Poglavlje 19
Čvrsta poznastva i izbor partnera
1–4. (a) Kada su čvrsta poznanstva postala uobičajena? (b) Kakvi su brakovi u zemljama gde nisu uobičajena čvrsta poznanstva? (v) Šta konačno odlučuje da li je neki običaj dobar ili loš?
SVAKI normalan čovek želi naći pravu radost u životu. Biblija pokazuje da je ta želja ispravna, jer ona navodi radost kao „plod“ Božjeg duha (Galatima 5:22). Naročito u Zapadnim zemljama smatraju mnogi mladi ljudi čvrsto poznanstvo jednim od najvažnijih sredstava u nalaženju radosti. Često se dogovaraju da budu zajedno s nekim drugog pola, bez pratnje. Šta reći o tome?
2 Ti možeš čvrsto poznastvo smatrati sasvim normalnim, jer je ono uobičajeno u mnogim zemljama. Ali, nije uvek bilo tako. U knjizi The Family in Social Context objašnjava se: „Ljubavni sastanci kakve poznajemo verovatno su se razvili tek nakon prvog svetskog rata.“ Ipak, u mnogim zemljama čvrsta poznanstva nisu uobičajena. Još danas ima zemalja u kojima se mlada i mladoženja vide prvi put na svojoj svadbi. Sve pripreme potrebne za sklapanje braka vrše roditelji ili možda neki „bračni posrednik“ ili „prosilac“.
3 Naravno, ako živiš u zemlji u kojoj je uobičajeno da mladi ljudi idu zajedno i da sami biraju bračnog partnera, može ti izgledati neshvatljivo da u drugim zemljama nije tako. Ali, osobe koje žive u tim zemljama čude se možda običajima koji vladaju tamo gde ti živiš. Oni mogu čvrsta poznanstva i udvaranje među mladim ljudima, smatrati nerazumnim ili čak sablažnjivim. Neka devojka iz Indije objasnila je jednom poznatom zapadnjačkom bračnom savetniku: „Kako bismo mogli prosuditi karakter mladića kog sretnemo i s kojim se sprijateljimo? Mi smo mladi i neiskusni. Naši su roditelji stariji i razumniji i ne mogu se tako lako prevariti kao mi... Smatram da je vrlo važno udati se za pravog čoveka. Ja bih lako mogla da pogrešim, ako bih sama morala da ga tražim.“
4 Dakle, umesto da smo ograničeni i mislimo da su običaji na koje smo navikli najbolji, potrebno je da nastojimo da proširimo svoj horizont. Konačno, rezultati odlučuju da li je neki običaj dobar ili loš. U Bibliji čitamo u Propovedniku 7:8, DK: „Bolji je kraj stvari, nego početak joj“. Mi moramo pridodati da je u mnogim zemljama u kojima mladi ljudi imaju čvrsta poznanstva i gde sami sebi biraju bračnog druga, veliki procenat brakova koji nisu u redu, i završavaju pred sudijom za razvod.
ČVRSTA POZNANSTVA
5–8. (a) Kako nam pomažu reči iz Propovednika 11:9, 10, da uzmemo u obzir posledice našeg postupanja, koje mogu delovati na dogledno vreme? (b) Zašto mnogi mladi ljudi žele čvrsto poznanstvo?
5 Ako pridaješ važnost razumnom razmišljanju o nečem, onda nemoj da gledaš samo na to do čega trenutno vodi čvrsto poznanstvo, nego takođe kakve će to imati dugoročne rezultate. Naš Stvoritelj nam je pomoć u tome. On želi da mi stvarno budemo i ostanemo srećni. Zato nalazimo u njegovoj Reči poziv: „Uživaj dok si mlad; i idi kud te srce tvoje vodi i kuda oči tvoje gledaju; ali znaj da će te za sve to Bog pred sud svoj zvati. Ukloni žalost od srca svoga, i zlo od tela svoga, jer su i mladost i zora taština (ništavnost, New World Translation)“ (Propovednik 12:1, 2 [11:9, 10, DK]). Šta to znači?
6 To znači da Stvoritelj želi da se raduješ svojoj mladosti. Ali, istovremeno on želi da se ne ponašaš tako, da bi to štetilo tvom kasnijem životu. Nažalost, to se vrlo često događa, tako da se jedan pisac današnjeg vremena osetio navedenim da napiše: „Većina ljudi potroši prve godine svog života na to, da bi zadnje upropastili.“ Ti sigurno ne bi želeo da ti se dogodi tako nešto. Bog to takođe ne želi. Ali, Biblija pokazuje, takođe u knjizi Propovednika, da Bog smatra mlade ljude odgovornim za to što čine. Njihova mladost ih neće sačuvati od nošenja posledica puta kojim su pošli.
7 Sve je to u direktnoj vezi s čvrstim poznanstvima. Kako to? Pitaj se: „Zašto želim te sastanke? Šta tražim, što ne bih mogao imati u društvu više drugih? Zašto želim biti zajedno s osobom drugog pola?“ Zar to nije naročito zato što osećaš sve veći interes za drugi pol? To proizlazi iz toga što je nečija telesna privlačnost vrlo važna za to da li je on kao partner poželjan.
8 Mnogi mladi ljudi koji imaju čvrsto poznanstvo često priznaju da još nisu ozbiljno razmišljali o braku, ili da osobu s kojom se sastaju ne žele stvarno za bračnog partnera. U većini mesta gde su takvi sastanci uobičajeni, oni se smatraju samo vrstom zabave, mogućnošću da se provede jedno veče ili kraj sedmice. Neki mladići koji ne žele biti „drugačiji“ od ostalih imaju prijateljicu, zato što vršnjaci imaju takođe prijateljicu. Ipak, nema sumnje da čvrsto poznanstvo može dovesti do „neprijatnosti“, čak do „nesreće“. Pogledajmo zašto.
POSLEDICE TELESNIH DODIRA
9–11. (a) Koji su telesni dodiri obično povezani s čvrstim poznastvom? Zašto postoji prirodna naklonost, da budeš uvek intimniji? (b) Zašto može to kod neoženjenih osoba dovesti do nervnih napetosti? (v) Čija nesreća može biti posledica ako telesni dodiri dovedu do bluda?
9 Čvrsta poznanstva su većinom povezana s telesnim dodirima — s držanjem ruku, poljupcima i još više. U početku može već dodir ruke drugoga biti nešto vrlo prijatno i može prouzrokovati unutrašnje zagrevanje za nekoga. Ali, nakon određenog vremena može to da izgubi svoju draž, ne imajući više to isto delovanje. Dotičnima se može to opet svideti tek ako idu korak dalje, time da se na primer poljube. Ali i to postaje možda nešto uobičajeno, čak malo dosadno. Kako dolazi do toga?
10 To dolazi zato što seksualna strast pripada lancu koji treba dovesti do određenog učinka. Prva karika je prvi dodir. Zadnja karika je seksualni odnos, koji je prema Božjoj Reči, zadržan za bračne partnere. Sve što leži između toga može voditi do te zadnje karike. Zar nije dakle, ako nisi oženjen, razumno ne započeti s prvom ili bilo kojom karikom tog lanca? Učiniti to donosi „neugodnost“. Zašto? Jer se telo postavlja na nešto što mu još ne pripada, naime na zadnju kariku lanca. Pobuditi prohtev za polnim odnosom, a ne zadovoljiti ga, dovodi do razočarenja i do nervnih napetosti.
11 Čak blud ne čini kraj „neugodnosti“. Umesto toga može voditi do „nesreće“. Kako? Postoje mnogi razlozi. Blud može prouzrokovati polnu bolest. Devojka može zatrudneti, a time se neki par može osećati prisiljenim da sklopi brak, za koji u stvari još nije spreman. To ne bi vodilo u srećnu budućnost. Ali, mladić bi se takođe mogao ustezati da oženi devojku, a onda bi ona morala sama da odgaja dete, bez supruga. Ili, možda se oseća prisiljenom da izvrši abortus, što je prema Bibliji vrsta ubistva. Zar to nije „nesreća“? Možda si uveren da čvrsto poznanstvo neće imati takve posledice. Ali, mnogi od onih koji su upali u takve poteškoće bili su isto tako uvereni kao ti. Pitanje se opet vraća na ono, da li si spreman za brak ili ne.
TVOJ LIČNI RAZVOJ
12, 13. Kako može čvrsto poznanstvo kočiti lični razvoj? Čije je društvo zato korisnije?
12 Čak ako čvrsto poznanstvo ne vodi neposredno u „nesreću“, može ipak imati druge štete. Jedna šteta je u tome, što se tvoj interes ograničava samo na jednu osobu — i to u vreme kada bi zbog tvog razvitka do emocionalne zrelosti bilo vrlo korisno da se družiš s mnogim različitim osobama. Ako si mladić koncentriši se najpre na to da zaista postaneš muškarac, gajeći uglavnom prijateljstvo s muškarcima, koji vole ono što je pravo. Od njih možeš naučiti muške sposobnosti i muški način života. Ako si mlada devojka interesuj se najpre da napreduješ zaista do žene, time što izvlačiš korist iz zajednice sa ženama, koje će ti pomoći da pridobiješ žensko znanje i ženski način života. Čvrsto poznanstvo u stvari prekida i koči takav razvitak.
13 Pre nego što čvrsta poznanstva postanu uobičajena, mladi ljudi imaju mnogo toga što ih može radovati. I ti imaš tu mogućnost. Možeš naći pravu radost u tome da se zabavljaš s drugima, da naučiš da pridobiješ sposobnost da radiš na određenim zadacima, da učestvuješ u igrama i da razgledaš znamenitosti. Može te veoma radovati da učiniš sve to s nekim istog pola ili s grupom. Često ćeš utvrditi da je tvoja radost sve veća što je veći tvoj krug prijatelja, i ako uključuje kako one koji su isto stari kao ti, tako i one koji su stariji i neke koji su mlađi.
KADA SE VENČATI?
14, 15. (a) Šta misliš o ranom braku? (b) Koju odgovornost imaju roditelji, kada njihova deca požele da se venčaju?
14 Jednom ipak dođe vreme kada kao mlad čovek imaš želju da se oženiš. Kada je za to najbolje vreme — kada je neko još tinejdžer? Uopšte ne, jer su činjenice pokazale da većina ranih brakova nije tako srećna kao brakovi u kojima su partneri (ili najmanje jedan) stariji kod sklapanja braka. Jedan sociolog je pisao: „Istraživanja su pokazala da je kvota rastava ili broj nesrećnih brakova mnogo veći kod ranijih brakova, nego kod bračnih partnera koji su kasnije stupili u brak.“
15 S druge strane ne postoji biblijski temelj za potpuno odbijanje ranih brakova. Uopšte, zakon ostavlja roditeljima pravo da na temelju svoje sposobnosti mudrog rasuđivanja odluče šta je prema njihovom mišljenju najbolje za njihovo dete i šta može najpre doprineti njihovoj sreći i dobrobiti. Oni mogu da odluče da li žele ili ne žele dati dozvolu za venčanje svojim sinovima i kćerima, koje još nadziru. S obzirom na mnoge probleme koji se danas javljaju, i s obzirom na visoki procenat promašenih brakova, moraju da odluče tek nakon zrelog razmišljanja. Te činjenice moraju takođe mlade ljude da navedu na opreznost, kako se na njih ne bi primenila poslovica: „Ženidba brza i žalost brza!“ Ludo je neobuzdano juriti kroz vrata samo zato što su otvorena, ako uopšte nemamo pojma šta nas očekuje iza njih.
IZBOR BRAČNOG PARTNERA
16–19. (a) Kako će se primena načela iz Galatima 5:13 pokazati korisnom, ako mladi ljudi smeju sami da biraju svog partnera? (b) Koji cilj treba imati čvrsto prijateljstvo? Na šta treba biti spreman, ako se sklopi čvrsto prijateljstvo? (v) Zašto je korisno da osobu drugog pola upoznaš u zajednici s drugima?
16 U nekim područjima mladić sme da bude zajedno s devojkom samo onda ako je prisutan najmanje jedan od roditelja ili neka starija osoba. Ali, u mnogim Zapadnim zemljama često se nekom paru dozvoljava da bude zajedno bez pratnje. Zato se postavlja pitanje: Kako da se ponašaju mladi ljudi ako im se dozvoli takva sloboda, ako žele da njihovo prijateljstvo dovede do srećnog i uspešnog braka?
17 Sloboda donosi uvek odgovornost sa sobom. Ukoliko se zato nalaziš pred spomenutim pitanjem, bilo bi dobro da misliš na dobro načelo, koje nalazimo u Galatima 5:13. Apostol Pavle govori ovde naravno o duhovnoj slobodi, koju hrišćanstvo donosi onima koji ga prihvataju. Ali, to načelo može da se primeni na svaku vrstu slobode, naročito ako želimo da postignemo dobre rezultate i da dođemo u Božju milost. Apostol je pisao: „Vi ste, braćo, na slobodu pozvani. Samo pazite da od te slobode ne načinite izgovor za življenje po pȕti, nego postanite iz ljubavi sluge jedan drugome.“ Prava ljubav — prema Bogu i našim bližnjima, takođe prema čoveku koga želimo — doprineće da slobodu koju posedujemo ne koristimo na sebičan, štetan način.
18 Čvrsto prijateljstvo s nekim drugog pola samo je onda na mestu, ako se namerava stupiti u brak. Sve dok neko nije spreman da preuzme obaveze povezane s brakom, ne treba da gaji takvo prijateljstvo. Ti naravno ne možeš odmah da znaš da li možeš s određenom osobom stupiti u brak ili ne. Zato nije razumno brzopleto pokloniti svu pažnju nekoj mladoj devojci (ili mladiću). To opet nije razlog za sklapanje jednog prijateljstva za drugim, koja dovode samo do milovanja i ljubljenja.
19 Čak ako se interesuješ za nekog, bilo bi razumno da ograničiš svoje druženje s tom osobom na odgovarajuće prilike, kada ste zajedno sa celom grupom. Zašto? Jer pod tim okolnostima možeš često bolje upoznati koja svojstva neko zaista ima. Svi smo skloni da budemo takvi kakvi zaista jesmo, ako nemamo osećaj da nas neko posebno posmatra. Ali, čim se neki par odvoji od grupe, prirodno je da oboje nastoje da se ponašaju kako se to sviđa drugome. Ponekad se time netačno prikazuje vlastita ličnost. Kada neki par počinje da izlazi zajedno mogu se oboje brzo zaljubiti jedno u drugo i videti se samo kroz „ružičaste naočare“. Ako se dvoje ljudi venča samo zato što su zaljubljeni, često se događa zlo buđenje.
20–22. (a) Zašto je kod biranja partnera potrebno da budeš pošten i nesebičan? (b) Šta možeš u vreme pre braka upoznati kod svog mogućeg bračnog partnera? Koje osobine naročito želiš kod svog bračnog partnera?
20 Obično muškarac počinje s udvaranjem, time što se interesuje za devojku. Ako je iskren i ako ozbiljno misli, onda ona sme s pravom da prihvati, da on u najmanju ruku razmišlja da je oženi. Šta tada? Sada se ona mora upitati, da li dolazi on kod nje u obzir za supruga. Ukoliko je sigurna da ne može da ga zamisli kao budućeg supruga, bilo bi ružno od nje da mu dalje daje priliku da se njegova sklonost prema njoj povećava. Ima devojaka koje dozvoljavaju da im se mladić udvara, da bi drugi videli da su poželjne i sposobne za udaju, nadajući se da će ih drugi mladići zapaziti. Ali, ima i mladića koji se slično ponašaju. Oni misle da se mogu „igrati“ s devojkom, zabavljajući se kod toga, a kad stvar zapreti da postane ozbiljna, misle da još mogu da se izvuku. Ko na takav sebičan način upotrebljava svoju slobodu, priprema drugima duševne boli, nanoseći duboke rane, rane koje treba da se leče mesecima ili čak godinama.
21 Sloboda udvaranja partnera samo je onda korisna, ako se upotrebljava na nesebičan način. Time se dobija prilika za bliže upoznavanje osobe, s kojom će se eventualno provesti ostatak života. Ako je svaki pošten prema drugome, onda se upozna ono što se drugome sviđa ili ne, s njegovim merilima, običajima i pogledima, s njegovim temperamentom, i zahtevima, kao i s njegovim načinom reagovanja na probleme i poteškoće. S pravom treba da znaš: Da li je on ljubazan, darežljiv i saosećajan? Da li poštuje svoje roditelje i starije osobe? Da li je smeran i ponizan, ili nadut i tvrdoglav? Da li se može savladati, i da li je uravnotežen ili se osvećuje? Da li je detinjast? Da li ima običaj da se mrgodi? Da li čak dobija povremeno napade besa? Pošto se veliki deo života sastoji iz rada, moraš se takođe pitati da li kod njega ima znakova da je lenj ili bez osećanja odgovornosti, i da li je sklon tome da rasipno postupa s novcem. Kako izgledaju planovi za budućnost? Da li ste zainteresovani za decu, ili ste zainteresovani za poseban način života? U jednom članku pod naslovom „Signali opasnosti u vreme udvaranja“ pisalo je: „Naša studija o isprošenim i srećnim, kao i o nesrećno oženjenim parovima pokazala je da nesrećno oženjeni bračni parovi u pravilu vrlo različito misle o cilju i vrednosti života“ (Medical Aspect of Human Sexuality novembar 1970, strana 43).
22 Pre svega treba želeti da saznaš u kojoj meri uzima drugi u obzir u svojim interesima i planovima Božje namere. I kada je sve to jasno, postavlja se pitanje: Da li vi odgovarate jedan drugome? Ako primećuješ ozbiljne razlike, nemoj zavaravati sam sebe, misleći da će se one u braku automatski izravnati. Napetosti prouzrokovane takvim razlikama, u braku će verovatno biti još jasnije primetljive.
POŠTENO PONAŠANJE PRE BRAKA
23–26. (a) Da li smatraš da je na mestu da se par koji želi da se venča drži za ruke, da se ljubi i grli? (b) Kako možemo postati krivi za „neobuzdano ponašanje“ i „nečistotu“? Zašto je važno da se čuvamo toga? (Galatima 5:19, 20).
23 U zemljama gde roditelji nemaju ništa protiv toga da neoženjeni parovi budu zajedno bez pratnje ili da izlaze zajedno, izražavaju takvi parovi svoju naklonost time da se drže za ruke, da se ljube i čak zagrle. Roditelji su naravno obavezni da daju svojim sinovima i kćerima neka uputstva prema kojima treba da postupaju. Starešine u hrišćanskoj skupštini mogu obratiti pažnju mladih ljudi na razumna načela, sadržana u Božjoj Reči i svako ko iskreno želi da postupa mudro, biće rado spreman da sledi takav savet.
24 Biblija ne osuđuje odlučno samo kurvarstvo, to znači seksualni odnos među neoženjenima i isprošenima, nego opominje na nemoral i ’nečistotu‘, što predstavlja opasnost pre braka (Galatima 5:19, 21). Par koji uzima u obzir ove opomene, pošteđuje sebe mnogo boli i ne izlaže se opasnosti da kasnije bude uznemiren sećanjima na nepristojno ponašanje. Ali šta je prema merilu Biblije nečisto ponašanje? Šta sve pripada tome?
25 „Držanje za ruku“ može kod para koji namerava da stupi u brak, biti čisti izraz naklonosti. Tačno je da iz toga proizlazi određena draž, ali to je prirodno i nije bezuslovno nešto loše. Već samo pogled na budućeg životnog partnera može imati takvo delovanje i može prouzrokovati „lupanje srca“ (Pesma nad pesmama 4:9). Ali, mi ne smemo zaboraviti da je čovek tako stvoren, da kroz telesni dodir raste erotska napetost. Neki parovi mogu s obzirom na telesne dodire postaviti čvrste granice, jer shvataju opasnosti povezane s tim. Neka ih niko ne kritikuje ili ismejava zbog njihove savesnosti.
26 Takođe može poljubac kod para koji namerava da stupi u brak, biti čisti izraz naklonosti — ili možda ne. Ovde je pitanje, koju ulogu ima kod toga strast. Može se tako strastveno ljubiti, da to jako seksualno uzbuđuje. Seksualno uzbuđenje priprema par na polni odnos, ali ta prednost je, prema Božjem zakonu, sačuvana samo za supružnike. Ako neki par svesno ne uvažava Božji zakon, time što voljno i besramno pobuđuje strast, bilo dodirivanjem polnih organa, bilo na druge načine, postaje on kriv za „nečistotu“ i „neobuzdano vladanje“.
27–30. Iz kojih razloga neki par treba da izbegava pre braka da previše pobuđuje strast?
27 Mi se ne smemo zavaravati. Ako znamo da nam na tom području nedostaje samosavladavanje, ne smemo rizikovati, stavljajući tako na kocku svoju budućnost ili budućnost svog partnera. Da li bi vozio automobil na opasnom putu punom krivina, ako bi znao da kočnice nisu u redu? Ti moraš pre da razmisliš kako želiš s obzirom na to postupati. Nakon toga bi bilo prekasno. Ako se počinje buditi seksualni zahtev, uopšte je teško sprečiti da on nadvlada. Ko dopušta da njegova strast bude sve jača, tako da nastane zahtev za polnim odnosima — moraće to da plati napetostima i nezadovoljstvom. To je tako, kao kada bi čitao napetu knjigu i onda morao da ustanoviš da je iščupano zadnje poglavlje.
28 Dve osobe koje se vole i sačuvaju čistim svoj odnos, imaju daleko bolje preduslove za brak, od para koji se prepušta strasti i postaje sve intimniji. Da li može devojka poštovati mladića, koga mora stalno da odbija. Ali, mladić koji je jake volje, pun poštovanja i suzdržljiv može se poštovati. Isto se odnosi i na devojku. Naročito devojci mora biti jasno, da se muškarac brže uzbuđuje nego žena.
29 Ako se neki par predaje uvek sve strastvenijim milovanjima, može to dovesti do nepromišljenog braka. U knjizi Adolescence and Youth piše: „Kada se dvoje ljudi zaljubi jedno u drugo, nad njima je nebo neverovatno romantično. Ako se u takvom stanju venčaju, mogli bi da uđu u brak s tako visokim očekivanjima, kakva ne može da ispuni ni jedan brak. Ako se duže vreme ide zajedno, obično se partner realnije prosuđuje, što može voditi do braka u kome partneri imaju razumevanje jedan za drugog.“ Ako se uzme više vremena za upoznavanje potrebno je doduše veće suzdržavanje, jer bi inače seksualni zahtev uskoro nadvladao, što bi se razvilo u opasnost.
30 Ako se jedan par pre braka ne suzdržava, mogu se nakon venčanja kod oba partnera pojaviti sumnja i dvoumljenje. Mogu se pitati: Da li smo se venčali zaista iz ljubavi? Ili, da li smo postali žrtva naše strasti? Da li smo razumno izabrali? Mlada žena može početi da sumnja u iskrenost ljubavi svog supruga i da se pita da li ju je oženio samo radi njenog tela, a ne iz ljubavi prema njoj, kao prema osobi.
31, 32. Kako može neki par da izbegne uzbuđivanje strasti, što bi okrnjilo udvaranje pre braka?
31 Za tvoju vlastitu zaštitu i u interesu srećne budućnosti, treba zato da izbegavaš situacije, koje ti daju priliku za razmenjivanje strastvenih nežnosti. Par koji namerava da se venča, ne može svoj odnos da sačuva poštenim, ako je sam na usamljenim mestima ili u tami. Isto važi ako iz čiste dosade, jer naizgled nema šta bolje da se radi, razmenjuje nežnosti. Može se takođe na pošten način zabavljati, na primer kližući, igrajući tenis, ili slične vrste sportova, kao i time da se izađe u restoran, ili da se poseti muzej i razgledaju znamenitosti. Tada imaju osećaj da su sami, jer se ne zadržavaju u krugu poznatih, a ipak uživaju određenu zaštitu, jer su i drugi ljudi u blizini.
32 Umesto da misliš da „propuštaš“ nešto, ako se suzdržavaš, zadrži u mislima na šta se pripremaš. Onda se u kasnijim godinama nećeš s odvratnošću i žaljenjem, nego s radošću sećati na vreme pre braka.
[Slika na 153. strani]
Ako udvaranje postaje izraz osećanja strasti, sa sve manje i manje uzdržavanja, kako će ono delovati na izglede za srećan brak?
[Slika na 155. strani]
Postoji dosta pristojnih zabava za mlade