„Budi veseo“

„Slavi praznik u čast Jehovi... i budi veseo“ (PONOVLJENI ZAKONI 16:15)

 1. (a) Koja je pitanja Satana pokrenuo? (b) Šta je Jehova prorekao nakon pobune Adama i Eve?

KADA je Satana naveo Adama i Evu da se pobune protiv svog Stvoritelja, on je pokrenuo dva pitanja od velikog značaja. Kao prvo, on je doveo u pitanje istinitost Jehovinih reči i ispravnost njegovog vladanja. Kao drugo, Satana je sugerisao da ljudi služe Bogu samo iz sebičnih interesa. U Jovovo vreme to je i otvoreno tvrdio (Postanak 3:1-6; Jov 1:9, 10; 2:4, 5). Pa ipak, Jehova je brzo reagovao kako bi rešio tu situaciju. Dok su Adam i Eva još uvek bili u edenskom vrtu, Jehova je prorekao kako će rešiti ta pitanja. Rekao je da će se pojaviti ’potomstvo‘, to jest seme, koje će Satani zdrobiti glavu nakon što i samo bude ranjeno u petu (Postanak 3:15).

 2. Kako je Jehova postepeno otkrivao detalje o ispunjenju proročanstva zapisanog u Postanku 3:15?

² Kako je vreme prolazilo, Jehova je postepeno otkrivao detalje o tom proročanstvu, potvrđujući tako da će se ono sigurno ispuniti. Na primer, rekao je Avrahamu da će se to Seme pojaviti među njegovim ’potomstvom‘ (Postanak 22:15-18). Avrahamov unuk Jakov postao je otac 12 Izraelovih plemena. Godine 1513. pre n. e., kada su ta plemena organizovana kao narod, Jehova im je dao Zakon, koji je obuhvatao i nekoliko godišnjih praznika. Apostol Pavle je rekao da su ti praznici bili „senka onoga što dolazi“ (Kološanima 2:16, 17; Jevrejima 10:1). Oni su predočavali kako će Jehova ostvariti svoju nameru u vezi sa Semenom. Slavljenje tih praznika donosilo je veliku radost Izraelcima. Ako ih ukratko razmotrimo, to će ojačati našu veru u pouzdanost Jehovinih obećanja.

Pojavljuje se Seme

 3. Ko je bio obećano Seme i kako je ranjeno u petu?

³ Više od 4 000 godina nakon što je Jehova izgovorio prvo proročanstvo, obećano Seme se pojavilo. Bio je to Isus (Galatima 3:16). Kao savršen čovek, Isus je ostao besprekoran do smrti i tako dokazao da su Satanine optužbe lažne. Osim toga, pošto je Isus bio bezgrešan, njegova smrt je predstavljala žrtvu velike vrednosti. Putem nje Isus je vernim potomcima Adama i Eve omogućio izbavljenje od greha i smrti. Kada je Isus umro na mučeničkom stubu, obećano Seme je bilo ’ranjeno u petu‘ (Jevrejima 9:11-14).

 4. Šta je predočavalo Isusovu žrtvu?

⁴ Isus je umro 14. nisana 33. n. e.a U Izraelu se 14. nisana u veselju obeležavao praznik Pashe. Svake godine se na taj dan u krugu porodice jelo mlado jagnje bez mane. Na taj način su se Izraelci prisećali kakvu je ulogu krv jagnjeta igrala u izbavljenju izraelskih prvenaca 14. nisana 1513. pre n. e., kada je anđeo smrti pobio egipatske prvence (Izlazak 12:1-14). Pashalno jagnje je predočavalo Isusa, za koga je apostol Pavle rekao: „Hrist, naša pashalna žrtva, već [je] žrtvovan“ (1. Korinćanima 5:7). Poput krvi pashalnog jagnjeta, Isusova prolivena krv mnogima omogućava spasenje (Jovan 3:16, 36).

„Prvina od onih koji su umrli“

5, 6. (a) Kada je Isus bio uskrsnut i kako je u Zakonu to bilo predočeno? (b) Kako je Isusovo uskrsenje omogućilo ispunjenje Postanka 3:15?

⁵ Trećeg dana, Isus je bio uskrsnut kako bi svom Ocu predao vrednost svoje žrtve (Jevrejima 9:24). Njegovo uskrsenje bilo je predočeno jednim drugim praznikom. Odmah sutradan nakon 14. nisana počinjao je Praznik beskvasnih hlebova. Narednog dana, 16. nisana, Izraelci su donosili snop prvina ječmene žetve, prve žetve u Izraelu, da ga sveštenik obrće pred Jehovom (Levitska 23:6-14). Sasvim je odgovarajuće bilo što je 33. n. e., na taj isti dan, Jehova osujetio Sataninu zlu nameru da zauvek ućutka Njegovog ’vernog i istinitog svedoka‘! Jehova je 16. nisana 33. n. e. uskrsnuo Isusa iz mrtvih u besmrtni duhovni život (Otkrivenje 3:14; 1. Petrova 3:18).

⁶ Isus je postao „prvina od onih koji su umrli“ (1. Korinćanima 15:20). Za razliku od osoba koje su ranije bile uskrsnute, Isus nije ponovo umro. On je uzašao na nebo i seo Jehovi s desne strane, gde je čekao da bude postavljen za Kralja Jehovinog nebeskog Kraljevstva (Psalam 110:1; Dela apostolska 2:32, 33; Jevrejima 10:12, 13). Otkako je postavljen za Kralja, Isus je u poziciji da zdrobi glavu najvećem neprijatelju, Satani, i tako jednom zasvagda uništi i njega i njegovo potomstvo (Otkrivenje 11:15, 18; 20:1-3, 10).

Drugi članovi Avrahamovog semena

 7. Šta je bio Praznik sedmica?

⁷ Isus je Seme koje je obećano u Edenu, putem koga će Jehova ’uništiti Đavolova dela‘ (1. Jovanova 3:8). Međutim, kada se Jehova obratio Avrahamu, ukazao je na to da će Avrahamovo „potomstvo“, to jest seme, obuhvatati više od jedne osobe. Biće ga „kao zvezda na nebesima i kao peska na obali mora“ (Postanak 22:17). Pojavljivanje drugih članova ’potomstva‘, to jest semena, bilo je predočeno još jednim praznikom koji je bio povod za veselje. Pedeset dana nakon 16. nisana u Izraelu se slavio Praznik sedmica. U Zakonu je o tome stajalo sledeće: „Treba da brojite do dana posle sedmog sabata, pedeset dana, i prinesite Jehovi novi prinos od žita. Iz svojih prebivališta donesite dva hleba kao obrtani prinos. Neka budu od dve desetine efe finog brašna. Neka budu pečeni s kvascem, kao prvine za Jehovu“b (Levitska 23:16, 17, 20).

 8. Koji se značajan događaj odigrao na Pedesetnicu 33. n. e.?

⁸ U vreme kada je Isus bio na zemlji, Praznik sedmica je bio poznat kao Pedesetnica. Na Pedesetnicu 33. n. e. veći Prvosveštenik, uskrsnuli Isus Hrist, izlio je sveti duh na malu grupu od 120 učenika okupljenih u Jerusalimu. Tako su ti učenici postali pomazani Božji sinovi i braća Isusa Hrista (Rimljanima 8:15-17). Postali su nov narod, ’Izrael Božji‘ (Galatima 6:16). Posle takvog skromnog početka, taj narod će na kraju brojati 144 000 ljudi (Otkrivenje 7:1-4).

9, 10. Čime je skupština pomazanih hrišćana bila predočena tokom Pedesetnice?

⁹ Dva hleba s kvascem koja su svake Pedesetnice prinošena Jehovi predočavala su skupštinu pomazanih hrišćana. To što su hlebovi bili s kvascem pokazuje da će pomazani hrišćani još uvek u sebi imati nasleđeni greh koji je u Bibliji simbolično predstavljen kvascem. Pa ipak, oni mogu pristupiti Jehovi na temelju Isusove otkupne žrtve (Rimljanima 5:1, 2). Zašto dva hleba? To je možda ukazivalo na činjenicu da će pomazani Božji sinovi doći iz dve grupe — najpre od prirodnih Jevreja, a zatim i od neznabožaca (Galatima 3:26-29; Efešanima 2:13-18).

¹⁰ Dva hleba koja su se prinosila na Pedesetnicu pravila su se od prvina pšenične žetve. U skladu s tim, za duhom rođene hrišćane kaže se da su „prvine među njegovim stvorenjima“ (Jakov 1:18). Oni su prvi kojima su gresi oprošteni na temelju Isusove prolivene krvi i zbog toga im je omogućen besmrtni život na nebesima, gde će vladati sa Isusom u njegovom Kraljevstvu (1. Korinćanima 15:53; Filipljanima 3:20, 21; Otkrivenje 20:6). Sa tog položaja, oni će uskoro „vladati nad [narodima] gvozdenom palicom“, a Satana će biti ’satrt pod njihovim nogama‘ (Otkrivenje 2:26, 27; Rimljanima 16:20). Apostol Jovan je o njima rekao: „Oni slede Jagnje kuda god ono pođe. Otkupljeni su od ljudi kao prvine Bogu i Jagnjetu“ (Otkrivenje 14:4).

Dan kojim se naglašava izbavljenje

11, 12. (a) Šta se dešavalo na Dan očišćenja? (b) Koje je koristi Izrael imao od žrtvovanja junca i dva jarca?

¹¹ Desetog dana meseca etanima (kasnije nazvanog tišri),c u Izraelu se slavio praznik kojim je predočeno na koji način će se primeniti Isusova otkupna žrtva. To je bio Dan očišćenja, kada se ceo narod okupljao kako bi se prinele žrtve za njihove grehe (Levitska 16:29, 30).

¹² Na Dan očišćenja, prvosveštenik je zaklao junca i njegovom krvlju je u Svetinji nad svetinjama sedam puta poškropio pred poklopcem kovčega, prikazujući time da se krv prinosi Jehovi. To je bio prinos za grehe prvosveštenika i ’njegovog doma‘, sveštenike i Levite. Zatim je prvosveštenik uzeo dva jarca. Jednog je zaklao kao prinos za „greh naroda“. Nešto od te krvi takođe je bilo poškropljeno pred poklopcem kovčega u Svetinji nad svetinjama. Zatim je prvosveštenik položio svoje ruke na glavu drugog jarca i priznao grehe Izraela. Onda je pustio tog jarca u pustinju da na simboličan način odnese grehe naroda (Levitska 16:3-16, 21, 22).

13. Kako je ono što se dešavalo na Dan očišćenja predočavalo Isusovu ulogu?

¹³ Kao što je tim postupcima bilo predočeno, veći Prvosveštenik, Isus, koristi vrednost svoje krvi kako bi nama bili oprošteni gresi. Kao prvo, vrednost njegove krvi se primenjuje na „duhovni hram“ koji sačinjavaju 144 000 pomazanih hrišćana, što im omogućava da budu proglašeni pravednima i da budu čisti pred Jehovom (1. Petrova 2:5; 1. Korinćanima 6:11). To je bilo predočeno žrtvovanjem junca. Tako je njima omogućeno da prime svoje nebesko nasleđe. Kao drugo, vrednost Isusove krvi primenjuje se na milione drugih koji iskazuju veru u njega, što je bilo predočeno žrtvovanjem jarca. Oni će biti blagoslovljeni večnim životom ovde na zemlji, to jest dobiće nasleđe koje su Adam i Eva izgubili (Psalam 37:10, 11). Na temelju svoje prolivene krvi, Isus je odneo grehe čovečanstva, baš kao što je jarac na simboličan način odneo grehe Izraelaca u pustinju (Isaija 53:4, 5).

Radovati se pred Jehovom

14, 15. Šta se dešavalo tokom Praznika senica i na šta je to podsećalo Izraelce?

¹⁴ Nakon Dana očišćenja, Izraelci su slavili Praznik senica, najradosniji praznik u godini (Levitska 23:34-43). Praznik je trajao od 15. do 21. etanima, nakon čega je sledio svečani skup 22. etanima. Praznik je označavao kraj žetve, i to je bilo vreme da se pokaže zahvalnost za veliku Božju dobrotu. Iz tog razloga, Jehova je Izraelcima koji su slavili praznik dao sledeći podstrek i zapovest: ’Jehova, tvoj Bog, blagosloviće svaku tvoju letinu i svako delo tvojih ruku. I budi veseo‘ (Ponovljeni zakoni 16:15). To je sigurno bila prilika za veliko veselje.

¹⁵ Tokom praznika Izraelci su sedam dana boravili u senicama. To ih je podsećalo na to da su nekada živeli u senicama u pustinji. Praznik im je pružao dobru priliku da razmišljaju o Jehovinoj očinskoj brizi (Ponovljeni zakoni 8:15, 16). I to što su svi, i bogati i siromašni, boravili u sličnim senicama, pomagalo je Izraelcima da ne zaborave da su tokom praznika svi jednaki (Nemija 8:14-16).

16. Šta je bilo predočeno Praznikom senica?

¹⁶ Praznik senica je bio praznik žetve, vesela proslava sakupljanja letine koja je predočavala radosno sakupljanje onih koji iskazuju veru u Isusa Hrista. Ono je započelo na Pedesetnicu 33. n. e., kada je 120 Isusovih učenika bilo pomazano kako bi postali deo ’svetog sveštenstva‘. Kao što su Izraelci nekoliko dana boravili u senicama, tako i pomazanici znaju da su oni samo „privremeni stanovnici“ u ovom bezbožnom svetu. Oni imaju nadu da će živeti na nebu (1. Petrova 2:5, 11). To sakupljanje pomazanih hrišćana završava se tokom ovih ’poslednjih dana‘, kada se prikupljaju i poslednji među njima (2. Timoteju 3:1).

17, 18. (a) Šta je ukazivalo na to da će i drugi osim pomazanih hrišćana imati koristi od Isusove žrtve? (b) Ko danas ima koristi od simboličnog Praznika senica i kada će taj radosni praznik dostići vrhunac?

¹⁷ Vredno je pažnje da se tokom ovog drevnog praznika prinosilo 70 junaca (Brojevi 29:12-34). Broj 70 se dobija množenjem brojeva 7 i 10, koji se u Bibliji koriste da bi označili potpunost ili savršenstvo u pogledu nebeskih odnosno zemaljskih stvari. Dakle, Isusova žrtva će koristiti vernim ljudima iz svih 70 porodica čovečanstva koje su potekle od Noja (Postanak 10:1-29). U skladu s tim, u naše vreme se sakupljaju i pojedinci iz svih naroda koji iskazuju veru u Isusa i imaju nadu da će živeti u raju na zemlji.

¹⁸ Apostol Jovan je u viziji video to sakupljanje koje se odigrava u naše vreme. Najpre je čuo kako se najavljuje obeležavanje pečatom poslednjih članova od 144 000 pomazanika. Zatim je video „veliko mnoštvo ljudi, koje niko nije mogao izbrojati“ kako stoji pred Jehovom i Isusom, „s palminim granama u rukama“. Oni „dolaze iz velike nevolje“ i prelaze u novi svet. I oni su samo privremeni stanovnici u ovom starom svetu, i s pouzdanjem iščekuju vreme kada će ih „Jagnje... pasti i voditi na izvore voda života“. U to vreme, „Bog će obrisati svaku suzu s njihovih očiju“ (Otkrivenje 7:1-10, 14-17). Simbolični Praznik senica dostići će vrhunac kada oni, zajedno sa uskrsnulima koji budu verni, nakon završetka Hiljadugodišnje Hristove vladavine dobiju večni život (Otkrivenje 20:5).

19. Kako nam koristi razmatranje praznika koji su se slavili u Izraelu?

¹⁹ Dok razmišljamo o značenju drevnih jevrejskih praznika, i mi imamo razloga da ’budemo veseli‘. Zanimljivo je razmatrati kako je Jehova predočio ispunjenje proročanstva izgovorenog još u Edenu i uzbudljivo je zapažati kako se ono postepeno ispunjava. Danas znamo da se Seme pojavilo i da je bilo ranjeno u petu. To Seme je sada nebeski Kralj. Takođe, od 144 000 pomazanika većina je već dokazala svoju vernost do smrti. Šta još preostaje? Kada će se to proročanstvo u potpunosti ispuniti? O tome će biti reči u narednom članku.

[Fusnote]

Možeš li objasniti?

• Šta je bilo predočeno pashalnim jagnjetom?

• Koje je sakupljanje bilo predočeno Pedesetnicom?

• Koje su odlike Dana očišćenja ukazivale na primenu Isusove žrtve?

• Kako je sakupljanje hrišćana predočeno Praznikom senica?

[Tabela na stranama 22, 23]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Događaj: Predočavao je:

↑

50 dana

↓

[Slike na 21. strani]

Poput krvi pashalnog jagnjeta, Isusova prolivena krv mnogima pruža spasenje

[Slike na 22. strani]

Prvine ječmene žetve koje su se prinosile 16. nisana predočavale su Isusovo uskrsenje

[Slike na 23. strani]

Dva hleba koja su se prinosila na Pedesetnicu predočavala su skupštinu pomazanih hrišćana

[Slike na 24. strani]

Praznik senica je predočavao radosno sakupljanje pomazanika i ’velikog mnoštva‘ iz svih naroda