„Sve na Božju slavu činite“

BOŽJE predane sluge imaju obavezu da u svemu što govore i rade odražavaju Jehovinu slavu. Apostol Pavle je zapisao jedno važno načelo: „Bilo da jedete, bilo da pijete, bilo da činite nešto drugo, sve činite na Božju slavu“ (1. Kor. 10:31). Zato je važno da se držimo Jehovinih pravednih merila, koja su odraz njegove savršene ličnosti (Kol. 3:10). Neophodno je da se, kao svet narod, ugledamo na Boga (Ef. 5:1, 2).

² Apostol Petar je ukazao na to svojoj braći i sestrama napisavši im: „Kao poslušna deca, ne dajte da vas i dalje oblikuju želje koje ste imali dok ste bili u neznanju, nego budite sveti u svemu što radite, kao što je svet Bog koji vas je pozvao, jer je pisano: ’Budite sveti, jer sam ja svet!‘“ (1. Petr. 1:14-16). Bog očekuje da svi u hrišćanskoj skupštini budu sveti isto kao što je to očekivao od Izraelaca u drevno doba. To znači da ne smeju dozvoliti da ovaj svet ogrezao u zlu oblikuje njihov način razmišljanja i postupanja. Oni su tako izdvojeni za svetu službu (Izl. 20:5).

³ Možemo ostati sveti ako se čvrsto držimo Jehovinih zakona i načela, koji se jasno navode u Svetom pismu (2. Tim. 3:16). Proučavajući Božju Reč, upoznali smo Jehovu i njegova merila i približili smo mu se. Pored toga, uverili smo se u to da je neophodno da najpre tražimo Božje Kraljevstvo i da Jehovinu volju stavimo na prvo mesto u životu (Mat. 6:33; Rimlj. 12:2). Zato je potrebno da obučemo novu ličnost (Ef. 4:22-24).

⁴ Nije uvek lako držati se Jehovinih pravednih merila. Naš protivnik, Satana Đavo, traži prilike da nas odvuče od istine. Problemi ponekad nastaju zbog naše nesavršenosti i zbog toga što ne možemo izbeći uticaj ovog zlog sveta. Da bismo živeli u skladu sa svojim predanjem Bogu, neophodno je da vodimo borbu u duhovnom pogledu. U Svetom pismu stoji da ne treba da se čudimo kada nam se drugi protive ili kada se nađemo u nekoj kušnji. Sasvim je moguće da ćemo morati da podnosimo teškoće zbog pravednosti (2. Tim. 3:12). Pa ipak, možemo biti radosni u kušnjama jer znamo da takve poteškoće predstavljaju dokaz da vršimo Božju volju (1. Petr. 3:14-16; 4:12, 14-16).

⁵ Iako je bio savršen, Isus se zahvaljujući onome što je pretrpeo naučio poslušnosti. Ni u jednom trenutku nije popustio kada ga je Satana iskušavao niti je poželeo nešto što je u svetu (Mat. 4:1-11; Jov. 6:15). Nije ni pomišljao na to da okrene leđa Bogu. Čvrsto se držao Jehovinih pravednih merila iako ga je zbog toga svet mrzeo. Kratko pre nego što će umreti, upozorio je svoje učenike na to da će i njih svet mrzeti. Od tada su Isusovi učenici imali nevolje, ali hrabrilo ih je to što su znali da je Božji Sin pobedio svet (Jov. 15:19; 16:33; 17:16).

⁶ Da ne bismo postali deo sveta, moramo se držati Jehovinih pravednih merila, kao što je to činio naš Učitelj. To znači da se ne mešamo u politička i društvena previranja i da pazimo da nas ovaj svet ne iskvari u moralnom pogledu. Veoma je važno da ozbiljno gledamo na savet iz Jakovljeve poslanice 1:21: „Odbacite svu prljavštinu i svaki trag zlobe i s blagošću prihvatite da se u vas usađuje Božja reč koja može da vas spase.“ Proučavanje Biblije i redovnost na skupštinskim sastancima pomoći će nam da u svoj um i srce usađujemo Božju reč tako da nećemo ni poželeti ono što ovaj svet nudi. Isusov učenik Jakov je napisao: „Zar ne znate da je prijateljstvo sa svetom neprijateljstvo s Bogom? Dakle, ko god želi da bude prijatelj svetu, postaje Božji neprijatelj“ (Jak. 4:4). Zato nas Sveto pismo podstiče da se držimo Jehovinih pravednih merila i da ne budemo deo sveta.

⁷ Božja Reč nas opominje da se ne povodimo ni za čim što je nepristojno i nemoralno. U njoj piše: „Neka se blud i bilo kakva nečistoća ili pohlepa i ne spominju među vama, kao što dolikuje svetima“ (Ef. 5:3). Zato ne smemo razmišljati o onome što je nepristojno, sramotno ili pokvareno, niti dozvoliti da takve teme polako postanu predmet naših razgovora. Na taj način nedvosmisleno pokazujemo da se držimo Jehovinih uzvišenih i pravednih merila.

⁸ Osim duhovne i moralne čistoće, Božjim slugama je važna i fizička čistoća. U drevno doba, Bog je očekivao od svojih slugu da održavaju čistoću u svom logoru. I naš način života treba da bude takav da Jehova ne vidi kod nas „ništa nedolično“ (Pon. zak. 23:14).

⁹ Biblija ukazuje na to da postoji povezanost između svetosti i čistoće. Na primer, apostol Pavle je napisao: „Voljeni, očistimo se od svake prljavštine tela i duha i trudimo se da usavršimo svoju svetost bojeći se Boga“ (2. Kor. 7:1). Prema tome, Božje sluge treba da održavaju fizičku čistoću tako što će se redovno kupati i prati svoju odeću. Premda se životni uslovi razlikuju od zemlje do zemlje, uglavnom se može doći do dovoljno sapuna i vode da bismo mi i naša deca bili čisti.

¹⁰ U sredini u kojoj živimo ljudi nas obično znaju po tome što učestvujemo u službi propovedanja. Kada je naš dom uredan i čist, kako spolja tako i unutra, dajemo dobro svedočanstvo ljudima oko nas. Na tome mogu raditi svi članovi porodice. Ako se uzme u obzir da uredna kuća i čisto dvorište drugima prenose lepu sliku o ukućanima, jasno je da poglavari porodica imaju posebnu odgovornost da vode računa o izgledu svog doma i dvorišta. Na taj način, kao i preuzimanjem vođstva u duhovnim aktivnostima, pokazuju da dobro upravljaju svojim domom (1. Tim. 3:4, 12). Sestre takođe imaju odgovornost da se staraju o izgledu svog doma, naročito o njegovoj unutrašnjosti (Titu 2:4, 5). Lepo vaspitana deca vode računa o tome da budu čista i da njihova soba bude uredna. Dakle, svi članovi porodice treba da steknu naviku da budu čisti i uredni, što će im biti neophodno za život u novom svetu pod vlašću Božjeg Kraljevstva.

¹¹ Mnogi Jehovini svedoci dolaze automobilom na skupštinske sastanke. U nekim mestima se bez auta praktično ne može ići u službu propovedanja. Ukoliko imamo auto, on treba da bude čist i u dobrom stanju. Izgled našeg doma i automobila treba da govori u prilog tome da pripadamo Jehovinom čistom i svetom narodu. Isto važi i kada je reč o našoj torbi za službu propovedanja i našoj Bibliji.

¹² Naše odevanje i doterivanje treba da bude u skladu s Božjim merilima. Ako bi trebalo da se pojavimo pred nekom uvaženom osobom, sigurno ne bismo ni pomislili da to uradimo neuredno ili nemarno odeveni. Daleko više treba da vodimo računa o svom izgledu kada smo u službi propovedanja ili kada imamo neko učešće na sastancima. Naš izgled i odeća mogu uticati na mišljenje koje drugi imaju o služenju Jehovi. Nipošto ne bi bilo na mestu da izgledamo nepristojno ili da se ne obaziremo na to kako će naš izgled delovati na druge (Mih. 6:8; 1. Kor. 10:31-33; 1. Tim. 2:9, 10). Prema tome, kada se pripremamo da idemo u službu propovedanja, na skupštinski sastanak, pokrajinski sastanak ili neki kongres, veoma je važno da uzmemo u obzir ono što Sveto pismo kaže o fizičkoj čistoći i pristojnom izgledu. Želimo da iskažemo čast Jehovi i proslavimo ga u svako doba.

¹³ Važno je povesti računa o svom izgledu i kada posećujemo glavno sedište Jehovinih svedoka ili neku podružnicu. Nemojmo zaboraviti da Betel znači „Božji dom“. Zato je važno da se obučemo i ponašamo kao da idemo na sastanak u Dvoranu Kraljevstva.

¹⁴ Čak i u slobodno vreme treba da pazimo na naše oblačenje i doterivanje. Dobro je da se pitamo: „Da li ću se ustezati da neformalno svedočim zbog toga kako sam obučen?“

¹⁵ Da bismo vodili uravnotežen i zdrav život, neophodna nam je određena mera odmora i razonode. Isus je jednom prilikom rekao svojim učenicima da pođu s njim na neko mesto gde bi imali mir i da se malo odmore (Mar. 6:31). Odmor, zdrava razonoda i zabava mogu nas u izvesnoj meri okrepiti tako da možemo nastaviti sa svojim svakodnevnim aktivnostima.

¹⁶ Međutim, danas postoji ogromna ponuda na polju razonode tako da Božje sluge pri izboru zabave moraju biti probirljive i moraju se voditi Božjom mudrošću. Iako razonoda ima svoje mesto u našem životu, ona nipošto ne sme postati najvažnija stvar za nas. Božja Reč nas upozorava da će u poslednjim danima ljudi voleti zadovoljstva, a ne Boga (2. Tim. 3:1, 4). Veći deo današnje razonode i zabave nije prihvatljiv za one koji žele da se drže Jehovinih pravednih merila.

¹⁷ Prvi hrišćani su morali da se bore kako ne bi potpali pod loš uticaj ljudi u svetu kojima je najvažniji cilj bio da ugode sebi. U starom Rimu se publika u arenama zabavljala gledajući tuđu patnju. U pozorištu je publika gledala predstave u kojima su prikazivani nasilje, krvoproliće i polni nemoral, ali prvi hrišćani nisu imali ništa s tim. Danas je veći deo zabave koju nudi ovaj svet prožet sličnim temama i udovoljava najnižim strastima. Veoma je važno da dobro pazimo kako živimo držeći se što dalje od iskvarene zabave (Ef. 5:15, 16; Ps. 11:5). Čak i kada neka vrsta zabave nije sama po sebi loša, možda celokupna atmosfera neće biti prihvatljiva za Božje sluge (1. Petr. 4:1-4).

¹⁸ Naravno, postoje primereni oblici razonode i zabave u kojima Božje sluge mogu uživati. Mnogima koristi to što primenjuju biblijske savete i predloge iz naših publikacija.

¹⁹ Možda ponekad možemo pozvati nekoliko porodica iz skupštine u goste. Možda će neko moći da pozove braću i sestre na svadbu ili neki drugi društveni skup (Jov. 2:2). Domaćin je odgovoran za ono što se dešava. Svakako treba biti oprezan kada je u pitanju okupljanje većeg broja ljudi. Neki su se na takvim skupovima opustili do te mere da su zaboravili na merila prikladnog hrišćanskog ponašanja pa su preterivali u jelu i piću ili su čak počinili i neki drugi ozbiljan prestup. S obzirom na to, neka braća i sestre su utvrdili da je dobro da ograniče veličinu i trajanje takvih skupova. Ako će gostima biti na raspolaganju alkoholna pića, oni treba da ih umereno konzumiraju (Fil. 4:5). Kada se preduzme sve što je potrebno da neko druženje bude korisno i duhovno okrepljujuće, tada hrana i piće neće postati najvažnija stvar.

²⁰ Za svaku je pohvalu kada je neko gostoljubiv (1. Petr. 4:9). Kada razmišljamo o tome da pozovemo braću i sestre u goste na obrok, neko osveženje i druženje, dobro je da ne zaboravimo one koji žive u teškim okolnostima (Luka 14:12-14). Kada nas neko pozove u goste, naše ponašanje treba da bude u skladu sa savetom iz Marka 12:31. Uvek je na mestu pokazati da cenimo što su drugi pažljivi prema nama.

²¹ Božje sluge cene mnogobrojne darove koje dobijaju od Boga i znaju da slobodno mogu jesti i piti i uživati u dobru od sveg svog truda (Prop. 3:12, 13). Kada nastojimo da sve činimo na Božju slavu, tada će društveni skupovi biti izvor duhovne okrepe i domaćinu i gostima.

²² Deca Jehovinih svedoka izvlače korist iz osnovnog obrazovanja koje stiču u školi. Stalo im je do toga da nauče da dobro čitaju i pišu. U školi mogu naučiti mnogo toga što im može pomoći da još bolje služe Jehovi. Tokom školovanja mladi treba da daju prioritet duhovnim stvarima i da tako pokažu da se sećaju svog Veličanstvenog Stvoritelja (Prop. 12:1).

²³ Ako još uvek ideš u školu, vodi računa o tome da bez preke potrebe ne provodiš vreme sa mladima koji ne služe Jehovi (2. Tim. 3:1, 2). Jehova nam pruža potrebnu zaštitu od ovog iskvarenog sveta (Ps. 23:4; 91:1, 2). Prema tome, da bi se čuvao od tih loših uticaja, veoma je važno da prihvatiš pomoć koju Jehova pruža (Ps. 23:5).

²⁴ Pošto ne žele da budu deo sveta ni kada su u školi, većina mladih Svedoka je odlučila da ne učestvuje u neobaveznim školskim aktivnostima. Njihovim školskim drugovima i nastavnicima nije lako da to razumeju. Međutim, najvažnije je da ugode Bogu. Njih vodi biblijski oblikovana savest i nipošto ne žele da na njih utiče takmičarski ili nacionalistički duh ovog sveta (Gal. 5:19, 26). Ako budu slušali biblijske savete svojih bogobojaznih roditelja i ako se budu čvrsto držali dobrog društva u skupštini, mladi će moći da ostanu verni Jehovi.

²⁵ U Bibliji piše da su poglavari porodice dužni da se staraju o članovima svog domaćinstva (1. Tim. 5:8). Pa ipak, oni razumeju da im posao ne sme postati važniji od služenja Bogu i njegovom Kraljevstvu (Mat. 6:33; Rimlj. 11:13). Budući da su odani Bogu i zadovoljni time da imaju hranu i odeću, pošteđeni su uznemirenosti i raznih opasnosti kojima su izloženi oni čiji se život okreće oko materijalnih stvari (1. Tim. 6:6-10).

²⁶ Sve Božje sluge koje su zaposlene treba da imaju u mislima biblijska načela. Pošteno zarađivati za život znači da nećemo kršiti ni Božje zakone ni zakone svoje zemlje (Rimlj. 13:1, 2; 1. Kor. 6:9, 10). Sasvim nam je jasno koliko je opasno loše društvo. Kao Hristovi vojnici, ne upuštamo se u poslove kojima se krše Božja merila, ne kršimo načelo o hrišćanskoj neutralnosti, niti na bilo koji način ugrožavamo svoje prijateljstvo s Bogom (Is. 2:4; 2. Tim. 2:4). Osim toga, ne želimo da imamo ništa sa Vavilonom Velikim, to jest sa religijama koje su Božji neprijatelji (Otkr. 18:2, 4; 2. Kor. 6:14-17).

²⁷ Ako se budemo čvrsto držali Božjih pravednih merila, nećemo koristiti hrišćanska okupljanja kao priliku da unapređujemo poslovne ili neke druge lične interese. Mi se okupljamo na skupštinskim sastancima, pokrajinskim sastancima i kongresima isključivo zato da bismo slavili Jehovu. U tim prilikama od njega dobijamo duhovnu hranu i uzajamno se hrabrimo (Rimlj. 1:11, 12; Jevr. 10:24, 25). Veoma je važno da na našim sastancima upravo duhovne stvari budu u prvom planu.

²⁸ Jehova očekuje od svojih slugu da održe jedinstvo koje imaju zahvaljujući duhu, time što čuvaju mir koji ih povezuje (Ef. 4:1-3). Niko od nas ne nastoji da ugađa samo sebi, već se trudimo da uzmemo u obzir i ono što je dobro za druge (1. Sol. 5:15). Nema sumnje da smo to već videli u svojoj skupštini. Bez obzira na to koje smo rase, nacije, društvenog, ekonomskog i obrazovnog statusa, svi se držimo istih pravednih merila. Jehovine sluge se ističu po tome, što primećuju čak i oni koji ne dele njihova verovanja (1. Petr. 2:12).

²⁹ Naglasivši šta je temelj hrišćanskog jedinstva, apostol Pavle je napisao: „Jedno je telo i jedan duh, kao što je i jedna nada koju ste dobili kad vas je Bog pozvao. Jedan je Gospod, jedna vera, jedno krštenje. Jedan je Bog i Otac svih, koji je nad svima i deluje preko svih i u svima“ (Ef. 4:4-6). To znači da treba da budemo ujedinjeni u razumevanju osnovnih i dubljih biblijskih učenja, jer na taj način priznajemo Jehovino pravo da bude Vrhovni Vladar. Jehova nam je dao čist jezik istine tako da mu možemo služiti rame uz rame (Sof. 3:9).

³⁰ Mir i jedinstvo koji vladaju u hrišćanskoj skupštini predstavljaju izvor okrepe svim Jehovinim slugama. Lično se možemo uveriti u ispunjenje sledećeg Jehovinog obećanja: „Ujediniću ih kao ovce u toru“ (Mih. 2:12). Držeći se Jehovinih pravednih merila, doprinosimo očuvanju mira i jedinstva u Jehovinoj organizaciji.

³¹ Svi koji pripadaju Jehovinoj čistoj organizaciji zaista mogu biti srećni. Nositi Jehovino ime je vredno svake žrtve koju možda moramo podneti. U nastojanju da sačuvamo svoje prijateljstvo s Jehovom, trudićemo se da se čvrsto držimo njegovih pravednih merila i da podstičemo druge da nam se pridruže u tome (2. Kor. 3:18).