’Čekaj ga‘

1, 2. (a) Koja bi pitanja mogao sebi da postaviš? (b) U kakvim su okolnostima živeli neki od dvanaestorice proroka, i kakav je stav imao Mihej?

KOLIKO već čekaš Jehovin dan, kada će biti uklonjeno zlo s naše planete? Koliko si još spreman da čekaš? Kakve ćeš odluke u međuvremenu donositi i kako će one uticati na tvoj život? Naravno, tvoji odgovori će se znatno razlikovati od odgovora onih koji odlaze u crkvu i žive kako žele, čekajući da odu na nebo.

² Dok iščekuješ taj veliki dan, knjige dvanaestorice proroka mogu ti biti od velike pomoći. Mnogi od tih proroka živeli su u vreme kad je trebalo da Bog izvrši presudu. Na primer, Mihej je služio kao prorok u vreme kad je trebalo da Asirci razore Samariju i tako izvrše Božju kaznu. To se dogodilo 740. pre n. e. (Vidi hronološki pregled događaja na 20. i 21. strani.) Nešto kasnije, ali sasvim sigurno, Jehovin dan je došao i na Judu. Pošto Mihej nije tačno znao kada će Bog izvršiti ono što je rekao, da li je zato zaključio da jednostavno treba da sedne i čeka, nadajući se da će Bog uskoro nešto preduzeti? Evo šta je Mihej napisao: „Ja ću na Jehovu gledati. Spremno ću čekati Boga svog spasenja. Uslišiće me moj Bog“ (Mihej 7:7). Da, Mihej je bio potpuno siguran da će Jehovin dan doći i zato je poput stražara na stražarskoj kuli budno čekao (2. Samuilova 18:24-27; Mihej 1:3, 4).

 3. Kakav su stav pokazali Avakum i Sofonija dok se približavalo uništenje Jerusalima?

³ Kao sledeće, pogledaj u kom su vremenu živeli Sofonija i Avakum. Zapazi da su ta dva proroka služila u razdoblju koje je prethodilo uništenju Jerusalima 607. pre n. e. Međutim, ni oni nisu znali da li će Bog izvršiti svoju presudu vrlo brzo ili tek za nekoliko decenija (Avakum 1:2; Sofonija 1:7, 14-18). Sofonija je napisao: „’Čekajte me‘, govori Jehova, ’do dana kad ću ustati na plen, jer sam odlučio da sakupim narode... da bih izlio na njih osudu svoju, sav žestoki gnev svoj‘“ (Sofonija 3:8). A kakav je stav imao Avakum, koji je živeo nedugo posle Sofonije? On je napisao: „Ta vizija [će se] ispuniti u vreme koje je za to određeno i juri prema kraju i neće slagati. Ako i okleva, čekaj je, jer će se sigurno ispuniti. Neće zakasniti!“ (Avakum 2:3).

 4. U kakvim su okolnostima Sofonija i Avakum prorokovali, i kakav su stav imali?

⁴ Kontekst reči koje su zapisane u Sofoniji 3:8 i Avakumu 2:3 otkriva zanimljive detalje. U vreme kad su neki Judejci govorili: „Jehova neće učiniti ni dobro ni zlo“, Sofonija je objavljivao „dan gneva Jehovinog“. Tog dana su i neprijateljski narodi i tvrdoglavi Judejci morali osetiti Božje negodovanje (Sofonija 1:4, 12; 2:2, 4, 13; 3:3, 4). Šta misliš, da li se Sofonija plašio Božje osude i njegovog gneva? Nije. Jehova mu je rekao da ’čeka‘. A šta je bilo sa Avakumom? I on je morao da ’čeka‘. S pravom možeš zaključiti da ni Sofonija ni Avakum nisu bili nezainteresovani za ono što će se desiti u budućnosti, niti su živeli tako kao da se situacija nikada neće promeniti (Avakum 3:16; 2. Petrova 3:4). Međutim, kao što smo već primetili, ono što je bilo zajedničko i jednom i drugom proroku jeste to što su obojica morali da ’čekaju‘. Za tebe je važno da znaš da su se očekivanja te dvojice proroka zaista i ostvarila 607. pre n. e. Pokazalo se da je bilo mudro što su ’čekali‘.

5, 6. Kakav stav treba da imamo s obzirom na to da će se Božja namera uskoro ispuniti?

⁵ Isto tako možeš biti siguran da će doći „dan gneva Jehovinog“ u kome će biti uništen sadašnji svetski poredak. To će se sasvim sigurno dogoditi. Sigurno ne sumnjaš u to. Poput Sofonije i Avakuma, ni ti ne znaš tačno kad će doći taj dan (Marko 13:32). Ali on će ipak doći, i ispunjenje biblijskih proročanstava u tvoje vreme jasno pokazuje da će se to uskoro dogoditi. Dakle, ono što je Jehova naglasio tim prorocima važi i za tebe — ’čekaj ga‘. Nikad nemoj zaboraviti nepobitnu činjenicu da jedino naš Bog „čini nešto za onog koji ga čeka“ (Isaija 64:4).

⁶ Svojim načinom života možeš pokazati da zaista očekuješ „dan gneva Jehovinog“ i da si siguran da će doći tačno na vreme. To što si siguran da će taj dan doći i što svojim delima to pokazuješ u skladu je sa rečima kojima je Isus podsticao apostole i sve pomazane hrišćane: „Neka vam bedra budu opasana i svetiljke upaljene. I budite kao oni koji čekaju svog gospodara... Srećni su oni robovi koje gospodar, kad stigne, nađe da bdiju! Zaista, kažem vam, on će podviti skutove svoje haljine, smestiće ih za sto pa će prići i služiće ih“ (Luka 12:35-37). Da, ako spremno čekamo pokazujemo da smo sigurni da Jehovin veliki dan neće doći ni trenutak kasnije nego što je Jehova to naumio.

7, 8. (a) Do čega je dovelo Božje strpljenje? (b) Kakav stav treba da pokazujemo u skladu sa onim što je Petar rekao?

⁷ Božje sluge novijeg doba očekivale su Jehovin dan pre nego što je Božje kraljevstvo uspostavljeno na nebu 1914. godine, i još uvek ga čekaju. Ali, sasvim sigurno nisu besposleni. Naprotiv, revno izvršavaju delo propovedanja koje im je Bog poverio (Dela apostolska 1:8). Međutim, razmisli o sledećem: Da je Jehovin veliki dan došao davne 1914, šta bi s tobom bilo? Da je došao pre 40 godina, da li bi tada bio osoba ’čija su dela sveta i po kojima se vidi da si odan Bogu‘? (2. Petrova 3:11). A šta bi bilo s članovima tvoje porodice koji su sada Svedoci ili s tvojim bliskim prijateljima iz skupštine? Nema sumnje da je to razdoblje čekanja tebi i još mnogima pružilo priliku da se spasu, kao što to pokazuje 2. Petrova 3:9. Činjenica da Jehova nije uništio zli svet odmah nakon što je uspostavljeno Kraljevstvo omogućila je mnogima da se pokaju, kao što su se Ninivljani pokajali i bili spaseni. Svi mi imamo razloga da se složimo s rečima apostola Petra: „Strpljenje našeg Gospoda smatrajte spasenjem“ (2. Petrova 3:15). To razdoblje još uvek traje i omogućava mnogima da se pokaju ili da promene svoj način života i razmišljanja.

⁸ Doduše, neki hrišćanin bi mogao razmišljati da situacija koja je vladala u vreme Miheja, Sofonije i Avakuma nije posebno značajna za nas. Mogao bi reći da je to davna prošlost! Ali kakve pouke možemo izvući iz njihovog primera? Već smo spomenuli da je Petar savetovao hrišćane da budu sveti i da se po njihovim delima vidi da su odani Bogu. Odmah nakon toga Petar je istakao još nešto — da treba da ’očekujemo i da imamo na umu Jehovin dan‘ (2. Petrova 3:11, 12). Dakle, treba da ’imamo na umu‘ taj dan i da ga ’očekujemo‘.

 9. Zašto treba da ’gledamo na Jehovu‘?

⁹ Bez obzira na to da li služimo Jehovi samo nekoliko godina ili više decenija, treba da se pitamo da li poput Miheja ’gledamo na Jehovu i spremno ga čekamo‘? (Rimljanima 13:11). Sasvim je normalno da bismo kao ljudi želeli da znamo kad će doći kraj i koliko još treba da čekamo. Ali jednostavno rečeno, mi to ne možemo znati. Seti se Isusovih reči: „Kad bi domaćin znao u koju stražu dolazi lopov, ostao bi budan i ne bi dozvolio da mu provali u kuću. Zato i vi budite spremni, jer Sin čovečji dolazi u čas kada se ne nadate“ (Matej 24:43, 44).

10. Šta možeš naučiti iz života i stava apostola Jovana?

¹⁰ Ono što je Isus rekao veoma je slično onome što su zapisali Mihej, Sofonija i Avakum. Ali Isus to nije rekao ljudima iz drevnog doba već svojim sledbenicima, to jest nama. Mnogi predani hrišćani zaista su poslušali Isusov savet — spremno su čekali. Apostol Jovan je bio dobar primer u tome. On je bio jedan od četvorice apostola koji su na Maslinskoj gori pitali Isusa kada će biti kraj ovog poretka (Matej 24:3; Marko 13:3, 4). To je bilo 33. godine n. e., ali Jovan nije mogao znati kada će tačno doći prorečeni kraj. A sada se u mislima prebacimo 60 godina kasnije. Jovan je ostario, ali nije se umorio niti je prestao da čeka. Naprotiv, kad je čuo kako Isus kaže: „Evo, dolazim brzo“, Jovan je rekao: „Amin! Dođi, Gospode Isuse.“ Jovan nije žalio što je tolike godine čekao. Bio je siguran da će Jehova nagraditi svakoga po njegovim delima kad dođe da izvrši presudu (Otkrivenje 22:12, 20). Jovan je želeo da bude ’spreman‘ za taj događaj bez obzira na to kada će doći, kao što je i Gospod Isus savetovao. Da li i ti isto to želiš?

11. Kako su se ljudi u Mihejevo i Osijino doba razlikovali od te dvojice proroka?

¹¹ Razmotrimo sada još jednu pouku koju nam pružaju proroci koji su živeli u vreme kad se približavalo izvršenje Jehovine presude najpre nad Izraelom, a zatim i nad Judom. Dok je Mihej ’gledao na Jehovu i spremno ga čekao‘, mnogi oko njega to nisu činili. Počeli su da ’mrze dobro, i da vole zlo‘. Mihej ih je upozorio da ukoliko se ne promene, kad budu ’prizvali Jehovu da im pomogne, on im se neće odazvati‘ (Mihej 3:2, 4; 7:7). Mihejev savremenik Osija služio se izrazima koji su se odnosili na obrađivanje zemlje kada se obraćao severnom kraljevstvu Izraela: „Sejte seme u pravednosti, žanjite milost. Obrađujte sebi plodnu zemlju, jer je vreme da tražite Jehovu.“ Uprkos tome, većina ljudi nije slušala. Oni su ’orali zloću‘, tako da su požnjeli nepravdu (Osija 10:12, 13). Opravdavali su loše postupke ili su čak i sami učestvovali u njima, ’jer su se uzdali u svoj put‘ umesto u Jehovin. Možda se neki danas pitaju: ’Kako se to moglo desiti onima koji su obožavali istinitog Boga i živeli u Obećanoj zemlji?‘ Osija je objasnio da je glavni problem bio u njihovom načinu razmišljanja. Naime, oni su lagodno živeli i „nasitili su se“. Ako želimo da spremno čekamo Jehovin veliki dan, treba da izbegavamo takav način razmišljanja.

12. (a) Kakvu je nepoželjnu situaciju Osija primetio kod Izraelaca pre 740. pre n. e.? (b) U kom smislu se narod „nasitio“?

¹² Kad je Božji narod ušao u Obećanu zemlju, u zemlju u kojoj teče mleko i med, počeo je da živi u blagostanju. Kako je to delovalo na narod? Osija je zapisao Jehovine reči: „Nasitili su se na svom pašnjaku. Nasitili su se i srce se njihovo uzvisilo. Zato su me zaboravili“ (Osija 13:6). Vekovima pre toga, Bog je upozorio svoj narod baš na tu opasnost (Ponovljeni zakoni 8:11-14; 32:15). Međutim, u Osijino i Amosovo vreme, Izraelci su podlegli tom iskušenju — „nasitili su se“. Amos nam pruža i neke konkretne pojedinosti. On kaže da su mnogi imali luksuzan nameštaj u svojim domovima, a neke porodice su imale čak i po dve kuće. Jeli su najbolju hranu, pili su najbolje vino iz posebnih pehara i mazali su se „najboljim uljima“, što su verovatno bila parfimisana kozmetička sredstva (Amos 3:12, 15; 6:4-6). Verovatno shvataš da ništa od toga nije bilo samo po sebi neispravno, ali je sigurno pogrešno da se tome pridaje posebna pažnja.

13. U čemu je bila suština problema kod Izraelaca, bez obzira na to da li su bili bogati ili siromašni?

¹³ Doduše, nisu svi u severnom kraljevstvu živeli u blagostanju i nisu se svi „nasitili“. Neki su bili siromašni i borili su se da prehrane svoju porodicu (Amos 2:6; 4:1; 8:4-6). Isto je i danas u mnogim delovima sveta. Da li se Božji savet zapisan u Osiji 13:6 odnosio i na siromašne ljude u drevnom Izraelu, i da li važi i danas? Da, naravno. Jehova je stavio do znanja da pravi obožavalac ne sme dozvoliti sebi da postane zaokupljen materijalnim stvarima i da ’zaboravi Boga‘, bez obzira na to da li je bogat ili siromašan (Luka 12:22-30).

14. Zašto je prikladno da se preispitamo da li i dalje spremno čekamo?

¹⁴ S obzirom na to da danas imamo uvid u protekle događaje i da su se mnoga biblijska proročanstva već ispunila, imamo još više razloga da budemo budni i da spremno čekamo. Međutim, šta ako čekamo već neko vreme, možda čak decenijama? Možda smo se ranije naprezali u službi propovedanja i doneli smo neke lične odluke iz kojih se videlo da smo uvereni da je Jehovin dan blizu. Ali taj dan još nije došao. Da li i dalje spremno čekamo? Sebi možeš postaviti i jedno sasvim lično pitanje: ’Da li je taj osećaj iščekivanja u meni i dalje snažan ili se prilično ohladio?‘ (Otkrivenje 2:4).

15. Koji su neki pokazatelji da je naša spremnost da čekamo možda oslabila?

¹⁵ Iako bismo svoju spremnost da čekamo mogli da preispitamo na više načina, zašto to ne bismo učinili koristeći baš one aspekte koje nalazimo u Amosovom opisu ljudi njegovog doba, za koje je rekao da su se „nasitili“? Tako ćemo proceniti da li se i kod nas razvila slična sklonost. Možda je neki hrišćanin u proteklim godinama svojim načinom razmišljanja i postupcima pokazivao da spremno čeka Jehovin dan. Ali sada gleda kako da sebi priušti bolji stan ili automobil, odeću po poslednjoj modi, skupu kozmetiku i nakit, ili najbolje vino i luksuznu hranu. Biblija nigde ne kaže da moramo biti isposnici koji su lišeni normalnih zadovoljstava u životu. Čovek koji marljivo radi treba da „jede i pije i uživa u dobru od sveg truda svoga“ (Propovednik 3:13). Međutim, za hrišćanina je opasno da stavlja prevelik naglasak na hranu, piće i lični izgled (1. Petrova 3:3). Isus je primetio da su i neki pomazanici iz Male Azije promenili svoje prioritete u životu, što pokazuje da je to realna opasnost za hrišćane (Otkrivenje 3:14-17). Da li se nešto slično i nama dešava? Da li smo se „nasitili“ u tom smislu što smo možda preokupirani materijalnim stvarima? Da li je oslabila naša spremnost da čekamo? (Rimljanima 8:5-8).

16. Zašto ne bi bilo dobro da svoju decu podstičemo da teže za lagodnim načinom života?

¹⁶ Da li je naša spremnost da čekamo Jehovin veliki dan oslabila, moglo bi se videti po tome kakve savete dajemo našoj deci ili drugima. Neki hrišćanin bi mogao ovako da razmišlja: ’Ja sam se odrekao višeg obrazovanja i karijere zato što sam smatrao da je kraj veoma blizu. Sada bih želeo da moja deca steknu obrazovanje koje će im omogućiti da vode lagodan život.‘ Možda su neki u Osijino doba slično razmišljali. Ako jesu, da li je njihovoj deci zaista koristilo što su im dali savet da obezbede sebi lagodan život i da se tako ’nasite‘? I ako su njihova deca zaista vodila lagodan život, šta se s njima desilo 740. pre n. e. kad su Asirci uništili Samariju? (Osija 13:16; Sofonija 1:12, 13).

17. Kako se možemo ugledati na Miheja?

¹⁷ Poput pravih obožavalaca starog doba, treba da budemo uvereni da će se ono što je Bog obećao ispuniti tačno na vreme (Isus Navin 23:14). Prorok Mihej je pokazao da je mudar time što je spremno čekao na Boga svog spasenja. Ako se osvrnemo na te događaje iz prošlosti, zapazićemo da je Mihej živeo veoma blizu vremena kada je Samarija bila osvojena. A šta je s nama i vremenom u kome mi živimo? Kad se budemo osvrnuli na svoj život, da li će se jasno videti da smo doneli mudre odluke u vezi s karijerom, načinom života i punovremenom službom? Tačno je da ne znamo ’dan i čas‘ (Matej 24:36-42). Međutim, nema sumnje da je mudro ako imamo stav kakav je imao Mihej i ako u skladu s tim postupamo. A kad Mihej bude nagrađen životom na rajskoj zemlji, sigurno će mu biti drago kad bude saznao da su nam koristile njegove proročanske poruke i njegov primer vernosti! Mi ćemo biti živi dokaz da je Jehova Bog spasenja!

18, 19. (a) O kojoj je nevolji govorio Avdija? (b) Kakvu je nadu Avdija ulio Izraelcima?

¹⁸ Da li naše pouzdanje ima čvrstu osnovu? Na primer, razmisli o kratkoj proročanskoj knjizi koju je napisao Avdija. Ona govori o drevnom Edomu, iznoseći Jehovinu osudu protiv tog naroda koji se loše poneo prema svom ’bratu‘ Izraelu (Avdija 12). Prorečeno uništenje se zaista dogodilo, o čemu smo govorili u 10. poglavlju ove knjige. Vavilonci su pod vođstvom Nabonida osvojili Edom sredinom šestog veka pre n. e., i Edomci kao narod više nisu postojali. Međutim, Avdijina poruka sadrži još jednu važnu misao koja se tiče naše spremnosti da čekamo Jehovin veliki dan.

¹⁹ Poznato ti je da je neprijateljski narod (Vavilon) koji je uništio Edom takođe bio izvršilac presude nad Božjim nevernim narodom. Godine 607. pre n. e. Vavilonci su razorili Jerusalim i odveli Judejce u izgnanstvo. Zemlja je ostala pusta. Da li se time sve završilo? Nije. Jehova je preko Avdije prorekao da će se Izraelci vratiti u svoju zemlju. U 17. stihu Avdijine knjige možeš pročitati sledeće ohrabrujuće obećanje: „Oni koji budu preživeli biće na gori Sion, i ona će biti sveta, i Jakovljev dom zauzeće ono što je njegovo.“

20, 21. Zašto je za nas utešan 17. stih iz Avdijine knjige?

²⁰ Istorija potvrđuje da se zaista dogodilo ono što je Jehova rekao preko Avdije. Božje proročanstvo se ispunilo. Hiljade izgnanika iz Jude i Izraela vratilo se u svoju domovinu 537. pre n. e. Uz Jehovin blagoslov, oni koji su se vratili pretvorili su pustoš u pravi raj. U Isaiji 11:6-9 i 35:1-7 možeš pročitati proročanstva o toj veličanstvenoj promeni. Najvažnije je bilo to što je ponovo uspostavljeno pravo obožavanje koje se vršilo u obnovljenom Jehovinom hramu. Tako nam 17. stih iz Avdijine knjige služi kao još jedan dokaz da su Jehovina obećanja pouzdana. Ona se uvek obistinjuju.

²¹ Avdija zaključuje svoje proročanstvo sledećim značajnim rečima: „Kraljevska će vlast pripasti Jehovi“ (Avdija 21). Oslanjajući se na to obećanje, budi spreman da čekaš veličanstveno vreme kada će Jehova preko Isusa Hrista neometano vladati čitavim svemirom, uključujući i našu planetu. Bez obzira na to da li Jehovin veliki dan i blagoslove koje će on doneti čekaš neko kratko vreme ili već više decenija, možeš biti apsolutno siguran da će se očekivanja koja su zasnovana na Bibliji zaista i ostvariti.

22. Zašto treba da imaš stav kakav je izražen u Avakumu 2:3 i Miheju 4:5?

²² Zato je sasvim prikladno da ponovimo Avakumovo obećanje koje se odnosi i na naše vreme: „Ta [će se] vizija ispuniti u vreme koje je za to određeno i juri prema kraju i neće slagati. Ako i okleva, čekaj je, jer će se sigurno ispuniti. Neće zakasniti!“ (Avakum 2:3). Čak i ako sa ljudskog stanovišta možda izgleda da Jehovin veliki dan kasni, on će sasvim sigurno doći tačno na vreme. Jehova nam to obećava. Zato, i oni koji već godinama služe Bogu i oni koji su tek odnedavno to počeli mogu zajednički nastaviti da mu služe sa istim uverenjem koje je izraženo u Miheju 4:5: „Mi ćemo hoditi u ime Jehove, našeg Boga, doveka, u svu večnost.“