Nagrade za iskazivanje časti ostarelim roditeljima

ISTINSKI obožavaoci Boga poštuju svoje roditelje, iskazuju im čast i brinu o njima, jer ih vole. To je deo njihovog obožavanja. Biblija navodi: ’Neka se [deca ili unučad] prvo nauče da praktikuju božansku odanost u svom domaćinstvu i svojim roditeljima, i bakama i dedovima nastave plaćati dužnu naknadu, jer je to prihvatljivo u Božjim očima‘ (1. Timoteju 5:4, NW). Bilo da smo stari ili mladi, podesno je da našim roditeljima i dedovima i bakama pružamo „dužnu naknadu“. Na taj način im pokazujemo da cenimo njihovu ljubav, naporan rad i to što su se brinuli za nas tolike godine. Stvarno, i sam život dugujemo svojim roditeljima!

Zapazi da je plaćanje dužne naknade roditeljima, a i njihovim roditeljima „ugodno u Božjim očima“. To je povezano s našom „božanskom odanošću“. Stoga, time što sprovodimo ovaj savet, mi smo nagrađeni jer znamo da se to što radimo dopada Bogu. To nam donosi radost.

Radost je davati drugima, naročito kada dajemo onima koji su velikodušno nama davali (Dela apostolska 20:35). Kakva nagrada stoji kada radimo u skladu s biblijskim načelom: „Pruži svom ocu i svojoj majci povod za oduševljenje, neka se raduje ona koja te rodila!“ (Poslovice 23:25, The New English Bible).

Kako možemo davati dužnu naknadu našim roditeljima i, bakama i dedovima? Na tri načina: materijalno, emocionalno i duhovno. Svaki povlači sa sobom nagrade.

Davati materijalno

Oni koji služe Bogu znaju da je važno brinuti se za materijalne potrebe bliskih članova porodice. Apostol Pavle opominje: „Ako li se ko za svoje, a osobito za svoje domaće, ne brine, taj se odrekao vere i gori je od nevernika“ (1. Timoteju 5:8).

Tunji i Džoj žive na zapadu Afrike. Mada su bili u finansijskom stisku, pozvali su Džojine ostarele roditelje da se presele kod njih. Otac je bio bolestan i na kraju je umro. Tunji priča: „Kada je tast umro, tašta je zagrlila moju ženu i rekla: ’Učinila si sve što je čoveku moguće. Ni u kom slučaju ne treba da osećaš bilo kakvu krivicu za tatinu smrt.‘ Premda nam tata nedostaje, znamo da smo mu kupovali najbolje lekove i uvek se trudili da se oseća da je željen i potreban; dali smo sve od sebe da udovoljimo našoj od Boga danoj odgovornosti. Imali smo zadovoljstvo u tome.“

Naravno, nije svako u mogućnosti da druge materijalno pomaže. Jedan čovek koji živi u Nigeriji, rekao je: „Ako čovek ne može sam sebe izdržavati, kako onda može izdržavati drugoga?“ U mnogim zemljama, situacija bi se u predstojećim godinama čak mogla i pogoršati. Prema jednoj prognozi Ujedinjenih nacija, uskoro će polovina stanovništva supsaharske Afrike živeti u apsolutnom siromaštvu.

Ako se i ti nalaziš u bednim ekonomskim uslovima, možeš se ohrabriti istinitom pričom o jednoj siromašnoj udovici. Kada je Isus bio na zemlji, opazio je jednu udovicu kako stavlja mali prilog u hramsku kasu. Dala je samo „dve lepte“. Ipak, znajući njenu situaciju, Isus je rekao: „U istinu vam kažem, ova siromašna udovica metnu više od sviju, jer svi metnuše u kasicu od suviška svoga, a ona od sirotinje svoje metnu svu hranu svoju što imaše“ (Luka 21:1-4).

Slično tome, ako činimo sve što možemo da bi materijalno brinuli za svoje roditelje i, bake i dedove, iako to može biti malo, Jehova to zapaža i ceni. On od nas ne očekuje da radimo nešto što je iznad naših mogućnosti. Naši roditelji i, bake i dedovi, verovatno će isto tako osećati.

Emocionalno davanje

Staranje za naše roditelje i, bake i dedove, obuhvata više od same brige za njihove materijalne potrebe. Svi mi imamo emocionalne potrebe. Svako, uključujući i stare osobe, ima želju da bude voljen, da se oseća potrebnim i željenim, i da bude vredan član porodice.

Mari, koja živi u Keniji, već tri godine se brine o svojoj starijoj svekrvi. Mari kaže: „Osim što se staramo za njene materijalne potrebe, uvek s njom razgovaramo. Majka ne može mnogo da radi po kući, ali razgovaramo i postale smo bliske prijateljice. Ponekad pričamo o Bogu, ponekad o ljudima iz kraja gde smo nekada živeli. Mada ima preko 90 godina, njeno pamćenje je jako dobro. Ona se seća života kada je bila devojčica, u danima pre 1914, i priča o tome.“

Mari nastavlja: „Nije lako brinuti se o starijoj osobi, ali to što je s nama donosi nam bogate nagrade. Imamo spokojstvo i harmoniju u porodici. To što joj dajem podstiče duh davanja kod drugih u porodici. Muž me više poštuje. Ako mama čuje da mi se neko osorno obraća, ona brzo progovara u moju odbranu. Pred njom niko ne sme da povisi ton na mene!“

Duhovno davanje

Baš kao što materijalno i emocionalno davanje donosi nagrade onome koji daje, tako je i s duhovnim stvarima. Apostol Pavle je hrišćanskoj skupštini u Rimu napisao: „Želim videti vas, da vam dam kakav duhovni dar, da se učvrstite, to jest da se u vašoj sredini ukrepimo verom vama i meni zajedničkom“ (Rimljanima 1:11, 12).

Na isti način, kada se radi o duhovnom davanju starijim osobama koje služe Bogu, ohrabrenje je često uzajamno. Osondu, koji živi u Nigeriji, priča: „U vezi s mojom bakom i dedom, najinteresantnije je to što imam priliku da bacim pogled u prošlost. Moj deda, očima koje se radosno smejulje, pričaće o području gde je radio kao punovremeni sluga u 1950-im i 60-im. On upoređuje sadašnje skupštinsko uređenje sa onim kako je to bilo kada je on postao Svedok. Ta iskustva pomažu mi u mojoj službi pionira.“

Drugi u hrišćanskoj skupštini takođe mogu da pomažu u davanju starim osobama. Tunji, napred pomenut, objasnio je šta se desilo u njegovoj skupštini: „Jedan mladi pionir kome je dato da održi javno predavanje, poneo je mom tastu predložak tako da su mogli zajedno pripremiti predavanje. Voditelj studija Kule stražare prišao je tati i rekao mu: ’Ti imaš iskustva. Šta možeš da mi kažeš kako bi mi pomogao da se poboljšam.‘ Moj tast mu je mogao dati neki valjan savet. Braća su u skupštinskim molitvama nekoliko puta pomenula tastovo ime. Zbog svega ovoga osećao se željenim.“

Lepo ponašanje privlači ljude k Bogu

Ponekad, iskazujući čast i ljubav našim roditeljima i, bakama i dekama, mi privlačimo ljude Bogu. Apostol Petar je napisao: „Vladajte se dobro među pagancima, da bi i u onome zbog čega vas opadaju kao zločince, primetili vaša dobra dela i hvalili Boga u dan pohođenja“ (1. Petrova 2:12).

Endru, jedan hrišćanski starešina u zapadnoj Africi, putovao je dvaput nedeljno po 95 kilometara kako bi se brinuo o svom bolesnom ocu, koji nije bio vernik. On priča: „Kada sam postao Jehovin svedok, moj otac se strašno protivio. Ali kada je video kako se brinem o njemu dok je bolestan, stalno je nagovarao moju mlađu braću i sestre: ’Treba da prihvatite bratovu religiju!‘ To ih je potaklo, i sada su svih devetoro dece od moga oca Jehovini svedoci.“

Odavati čast i brinuti za naše ostarele roditelje može biti izazov, naročito u ekonomski teškim vremenima. Ali dok hrišćani streme da to čine, oni ubiraju mnoge nagrade. Iznad svega, oni doživljavaju radost davanja, propraćenu zadovoljstvom što znaju da udovoljavaju Jehovi Bogu, koji je i sam „Otac sviju“ (Efescima 4:6).

[Okvir na 6. strani]

Božanski savet onima o kojima se neko brine i onima koji pružaju negu

Budi ohrabrujući: „I svaki od vas da ugađa bližnjemu na dobro, za uzdizanje“ (Rimljanima 15:2).

Budi postojan: „A dobro činiti da nam se ne dosadi; jer ćemo u svoje vreme požnjeti ako ne sustanemo“ (Galatima 6:9).

Budi ponizan: „Ništa ne činite za prkos ili za praznu slavu, nego poniznost neka čini da smatrate druge većim od sebe“ (Filipljanima 2:3).

Budi tvorac dobra: „Niko da ne gleda na svoju korist, nego svaki korist drugoga neka traži“ (1. Korinćanima 10:24).

Budi razuman: „Blagost [„razumnost“, NW] vaša da bude poznata svim ljudima.“ (Filipljanima 4:5).

Budi milostiv: „Budite jedan drugome dobri, milostivi, praštajući jedan drugome“ (Efescima 4:32).

[Slika na 7. strani]

Mlađe starešine mogu izvući korist iz iskustva starijih