19. poglavlje

Milijarde umrlih će uskoro opet živeti

KRALJEVSKA vladavina Isusa Hrista i njegovih 144 000 suvladara pružiće onima, koji budu preživeli „veliku nevolju“, neopisive blagoslove. Tada se više nećemo sećati štete, koju je Adam svojim grehom naneo sebi i svom još nerođenom potomstvu, na taj način, bismo zbog toga psihički ili duševno, trpeli. Prorok Isaija izrekao je sledeće nadahnuto obećanje: „Što je pre bilo neće se pominjati niti će na um dolaziti“. (Isa. 65:17)

Te se reči mogu tek onda ispuniti, kada bol i tegobe kao posledice smrtonosnog greha budu odstranjene kao da ih nikada nije ni bilo. To znači, da bi trebale uskrsnuti milijarde umrlih. Zašto?

Pretpostavimo da ti preživiš „veliku nevolju“. Da li bi bio stvarno sretan, kada bi pomislio da dragi tvoji prijatelji i članovi porodice, koji su proteklih godina umrli, nisu među živima i da su tako isključeni od blagoslova života? Ne bi li to bilo za tebe bolno? Da bi bila isključena svaka mogućnost da patimo usled takvih misli, moraju umrli uskrsnuti. Loše posledice greha biće tek onda potpuno odstranjenje, kad budu ponovo živeli i kad im bude pomognuto da postignu telesno i duhovno savršenstvo.

Sveto pismo odlučno tvrdi da će većina umrlih ponovo živeti. Imaće u izgledu život koji će trajati mnogo duže od onoga koji je završio njihovom smrću. Jehova Bog je ovlastio svog sina, Isusa Hrista, da uskrsne mrtve. (Jov. 5:26-28) Punomoć uskrsavanja mrtvih saglasna je sa činjenicom da Biblija označava Hrista Isusa proročanski „večnim ocem“. (Isa. 9:6) Time, što budi mrtve, postaje on njihov otac (uporedi Ps. 45:16)

TEMELJ ZA TO VEROVANJE

Onom, ko veruje u Boga, ne treba biti teško verovati i da će uslediti uskrsenje. Nije li razumno prihvatiti da Bog, koji je prvom čoveku dao život, poseduje i potrebnu mudrost da oživi mrtve, odnosno, da ponovno stvori one, koji su umrli? Jehova Bog je obećao da će mrtvi ponovo živeti. Izvršio je i moćna dela koja jačaju naše poverenje i Njegovo obećanje.

Jehova Bog je dao moć nekim od svojih vernih slugu da bude mrtve. Tako je prorok Ilija u Sarepti — koja se nalazi nedaleko od istočne obale Sredozemnog mora — probudio iz smrti jedinog sina neke udovice. (1. Car. 17:21-23) Njegov je učenik Jelisije probudio jedinog sina neke ugledne i gostoljubive žene u Sunamu, severnom području Izraela. (2. Car. 4:8, 32-37) Isus Hrist je uskrsnuo kćer Jaira, starešine zborničkog u blizini Galilejskog mora; zatim jedinog sina neke udovice iz Naina, mesta koje se nalazi jugozapadno od Galilejskog mora; pa svog ljubljenog prijatelja Lazara, koji je već četiri dana bio mrtav i zakopan nedaleko od grada Jerusalima. (Mar. 5:22, 35, 41-43; Luka 7:11-17; Jov. 11:38-45) Apostol Petar u Jopi, mestu na obali Sredozemnog mora. probudio je Dorku (Tavitu) iz smrti. (D. ap. 9:36-42) Za vreme kratkog zadržavanja u rimskoj pokrajini Aziji probudio je apostol Pavle Evtiha, koji je pao sa prozora trećeg sprata i pri tom smrtno stradao. (D. ap. 20:7-12)

Prvi hrišćani, kojima je pripadao i apostol Pavle, imali su garanciju da je Isus uskrsnuo iz mrtvih. Bili su toliko uvereni da će biti nagrađeni uskrsenjem, da su bili spremni podneti najteža progonstva, pa čak i smrt.

USKRSENJE ZA DUHOVNI ŽIVOT

Isusovo uskrsenje daje spoznati da mrtvi kad budu uskrsavali, neće ustati u onom istom telu koje su ranije imali. Isus nije bio uskrsnut u zemaljski, već u duhovni život. O tome je pisao apostol Petar: „Jer i Hrist jedanput za grehe naše postrada, pravednik za nepravednike, da nas privede k Bogu, ubijen, istina, bivši telom, no oživljevši duhom“. (1. Petr. 3:18) Isus nije, prilikom svog uskrsenja, dobio telo od krvi i mesa, nego telo koje je bilo podesno za nebeski život. (1. Kor. 15:40, 50)

To duhovno telo bilo je, naravno, nevidljivo za ljudske oči. Da bi Isusovi učenici mogli videti svog Gospoda nakon Njegovog uskrsenja, morao se uteloviti. Važno je zapaziti da Isus nije bio pokopan u svojim haljinama, već je njegovo telo bilo umotano u fine lanene zavoje. Nakon njegovog uskrsenja ti zavoj i ležali su u grobu. Isus je, dakle, morao materijalizovati odeću, a da bi bio vidljiv za svoje, dakle, morao je uzeti i ljudsko telo. (Luka 23:53; Jov. 19:40; 20:6, 7)

Čudno? Ne, jer su to u staro vreme činili i anđeli koji su se javljali ljudima. Činjenica, da je Isus uzeo ljudsko telo, objašnjava zašto ga učenici nisu odmah prepoznali, zašto se on mogao neposredno pojaviti i zatim nestati. (Luka 24:15-31; Jov. 20:13-16, 20)

Samo će onih 144 000 Hristovih sunaslednika, koji će zajedno s njim vladati, doživeti isto takvo uskrsenje. Biblija govori o uskrsenju u duhovni život:

„Ti što seješ neće oživeti ako ne umre. I što seješ, ne seješ telo koje će biti, nego golo zrno, bilo pšenično ili drugo kako. A Bog mu daje telo kako hoće, i svakom semenu svoje telo. . . . Tako i uskrsenje mrtvih: seje se za raspadljivost, a ustaje za neraspadljivost; seje se u sramoti, a ustaje u slavi; seje se u slabosti, a ustaje u sili; seje se telo telesno, a ustaje telo duhovno. Ima telo telesno, i ima telo duhovno. Tako je i pisano: prvi čovek Adam postade u telesnom životu, a poslednji Adam u duhu koji oživljuje. Ali duhovno telo nije prvo, nego telesno, pa onda duhovno. Prvi je čovek od zemlje, zemljan; drugi je čovek Gospod s neba. Kakav je zemljani takvi su i zemljani; i kakav je nebeski taki su i nebeski, I kako nosimo obličje zemljanoga tako ćemo nositi i obličje nebeskoga.“ (1. Kor. 15:36-49)

USKRSENJE ZA ŽIVOT NA ZEMLJI

Ali kako je s onima, koji će suprotno Isusu Hristu i 144 000 njegovih suvladara, uskrsnuti za život na Zemlji? Da, oni su se „vratili u prah“. Zar će Bog morati opet sakupiti sve atome koji su nekada sačinjavali njihovo telo, kako bi u svakom pogledu njihovo telo bilo ono isto kao u trenutku njihove smrti?

Ne, to ne može biti! Zašto ne? Jer bi to značilo da su uskrsnuti u stanju u kojem su se nalazili u trenutku svoje smrti. Osobe, koje su u prošlosti bile uskrsnute iz mrtvih, nisu bile probuđeno u bolesnom stanju, u kojem su se nalazile pred svoju smrt. One, doduše, nisu u vreme svog uskrsenja bile savršene, ali su imale potpuno zdravo telo.

Ne bi bilo razumno tvrditi da moraju biti sakupljeni upravo oni isti atomi da bi se sastavilo telo, koje će neko uskrsenjem dobiti. Nakon smrti. ljudsko se telo raspada i pretvara u druge organske i neorganske materijale. Njih mogu crpsti biljke, a ljudi mogu opet pojesti njih, ili njihove plodove. Tako atomi, iz kojih se sastojalo telo umrloga, dospevaju konačno u organizam drugih ljudi. To jasno pokazuje da prilikom uskrsenja neće za svaku osobu koja će oživeti moći biti upotrebljeni baš oni isti atomi, iz kojih se ona pre sastojala.

No, šta znači uskrsenje za pojedinca? Znači, da će ponovo oživeti kao ista ona osoba, koja je nekada bila. A, čime postaje neko osoba koja je? Jesu li za to odgovorni hemijski elementi njegovog tela? Ne, jer se molekule njegovog tela redovito obnavljaju. Ono, što nekog čoveka razlikuje od nekoga drugoga, je njegova pojava, njegov glas, njegova osobnost, njegovo životno iskustvo, njegova duhovna zrelost i njegovo sećanje. Kad Jehova Bog bude kroz svog sina Isusa Hrista nekoga uskrsnuo iz mrtvih, tada će mu sigurno dati telo sa onim istim bitnim svojstvima koja je i pre imao. Uskrsnula osoba će imati sećanje, u kojem će biti osveženi svi doživljaji njenog pređašnjeg života, a ona će ih i biti potpuno svesna. Osoba će znati ko je ona, i drugi, koji su je poznavali, prepoznaće je.

No, možda će sada neko primetiti: „Ako neki čovek bude na taj način ponovo stvoren, da li je on stvarno ista osoba koja je ranije bio? Nije li on samo kopija?“ Ne, jer ko god tako pita previđa upravo spomenutu činjenicu da je naše telo čak za vreme života podvrgnuto stalnoj promeni. Naše je telo pre otprilike sedam godina bilo sastavljeno od sasvim drugih molekula nego što je danas. Mi danas čak i izgledamo drugačije nego pre nekoliko godina. Ne pokazuju li naši vrhovi prstiju još uvek isti kožni reljef? Nismo li još uvek ona ista osoba? Sasvim sigurno.

Osobe, kojima je teško verovati u uskrsenje, trebaju malo razmisliti o procesu koji isto tako zadivljije. To je proces koji se odvija prilikom stvaranja deteta. Sićušna ćelija, koja nastaje spajanjem semena i jajašca, krije u sebi mogućnost da se razvije u čoveka koji se razlikuje od svih ljudi, koji su ikada živeli. U toj se ćeliji nalaze snage koje upravljaju nastajanjem tog novog čoveka i razvojem osnovnih osobnih svojstava, nasleđenih od roditelja. Kroz iskustva koja taj čovek stiče u životu razvija se dakle njegova osobnost. Kod uskrsavanja ili ponovnog stvaranja nekog umrlog slično je kao i kod rođenja. On dobi ja natrag svoju osobnost i svoje sveukupno sećanje. Svaka ćelija njegovog tela dobija pečat njegovih osobina, kojima se razlikuje od svih drugih osoba. A u njegovom su srcu, mislima i telu urezane i dodatne osobine, bitne crte i sposobnosti. koje je razvio u toku svog ranijeg života.

Psalmista je pod delovanjem Duha Božjega pisao o Stvoritelju: „Zametak moj videše oči tvoje, u knjizi je tvojoj sve to zapisano, i dani zabeleženi, kad ih još nije bilo nijednoga.“ (Ps. 139:16) Čim su prilikom oplodnje utvrđena nasledna svojstva, može Jehova Bog prepoznati osnovne osobine deteta i sačuvati ih u svom sećanju. Stoga je logično, da On tačno zna svaku pojedinost u vezi sa nekom osobom i može umrlog prema tom znanju ponovo stvoriti.

Možemo se potpuno pouzdati u Jehovino savršeno sećanje. Čak i nesavršeni ljudi mogu snimiti slike i glasove na filmsku vrpcu i kasnije ih ponovo reprodukovati. Božja sposobnost da tak ve stvari zadrži u sećanju je daleko veća, jer On poznaje po imenu čak i bezbrojne zvezde. (Ps. 147:4)

Sve ovo pokazuje da mrtvi mogu biti probuđeni ili ponovo stvoreni, jer oni žive u Božjem sećanju. Budući da se Jehova Bog može savršeno sećati životnog uzorka i jer namerava oživeti mrtve, verni muževi, kao Avram, Isak i Jakov bili su živi u Njegovim očima. Isus Hrist je obratio pažnju nevernih Sadukeja na tu činjenicu kad je rekao: „A da mrtvi ustaju, i Mojsije pokaza kod kupine gde naziva Jehovu Boga Avramova i Boga Isakova i Boga Jakovljeva. A Bog nije Bog mrtvih nego živih; jer su Njemu svi živi“ (Luka 20:37, 38)

Vera u uskrsenje ili ponovno stvaranje ima zaista dobar temelj. Naravno, neki možda neće verovati u tu nauku. Da li bi za to bilo bolje kad bi zatvorio oči pred činjenicama i odbio verovati u uskrsenje? Da li bi ti u tom slučaju bilo lakše kad bi ti smrt oduzela nekog člana porodice ili prijatelja kojeg si ljubio? Da li bi se bolje snašao s mišlju da se, živeći približavamo smrti?

Spoznanja, da sadašnjim životom nije sve prošlo, oslobađa pojedinca straha da bi morao pre vremena umreti nasilnom smrću. Sotona, đavo, je upotrebio taj strah za porobljavanja ljudi, tako da ih je kroz svoja zemaljska oruđa naveo da vrše njegovu volju. (Mat. 10:28; Jevr. 2:14) Mnogi su ljudi iz straha, da bi mogli biti ubijeni, ugušili glas svoje savesti i izvršavali strahovite zločine nad čovečanstvom. To se npr. događalo u koncentracionim logorima nacionalsocijalističke Nemačke.

Ko, naprotiv, čvrsto veruje da će uskrsenje biti, taj je odlučan činiti pravo čak i kada bi to za njega moglo značiti smrt. Za takvog čoveka je život, koji će primiti nakon uskrsenja, daleko dragoceniji od ovih nekoliko godina koje bi sada mogao još proživeti. On ne želi proigrati mogućnost dobijanja večnog života pokušavajući postići nešto, što bi se jedva moglo označiti produžetkom života. Sličan je muževima starog doba o kojima izveštava biblijska knjiga „Jevrejima“: „A drugi biše pobijeni, ne primivši izbavljenja, da dobiju bolje uskrsenje“. (Jevr. 11:35)

Onome, ko veruje u Božje obećanje da će oživeti mrtve daleko je bolje nego onome, koji ne veruje u uskrsenje. On može bez straha gledati u susret budućnosti.

Na osnovu Biblije možemo spoznati da su odbrojeni dani ovom sadašnjem svetu. On će završiti još za života našeg naraštaja, a zameniće ga pravedna vladavina Isusa Hrista i njegovih suvladara. Zato će milijarde umrlih uskoro ponovo oživeti i uživati blagoslove vladavine Kraljevstva. Kako li će se samo radovati oni koji budu preživeli „nevolju“, što će tada moći izraziti dobrodošlicu uskrsnulima. Predstavi samo sebi kako ćeš biti sretan kada budeš ponovo mogao uživati u zajednici sa dragim prijateljima i članovima porodice, slušati njihov poznati glas i videti da su zdravi!

Kako to treba na tebe delovati? Zar da te to ne podstakne da budeš zahvalan Bogu za divnu nadu uskrsenja mrtvih? Ne treba li te tvoja zahvalnost navesti da učiniš sve što možeš kako bi upoznao Boga i tada mu verno služio?

[Slika na 143. strani]

Ne može li Bog, koji daje da se razvija dete u majčinoj utrobi, probuditi mrtve?