5. poglavlje
Jovan vidi proslavljenog Isusa
1. vizija — Otkrivenje 1:10–3:22
Sadržaj: Isus proverava stanje duhovnih Izraelaca na zemlji i upućuje im srdačno ohrabrenje
Vreme ispunjenja: U Gospodovom danu, od 1914. pa sve dok ne umre i uskrsne poslednji verni pomazanik
1. Na koje vreme se prvobitno odnose poruke iz prve vizije i kako Jovan ukazuje na vreme njihove glavne primene?
PRVA vizija Otkrivenja započinje u 10. stihu 1. poglavlja. Poput drugih vizija u Otkrivenju, i ova započinje Jovanovom izjavom da čuje ili vidi nešto neuobičajeno (Otkrivenje 1:10, 12; 4:1; 6:1). Vreme na koje se prvobitno odnose poruke iz ove vizije jeste prvi vek, budući da su upućene u sedam skupština koje su postojale u Jovanovo vreme. Međutim, Jovan ukazuje na vreme njihove glavne primene kada kaže: „Putem nadahnuća dospeo sam u Gospodov dan“ (Otkrivenje 1:10a). Kada počinje taj „dan“? Imaju li ova naša burna vremena i dramatična zbivanja ikakve veze s njim? Ako imaju, trebalo bi da obratimo punu pažnju na proročanstva iz Otkrivenja, jer je u pitanju naš život (1. Solunjanima 5:20, 21).
Gospodov dan
2. Kada započinje Gospodov dan, a kada se završava?
2 Kada počinje „Gospodov dan“ u kom će se odigravati sve ono o čemu govori Otkrivenje? Šta je „Gospodov dan“? Apostol Pavle je rekao da je to vreme suda i ispunjenja Božjih obećanja (1. Korinćanima 1:8; 2. Korinćanima 1:14; Filipljanima 1:6, 10; 2:16). U tom „danu“ Jehovina veličanstvena namera se pobednički i sve brže primiče svom vrhuncu. Taj „dan“ započinje krunisanjem Isusa za nebeskog Kralja. Taj „dan“ traje i nakon što Isus izvrši presudu nad Sataninim svetom i nakon što započne obnova Raja u kom će čovečanstvo biti dovedeno do savršenstva. On će trajati sve dok Isus ne ’preda kraljevstvo svom Bogu i Ocu‘ (1. Korinćanima 15:24-26; Otkrivenje 6:1, 2).
3. (a) Kako uz pomoć Danilovog proročanstva o „sedam vremena“ možemo utvrditi kada započinje Gospodov dan? (b) Koji događaji u svetu potvrđuju da je 1914. započeo Gospodov dan?
3 Ispunjenje drugih biblijskih proročanstava pomaže nam da utvrdimo kada započinje Gospodov dan. Na primer, Danilo je opisao da će vladanje porodične loze kralja Davida biti prekinuto na „sedam vremena“ i da će se nakon toga znati „da Svevišnji vlada kraljevstvom ljudskim i daje ga kome hoće“ (Danilo 4:23, 24, 31, 32). Glavno ispunjenje tog proročanstva započelo je opustošenjem kraljevstva Jude, a Biblija ukazuje da se to završilo u oktobru 607. pre n. e. U Otkrivenju 12:6, 14 stoji da su tri i po vremena isto što i 1 260 dana. Prema tome, sedam vremena (dvaput po tri i po vremena) iznosi 2 520 dana. Ako računamo „dan za godinu“, dolazimo do zaključka da „sedam vremena“ traju 2 520 godina (Jezekilj 4:6). Prema tome, Isus Hrist je na nebu počeo da vlada krajem 1914. Te godine je izbio Prvi svetski rat i to je bio „početak bolnih nevolja“ koje i dalje pogađaju čovečanstvo. Sva krvoprolića od 1914. naovamo na upečatljiv način dokazuju da je te godine započeo „dan“ Isusove prisutnosti (Matej 24:3-14).a
4. (a) Kako nam Otkrivenje pokazuje kada se ispunjava prva vizija? (b) Kada se završava ispunjenje prve vizije?
4 Dakle, prva vizija i saveti koje ona sadrži odnose se na Gospodov dan, koji je započeo 1914. Ovakvo računanje potvrđuje i činjenica što se kasnije u Otkrivenju opisuje izvršenje Božjih pouzdanih i pravednih presuda — u čijem izvršenju glavnu ulogu ima Gospod Isus (Otkrivenje 11:18; 16:15; 17:1; 19:2, 11). Ako ispunjenje prve vizije započinje 1914, kada se završava? Poruke su, kao što se to vidi iz njihovog sadržaja, upućene Božjoj skupštini pomazanika na zemlji. Dakle, ispunjenje ove prve vizije završava se kada i poslednji član te verne pomazane skupštine umre i uskrsne u život na nebu. Međutim, Gospodov dan i blagoslovi koje on donosi „drugim ovcama“ trajaće sve do kraja Hiljadugodišnje vladavine Isusa Hrista (Jovan 10:16; Otkrivenje 20:4, 5).
5. (a) Šta je glas koji se čuo zapovedio Jovanu? (b) Zašto je bilo lako dostaviti svitak u „sedam skupština“?
5 Pre nego što u prvoj viziji bilo šta vidi, Jovan nešto čuje: „Iza sebe začuo [sam] snažan glas, poput zvuka trube, kako govori: ’Ono što vidiš napiši u svitak i pošalji u sedam skupština: u Efes, Smirnu, Pergam, Tijatiru, Sard, Filadelfiju i Laodikiju‘“ (Otkrivenje 1:10b, 11). Autoritativan i zapovednički poput zvuka trube, jedan glas kaže Jovanu da napiše poruku koju će poslati „u sedam skupština“. On će dobiti niz poruka i objaviće ono što će videti i čuti. Zapazi da su pomenute skupštine zaista postojale u Jovanovo vreme. Sve su se nalazile u Maloj Aziji, naspram ostrva Patmos. Budući da je na tom području bilo mnogo dobrih rimskih puteva, bilo je lako putovati od mesta do mesta. Glasnik je bez poteškoća mogao nositi svitak iz jedne skupštine u drugu. Tih sedam skupština mogli bismo uporediti s delom neke pokrajine Jehovinih svedoka danas.
6. (a) Na šta se odnosi izraz „ono što se događa“? (b) Zašto možemo biti sigurni da se prilike u skupštinama Jovanovog vremena mogu naći i u današnjoj skupštini pomazanih hrišćana?
6 Većina proročanstava iz Otkrivenja treba da se ispuni nakon Jovanovog vremena. Ona se odnose na „ono što će se dogoditi posle ovoga“. Međutim, saveti koje su dobile tih sedam skupština odnosili su se na „ono što se događa“, to jest na tadašnje prilike u sedam pomenutih skupština. Te poruke su bile od velike koristi vernim pomazanim starešinama u tih sedam skupština, kao i u svim drugim skupštinama pomazanih hrišćana tog vremena.b Budući da je glavna primena ove vizije u Gospodovom danu, ono što je Isus rekao zapravo pokazuje da se slične prilike mogu očekivati i u skupštini pomazanih hrišćana u naše vreme (Otkrivenje 1:10, 19).
7. Koga Jovan vidi u prvoj viziji i zašto je ta vizija za nas toliko važna i ohrabrujuća?
7 U prvoj viziji Jovan vidi Gospoda Isusa Hrista u blistavoj, nebeskoj slavi. Postoji li prikladnija slika za proročansku knjigu koja govori o velikom danu tog Gospoda kog je na njegovo mesto postavio lično Bog? I postoji li išta važnije za nas koji živimo u tom danu i poslušno vršimo svaku njegovu zapovest? Svi koji podupiru Jehovu kao suverenog vladara ohrabreni su činjenicom da Mesijanski Potomak — nakon što je izdržao sve ispite i kušnje od Satane i nakon što je u mukama umro pre skoro 2 000 godina, čime je bio ’ranjen u petu‘ — sada živi na nebu i ima vlast od Boga da krene u pobedu i ostvari njegovu veličanstvenu nameru (Postanak 3:15).
8. Za šta je Isus sada spreman?
8 Sasvim je jasno da je Isus sada spreman da krene u akciju kao ustoličeni Kralj. Jehova ga je postavio da bude glavni u izvršenju Njegove konačne presude nad ovim starim, zlim svetom i nad njegovim bogom, Satanom Đavolom. Osim što će suditi svetu, sudiće i skupštini svojih pomazanika kao i velikom mnoštvu njihovih saradnika (Otkrivenje 7:4, 9; Dela apostolska 17:31).
9. (a) Kako Jovan opisuje proslavljenog Isusa Hrista koji stoji među zlatnim svećnjacima? (b) Na šta ukazuje prizor poput onog u drevnom hramu i haljina koju Isus nosi? (v) Šta predstavlja njegov zlatni pojas?
9 Kada čuje snažan glas, Jovan se okreće i vidi sledeće: „Okrenuo sam se da vidim ko mi to govori. Kad sam se okrenuo, video sam sedam zlatnih svećnjaka“ (Otkrivenje 1:12). Kasnije je saznao šta predstavljaju tih sedam svećnjaka. Ali njegovu pažnju zaokuplja neko ko stoji među svećnjacima i koga opisuje ovako: „Među svećnjacima [sam video] nekog nalik sinu čovečjem. Bio je obučen u haljinu koja mu je dopirala do stopala, a oko grudi je bio opasan zlatnim pojasom“ (Otkrivenje 1:13). Ovde se Isus, ’sin čovečji‘, pojavljuje pred svojim zadivljenim svedokom Jovanom obavijen svetlošću i veličanstvom. On stoji među upaljenim zlatnim svećnjacima i zrači svetlošću i slavom. Taj prizor podseća Jovana na stvari povezane s hramom i on vidi Isusa u ulozi Jehovinog Prvosveštenika koji ima moć da sudi (Jevrejima 4:14; 7:21-25). Njegova duga, upečatljiva haljina odgovara njegovoj svešteničkoj službi. Poput nekadašnjih jevrejskih prvosveštenika, i on ima pojas — zlatni pojas preko grudi koji mu pokriva srce. Pojas predočava njegovu spremnost da svim srcem izvrši sveti zadatak koji mu je dao Jehova Bog (Izlazak 28:8, 30; Jevrejima 8:1, 2).
10. (a) Šta predstavljaju Isusova snežnobela kosa i njegove plamene oči? (b) Kakvo je značenje toga što su Isusove noge poput užarenog bakra?
10 Jovan nastavlja svoj opis: „Glava i kosa bile su mu bele kao bela vuna, kao sneg, a oči kao plamen ognjeni“ (Otkrivenje 1:14). Njegova snežnobela kosa predočava mudrost kakvu imaju starije, iskusne osobe. (Uporedi s Poslovicama 16:31.) Plamene oči otkrivaju oštrinu i budnost, koje on ima dok svojim prodornim pogledom motri, ispituje ili pokazuje gnev. Čak i Isusove noge zaokupljaju Jovanovu pažnju: „Noge su mu bile nalik čistom bakru zažarenom u peći, a glas mu je bio kao huka mnogih voda“ (Otkrivenje 1:15). U ovoj viziji Isusove noge su poput užarenog, sjajnog bakra, što je prikladan opis za onog ko revno „hodi“, to jest gorljivo vrši volju Jehove Boga i ima priznat položaj pred njim. Osim toga, dok u Bibliji zlato često predstavlja nešto što je vezano za Boga, ono što je vezano za ljude ponekad se predočava bakrom.c Zato nas opis Isusovih nogu, koje sjaje poput čistog bakra, podseća na to kako su „divne“ bile njegove noge dok je hodio zemljom i propovedao dobru vest (Isaija 52:7; Rimljanima 10:15).
11. (a) Na šta nas podsećaju Isusove sjajne noge? (b) Šta znači to što mu je glas „kao huka mnogih voda“?
11 Isus je kao savršen čovek zaista zračio slavom koja je bila očigledna i anđelima i ljudima (Jovan 1:14). Njegove sjajne noge nas podsećaju i na to da on hodi po svetom tlu u Jehovinoj organizaciji, u kojoj služi kao Prvosveštenik. (Uporedi s Izlaskom 3:5.) Nadalje, njegov glas je poput huke ogromnog vodopada. Ostavlja snažan utisak i izaziva strahopoštovanje, što je prikladan opis jer se radi o onom ko nosi ime Reč Božja i dolazi da „sudi svetu po pravdi“ (Dela apostolska 17:31; Jovan 1:1).
12. Šta predstavlja „oštar dvosekli mač“?
12 „U desnici je imao sedam zvezda i iz usta mu je izlazio oštar dvosekli mač, a lice mu je bilo kao sunce u svom punom sjaju. Kad sam ga video, pao sam pred njegove noge kao da sam mrtav“ (Otkrivenje 1:16, 17a). Isus je nešto kasnije objasnio značenje sedam zvezda. Međutim, zapazi da iz njegovih usta izlazi „oštar dvosekli mač“. Mač je zaista prikladan simbol, jer je Isus postavljen da izrekne konačne Jehovine presude nad njegovim neprijateljima. Odlučne reči koje izlaze iz Isusovih usta značiće pogubljenje svih zlih ljudi (Otkrivenje 19:13, 15).
13. (a) Na šta podseća Isusovo lice koje blista poput sunca? (b) Koji utisak ostavlja Jovanov opis Isusa?
13 Isusovo lice koje poput sunca blista podseća na Mojsijevo lice koje je zračilo svetlošću nakon razgovora s Jehovom na gori Sinaj (Izlazak 34:29, 30). Tu je i događaj koji se odigrao pre skoro 2 000 godina, kada se Isus preobrazio pred svoja tri apostola, a „lice mu je zasjalo kao sunce, a haljine su mu postale blistave kao svetlost“ (Matej 17:2). A sada, u ovoj viziji koja prikazuje Isusa tokom Gospodovog dana, njegovo lice odražava slavu jer se nalazi u Jehovinoj blizini (2. Korinćanima 3:18). Zapravo, celokupna Jovanova vizija zrači slavom. Snežnobela kosa, plamene oči, lice koje sja poput sunca i noge poput užarenog bakra dobro oslikavaju onoga „koji prebiva u nedostupnoj svetlosti“ (1. Timoteju 6:16). Vizija deluje veoma stvarno i živopisno. Kako je Jovan reagovao na nju? Uplašio se jer, kako sam kaže: „Kad sam ga video, pao sam pred njegove noge kao da sam mrtav“ (Otkrivenje 1:17).
14. Kako na nas treba da utiče prva Jovanova vizija koja prikazuje proslavljenog Isusa?
14 Danas taj slikoviti i detaljan opis Jovanove vizije ispunjava Božji narod dubokim strahopoštovanjem. Prošlo je više od 90 godina otkako je započeo Gospodov dan u kojem se ispunjava ova upečatljiva vizija. Isusovo kraljevanje je za nas stvarnost, nešto što postoji, a ne samo nešto čemu se nadamo da će se desiti u budućnosti. Zato je dobro da kao verni podanici njegovog Kraljevstva sa zanimanjem pratimo Jovanove reči i opis prve vizije i da poslušno prihvatimo sve ono što nam proslavljeni Isus Hrist poručuje.
[Fusnote]
a Više informacija o ovoj temi nalazi se u knjizi Šta Biblija zaista naučava?, strane 88-92, 215-218; izdali Jehovini svedoci.
b Kada bi u prvom veku jedna skupština primila pismo od nekog apostola, bilo je uobičajeno da se to pismo prosledi i drugim skupštinama, kako bi svi imali koristi od datih saveta. (Uporediti s Kološanima 4:16.)
c Ukrasi i oprema u Solomonovom hramu bili su ili napravljeni od zlata ili njime obloženi, dok je bakar bio korišćen u opremanju hramskog dvorišta (1. Kraljevima 6:19-23, 28-35; 7:15, 16, 27, 30, 38-50; 8:64).
[Slike na 23. strani]
Arheološki ostaci gradova u kojima su se nalazile sedam pomenutih skupština potvrđuju verodostojnost biblijskog zapisa. U ovim gradovima su hrišćani u prvom veku primili Isusove ohrabrujuće poruke koje još i danas služe kao podsticaj skupštinama po celom svetu.
PERGAM
SMIRNA
TIJATIRA
SARD
EFES
FILADELFIJA
LAODIKIJA