Od reči koje bole do reči koje leče

„Smrt i život jesu u vlasti jezika“ (POSLOVICE 18:21).

PSOVANJE — namerna praksa korišćenja uvredljivog, pogrdnog govora — jasno je osuđeno u Bibliji. Pod Mojsijevim zakonom, onaj ko je opsovao svoje roditelje mogao je da navuče na sebe smrtnu kaznu (Izlazak 21:17). Dakle, Jehova Bog ne gleda na tu stvar olako. Njegova Reč, Biblija, ne podupire ideju da i nije tako važno šta se događa ’iza zatvorenih vrata‘ sve dok osoba tvrdi da služi Bogu. Biblija navodi: „Ako koji od vas misli, da je pobožan, a ne zauzdava jezika svoga, nego vara srce svoje, njegova je pobožnost uzaludna“ (Jakov 1:26; Psalam 15:1, 3). Dakle, ako čovek verbalno zlostavlja svoju ženu, sva njegova druga hrišćanska dela mogla bi da budu beskorisna u Božjim očimaa (1. Korinćanima 13:1-3).

Nadalje, hrišćanin koji je psovač mogao bi da se suoči s izbacivanjem iz skupštine. Mogao bi čak da izgubi blagoslove Božjeg Kraljevstva (1. Korinćanima 5:11; 6:9, 10). Jasno je, osoba koja svojim rečima nanosi štetu treba da preduzme drastičnu promenu. Ali, kako se to može postići?

Izneti problem na videlo

Očigledno je da se uvredilac neće promeniti ukoliko jasno ne razume da ima ozbiljan problem. Nažalost, kao što je primetila jedna savetnica, mnogi muškarci koji koriste pogrdan govor „uopšte ne smatraju da je njihovo ponašanje zlostavljanje. Tim muškarcima, takvi postupci su sasvim normalni i ’prirodan‘ su način na koji se muževi i žene međusobno ophode“. Tako mnogi neće videti potrebu da se menjaju ukoliko im se otvoreno ne skrene pažnja na tu situaciju.

Žena će se često, nakon što uz molitvu odvagne svoju situaciju, osećati nateranom da progovori — za svoje vlastito dobro i za dobro svoje dece i zbog brige za položaj svog muža pred Bogom. Istina, uvek postoji šansa da kad ona progovori, stvari budu gore i da njene reči naiđu na bujicu poricanja. Možda žena to može sprečiti tako što unapred pažljivo razmisli o tome kako će načeti tu temu. „Zlatne jabuke u srebrnijem sudima jesu zgodne riječi [„reč izgovorena u pravo vreme“, NW]“ (Priče Solomunove 25:11, DK). Blag a ipak otvoren pristup u mirnom trenutku može dopreti do njegovog srca (Poslovice 15:1).

Umesto da iznosi optužbe, žena treba da nastoji da se izrazi sa stanovišta kako štetan govor utiče na nju. Često najbolje deluju izjave u prvom licu. Na primer: ’Boli me što...‘ ili: ’Strašno mi je kad mi kažeš...‘ Takve izjave će verovatnije dopreti do srca, jer one napadaju problem umesto tu osobu. (Uporedite s Postanjem 27:46–28:1.)

Ženina čvrsta ali taktična intervencija može imati dobre rezultate. (Uporedite s Psalmom 141:5.) Jedan čovek koga ćemo zvati Steva ustanovio je da je to tako. „Moja žena je u meni videla zlostavljača koga ja nisam mogao videti i imala je moralne hrabrosti da otvoreno govori o tome“, kaže on.

Dobiti pomoć

Ali, šta žena može da uradi ako njen muž ne želi da prizna taj problem? Tada neke žene traže pomoć spolja. U vremenima takve nevolje, Jehovini svedoci mogu da se obrate svojim skupštinskim starešinama. Biblija podstiče te muškarce da budu puni ljubavi i blagi kad pasu duhovno Božje stado i da, u isto vreme, ’pokaraju one koji se protive‘ zdravoj nauci Božje Reči (Titu 1:9, DK; 1. Petrova 5:1-3). Iako nije njihovo da se mešaju u privatne stvari bračnih parova, starešine su s pravom zabrinute kad je jedan bračni drug pogođen grubim govorom drugog (Poslovice 21:13). Tesno se držeći biblijskih merila, ovi muškarci ne opravdavaju niti umanjuju pogrdan govor.b

Starešine mogu biti u stanju da potpomognu komunikaciju između muža i žene. Na primer, jednom starešini je prišla žena koja je ispričala kako je njen muž, suobožavalac, godinama verbalno bije. Starešina je uredio da se sastane s njih dvoje. Dok je svako govorio, on je zatražio da druga strana sluša bez upadanja. Kad je bio red na ženu ona je rekla da više ne može da podnosi eksplozivan gnev svog muža. Godinama je, objasnila je, imala kamen u stomaku na kraju svakog dana, jer nikada nije znala da li će biti ljutito raspoložen kad uđe na vrata. Kad je eksplodirao, rekao bi ponižavajuće stvari o njenoj porodici, njenim prijateljima i o samoj njenoj ličnosti.

Starešina je zatražio da žena objasni kako se osećala na reči svog muža. „Osećala sam kao da sam ja ta loša osoba koju niko ne može voleti“, odgovorila je. „Ponekad bih pitala moju majku: ’Mama, da li je sa mnom teško živeti? Da li je mene nemoguće voleti?‘“ Dok je ona opisivala kako se osećala na njegove reči, njen muž je počeo da plače. Prvi put, on je mogao da vidi koliko su duboko njegove reči bolele njegovu ženu.

Vi se možete promeniti

Neki hrišćani iz prvog veka imali su problem s pogrdnim govorom. Hrišćanski apostol Pavle savetovao ih je da odbace „gnev, ljutinu, pakost, hule, i sramotne reči“ (Kološanima 3:8). Međutim, grubi govor je više problem srca nego jezika (Luka 6:45). Zato je Pavle dodao: „Svucite starog čoveka [„staru ličnost“, NW] s delima njegovim, i obucite novoga“ (Kološanima 3:9, 10). Zato promena uključuje ne samo da se govori drugačije već i da se oseća drugačije.

Mužu koji koristi uvredljiv govor možda je potrebna pomoć da bi utvrdio šta u stvari motiviše njegovo ponašanje.c Bilo bi dobro da ima stav psalmiste: „Okušaj me, Bože, i poznaj srce moje, ispitaj me i poznaj pomisli moje, i vidi jesam li na zlu putu“ (Psalam 139:23, 24). Na primer: zašto oseća potrebu da dominira nad svojim bračnim drugom, ili da ga kontroliše? šta izaziva verbalan napad? da li su njegovi napadi simptom dublje ozlojeđenosti? (Poslovice 15:18). Da li pati od osećanja bezvrednosti, što je možda posledica vaspitanja koje je bilo obeleženo kritičnim govorom? Ovakva pitanja mogu pomoći muškarcu da otkrije korene svog ponašanja.

Ipak, pogrdan govor je teško iskoreniti, posebno ako su ga usadili roditelji koji su i sami bili verbalno zajedljivi, ili ako ga je usadila kultura koja unapređuje zapovedničko ponašanje. Ali, sve čemu se čovek nauči, od toga se — s vremenom i uz napore — može i da oduči. Biblija je najveća pomoć u tom pogledu. Ona može pomoći da se preokrene čak i snažno utvrđeno ponašanje. (Uporedite s 2. Korinćanima 10:4, 5). Kako?

Ispravno gledište o od Boga datim ulogama

Često muškarci koji verbalno povređuju imaju iskrivljeno gledište o od Boga datim ulogama muža i žene. Na primer, biblijski pisac Pavle kaže da žene treba da ’budu pokorne svojim muževima‘ i da je „muž poglavar ženi“ (Efescima 5:22, 23). Muž može smatrati da mu poglavarstvo daje pravo na apsolutnu kontrolu. Ali to nije tako. Njegova žena, iako je podložna, nije njegov rob. Ona je njegov ’pomagač i nadopuna‘ (Postanje 2:18, NW). Zato Pavle dodaje: „Tako treba muževi da ljube svoje žene kao svoja telesa. Koji ljubi ženu svoju sebe samoga ljubi. Jer niko ne omrznu kad na svoju put, nego je hrani i greje kao i Gospod Crkvu [„skupštinu“, NW]“ (Efescima 5:28, 29).

Kao poglavar hrišćanske skupštine, Isus nikada nije grdio svoje učenike, navodeći ih da se nervozno brinu kada će se dogoditi sledeća eksplozija njegove kritike. Umesto toga, on je bio nežan, čuvajući time njihovo dostojanstvo. „Ja ću vam odmor dati“, obećao im je. ’Ja sam blag i smeran u srcu‘ (Matej 11:28, 29). Meditiranje uz molitvu o tome kako je Isus pokazivao svoje poglavarstvo može pomoći mužu da svoje poglavarstvo vidi u uravnoteženijem svetlu.

Kad se pojave napetosti

Poznavati biblijska načela je jedno; primenjivati ih pod pritiskom je nešto sasvim drugo. Kad se pojave napetosti, kako muž može izbeći da popusti ranijem obrascu grubog govora?

Nije znak muškosti da muž bude verbalno agresivan kad je uznemiren. Biblija navodi: „Ko je spor na gnev bolji je no junak, a ko sobom vlada bolji je od onog koji gradove otima“ (Poslovice 16:32). Pravi muškarac vlada sobom. On pokazuje saosećanje tako što razmišlja: ’Kako moje reči utiču na moju ženu? Kako bih se ja osećao da sam na njenom mestu?‘ (Uporedite s Matejem 7:12.)

Ipak, Biblija priznaje da neke situacije mogu izazvati ljutnju. Psalmista je o takvim okolnostima napisao: „Gnjeveći se ne griješite; razmislite u srcima svojim na posteljama svojim, i utolite“ (Psalam 4:4, DK). To je takođe bilo rečeno na sledeći način: „Nema ništa loše kad je neko ljut, ali je pogrešno kad neko verbalno napada tako što je sarkastičan, ponižavajuć ili omalovažavajuć.“

Ako muž oseća da gubi kontrolu nad svojim govorom, on može naučiti da zatraži tajm-aut. Možda bi bilo mudro da napusti sobu, izađe u šetnju ili pronađe neko osamljeno mesto gde bi se smirio. Poslovice 17:14 kažu: „Ukloni se pre no raspra se raspali.“ Nastavite razgovor kad se duhovi smire.

Naravno, niko nije savršen. Muž koji je imao problem s grubim govorom može opet popustiti tome. Kad se to dogodi, treba da se izvini. Oblačenje ’nove ličnosti‘ je stalan proces, ali proces koji donosi bogate nagrade (Kološanima 3:10).

Reči koje leče

Da, „smrt i život jesu u vlasti jezika“ (Poslovice 18:21). Štetan govor mora da se zameni rečima koje izgrađuju i jačaju brak. Biblijska poslovica navodi: „Ljubazne su reči saće meda, slast za dušu i zdravlje za telo“ (Poslovice 16:24).

Pre nekoliko godina, bila je urađena jedna studija da bi se utvrdilo koji su faktori prouzrokovali da jake porodice efikasno deluju. „Studija je ustanovila da su članovi tih porodica voleli jedni druge i da su stalno govorili jedni drugima da vole jedni druge“, izveštava specijalista za bračni život Dejvid R. Mejs. „Oni su hvalili jedni druge, pružali jedni drugima osećaj lične vrednosti i koristili svaku razumnu priliku da govore i postupaju s puno ljubavi. Rezultat je, sasvim prirodno, bio taj da su uživali što su zajedno i da su jačali jedni druge na načine koji su njihove odnose činili veoma zadovoljavajućima.“

Nijedan bogobojazan muž ne može s pravom reći da voli svoju ženu ako je namerno povređuje svojim rečima (Kološanima 3:19). Naravno, isto bi bilo i sa ženom koja verbalno bije svog muža. Zaista, oba bračna druga imaju obavezu da se drže Pavlovog saveta Efescima: „Nikakva rđava reč da ne izlazi iz usta vaših, nego samo dobra reč, koja služi uzdizanju, i saopćuje milost onima koji je slušaju“ (Efescima 4:29).

[Fusnote]

[Slika na 9. strani]

Hrišćanski starešina može biti u stanju da pomogne paru da komunicira

[Slika na 10. strani]

Muževi i žene treba da ulože istinski napor da razumeju jedno drugo