveza savršenstva“ (Kološanima 3:12-14).
18. (a) Kakav izvrstan primer je ostavio Pavle u ophođenju s ovcama? (b) Zašto starešine ne smeju da ignorišu potrebe ovaca?
18 Pavle je naučio da to čini, te je rekao: „Među vama [smo] bili puni blagosti, kao što dojilica nežno neguje decu svoju, tako smo mi, u živoj ljubavi prema vama, hteli da vam damo ne samo jevanđelje Božje, nego i život svoj, – toliko ste nam omileli bili!“ (1. Solunjanima 2:7, 8). U skladu s tim on je rekao: „Utešavajte malodušne, podržavajte slabe, budite prema svakome ustrpljivi“ (1. Solunjanima 5:14). Bez obzira na vrstu problema koju bi im ovce mogle izneti, starešine treba da imaju na umu Poslovice 21:13: „Ko na viku ubogoga uho svoje zatiskuje, i sam će zavikati, ali neće odgovora naći.“
19. Zašto su starešine pune ljubavi blagoslov, i kako ovce reaguju na takvu ljubav?
19 Stariji muževi koji s ljubavlju pasu stado blagoslov su za ovce. Isaija 32:2 je prorekao: „Svaki će biti kao zaklon od vetra, kao utočište od poplave, kao potoci žive vode u presuhoj zemlji, kao senka od velike stene u zemlji zažarenoj.“ Mi smo srećni što znamo da mnoge naše starešine danas odgovaraju tom divnom opisu osveženja. Oni su naučili da primenjuju sledeće načelo: „Bratskom ljubavlju budite jedan prema drugome ljubazni. Čašću jedan drugoga pretecite [„većeg činite“, DK]“ (Rimljanima 12:10). Kad starešine pokazuju tu vrstu ljubavi i poniznosti, ovce reaguju time što im pružaju ’izobilnu ljubav za dela njihova‘ (1. Solunjanima 5:12, 13).
Poštovati korišćenje slobodne volje
20. Zašto starešine moraju poštovati slobodnu volju?
20 Jehova je stvorio ljude sa slobodnom voljom da donose svoje vlastite odluke. Dok starešine treba da savetuju i čak da disciplinuju, oni ne treba da kontrolišu život ili veru drugog. Pavle je rekao: „Ne kao da mi gospodarimo vašom verom, nego sarađujemo u vašoj radosti; a vi u veri čvrsto stojite“ (2. Korinćanima 1:24, Ča). Da, „svaki [će] svoje breme nositi“ (Galatima 6:5). Jehova nam daje mnogo slobode unutar granica njegovih zakona i načela. Tako starešine treba da izbegavaju postavljanje pravila tamo gde se ne krše načela iz Pisma. I treba da se odupiru svakoj sklonosti da nude svoja lična mišljenja kao dogmu ili da dozvole da se njihov ego ispreči ako se neko ne slaže s takvim gledištima (2. Korinćanima 3:17; 1. Petrova 2:16).
21. Šta se može naučiti iz Pavlovog stava prema Filimonu?
21 Zapazi kako je Pavle, dok je bio zatvorenik u Rimu, postupao s Filimonom, jednim hrišćanskim vlasnikom robova u Kolosima u Maloj Aziji. Filimonov rob po imenu Onisim pobegao je u Rim, postao hrišćanin, i pomagao Pavlu. Pavle je pisao Filimonu: „Želeo sam bio da ga kod sebe zadržim, da mi na mesto tebe posluži dok sam u okovima za jevanđelje, ali bez tvog pristajanja ne htedoh ništa učiniti, da tvoje dobročinstvo ne bi ispalo kao usiljeno, nego od dobre volje“ (Filimonu 13, 14). Pavle je vratio Onisima, tražeći od Filimona da ga tretira kao hrišćanskog brata. Pavle je znao da stado nije njegovo; ono je Božje. On nije bio njegov gospodar nego njegov sluga. Pavle nije diktirao Filimonu; on je poštovao njegovu slobodnu volju.
22. (a) Šta starešine treba da razumeju u vezi s tim kakav je njihov položaj? (b) Kakvu vrstu organizacije Jehova razvija?
22 Kako Božja organizacija raste, imenuje se više starešina. Oni, kao i iskusnije starešine, moraju razumeti da je njihov položaj, položaj ponizne službe. Na taj način, dok Bog pokreće svoju organizaciju prema novom svetu, ona će nastaviti da raste kako on želi — dobro organizovana ali ne žrtvujući ljubav i saosećanje radi efikasnosti. Na taj način će njegova organizacija postati još privlačnija ovcama sličnim pojedincima koji će u njoj videti dokaz da „Bog sve pomaže na dobro onima koji ga ljube“. To treba očekivati od jedne organizacije koja se temelji na ljubavi, zato što „ljubav nikad ne prestaje“ (Rimljanima 8:28, Ča; 1. Korinćanima 13:8, DK).
Kako bi odgovorio?
◻ Kako Biblija opisuje Jehovinu brigu za svoj narod?
◻ Kakvu ulogu igra Isus u brizi za Božje stado?
◻ Koju glavnu karakteristiku moraju imati starešine?
◻ Zašto starešine moraju uzeti u obzir slobodnu volju ovaca?
[Slika na 16. strani]
Isus, „pastir dobri“, pokazivao je saosećanje
[Slike na 17. strani]
Pokvarene religiozne vođe urotile su se da ubiju Isusa