Tragaš li za sakrivenim blagom?
„Blagodat i mir da vam se umnoži poznavanjem Boga i Hrista Isusa, Gospoda našega“ (2. PETROVA 1:2).
1, 2. Šta doprinosi tome da je zlato dragoceno i skupo?
ZAŠTO je zlato tako skupo? Ono je, doduše, mekan metal, ali mu vrednost iznosi nekoliko stotina dolara po unci. Zlato se može oblikovati, te kao prsten ili narukvica predstavlja privlačan nakit (1. Timoteju 2:9; Jakov 2:2). No, ako bi zalutao u pustinji, pa ogladneo i ožedneo, ne bi ga mogao ni jesti, ni piti. Pod tim okolnostima bili bi komad hleba, tanjir pirinča i čaša vode, mnogo dragoceniji od zlata.
2 Zašto se, onda, zlato tako visoko vrednuje? Posebno zato jer se retko nalazi i nije lako doći do njega. Na primer, 1957. godine kad su zbog nerentabilnosti zatvoreni državni rudnici zlata u severnoj Kaliforniji, tamo je, da bi se došlo do zlata, bio iskopan tri kilometara dugački rov, koji je kosinom vodio u dubinu od preko 1500 metara. Visoka cena zlata do tada je opravdavala nastavak ogromnih napora potrage za njim.
3. Za kojim blagom možemo tragati?
3 Ali, mi možemo kopati nešto što je daleko dragocenije od zlata. O čemu je reč? Odgovor nalazimo u rečima kralja Solomuna, koji je pre oko 3 000 godina napisao: „Ako prizoveš razum i podigneš glas svoj za sposobnošću razlučivanja, ako je tražiš kao srebro i tragaš za njom kao za skrivenim blagom, tada ćeš razumeti strah Jehovin i znanje o Bogu naći ćeš.“ Predstavi sebi: sićušan čovek može naći „znanje o Bogu„? (Priče Solomonove 2:3-5, NS).a
Zašto je svima potrebno tačno poznavanje
4. Šta treba uključivati tačno poznavanje nekog hrišćanina?
4 Od Hristovog vremena to neophodno poznavanje uključuje mnogo više od znanja kojim su raspolagali verni jevrejski muževi i žene staroga doba. Pavle je objasnio: „Da Bog Gospoda našega Isusa Hrista, Otac slave, dade vama duha mudrosti i otkrivenja u poznanju njegovom, i da razbistri oči srca vašega, da biste poznali koje je nadanje od pozivanja njegova, i koje je bogatstvo slave nasledstva njegova, koje on svetima sprema“ (Efescima 1:17, 18, St).
5. Zašto moraju pomazanici stalno poklanjati pažnju poznavanju Božje volje?
5 Ove reči su se tada odnosile neposredno na svete, na pomazanu Hristovu braću, a isto važi i danas. Kao sekundarni deo obećanog semena“, oni su specijalna meta Satane koji nastoji da razori njihovu duhovnost (Galatima 3:26-29; Efescima 6:11, 12). Pomazanici moraju utvrditi svoj poziv posebno time da ne zanemaruju Božji slobodan dar nezaslužene dobrote. Stoga moraju stalno jačati svoju duhovnu snagu, osvežavajući tačno poznavanje Božje reči i njegove volje (Efescima 3:7; Jevrejima 6:4-6; 2. Petrova 1:9-12).
6. (a) Zašto nam je svima potrebno tačno poznavanje, bez obzira imamo li nebesku ili zemaljsku nadu? (b) Šta je potrebno da bi se steklo tačno poznavanje?
6 A kako je s onima koji se nadaju da večno žive na Zemlji? Zašto je i njima neophodno potrebno tačno poznavanje? Zato, jer ne postoje različiti stepeni hrišćanskog integriteta; dakle, pomazanici koji imaju nebesku nadu ne moraju se držati viših normi od drugih ovaca, koje gaje zemaljsku nadu (Jovan 10:16; 2. Petrova 3:13). Hrišćanska temeljna načela vrede za sve isto. Iz tog razloga, svi mi moramo redovno puniti tačnim poznavanjem naše duhovne „baterije“. No, to košta vremena i truda. U duhovnom smislu, mi moramo kopati kao za sakrivenim blagom (Psalam 105:4, 5).
Iskoristi vreme za kopanje
7. (a) Koje bi nas teškoće mogle sprečiti u sticanju tačnog poznavanja? (b) Kakve mogu biti posledice ako zanemarimo svoju duhovnost?
7 Većina ljudi je danas jako zaposlena. A mi kao hrišćani imamo izgleda još više posla, ako uzmemo u obzir naš vremenski plan za sastanke, službu propovedanja, svetovni posao, kućne obaveze i tome slično. Ali, kao što svakodnevno planiramo vreme za uzimanje hrane, moramo uzeti vremena i za prehranjivanje našeg misaonog i duhovnog sistema. Reči koje je Isus citirao iz 5. Mojsijeve 8:3 nisu bile prazne reči, jer on je rekao: „Stoji napisano: ’Čovek ne živi samo o hlebu, nego o svakoj reči koja izlazi iz Jehovinih usta‘“ (Matej 4:4, NS). Ako zanemarimo našu duhovnost, onda i ne cenimo duhovne vrednosti, kao ni našu nadu za budućnost. A tada se može dogoditi da počnemo kliziti i da se pokolebamo. Dakle, kako naći vremena za redovno proučavanje Biblije?
8. Koji nam biblijski savet pomaže da steknemo ispravno gledište o ličnom proučavanju?
8 Sledeće reči apostola Pavla vrlo su odgovarajuće: „Zato dobro pazite kako postupate, ne kao ludi nego kao mudri. Koristite svoje povoljno vreme, jer su dani zli. Zato prestanite biti nerazumni nego i dalje uočavajte šta je Jehovina volja.“ Mi možemo uočiti šta je Jehovina volja samo ako kroz lično proučavanje poklonimo pažnju njegovoj Reči. A to znači da trebamo ’koristiti svoje povoljno vreme‘ ili na ’najbolji način upotrebiti svoje vreme‘ (Efescima 5:15-17, Filips).
9. Na šta bismo mogli gubiti vreme, a koje bi mogli da iskoristimo za lični studij? Navedi lična iskustva.
9 Ako analiziramo koliko slobodnog vremena trošimo svaki dan na nevažne aktivnosti, šta bi računica pokazala? Kako je s gledanjem televizijskih emisija? Taj gotovo hipnotizirajući medij može nam svake večeri ukrasti dva do pet sati našeg života. Koliko sati svaki dan provodiš lično uz televizijski prijemnik? Često ono što se prikazuje biva poniženo naglašavanjem nasilja i seksa. A neretko se cilja na apeliranje „želja tela i želja očiju i upadljivo isticanje svojih životnih sredstava“ (1. Jovanova 2:15-17, NS). Pa ipak, mnogima nedostaje jaka volja da isključe televizijski aparat. Da, ovaj moderni pronalazak može progutati naše dragoceno blago, vreme.
10. Zašto je danas toliko važno da na mudar način koristimo svoje vreme?
10 Ako smo pošteni prema sebi samima, priznaćemo da je obično moguće imati vremena za nešto važno, kao što je na primer proučavanje Biblije. A budući da lični studij vodi do tačnog poznavanja istine, on je u današnjem kritičnom vremenu bitan za hrišćanina. Činjenica da je prošle godine bilo isključeno preko 41 000 osoba, još jače naglašava kako su mnoga braća i sestre zanemarili svoju duhovnost. Nošenje „svega oružja Božjeg“ i održavanje istog u dobrom stanju, ne sme biti prepušteno slučaju. To mora biti — kao kod vojnika nošenje doslovne bojne opreme — svakodnevna obaveza (Efescima 6:10-18; Rimljanima 1:28-32; 2. Timoteju 3:1).
11. Kakav primer daje porodica Betela u vezi redovnog porodičnog studija?
11 U podružnicama Udruženja Kule stražare širom sveta, preko 9 000 članova u 95 porodica Betela održavaju svakog ponedeljka uveče svoj porodični studij. Oni proučavaju Kulu stražaru, pripremajući se tako za sastanak na kraju sedmice, a često se održava i biblijsko predavanje ili tečaj za nove članove porodice. Da, u svim porodicama Betela širom sveta, ponedeljak uveče rezervisan je za porodični studij. Kada ti proučavaš lično ili sa svojom porodicom? (Jevrejima 10:24, 25).
Oruđa i njihova upotreba
12. Koju istaknutu pomoć u proučavanju sadrži Novi svet prevod Svetog pisma sa objašnjenjima?
12 Kao što rudar poseduje oruđe koje mu služi u njegovom poslu, tako i mi raspolažemo oruđem kojim možemo kopati u rudniku zlata Reči Božje. To je na primer Novi svet prevod Svetog Pisma — sa objašnjenjima, koji je do sada izdat na danskom, engleskom, italijanskom, japanskom, nemačkom, portugalskom, francuskom, i španskom. Tako većina Jehovinih svedoka raspolaže sa ovim divnim oruđem za pridobijanje tačnog poznavanja istinitog Boga. Ovo izdanje Biblije sadrži na hiljade beležaka o uporednim stavcima, poučne fusnote, kao i dodatak na 37 stranica, u kojem se opširno obrađuju važna biblijska pitanja.b
13. Koji se zanimljiv zaključak daje o upotrebi „znanja“ i „tačnog poznanja“ u hebrejskim i grčkim spisima?
13 Na kraju Studijske Biblije nalazi se osnovni „Popis biblijskih reči“. Kako se možemo njime koristiti? Otvoriš li taj popis u svojoj Studijskoj Bibliji ustanovićeš da je pod izrazom „tačno poznanje“ navedeno 12 mesta, ali ni jedno od njih nije iz Hebrejskih spisa. Znači li to da u Hebrejskim spisima nije naglašena potreba tog znanja. Ne, jer pod rečju „znanje“ nalazimo 24 ukaza, od kojih se 18 odnosi na hebrejske spise. Hebrejski jezik ne poznaje nijednu posebnu reč za „tačno poznavanje“. Iz navedenih mesta vidljivo je da se na tom jeziku na potrebu posedovanja više od samo opšteg znanja ukazuje ponekad dovođenjem „znanja„ u vezu sa rečima kao što su „sposobnost razlučivanja“ i „uvid“, ili se govori o tome da će se znanje „umnožiti“ (Danilo 1:4; 12:4; Jeremija 3:15).
14. Koje zanimljive tačke nalazimo u drugoj knjizi Uvid u Pismo pod naslovom „znanje“?
14 Kao što smo saznali iz prethodnog članka, na biblijskom grčkom se pravi fina razlika između dva nivoa znanja. A budući da mi kao hrišćani kopamo, želimo da još više saznamo o razlici između ta dva izraza. Zašto je hrišćanima neophodno potrebno znanje, gnosis i tačno poznanje, epugnosis? Gde nalazimo odgovor? U biblijskom priručniku Uvid u Pismo. Kakve li su riznice ove knjige! Potraži u knjizi naslov „znanje“. Tamo ćeš naći ceo članak o izrazima koje upravo razmatramo, a takođe i o srodnim izrazima kao što su mudrost, razumevanje, sposobnost razlučivanja i sposobnost mišljenja. A sva ta objašnjenja, to „zlato“ pronašli smo koristeći samo nekoliko pomoćnih sredstava za proučavanje Biblije! Ali, to još nije sve (Psalam 19:9, 10).
15. Kojim drugim oruđem raspolažemo za potrebe istraživanja i kako ga možemo koristiti?
15 Ako želiš još opširniju pouku o pojmu „znanje“ i srodnim izrazima, možeš koristiti indeks publikacija Kule stražare, koji su dostupni na više jezika. Ovu metodu proučavanja koju smo skicirali na temu znanje, možeš primeniti i kod stotinu drugih tema. Priseti se samo bogatog objašnjenja o imenu Jehova! Kolike li množine tačnog poznavanja o suverenom Gospodaru svemira! (Psalam 68:19,20; Dela apostolska 4:24).
16. Šta kaže Sveto pismo o istraživanju?
16 Kakvo divno ’sakriveno blago‘ možemo pronaći ako se koristimo navedenim i svim drugim pomoćnim sredstvima za proučavanje koje je izdalo Društvo Kula stražara! Želiš li steći to „zlato“? Misliš li da je to vredno truda? Hoćeš li naći vreme da kopaš za njim? (Priče Solomonove 2:1-5).
Ko preuzima vođstvo u duhovnom kopanju?
17. Šta moramo raditi da bismo stekli znanje o Bogu i Hristu?
17 Šta je ključ postizanja dragocenog znanja o Bogu i Hristu? Motivacija — žudnja biti priznat od Jehove i njegovog Sina, kao i želja da se dobije dar večnog života. Isus je to ovako izrazio: „Molite neprestano i daće vam se; tražite neprekidno i naći ćete, kucajte uvek iznova i otvoriće vam se. „Jer ko moli prima, ko traži nalazi i svakome ko kuca otvoriće se“. Ali, zapazimo uslove! Isus je ohrabrio da se ’neprestano moli, traži i kuca‘. Ne sme se ostati samo na jedanput. Traženje znanja mora teći neprekidno (Matej 5:6; 7:7, 8, NS).
18. Ko treba u porodici preuzeti vođstvo u traženju tačnog poznavanja i zašto?
18 Ko bi u hrišćanskoj porodici trebao preuzeti vođstvo u kopanju za tačnim poznanjem? Pavle odgovara: „Vi očevi, ne razdražujte svoju decu, nego ih nadalje odgajajte stegom i ozbiljnom opomenom od Jehove.“ Da, roditelji — posebno otac — moraju predvoditi u pokazivanju cenjenja duhovnih vrednosti. A to nas uvek iznova podseća da treba urediti redovan studij, kako bi porodica računala s tim i radovala se tome (Efescima 6:4, NS).
19. Kako se porodični studij može učiniti zanimljivim? Koja iskustva u tom pogledu ima tvoja porodica?
19 Porodični studij se može učiniti zanimljivim. Ako imaš decu, možeš im dati da ona izaberu temu, a tada im odgovarajuće njihovom starosnom dobu i sposobnostima daj u zadatak da istražuju u raznim publikacijama. Nakon pola sata možete se sakupiti da biste videli šta je ko pronašao u vezi zadane teme. Ako posedujete konkordancu može neko manje dete utvrditi koliko često se određena reč pojavljuje u hebrejskim i grčkim spisima. Veće dete može potražiti dragulje u svescima knjige Uvid. Roditelji znaju koje sposobnosti imaju njihova deca i koliko dugo mogu biti pažljiva, pa će odgovarajuće tome oblikovati studij. Budi fleksibilan i priznaj im ono što rade. Hrabri svoju porodicu da kopaju za duhovnim blagom, čini to iz ispravnog poticaja.
Kopati iz ispravnog poticaja
20. Kojem lošem poticaju ne smemo dati mesta kod ličnog proučavanja?
20 Skromnost je hrišćanska vrlina (Priče Solomonove 11:2; 1. Timoteju 2:9). Dakle, trebamo li proučavati zato da bismo se hvalili s naučenim? Ili, da javno pokazujemo naše znanje, čime bismo možda druge prikazali neznalicama? Da li ćemo objavljivati vlastita tumačenja i špekulacije? Pavle je savetovao: „Kroz nezasluženu dobrotu koja mi je dana, kažem svakome od vas da ne mislite o sebi više negoli treba misliti, nego da mislite tako, kako je po zdravom razumu, svako po meri vere koju mu je Bog udelio“ (Rimljanima 12:3, NS).
21, 22. Kako bi na nas trebalo delovati tačno poznavanje?
21 Rezultati ozbiljnog naprezanja i primene tačnog poznavanja mogu biti vera, krepost, samosavladavanje, ustrajnost, odanost Bogu, bratska naklonost i ljubav. Petar je ukazao kakvo je značenje ovih svojstava, pišući: „Jer kad je ovo u vama i množi se, neće vas ostaviti lijene, niti bez ploda u (tačnom) poznanju Gospoda našega, Isusa Hrista“ (2. Petrova 1:2-8).
22 Naše znanje treba uticati na naše srce. Trebala bi nas pokrenuti na pokazivanje ljubavi prema Bogu i bližnjima, te da u ponašanju i službi budemo hrišćani koji donose plod. A posledica toga biće jedinstvo i bolje razumevanje Hristovog primera (Efescima 4:13). Kakve li odlične nagrade traganja za sakrivenim blagom!
[Fusnote]
a Zanimljivo je da se u Septuaginti u Pričama Solomonovim 2:5 za izraz „poznanje o Bogu“ javlja grčka reč epignosis, „tačno poznavanje“; to je jedno od osam mesta na kojima se u Septuaginti upotrebljava ta grčka reč.
b Kako je moguće izvući najveću moguću korist iz Studijske Biblije bilo je prikazano u Kuli stražari od 10. novembra 1985. str. 27-30 (engleski).
Pitanja za razmišljanje
◻ Šta je prema rečima kralja Solomuna dragocenije od sakrivenog blaga?
◻ Zašto je tačno poznavanje neophodno za pomazanike i druge ovce?
◻ Kako možemo iskupiti vreme za lični studij?
◻ Kojim posebnim oruđem raspolažemo prilikom kopanja za tačnim poznavanjem?
◻ Ko bi trebao preuzeti vođstvo u porodičnom studiju i s kojim poticajem moramo proučavati?