Pitanja čitalaca (1)

◼ Da li je znak etničkih predrasuda to što je apostol Pavle odobrio paušalnu kritiku za Krićane?

Ne. Pavle nikada nije učinio tu grešku da pripadnike nekog drugog naroda ili nacionalnosti paušalno prikaže u lošem svetlu.

Ovo pitanje proističe iz izjava koje možemo naći u Pavlovom pismu učeniku Titu. Pavle je ostavio Tita na velikom ostrvu Sredozemnog mora, na Kritu, ’da uredi ono što je nedovršeno i da postavi po svim gradovima starešine’. Pavle mu je izneo neke preduslove koje skupštinske starešine mora da ispune i posavetovao ga: „Jer ima mnogo neposlušnih, praznogovorljivih i umom prevarnih, osobito među obrezanim, kojima treba zatvoriti usta. Oni cele kuće izopačuju“ (Titu 1:5, 10, 11, Ba).

U nastavku Pavle piše (stavak 12): „A reče neko od njih, prorok njihov: ’Krećani svagda lažljivi, zle životinje, tromi trbusi.’“ Prema 13. stavku je dodao: „Svedočanstvo je ovo istinito. Zato ih karaj bez štedenja, da dobiju zdravu veru.“

Mnogi prevodioci Biblije priključuju Pavlov komentar, „Svedočanstvo je ovo istinito“, neposredno na citat kritskog proroka. Drugi počinju novi odlomak sa 13. stavkom.a Nezavisno od toga nastaje pitanje: Koju je stvar Pavle odobravao?

On sigurno nije odobravao sveobuhvatno nipodaštavanje neke rase ili naroda. Pavle je sigurno znao da na Kritu ima izvrsnih hrišćana koji su bili dopadljivi Bogu, koji ih je pomazao svetim duhom (Dela apostolska 2:5, 11, 33). Tamo je živelo toliko odanih hrišćana da je bilo skupština „po svim gradovima“. Doduše, pripadnici tih skupština nisu bili savršeni, ali sigurno nisu bili ni lažljivi ili besposleni proždrljivci, inače više ne bi imali Božju naklonost (Filipljanima 3:18, 19; Otkrivenje 21:8). Isto tako kao što i danas u svim zemljama mogu da se nađu pošteni ljudi, koji su tužni zbog niskog moralnog nivoa i reaguju povoljno na hrišćansku vest, tako je najverovatnije i na Kritu bilo takvih ljudi (Jezekilj 9:4; uporedi Dela apostolska 13:48).

S druge strane, na Kritu su takođe živeli ljudi koji nisu imali visoka moralna merila. Pavle je smatrao da je na mestu da citira reči koje se pripisuju Epimenidu, kritskom pesniku (proroku ili govorniku) šestog veka pre n. e. Pavle je bio saglasan sa opisom izvesnih pripadnika kritskog stanovništva.

Oni su bili ’praznogovorljivi i umom prevarni’, koji su imali kontak sa vernim hrišćanima i pokušavali da „cele kuće izopačuju“. Za takve podrivačke obmanjivače je odgovarala oznaka „lažljivi, zle životinje“, koja se isto tako odnosila na ljude tog kova po drugim mestima (2. Timoteju 3:6, 13). Štaviše, zbog toga je bilo potrebno da pripadnici skupština, koji su bili zavedeni da idu tim putevima, budu ’pokarani bez štedenja’. Svima, koji su povoljno reagovali na karanje moglo je da se pomogne, da se pokažu primerni u vezi dobrih dela i ’zdrave reči, koja ne može da bude osuđena’ (Titu 2:6-8).

To treba da bude upozorenje za sve nas. Predrasude prema pripadnicima drugih naroda ili nacionalnosti mogu da preovladavaju oko nas. (Uporedi Jovan 7:47-52.) Verovatno smo od suseda, školiskih drugova ili kolega sa posla već čuli sveopšte primedbe o nekom drugom narodu, kao što su na primer: „Ah, ti severnjaci su svi drveni i bezosećajni.“ Ili: „Dobro znaš, kako su južnjaci uobraženi.“ Ili: „Onima preko granice ne možeš verovati.“

Mi mora da se čuvamo od takvih uopštavanja jer su ona verovatno neosnovana ili preterana. Neki ljudi su društveniji i izražajniji, drugi opet povučeniji i ne sprijateljuju se tako brzo s nepoznatima. I pored toga treba da imamo na umu da jednom narodu ili nacionalnosti bez sumnje pripadaju neka naša hrišćanska braća kao i mnogi drugi, koji imaju divne osobine i gladuju za pravdom, ali još nisu postali pravi hrišćani.

Apostol Pavle je naglasio činjenicu, „da Bog nije pristrasan, nego da mu je ugodan u svakom narodu čovek, koji ga se boji i pravedno postupa“ (Dela apostolska 10:34, 35, NS). Možemo da budemo apsolutno sigurni da je Pavle bio saglasan s tim i da se isti pogled odražavao u onom što je pisao i rekao. Tako treba i kod nas da bude.

[Fusnota]