Da li si slušač sposoban da se uživi?
ZAMISLI da imaš sredstava da svakoj osobi u tvom životu daš neki skup poklon. Kako bi srećni i puni cenjenja oni bili! U stvari, ti možeš dati drugima jedan naročit poklon, nešto što im je zaista potrebno. Neće te koštati ni dinara. Šta je to? Tvoja pažnja. Većina ljudi želi pažnju i reaguje s cenjenjem kad je dobije. Međutim, da bi se pažnja kvalitetno pružila moraš biti slušač sposoban da se uživi.
Ako si roditelj ili poslodavac ili služiš u nekom svojstvu gde ti ljudi dolaze za savet i uputstvo, potrebno je da slušaš s uživljavanjem. Ukoliko to ne činiš, ljudi će otkriti tvoj nedostatak uživljavanja, i tvoja verodostojnost će trpeti.
Čak i ako nisi često pozvan da daješ savet, još uvek je potrebno da ljude slušaš s uživljavanjem, kao kad ti dođe neki prijatelj radi utehe. Kao što kaže jedna biblijska izreka, propuštanje da se sluša pre govorenja može za posledicu imati poniženje (Poslovice 18:13). Koji su onda neki načini na koje se možeš pokazati kao slušač sposoban da se uživi?
Budi apsorbovan
Šta je slušač sposoban da se uživi? Vebsterov novi univerzitetski rečnik ovako definiše „uživljavanje“: „Sposobnost učestvovanja u osećanjima ili idejama drugoga.“ Ovaj isti rečnik definiše „slušati“ kao: „Čuti s obzirnom pažnjom“. Dakle slušač sposoban da se uživi čini više nego da samo čuje ono što neko kaže. On poklanja pažnju i učestvuje u mislima i osećanjima te osobe.
To zahteva da budeš apsorbovan u ono što slušaš, ne dozvoljavajući tvom umu da luta. Čak i razmišljanje o tome kako ćeš odgovoriti krnji vrednost slušanja. Disciplinuj se da ostaneš koncentrisan na ono što druga osoba govori.
Gledaj direktno u osobu koja ti govori. Ako ti oči šaraju uokolo, izgledaćeš nezainteresovano. Posmatraj njegove pokrete i govor tela. Da li se osmehuje ili mršti? Da li njegove oči odražavaju humor, tugu ili zebnju? Da li je značajno ono što ostavlja neizrečeno? Ne brini se oko svog odgovora; on će doći kao nusproizvod tvog koncentrisanog slušanja.
Dok slušaš, verovatno ćeš klimnuti glavom i upotrebiti izraze potvrđivanja, kao što su ’da, vidim‘ i ’shvatam‘. To može pokazati da pratiš. Međutim, nemoj misliti da će klimanje glavom i potvrđivanja navesti ljude da misle kako ti slušaš, kad ti to zapravo ne radiš. U stvari, neprestano brzo klimanje glavom može odati nestrpljenje. To je kao da kažeš: ’Požuri. Pređi na stvar. Završi.‘
U svakom slučaju, ne treba da se preterano brineš o proceduri slušanja. Svoje slušanje jednostavno učini istinskim i tvoje reakcije će odražavati tvoju iskrenost.
Dobra pitanja takođe pokazuju da si apsorbovan i da pratiš. Ona pokazuju da si zainteresovan. Pitaj za pojašnjenje tačaka koje nisu izrečene ili koje su nejasne. Postavljaj pitanja koja pozivaju drugu osobu da detaljiše i da se još više izrazi. Povremena prekidanja u govoru mogu biti neophodna, ali nemoj to preterano činiti. Razjašnjavanje stvari jeste deo procesa slušanja. Ukoliko se ne pretera s prekidanjem, druga osoba će ceniti tvoju želju da u potpunosti shvatiš sve što ona govori.
Pokaži razumevanje
Ovo može biti najteži deo, iako možda istinski saosećaš s osobom s kojom razgovaraš. Kada ti dođe neko utučen, da li uskačeš s optimističkim predlozima i rešenjima? Da li brzo ukazuješ da situacija nije toliko loša kad se uporedi s patnjom nekog drugog? To možda izgleda korisno, ali može imati negativan efekat.
Postoje brojni razlozi zbog kojih bi mogao naginjati da prestaneš sa slušanjem i započneš s rešavanjem. Mogao bi misliti da su tvoji oduševljeni predlozi baš ono što je potrebno da bi se poboljšalo raspoloženje nevoljnika. Ili možeš osećati da je tvoja dužnost „srediti“ sve što je „u kvaru“ i da ukoliko to ne učiniš, nisi od pomoći ili ne „obavljaš svoj posao“.
Međutim, preuranjena baražna vatra rešenja obično šalje obeshrabrujuće poruke, kao što su: ’Zapažam da je tvoj problem mnogo jednostavniji nego što ti tvrdiš.‘ Ili: ’Više sam zainteresovan za svoju ličnu reputaciju rešavača problema nego za tvoju dobrobit.‘ Ili, možda: ’Jednostavno ne razumem — i ne želim da razumem.‘ Upoređivanje problema nevoljnika s problemima drugih obično prenosi misao: ’Treba da se stidiš što se osećaš uznemireno kad drugi trpe više nego ti.‘
Ukoliko nesvesno uputiš takve obeshrabrujuće poruke, tvoj prijatelj će osećati da ga u stvari nisi čuo, da nije dopro do tebe. On čak može zaključiti da misliš da si superiorniji od njega. Idući put, on će se obratiti nekom drugom za utehu (Filipljanima 2:3, 4).
Šta ako je tvoj prijatelj bespotrebno uznemiren? Na primer, možda se oseća krivim bez valjanog razloga. Treba li da požuriš da mu to kažeš kako bi počeo da se bolje oseća? Ne, jer ukoliko ga najpre nisi saslušao, tvoja uveravanja biće od male utehe. Umesto da oseća olakšanje, on će osećati da se još nije rasteretio, da još uvek nosi svoju krivicu. Kao što je filozof iz 19-og veka, Henri Dejvid Toro to izrazio: „Dvoje je potrebno da bi se rekla istina: jedan koji će je reći i drugi koji će je čuti.“
Kako je prikladno biblijsko uputstvo: „Neka bude zato svaki čovek gotov da sluša, a spor da govori“ (Jakov 1:19). I takođe vrlo je važno slušati s uživljavanjem! Učestvuj u osećanjima onoga ko ti se poverava. Priznaj težinu njegovog problema i dubinu njegovog jada. Ne minimiziraj njegov problem izjavama poput ovih: ’O, samo si imao naporan dan‘ ili: ’Stvari zaista nisu toliko loše‘. Ironično je što takvo minimiziranje može čak pojačati njegova uznemirena osećanja. Biće frustriran jer njegovu poruku ne uzimaš ozbiljno. Zato neka tvoje reakcije pokažu da čuješ ono što je rečeno i da prihvataš da je to način na koji on za sada oseća o stvarima.
Slušanje s uživljavanjem ne zahteva da se složiš s osobom koja ti se poverava. Mogao bi misliti da je neopravdano kad osoba uzvikuje: „Mrzim svoj posao!“ Ali ako reaguješ neodobravanjem (’Ne treba tako da misliš‘) ili poricanjem (’Ne misliš to stvarno‘), ona će konačno zaključiti da je ne razumeš. Tvoji komentari treba da odražavaju tvoje razumevanje. Osobi koja mrzi svoj posao mogao bi reći: „Mora da je to mučno“. Zatim zatraži razjašnjavajuće detalje. Tako se ti nisi neophodno složio s tim da ona treba da mrzi svoj posao već jednostavno priznaješ da je to način na koji se ona trenutno oseća. Ti joj time pružaš zadovoljstvo da bude saslušana, to jest da u potpunosti izrazi svoja osećanja. Često, podeliti problem s nekim može ga umanjiti.
Slično tome, osoba koja kaže: ’Moja žena je danas otišla na pregled‘, može podrazumevati: ’Zabrinut sam‘. Neka tvoja reakcija potvrdi to. To pokazuje da slušaš značenje koje je iza njenih reči, što je utešnije nego da si ignorisao ono što je osoba mislila, poricao to ili pokušao da je promeniš govoreći joj da ne treba da brine (Rimljanima 12:15).
Dobri slušači takođe i govore!
Delo Umetnost konverzacije (The Art of Conversation) govori o onima koji slušaju ali govore vrlo malo, „misleći da im to daje izgled uzvišene rezervisanosti.“ To sagovornika primorava da nosi čitav teret razgovora, što je surovo. S druge strane, takođe je surovo, i tegobno, ako osoba koju slušaš nastavlja non-stop da priča ne dozvoljavajući da se ti izraziš. Dakle, mada treba da budeš dobar slušač, ti bi takođe mogao imati želju da drugoj osobi staviš do znanja da imaš nešto korisno da kažeš.
Šta bi mogao reći? Pošto si s poštovanjem slušao izražavanje svog prijatelja, da li sada treba da daš savet? Možda, ukoliko si osposobljen da ga daš. Ukoliko imaš rešenje za problem tvog prijatelja, svakako ga podeli s njim. Tvoje reči će imati izvesnu težinu, pošto si prvo investirao vreme u slušanje. Ukoliko ne poseduješ potrebne kvalifikacije da bi tvom prijatelju pružio onu vrstu usmerenja ili pomoći koji mu trebaju, pokušaj da ga povežeš s nekim ko jeste u mogućnosti da to učini.
Međutim, u nekim slučajevima savet nije niti potreban niti se traži. Zato se čuvaj oslabljivanja dobrog efekta tvog slušanja time što pridodaješ mnogo reči. Tvoj prijatelj možda samo mora ustrajati u jednoj situaciji koja se ne može kontrolisati ili mora s vremenom nadvladati svoja negativna osećanja. Došao je k tebi da bi podelio svoju muku. Ti si slušao. Podelio si njegova osećanja, uverio ga da si zabrinut i da ćeš ga imati u svojim mislima i molitvama. Neka zna da slobodno može ponovo doći kod tebe i da ćeš poštovati poverljivu prirodu njegovih problema. Verovatno mu je takva uteha potrebnija nego da ti pokušaš da rešiš njegov problem (Poslovice 10:19; 17:17; 1. Solunjanima 5:14).
Bez obzira da li slušanje prati savet ili ne, ono koristi obema uključenim stranama. Onaj koji govori ima tu satisfakciju da bude saslušan i shvaćen. On je utešen znajući da neko brine dovoljno da bi ga u potpunosti saslušao. Slušač takođe biva nagrađen. Drugi cene njegovu brigu. Ako pruža savet, taj savet je verodostojniji jer on ne govori dok potpuno ne shvati situaciju koja mu se iznosi. Istina je da slušanje s uživljavanjem zahteva vreme. Ali kako je to vredna investicija! Zaista, dajući ljudima svoju obzirnu pažnju, ti im daješ naročit poklon.