„Imajte nežnu naklonost jedan prema drugome“
„U bratskoj ljubavi imajte nežnu naklonost jedan prema drugome“ (RIMLJANIMA 12:10).
1, 2. Kakav su odnos s braćom imali jedan misionar i apostol Pavle?
TOKOM 43 godine koliko je proveo služeći kao misionar na Dalekom istoku, Don je bio poznat po tome što je bio veoma srdačan prema onima kojima je služio. Kada se razboleo, neki od njegovih nekadašnjih studenata prevalili su hiljade kilometara da bi proveli s njim njegove poslednje trenutke i rekli mu: „Kamsahamnida, kamsahamnida!“, što na korejskom znači „Hvala ti, hvala ti!“ Donova nežna naklonost je dirnula njihovo srce.
2 Don nije jedinstveni primer. Apostol Pavle je u prvom veku izrazio duboku naklonost prema onima kojima je služio. Bio je požrtvovan. Iako je bio čovek snažnih uverenja, bio je i nežan i brižan, „kao kad majka dojilja neguje svoju decu“. Skupštini u Solunu je napisao: „Imajući nežnu naklonost prema vama, bili [smo] spremni da vam damo ne samo Božju dobru vest nego i našu dušu, jer smo vas zavoleli“ (1. Solunjanima 2:7, 8). Kasnije, kada je braći u Efesu rekao da ga više neće videti, „svi briznuše u veliki plač, te padoše Pavlu oko vrata i srdačno ga izljubiše“ (Dela apostolska 20:25, 37). Jasno je da se odnos koji je Pavle imao s braćom nije zasnivao samo na tome što su imali ista verovanja. Oni su imali nežnu naklonost jedni prema drugima.
Nežna naklonost i ljubav
3. Kako je u Bibliji ljubav povezana s različitim izrazima za naklonost?
3 U Pismu su nežna naklonost, saosećanje i samilost tesno povezani s najplemenitijom hrišćanskom osobinom — s ljubavlju (1. Solunjanima 2:8; 2. Petrova 1:7). Poput faseta prelepog dijamanta, sve te božanske osobine su u ravnoteži jedna s drugom i nadopunjuju jedna drugu. Zahvaljujući tim osobinama, hrišćani ne samo što su bliži jedni drugima već su bliži i svom nebeskom Ocu. Zato je apostol Pavle podstakao suvernike: „Neka vaša ljubav bude bez licemerja... U bratskoj ljubavi imajte nežnu naklonost jedan prema drugome“ (Rimljanima 12:9, 10).
4. Šta podrazumeva izraz ’nežna naklonost‘?
4 Grčka reč koju je Pavle upotrebio za „nežnu naklonost“ sastoji se iz dva dela — jedan označava prijateljstvo a drugi prirodnu naklonost. Jedan biblijski izučavalac objašnjava da to znači da „hrišćani treba da se odlikuju odanošću koja je karakteristična za porodicu u kojoj vladaju ljubav, bliskost i uzajamna podrška“. Da li je to ono što osećaš prema hrišćanskoj braći i sestrama? U hrišćanskoj skupštini treba da vlada srdačna atmosfera — nju treba da prožima osećanje kakvo postoji među bliskim rođacima (Galatima 6:10). U jednom prevodu Biblije, stih iz Rimljanima 12:10 glasi ovako: „Imajmo jedni prema drugima onakvu istinsku srdačnu naklonost kakva vlada među braćom“ (The New Testament in Modern English, od Dž. B. Filipsa). U drugom prevodu stoji: „Volite se međusobno kao braća“ (The Jerusalem Bible). Prema tome, hrišćani ne vole jedni druge samo zato što je to logično ili iz čiste obaveze. ’S nelicemernom bratskom naklonošću, treba da volimo jedan drugoga žarko od srca‘ (1. Petrova 1:22).
’Poučeni od Boga da volimo jedan drugoga‘
5, 6. (a) Kako Jehova na međunarodnim kongresima poučava svoj narod hrišćanskoj naklonosti? (b) Kako s vremenom veze između braće postaju jače?
5 Iako se u ovom svetu „ljubav većine“ sve više hladi, Jehova poučava svoje sluge ’da vole jedni druge‘ (Matej 24:12; 1. Solunjanima 4:9). Međunarodni kongresi Jehovinih svedoka pružaju izvrsnu priliku za takvu pouku. Svedoci koji su domaćini na tim kongresima dočekuju braću iz udaljenih zemalja i mnogi od njih primaju strane delegate u svoj dom. Na jednom nedavno održanom kongresu, neki su došli iz zemalja gde su ljudi uglavnom suzdržani kada je u pitanju ispoljavanje emocija. „Ti delegati su bili prilično nervozni i bojažljivi kada su stigli“, kaže jedan hrišćanin koji je pomagao oko smeštaja. „Ali samo šest dana kasnije, na rastanku su se grlili sa svojim domaćinima i plakali. Bili su okruženi hrišćanskom ljubavlju koju nikada neće zaboraviti.“ Prilikom pružanja gostoprimstva braći, bez obzira na to odakle potiču, može doći do izražaja ono najbolje kako kod domaćina tako i kod gostiju (Rimljanima 12:13).
6 Takvi kongresi mogu biti zaista uzbudljivi, ali među hrišćanima se stvaraju još prisnije veze kada oni već neko vreme zajedno služe Jehovi. Kada dobro upoznamo braću to nam pruža priliku da još više cenimo njihove lepe osobine — njihovu iskrenost, pouzdanost, lojalnost, ljubaznost, velikodušnost, uviđavnost, saosećajnost i nesebičnost (Psalam 15:3-5; Poslovice 19:22). Mark, koji je služio kao misionar na istoku Afrike, kaže: „To što smo radili rame uz rame s braćom stvorilo je neraskidive veze.“
7. Šta se traži od nas ako želimo da u skupštini vlada hrišćanska naklonost?
7 Da bi se u skupštini stvorile i očuvale takve veze, njeni članovi se moraju približiti jedni drugima. Redovnim prisustvovanjem hrišćanskim sastancima jačamo privrženost koju imamo prema braći i sestrama. Svojim prisustvovanjem, druženjem pre i posle sastanaka, kao i učešćem na njima, hrabrimo i podstičemo jedni druge na „ljubav i dobra dela“ (Jevrejima 10:24, 25). „Rado se sećam detinjstva“, kaže jedan starešina iz Sjedinjenih Država, „kada je moja porodica uvek među zadnjima odlazila iz Dvorane Kraljevstva, uživajući u prijateljskim i smisaonim razgovorima što je duže bilo moguće.“
Da li treba da se ’raširiš‘?
8. (a) Šta je Pavle hteo da kaže kada je podstakao Korinćane da se ’rašire‘? (b) Šta možemo raditi da bismo unapređivali naklonost u skupštini?
8 Možda ćemo morati da se ’raširimo‘ u svom srcu da bismo dali sve od sebe u pokazivanju naklonosti. Apostol Pavle je pisao skupštini u Korintu: „Naše se srce raširilo. Nije vam tesno u nama.“ Pavle ih je podstakao da se zauzvrat i oni ’rašire‘ (2. Korinćanima 6:11-13). Da li i ti možeš da se ’raširiš‘ u pokazivanju naklonosti? Ne treba da čekaš da drugi preduzmu prvi korak. U svom pismu Rimljanima, Pavle je, govoreći o potrebi za nežnom naklonošću, dodao i ovaj savet: „Prednjačite u pokazivanju časti jedan drugome“ (Rimljanima 12:10). Možeš iskazati čast drugima tako što ćeš im prvi prići na sastanku i pozdraviti ih. Takođe ih možeš pozvati da idu s tobom u službu ili da se zajedno pripremite za sastanak. To doprinosi tome da nežna naklonost bude još više izražena.
9. Šta su neki uradili kako bi postali bliskiji sa suhrišćanima? (Uključi neke primere iz svoje sredine.)
9 Porodice i pojedinci u skupštini mogu da se ’rašire‘ tako što će posećivati jedni druge, tako što će možda biti zajedno na nekom jednostavnom obroku ili će zajedno učestvovati u nekim zdravim aktivnostima (Luka 10:42; 14:12-14). Hakop povremeno organizuje izlete za male grupe. On kaže: „Tu budu i mladi i stari, kao i samohrani roditelji. Svako ode kući sa lepim uspomenama i sa osećajem da su postali bliskiji jedni s drugima.“ Budući da smo hrišćani, treba da se trudimo da ne budemo samo suvernici već i pravi prijatelji (3. Jovanova 14).
10. Šta možemo uraditi kada dođe do zategnutih odnosa?
10 Međutim, zbog naše nesavršenosti, ponekad razvijanje prijateljstva i naklonosti može predstavljati izazov. Šta možemo učiniti? Pre svega, možemo se moliti za to da imamo dobre odnose s našom braćom. Budući da Bog želi da se njegove sluge lepo slažu on će odgovoriti na takve iskrene molitve (1. Jovanova 4:20, 21; 5:14, 15). Nadalje, treba i da postupamo u skladu s molitvama. Rik, putujući sluga iz istočne Afrike, seća se jednog brata s kojim je bilo teško sarađivati zbog njegove nezgodne naravi. „Umesto da izbegavam tog brata, rešio sam da ga bolje upoznam“, objašnjava Rik. „Ispostavilo se da je njegov otac bio veoma strog. Počeo sam da se divim tom bratu kada sam shvatio koliko se borio sa svojom prošlošću i koliko mu je to pošlo za rukom. Na kraju smo postali dobri prijatelji“ (1. Petrova 4:8).
Otvori svoje srce!
11. (a) Šta je neophodno da bi se u skupštini sve više osećala međusobna naklonost? (b) Zašto je u duhovnom pogledu štetno emocionalno se udaljiti od drugih?
11 Danas ima mnogo ljudi koji nikada nisu imali bliskog prijatelja. To je zaista žalosno! To ne mora — i ne treba — da bude tako u hrišćanskoj skupštini. Iskrena bratska ljubav ne izražava se samo učtivim razgovorom i lepim manirima; ali ne pokazuje se ni preteranim izlivom emocija pred drugima. Umesto toga, treba da budemo spremni da otvorimo srce, kao što je to Pavle uradio za Korinćane, i da pokažemo suvernicima da nam je istinski stalo do njih. Istina, nisu svi po prirodi druželjubivi i pričljivi, ali nije dobro biti ni previše povučen. U Bibliji stoji sledeće upozorenje: „Samovoljan [„onaj ko se izoluje“, NW] traži što je njemu drago, i ljuti se na sve što je god razumno“ (Poslovice 18:1).
12. Zašto je dobra komunikacija neophodna da bi u skupštini vladala prisnost?
12 Iskrena komunikacija predstavlja temelj pravog prijateljstva (Jovan 15:15). Svakome od nas je potreban prijatelj kome možemo da kažemo svoje najdublje misli i osećanja. Nadalje, što se bolje poznajemo, to će biti lakše da jedan za drugog učinimo nešto kada je to potrebno. Kada na ovaj način brinemo jedni o drugima, mi u stvari pomažemo da se razvije nežna naklonost i onda ćemo videti koliko su istinite sledeće Isusove reči: „Više ima sreće u davanju, nego u primanju“ (Dela apostolska 20:35; Filipljanima 2:1-4).
13. Šta možemo uraditi da bismo pokazali da imamo istinsku naklonost prema braći?
13 Da bi naša naklonost drugima zaista značila, treba da je i pokažemo (Poslovice 27:5). Ako je zaista imamo to će se videti na našem licu i podstaći će srce drugih da reaguju. Jedan mudar čovek je napisao: „Što je očima milo srce razveseli“ (Poslovice 15:30). Nežna naklonost se izražava i promišljenim postupcima. Iako niko ne može da kupi istinsku naklonost, poklon dat od srca može mnogo da znači. Duboka naklonost se može izraziti jednom razglednicom, pismom i ’rečju u pravo vreme‘ (Poslovice 25:11, NW; 27:9). Kada smo se jednom sprijateljili s drugima, to prijateljstvo moramo negovati tako što ćemo i dalje pokazivati iskrenu naklonost. Ukoliko se naši prijatelji nađu u nekoj nevolji tada ćemo se posebno truditi da budemo uz njih. Biblija kaže: „Prijatelj u svako vreme ljubi, a u nevolji se bratom pokazuje“ (Poslovice 17:17).
14. Šta možemo uraditi ako izgleda da neko ne reaguje na našu naklonost?
14 Naravno, ne možemo očekivati da budemo bliski sa svima u skupštini. Sasvim je prirodno da s jednima budemo bliskiji nego s drugima. Stoga, ako ti se čini da s nekim nisi toliko prisan koliko bi voleo, nemoj odmah zaključiti da nešto nije u redu s tobom ili s tom osobom. I nemoj pokušavati da na silu postaneš prisan s njom. Ako jednostavno izražavaš onoliko naklonosti koliko ti ona dopušta, ostavićeš mogućnost da se u budućnosti razvije bliskiji odnos.
„Ja te priznajem“
15. Kako pohvala, ili nedostatak pohvale, utiče na ljude?
15 Koliko se Isus samo radovao kada je na svom krštenju čuo sledeće reči s neba: „Ja te priznajem“! (Marko 1:11). Ove reči su sigurno još više učvrstile Isusovo uverenje da Otac ima naklonost prema njemu (Jovan 5:20). Nažalost, neki nikada ne dobiju takvu pohvalu od osoba koje poštuju i vole. „Mnogi mladi poput mene nemaju članove porodice koji dele njihova hrišćanska uverenja“, zapaža En. „Kod kuće stalno slušamo samo kritike. Ponekad smo zbog toga veoma tužni.“ Međutim, kada postanu deo skupštine, oni osećaju srdačnost i podršku brižne duhovne porodice — očeva i majki, kao i braće i sestara u veri (Marko 10:29, 30; Galatima 6:10).
16. Zašto nije dobro pokazivati kritičan stav prema drugima?
16 U nekim kulturama, roditelji, učitelji i druge starije osobe retko kada od srca pohvale mlade, jer misle da će zbog toga postati uobraženi i ponosni. Takvo razmišljanje može uticati čak i na hrišćanske porodice i skupštinu. Kada pričaju o nekom govoru ili nečem drugom, stariji mogu reći: „Nije bilo loše, ali možeš ti to i bolje!“ Možda čak na neki način mogu pokazati da nisu zadovoljni onim što mladi rade. Mnogi veruju da time podstiču mlade da dostignu svoj puni potencijal. Međutim, taj pristup uglavnom ima potpuno suprotan efekat, jer se mladi mogu povući i mogu se osećati nesposobno.
17. Zašto treba da tražimo prilike da pohvalimo druge?
17 Međutim, pohvala ne treba da bude samo uvod za neki savet. Iskrena pohvala unapređuje nežnu naklonost unutar porodice i skupštine, i podstiče mlade da traže savet od iskusnije braće i sestara. Prema tome, umesto da dopustimo da nam kultura nalaže kako ćemo se ophoditi prema drugima, ’obucimo novu ličnost koja je stvorena po Božjoj volji u istinskoj pravednosti i lojalnosti‘. Pohvaljuj druge onako kako to Jehova radi (Efešanima 4:24).
18. (a) Mladi, kako treba da gledate na savete starijih? (b) Zašto stariji vode računa o tome kako savetuju?
18 S druge strane, vi mladi, nemojte misliti da vas stariji ne vole ako vas isprave ili posavetuju (Propovednik 7:9). Baš suprotno od toga! Ono što ih navodi da to urade jesu briga i duboka naklonost koju osećaju prema vama. U protivnom, zašto bi se uopšte trudili da pričaju s vama o tome? Budući da stariji — posebno skupštinske starešine — znaju koliko reči mogu uticati na druge, i zato što imaju dobre poticaje, oni uglavnom posvećuju dosta vremena razmišljanju i molitvi pre nego što daju savet (1. Petrova 5:5).
’Jehova je vrlo nežan u naklonosti‘
19. Zašto oni koji su doživeli razočaranja mogu očekivati podršku od Jehove?
19 Neki zbog neprijatnih iskustava imaju osećaj da će ih pokazivanje nežne naklonosti dovesti do samo još više razočaranja. Da bi drugima ponovo otvorili svoje srce potrebna im je hrabrost i jaka vera. Međutim, nikada ne treba da zaborave da Jehova „nije daleko ni od jednog od nas“. On nas poziva da mu se približimo (Dela apostolska 17:27; Jakov 4:8). Razume i to što se plašimo da budemo povređeni i obećava nam da će biti uz nas i da će nam pomagati. Psalmista David nas uverava: „Jehova je kod onih koji su skromna [„skrušena“, DK] srca, i spasava one koji su smerna duha“ (Psalam 34:19).
20, 21. (a) Kako znamo da možemo imati blizak odnos s Jehovom? (b) Šta se od nas traži da bismo bili bliski s Jehovom?
20 Blisko prijateljstvo s Jehovom jeste najvažniji odnos koji možemo negovati. Ali da li je tako nešto zaista moguće? Da, moguće je. Biblija pokazuje koliko su pravedni muškarci i žene bili bliski s našim nebeskim Ocem. Ono što su oni s puno nežnosti rekli o Jehovi sačuvano je kako bi nama ulilo sigurnost da mu se i mi možemo približiti (Psalam 23, 34, 139; Jovan 16:27; Rimljanima 15:4).
21 Svi mi možemo ispuniti uslove koje Jehova postavlja za one koji žele da budu bliski s njim. „Jehova, ko može sedeti u šatoru tvome?“, upitao je David. „Onaj koji bez mane hodi i koji pravdu tvori i istinu iz srca svog govori“ (Psalam 15:1, 2; 25:14, NW). Kada vidimo kako nam služenje Bogu donosi dobro i da zbog toga imamo njegovo vođstvo i zaštitu, shvatićemo da je „Jehova vrlo nežan u naklonosti“ (Jakov 5:11).
22. Kakav odnos Jehova želi da vlada među njegovim narodom?
22 Koliko smo samo blagoslovljeni zbog toga što Jehova želi da ima tako ličan odnos s nesavršenim ljudima! Zar onda ne treba da i mi ispoljavamo nežnu naklonost jedni prema drugima? Uz Jehovinu pomoć, svako može pokazivati i uživati nežnu naklonost jer je to obeležje našeg hrišćanskog bratstva. Pod Božjim Kraljevstvom svi će večno uživati u toj naklonosti.
Možeš li objasniti?
• Kakva atmosfera treba da vlada u hrišćanskoj skupštini?
• Kako svako od nas može doprineti izražavanju nežne naklonosti u skupštini?
• Kako iskrene pohvale podstiču hrišćansku naklonost?
• Kako nas podržava i krepi Jehovina nežna naklonost?
[Slika na 15. strani]
Ljubav među hrišćanima nije samo obaveza
[Slike na stranama 16, 17]
Da li se možeš ’raširiti‘ u svojoj naklonosti?
[Slika na 18. strani]
Da li kritikuješ ili ohrabruješ?