49. biblijska knjiga — Efešanima

Pisac: Pavle

Mesto pisanja: Rim

Pisanje završeno: otprilike 60. ili 61. n. e.

 1. Kada i pod kakvim okolnostima je Pavle napisao poslanicu Efešanima?

ZAMISLI da si u zatvoru. Progonitelji su te uhapsili zbog toga što revno propovedaš kao hrišćanski misionar. Šta ćeš uraditi sada kada više ne možeš da putuješ i posećuješ skupštine kako bi ih ojačao? Da li bi možda mogao da pišeš pisma onima koji su postali hrišćani zahvaljujući tvom propovedanju? Oni se sigurno pitaju kako si, i verovatno im je potrebno ohrabrenje. I tako, počinješ da pišeš. To je upravo ono što je uradio apostol Pavle tokom svog prvog zatočeništva u Rimu u razdoblju od otprilike 59. do 61. n. e. On se prizvao na cara, pa je u određenoj meri mogao da se bavi onim što je hteo iako je bio zatvorenik kojeg je čuvala straža i koji je iščekivao suđenje. Poslanicu Efešanima Pavle je napisao u Rimu, verovatno 60. ili 61. n. e., a poslao ju je po Tihiku, zajedno sa Onisimom (Ef. 6:21; Kol. 4:7-9).

2, 3. Šta nepobitno dokazuje da je Pavle pisac poslanice Efešanima i da je ona zaista deo Božje Reči?

² U uvodnim rečima Pavle je naveo sebe kao pisca ove poslanice, a kasnije je još četiri puta spomenuo sebe, ’zatvorenika zbog Gospoda‘ (Ef. 1:1; 3:1, 13; 4:1; 6:20). Tvrdnje da ovu poslanicu nije napisao Pavle nisu se održale. Papirus Čester Biti br. 2 (P⁠⁴⁶), za koji se smatra da potiče otprilike iz 200. n. e., sadrži 86 listova iz zbirke rukopisa (kodeksa) koji sadrži Pavlove poslanice. Među njima je i poslanica Efešanima, što pokazuje da su je hrišćani tog vremena smatrali jednom od Pavlovih poslanica.

³ Ranocrkveni pisci potvrđuju da je Pavle napisao ovu poslanicu i da je bila upućena Efešanima. Na primer, Irinej, koji je živeo u drugom veku n. e., citirao je Efešanima 5:30, napisavši: „Mi smo udovi njegovog tela, kao što kaže blagoslovljeni Pavle u poslanici Efešanima.“ Kliment Aleksandrijski, Irinejev savremenik, citirao je Efešanima 5:21, napisavši: „Zato on u poslanici Efešanima piše: Budite podložni jedni drugima u strahu pred Bogom.“ Origen, koji je svoja dela napisao u prvoj polovini trećeg veka n. e., citirao je Efešanima 1:4, rekavši: „Ali taj apostol se i u poslanici Efešanima služi istim jezikom kada kaže: Koji nas je izabrao pre postanka sveta.“a Eusebije, još jedan istaknuti istoričar ranog hrišćanstva (oko 260-oko 340. n. e.), uvrstio je poslanicu Efešanima u nadahnute biblijske knjige, a i većina drugih ranocrkvenih pisaca ukazuje na tu poslanicu kao na nadahnuti deo Svetog pisma.b

 4. Zbog čega su neki zaključili da je ova poslanica bila upućena nekoj drugoj skupštini i šta služi kao dokaz da je bila upućena Efešanima?

⁴ Papirus Čester Biti, Vatikanski manuskript br. 1209 i Sinajski manuskript u prvom stihu prvog poglavlja ove poslanice nemaju reči „u Efesu“ i zato ne ukazuju na to kome je poslanica bila upućena. Zbog toga, a i zato što Pavle nije poimence pozdravio nikoga u Efesu (iako je tri godine služio u tom gradu), neki su došli do zaključka da je ova poslanica možda bila upućena nekoj drugoj skupštini ili da je to bilo cirkularno pismo upućeno skupštinama u Maloj Aziji, što bi uključivalo i Efes. Međutim, većina drugih rukopisa sadrži reči „u Efesu“, a i ranocrkveni pisci su ovu poslanicu, kao što je već navedeno, prihvatili kao poslanicu Efešanima.

 5. Kakav je grad bio Efes u Pavlovim danima?

⁵ Neke dodatne informacije pomoći će nam da razumemo svrhu ove poslanice. U prvom veku naše ere Efes je bio poznat po vračanju, magiji, astrologiji i obožavanju Artemide, boginje plodnosti.c Veličanstveni hram boginje Artemide, s njenim kipom u sredini hrama, smatrao se jednim od sedam čuda drevnog sveta. Na osnovu iskopavanja koja su izvršena na tom mestu u 19. veku, utvrđeno je da je hram bio sagrađen na platou koji je bio širok oko 73 metra i dugačak oko 127 metara. Sam hram bio je širok oko 50 metara, a dugačak oko 105 metara. Imao je 100 mermernih stubova, a svaki je bio visok oko 17 metara. Krov je bio pokriven velikim belim mermernim crepovima. Kaže se da se za povezivanje mermernih blokova umesto maltera koristilo zlato. Hram je privlačio putnike iz celog sveta, a tokom praznika bi se stotine hiljada posetilaca slilo u grad. Efeški srebrari su imali unosan posao jer su hodočasnicima kao suvenire prodavali male srebrne Artemidine hramove.

 6. Opiši Pavlovu službu u Efesu.

⁶ Pavle je na svom drugom misionarskom putovanju nakratko svratio u Efes da bi propovedao u tom gradu i tamo je ostavio Akilu i Priskilu kako bi oni dalje nastavili to delo (Dela 18:18-21). Na trećem misionarskom putovanju je ponovo došao u Efes i ostao tamo oko tri godine, propovedajući i poučavajući mnoge o „Putu“ (Dela 19:8-10; 20:31). Pavle je naporno radio dok je bio u Efesu. Albert Edvard Bejli je u svojoj knjizi napisao: „Pavle je imao običaj da radi svoj posao od izlaska sunca do 11 sati (Dela 20:34, 35), jer se u 11 završavala nastava u Tiranovoj školi. Zatim je od 11 do 16 sati propovedao u školi, držao sastanke s pomoćnicima... a na kraju bi od 16 sati pa sve do kasno u noć širio jevanđelje od kuće do kuće (Dela 20:20, 21, 31). Čovek se pita kada je stigao da jede i da spava.“d

 7. Kako su neki reagovali na Pavlovo revno propovedanje i do čega je to dovelo?

⁷ Revno propovedajući, Pavle je uveravao ljude da je besmisleno obožavati likove. To je razgnevilo srebrara Dimitrija i ostale zanatlije koji su ih izrađivali i prodavali, pa su izazvali toliki metež da je Pavle na kraju morao da ode iz grada (Dela 19:23–20:1).

 8. Zašto se može reći da je Pavlova poslanica stigla Efešanima u pravi čas?

⁸ I tako je Pavle, sada kada je bio u zatvoru, razmišljao o problemima s kojima se suočavala efeška skupština, koja je bila okružena paganima čijim je životom dominirao impozantan Artemidin hram. Tim pomazanim hrišćanima je sigurno dobrodošlo Pavlovo prikladno poređenje kojim im je ukazao na to da su oni ’sveti hram‘, u kojem Jehova prebiva svojim duhom (Ef. 2:21). Efešanima je bila otkrivena „sveta tajna“ o tome kako će Bog ’sve urediti‘ u svojoj velikoj porodici i tako obnoviti jedinstvo i mir preko Isusa Hrista, a to im je sasvim sigurno bio snažan podsticaj i veliko ohrabrenje (1:9, 10). Pavle je naglasio da su i Judejci i pripadnici drugih naroda ujedinjeni u Hristu. Podstakao ih je na jedinstvo. Zato i današnji hrišćani mogu da razumeju svrhu i vrednost te knjige, za koju postoje čvrsti dokazi da je nadahnuta od Boga.

SADRŽAJ POSLANICE EFEŠANIMA

 9. Kako je Bog pokazao svoju veliku ljubav i za šta se Pavle molio?

⁹ Božja namera da uspostavi jedinstvo preko Hrista (1:1–2:22). Pavle najpre pozdravlja braću i blagosilja Boga zbog njegove slavne nezaslužene dobrote. Ona se ogledala u tome što ih je Bog izabrao da budu u jedinstvu sa Isusom Hristom, preko koga su, njegovom krvlju, oslobođeni otkupninom. Nadalje, obznanivši im svetu tajnu svoje volje, Bog im je pokazao svoju veliku ljubav. Naumio je da se sve uredi, naime „da se sve ponovo sastavi u Hristu“, u jedinstvu s kim su i oni izabrani za naslednike (1:10). Oni su bili zapečaćeni svetim duhom, koji je zalog njihovog nasledstva. Pavle se molio za to da budu čvrsto uvereni u ispunjenje nade na koju su bili pozvani i da razumeju da će Bog u njihovom slučaju upotrebiti onu istu silu koju je pokazao kada je uskrsnuo Hrista i postavio ga iznad svake vladavine i vlasti i učinio ga poglavarem nad svim za dobro skupštine.

10. Kako su Efešani postali „sugrađani svetih“?

¹⁰ Pošto je bogat milosrđem i ima veliku ljubav, Bog ih je oživeo, pa više nisu mrtvi zbog svojih prestupa i greha, i postavio ih s Hristom Isusom ’na nebesima jer su u jedinstvu s njim‘ (2:6). Sve je to učinio zbog svoje nezaslužene dobrote i njihove vere, a ne zbog nekih njihovih dela. Hrist je njihov mir i on je srušio zid — Zakon koji se sastojao od zapovesti — koji je razdvajao Izraelce od drugih naroda. Sada obe grupe imaju pristup Ocu posredstvom Hrista. Zato Efešani više nisu stranci, nego su „sugrađani svetih“ i izrastaju u sveti Jehovin hram u kojem on prebiva duhom (2:19).

11. Šta je „sveta tajna“ i za šta se Pavle molio što se tiče Efešana?

¹¹ ’Sveta tajna o Hristu‘ (3:1-21). Bog je svojim svetim apostolima i prorocima otkrio ’svetu tajnu o Hristu... da ljudi iz drugih naroda treba s njima da budu sunaslednici i udovi istog tela i učesnici obećanja u jedinstvu s Hristom Isusom, zahvaljujući dobroj vesti‘ (3:4, 6). Po Božjoj nezasluženoj dobroti, Pavle je postao sluga te tajne, da objavi dobru vest o Hristovom neistraživom bogatstvu i da obznani ljudima kako Bog upravlja otkrivanjem svete tajne. Preko skupštine se obznanjuje raznolika Božja mudrost. Zato se Pavle molio za njih da ojačaju snagom koja dolazi preko Božjeg duha kako bi u potpunosti mogli da spoznaju Hristovu ljubav, koja nadilazi znanje, i da uvide da Bog može ’učiniti neizmerno više od svega što njegove sluge mole ili zamisle‘ (3:20).

12. (a) Kakvim životom hrišćani treba da žive i zašto treba tako da postupaju? (b) Koga je Hrist dao skupštini i s kojom svrhom? (v) Šta znači obući „novu ličnost“?

¹² Obući „novu ličnost“ (4:1–5:20). Hrišćani treba da žive životom koji je dostojan njihovog poziva, s poniznošću, dugotrpljivošću i ljubavlju, u miru koji ih povezuje, jer samo je jedan duh, jedna nada, jedna vera i „jedan Bog i Otac svih, koji je nad svima i u svima i deluje preko svih“ (4:6). Zato je Hrist, „jedan Gospod“, dao proroke, propovednike dobre vesti, pastire i učitelje, „kako bi usmeravali svete, kako bi služili i kako bi izgrađivali Hristovo telo“. Zato je Pavle savetovao: „Govoreći istinu“, kao telo kojem su svi delovi skladno sastavljeni i složno rade, „u svemu ljubavlju uzrastimo do zrelosti da budemo poput njega koji je poglavar, a to je Hrist“ (4:5, 12, 15). Hrišćani treba da skinu, to jest odbace staru ličnost — način života karakterističan za ljude koji su u neznanju i čija su dela nemoralna i isprazna. Svako treba da se obnavlja u sili koja pokreće njegov um i ’obuče novu ličnost koja je stvorena po Božjoj volji u istinskoj pravednosti i vernosti‘. Budući da svi pripadaju jedni drugima, hrišćani treba da govore istinu i odbace srdžbu, krađu, ružne reči i zlobnu gorčinu kako ne bi žalostili Božji sveti duh. Naprotiv, treba da ’budu dobri jedni prema drugima, samilosni, spremno opraštajući jedni drugima kao što je i Bog preko Hrista spremno oprostio njima‘ (4:24, 32).

13. Šta treba da radi onaj ko želi da se ugleda na Boga?

¹³ Svi treba da se ugledaju na Boga. Blud, nečistoća i pohlepa ne smeju ni da se spominju među hrišćanima, jer oni koji su bludnici, nečisti ili pohlepni nemaju nasledstva u Kraljevstvu. Pavle je podstakao Efešane: ’Živite kao deca svetlosti. Dobro pazite kako živite i iskupljujte vreme, jer su dani zli.‘ Da, trebalo je da se ’trude da razumeju šta je Jehovina volja‘ i da razgovaraju o onome što donosi hvalu Bogu i uvek mu za sve zahvaljuju (5:8, 15-17).

14. Kako muž treba da se ophodi sa ženom, a kako žena s mužem?

¹⁴ Smernice o podložnosti; rat koji vode hrišćani (5:21–6:24). Žena treba da bude podložna svom mužu, kao što je skupština podložna Hristu, a muž treba da voli svoju ženu, „kao što je i Hrist voleo skupštinu“. Isto tako, „žena neka duboko poštuje svog muža“ (5:25, 33).

15. Šta je Pavle savetovao deci i roditeljima, a šta robovima i gospodarima, i šta je rekao o hrišćanskoj ratnoj opremi?

¹⁵ Deca treba da slušaju svoje roditelje i prihvataju vaspitavanje na temelju Božje Reči kako bi doprinela jedinstvu porodice. I robovi i gospodari treba svojim životom da ugode Bogu, jer svi imaju Gospodara ’na nebesima, a on nije pristran‘. Na kraju je svima dat savet da ’jačaju u Gospodu i u njegovoj silnoj moći‘ i da obuku svu Božju ratnu opremu da bi mogli da se odupru Đavolu. „Iznad svega“, savetovao je Pavle, „uzmite veliki štit vere... i mač duha, to jest, Božju reč.“ Trebalo je da se mole i da bdiju. Osim toga, Pavle ih je zamolio da se mole i za njega, kako bi mogao sa svom slobodom da ’obznani svetu tajnu dobre vesti‘ (6:9, 10, 16, 17, 19).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

16. Na koja pitanja poslanica Efešanima pruža praktične odgovore i šta kaže o tome kakva je ličnost dopadljiva Bogu?

¹⁶ Poslanica Efešanima se dotiče gotovo svakog područja hrišćanskog života. S obzirom na to da je vreme u kojem živimo vrlo stresno i da je svet prepun problema i nasilja, Pavlovi mudri, praktični saveti mogu mnogo koristiti onima koji svojim životom žele da ugode Bogu. Kako deca treba da se ophode s roditeljima, a kako roditelji s decom? Kako je muž dužan da se ophodi sa ženom, a kako žena s mužem? Šta svaki pojedinac u skupštini treba da radi kako bi skupština ostala ujedinjena u ljubavi i kako bi se sačuvala hrišćanska čistoća u ovom zlom svetu? Pavlovi saveti pružaju odgovore na sva ova pitanja. Osim toga, Pavle je pokazao šta sve hrišćani treba da rade da bi obukli novu ličnost. Svi koji prouče poslanicu Efešanima moći će da uvide kakva je ličnost dopadljiva Bogu i „stvorena po Božjoj volji u istinskoj pravednosti i vernosti“ (4:24-32; 6:1-4; 5:3-5, 15-20, 22-33).

17. Šta poslanica Efešanima govori o saradnji s naimenovanom braćom u skupštini?

¹⁷ Poslanica takođe objašnjava svrhu naimenovanja i različitih zaduženja u skupštini. Naimenovana braća treba da ’usmeravaju svete, služe i izgrađuju Hristovo telo‘ i da pomažu drugima da dostignu zrelost. Ako u skupštini u potpunosti sarađujemo s njima, moći ćemo ’ljubavlju da uzrastemo do zrelosti da budemo poput onoga koji je poglavar, a to je Hrist‘ (4:12, 15).

18. Kakvo je objašnjenje dato o ’svetoj tajni‘ i duhovnom hramu?

¹⁸ Poslanica Efešanima bila je vrlo korisna za braću u prvom veku jer je produbila njihovo razumevanje „svete tajne o Hristu“. U njoj je objašnjeno da su „ljudi iz drugih naroda“ pozvani da sa jevrejskim vernicima budu „sunaslednici i udovi istog tela i učesnici obećanja u jedinstvu s Hristom Isusom, zahvaljujući dobroj vesti“. Zid koji ih je razdvajao, to jest ’Zakon koji se sastojao od zapovesti‘, bio je srušen, tako da su Hristovom krvlju svi postali sugrađani svetih i Božji ukućani. Da bi naglasio uzvišenost hrišćanstva u odnosu na paganski hram Artemide, Pavle je za hrišćane rekao da su u jedinstvu s Hristom Isusom ugrađeni u građevinu u kojoj Bog prebiva duhom — u „sveti hram Jehovin“ (3:4, 6; 2:15, 21).

19. Kakvu nadu poslanica Efešanima pruža i dan-danas i na šta podstiče hrišćane?

¹⁹ Objašnjavajući „svetu tajnu“, Pavle je govorio i o Božjoj nameri „da se sve uredi... da se sve ponovo sastavi u Hristu — ono što je na nebesima [oni koji su izabrani za naslednike nebeskog Kraljevstva] i ono što je na zemlji [oni koji će kao podanici Kraljevstva živeti na zemlji]“. Na taj način je istakao divnu Božju nameru da obnovi mir i jedinstvo. U vezi s tim Pavle se molio za Efešane, kojima su oči srca bile prosvetljene, da spoznaju kakva je to nada na koju ih je Bog pozvao i da uvide „kakvo je to slavno bogatstvo koje čuva kao nasledstvo za svete“. Te reči su im sigurno bile velik podsticaj da ustraju u svojoj nadi. Saveti iz nadahnute poslanice Efešanima i dan-danas služe za duhovnu izgradnju hrišćanske skupštine, ’da bismo se ispunili svom puninom koju daje Bog‘ (1:9-11, 18; 3:19).

[Fusnote]