Neka se tvoj porodični život dopadne Bogu

 1. Zašto Jehovini svedoci uglavnom vode srećan porodični život?

JEHOVINI SVEDOCI su poznati po tome što vode srećan porodični život. Profesor Brajan Vilson sa Oksfordskog univerziteta napisao je sledeće: „Svedoci nude čitav niz korisnih saveta... o odnosu između muža i žene, moralnim pitanjima, odgajanju dece i o drugim područjima života. [Oni] mogu pružiti veliku pomoć posredstvom mudrih saveta koji se temelje na Svetom pismu i koji se uklapaju u skladnu filozofiju življenja.“ Nema sumnje da si i ti iz Božje Reči mnogo naučio o tome kako da vodiš srećan porodični život.

 2. (a) Šta si zapazio u vezi s porodičnim životom u današnjem svetu? (b) U kojim ćemo biblijskim knjigama potražiti savete o porodičnom životu?

² Pošto se Jehovin dan približava, Satana naročito napada porodice. Zato su mnogi izgubili poverenje u članove svoje porodice, kao što je to bilo i u vreme proroka Miheja. On je napisao: „Ne verujte drugu... Pred onom koja ti na krilu leži pazi šta ti usta govore. Jer sin prezire oca, kćer ustaje na svoju majku i snaha na svoju svekrvu. Čoveku su neprijatelji njegovi ukućani“ (Mihej 7:5, 6). Iako živiš u svetu u kome su porodični odnosi sve gori, ipak se snažno boriš da ne podlegneš tom lošem uticaju. Zato je tvoj porodični život srećniji i dopada se Bogu. Verovatno se trudiš da primenjuješ stihove kao što su Ponovljeni zakoni 6:5-9, Efešanima 5:22–6:4 i Kološanima 3:18-21. Međutim, da li si ikada pomislio da se u knjigama dvanaestorice proroka nalaze saveti koji nam mogu pomoći da imamo srećan poročni život? U ovom poglavlju ćemo razmotriti nekoliko takvih saveta zapisanih u tim knjigama. Ali nemoj se zadržati samo na glavnim obeležjima tih saveta. Potrudi se da na temelju tih primera shvatiš koji je osnovni pristup koji možeš koristiti kako bi izvukao i druge pouke iz knjiga dvanaestorice proroka. Na kraju ovog poglavlja su navedeni neki biblijski stihovi koji će ti pomoći u tome.

3, 4. (a) Kako mnogi danas pokušavaju da reše bračne probleme? (b) Kakav je loš stav prema braku postojao u Malahijino vreme?

³ Naravno, logično je da prvo obratimo pažnju na odnos između muža i žene. Ljudi su tek u novije vreme počeli da smatraju da je razvod najlakše rešenje bračnih problema. U prošlosti je bilo teško dobiti razvod. Na primer, u XIX veku u Engleskoj je parlament odlučivao da li će neko dobiti razvod. Takve mere su štitile porodice od raspada. Međutim, danas je situacija sasvim drugačija. U jednoj enciklopediji stoji sledeće: „Od Drugog svetskog rata u mnogim zemljama stopa razvoda izrazito raste... Stav prema razvodu promenio se iz korena... a opšti trend je prihvatanje razvoda“ (Encyclopædia Britannica). Razvod je postao uobičajena društvena pojava čak i u zemljama poput Koreje, gde se pre samo desetak godina s neodobravanjem gledalo na raskidanje bračne zajednice. Danas ljudi u mnogim zemljama smatraju da je razvod prihvatljivo rešenje za one koji imaju loš brak.

⁴ U Malahijino vreme, u petom veku pre n. e., među Judejcima je sve češće bilo razvoda. Malahija im je rekao: „Jehova [je] svedok između tebe i žene tvoje mladosti kojoj si neveran.“ Prevarene žene su u ’plaču i uzdasima‘ prekrile suzama Jehovin oltar jer su ih muževi varali. Iskvareni sveštenici su jednostavno zatvarali oči pred takvom okrutnošću! (Malahija 2:13, 14).

 5. (a) Kako Jehova gleda na razvod? (b) Zašto je veoma ozbiljna stvar izneveriti svog bračnog druga?

⁵ Kako je Jehova gledao na tako loš stav prema braku u Malahijino vreme? Malahija je napisao: „’Ja mrzim razvod‘, kaže Jehova, Izraelov Bog.“ On je takođe potvrdio da se Jehova ’ne menja‘ (Malahija 2:16; 3:6). Da li shvataš šta to znači? Bog je još na početku pokazao da ne odobrava razvod (Postanak 2:18, 24). Isto je mišljenje imao i u Malahijino doba, a tako je i danas. Neki su možda odlučili da jednostavno okončaju brak zato što nisu zadovoljni svojim bračnim drugom. Njihovo srce je možda sklono spletkama, ali Jehovi ništa ne može da promakne (Jeremija 17:9, 10). Koliko god da se neko opravdava, Jehova vidi svaki lukav i zloban postupak koji stoji iza razvoda. Zaista, ’sve je golo i otkriveno pred očima onoga kome moramo položiti račun‘ (Jevrejima 4:13).

 6. (a) Kako ti može pomoći to što imaš Jehovino gledište o razvodu? (b) Šta je Isus u stvari želeo da naglasi u vezi s razvodom?

⁶ Možda tvoj brak nije u krizi i ne razmišljaš o razvodu, ali bi ipak bilo dobro da imaš jasno u mislima kakvo je Jehovino gledište o tome. Niko nije savršen, pa zato možemo očekivati teškoće i neslaganja u braku. Međutim, da li ćeš smatrati da je razvod najlakše rešenje? Da li ćeš u jeku žučne rasprave spomenuti tu mogućnost? Mnogi to učine, ali Božje gledište o braku pokazuje da ljudi treba ozbiljnije da rade na tome da reše bračne probleme. Doduše, Isus Hrist je rekao da postoji jedan opravdan razlog za razvod braka, a to je blud, to jest svi oblici polnih odnosa van braka. Međutim, šta je Isus ovim rečima želeo da naglasi? On je rekao svojim slušaocima: „Što je Bog sastavio, čovek neka ne rastavlja.“ Da, Isus je zastupao Jehovina nepromenjiva merila o kojima je Malahija govorio oko 450 godina pre toga (Matej 19:3-9).

 7. Kako ti savet iz Malahijine knjige može pomoći da ojačaš bračnu vezu?

⁷ Kako onda hrišćani mogu održavati jake bračne veze? Malahija je dao važan savet: „Čuvajte svoj duh, i ne budite neverni“ (Malahija 2:16). To znači da treba da držimo pod kontrolom snažne želje koje se javljaju u nama. Ako ’čuvamo svoj duh‘, nećemo podleći iskušenju da poklanjamo neprikladnu pažnju nekome ko nije naš bračni drug (Matej 5:28). Na primer, šta ako prosto uživamo u tome da nam osobe suprotnog pola poklanjaju pažnju ili da nam laskaju? To bi značilo da ne čuvamo dovoljno svoj duh. Dakle, jedna od najvažnijih pouka koju nam pružaju dvanaestorica proroka koja će nam pomoći da ojačamo bračnu vezu glasi: ’Čuvajmo svoj duh!‘

8, 9. Zašto Biblija izveštava o onome što je bilo između Osije i Gomere?

⁸ Nema sumnje da želiš da sačuvaš svoj brak. Pa ipak, niko nije pošteđen problema koje donosi bračni život. Kako se uspešno možeš izboriti s problemima koji nastanu, naročito ako smatraš da najveći deo krivice snosi tvoj bračni drug? Priseti se Osijinog slučaja o kome smo govorili u 2. i 4. poglavlju ove knjige. Njegova žena Gomera je ’počinila blud‘ i zatim je ’išla za svojim ljubavnicima‘. Kasnije su je svi odbacili, tako da je ostala bez igde ičega i bila prodata u roblje. Osija je otkupio Gomeru i Jehova je tražio od njega da joj opet pokaže da je voli. Zašto je to tražio od njega? Da bi time slikovito prikazao situaciju između Jehove i Izraela. Jehova je bio „muž“, a njegov narod je bio poput supruge (Osija 1:2-9; 2:5-7; 3:1-5; Jeremija 3:14; Isaija 62:4, 5).

⁹ Izraelci su skoro od samog početka vređali Jehovu jer su služili drugim bogovima (Izlazak 32:7-10; Sudije 8:33; 10:6; Psalam 78:40, 41; Isaija 63:10). Severno desetoplemensko kraljevstvo posebno je zasluživalo osudu zbog obožavanja teleta (1. Kraljevima 12:28-30). Sem toga, Izraelci se nisu oslanjali na svog muža, Jehovu, već su tražili pomoć od političkih saveznika, što je Jehova smatrao preljubom. U jednom trenutku su poput svojeglave pomahnitale zebre išli za Asirijom (Osija 8:9). Kako bi se ti osećao kada bi se tvoj bračni drug tako ponašao?

10, 11. Kako možeš oponašati Jehovu ako tvoj bračni drug čini nešto loše?

¹⁰ U vreme kada je Osija živeo prošlo je više od 700 godina otkako su Izraelci sklopili savez s Jehovom. Međutim, Bog je bio spreman da im oprosti, pod uslovom da mu se vrate. Smatra se da je Osija počeo da proriče pre 803. pre n. e., tako da je Jehova bio strpljiv sa Izraelom još oko 60 godina, a sa Judom skoro 200 godina! Koristeći Osijinu porodičnu situaciju kao primer, Jehova je još uvek pozivao narod s kojim je bio u savezu da se pokaje. Premda je imao opravdane razloge da raskine bračnu zajednicu sa Izraelom, ipak je i dalje slao proroke kako bi pomogao svojoj simboličnoj ženi da mu se vrati, iako je to od njega iziskivalo neke žrtve (Osija 14:1, 2; Amos 2:11).

¹¹ Ukoliko tvoj bračni drug čini nešto loše, da li ćeš reagovati kao što je Jehova reagovao? Da li ćeš uložiti trud da tvoj brak opet bude kao ranije? (Kološanima 3:12, 13). Za to je potrebna poniznost. Jehova je svojim postupanjem sa Izraelcima pružio izvanredan primer poniznosti (Psalam 18:35; 113:5-8). Bog je ’govorio srcu Izraelaca‘, čak ih je molio da mu se vrate. Zar onda mi, nesavršeni ljudi, nemamo još više razloga da govorimo srcu svog bračnog druga i da nastojimo da rešimo probleme i pređemo preko grešaka? Značajno je zapaziti da je Jehovin trud donekle urodio plodom. Neki iz naroda su otvorili svoje srce dok su bili u ’pustinji‘, to jest u izgnanstvu u Vavilonu, i kasnije su se vratili u domovinu i zvali Jehovu: „Mužu moj“ (Osija 2:14-16).a

12. Kako ti u bračnom životu može koristiti ako razmišljaš o tome kako je Jehova postupio sa svojom simboličnom ženom?

¹² Ukoliko dođe do ozbiljnih problema, možeš očekivati povoljan ishod ukoliko se iskreno potrudiš da obnoviš dobre odnose. Bog je bio spreman da svojoj simboličnoj ženi oprosti čak i veliki greh kao što je bio duhovni blud. Većina bračnih problema kod pravih hrišćana nije toliko ozbiljna. Mnogi problemi počinju grubim ili uvredljivim rečima. Ukoliko si povređen zbog oštrih reči svog bračnog druga, seti se kroz šta su prošli i Osija i sam Jehova (Poslovice 12:18). Možda će ti to pomoći da oprostiš.

13. Šta učimo iz činjenice da je Jehova tražio od svog tvrdoglavog naroda da se pokaje?

¹³ Ovaj istorijski događaj možemo posmatrati iz još jednog ugla. Da li je Bog bio spreman da obnovi odnos sa svojim narodom dok je taj narod još uvek činio blud? Bog je rekao Osiji za taj preljubnički narod sledeće: „Neka odbaci od sebe blud i preljubništvo što su među njenim dojkama“ (Osija 2:2). Narod je morao da se pokaje i da ’donosi plod koji dolikuje pokajanju‘ (Matej 3:8). Imajući to na umu, razmišljaj o svojim propustima, a ne o propustima svog bračnog druga. Ako si bio nepravedan prema svom bračnom drugu, zašto se ne bi potrudio da obnovite dobre odnose tako što ćeš se iskreno izviniti i promeniti svoje ponašanje? Mogao bi biti nagrađen oproštajem.

14, 15. (a) Zašto u skladu s Malahijom 4:1 treba ozbiljno da shvatiš odgovornost da poučavaš svoju decu? (b) Kako možeš pomoći svojoj deci da upoznaju Jehovu?

¹⁴ Na osnovu onoga što su pisala dvanaestorica proroka o tome kako je Jehova postupao sa Izraelcima, možemo naučiti još nešto o porodičnom životu. Te knjige pružaju savete kako da pomogneš svojoj deci. Mora se priznati da u današnje vreme nije lako odgajati decu. Zato roditelji moraju ozbiljno shvatiti svoju odgovornost. U knjizi proroka Malahije čitamo sledeće: „’Proždreće ih dan koji dolazi‘, kaže Jehova nad vojskama, ’i neće im ostaviti ni korena ni grane‘ (Malahija 4:1). Tog dana će se sa malom decom (granama) pravedno postupiti, u zavisnosti od toga kako je Jehova procenio njihove roditelje (koren), koji su odgovorni za malu decu (Isaija 37:31). Način života roditelja može odrediti kakva će biti budućnost njihove dece, bilo u pozitivnom bilo u negativnom smislu (Osija 13:16). Ako vi roditelji (koren) nemate dobar odnos s Jehovom, šta bi se moglo desiti s vašom decom (granama) u dan njegovog gneva? (Sofonija 1:14-18; Efešanima 6:4; Filipljanima 2:12). S druge strane, ako se verno trudite da ugodite Bogu, onda to može koristiti vašoj deci (1. Korinćanima 7:14).

¹⁵ Nakon što je citirao Joilovo proročanstvo u kome se kaže da treba da prizivamo Jehovino ime, apostol Pavle je napisao: „Kako će prizvati onoga u koga nisu poverovali? A kako će poverovati u onoga za koga nisu čuli?“ (Rimljanima 10:14-17; Joilo 2:32). Premda je Pavle govorio o našoj službi propovedanja, ovo načelo se može primeniti i na poučavanje dece. Kako će deca verovati u Jehovu ako ne znaju ništa o njemu? Da li svakodnevno izdvajaš dovoljno vremena da poučavaš svoju decu o tome koliko je Jehova dobar, i da tako usađuješ u njih duboku ljubav prema njemu i njegovim zapovestima? Deca će verovatno dobro duhovno napredovati ukoliko se u porodičnom krugu stalno priča o Jehovi (Ponovljeni zakoni 6:7-9).

16. Kako se možeš ugledati na Jehovu kad ukoravaš svoju decu, u skladu sa Mihejom 6:3-5?

¹⁶ Dok su deca mala, obično nije teško voditi ih na hrišćanske sastanke. Međutim, kako odrastaju tako počinju da razvijaju sopstvene stavove. Kako možeš izaći na kraj sa svojom decom ako su ponekad buntovna? To ćeš saznati od dvanaestorice proroka ako zapaziš kako je Jehova postupao sa Izraelom i Judom (Zaharija 7:11, 12). Na primer, zapazi kakvim su tonom izrečene reči zapisane u Miheju 6:3-5. Izraelci su grešili, ali Bog im se ipak obratio rečima „narode moj“. Preklinjao ih je: „Molim te, narode moj, seti se.“ Nije ih oštro osuđivao, već se trudio da im dopre do srca. Možeš li se ugledati na Jehovu čak i kada ukoravaš svoju decu? Koliko god da su u nečemu pogrešila, ophodi se prema njima na takav način da osete da su deo porodice, i nemoj im se obraćati ponižavajućim rečima. Umesto da ih osuđuješ, uputi im blagu molbu. Postavljaj im pitanja da bi saznao kako razmišljaju. Potrudi se da dopreš do njihovog srca kako bi ti otvoreno rekla šta zaista misle (Poslovice 20:5).

17, 18. (a) Iz kog razloga treba da ukoravaš svoju decu? (b) Šta možeš učiniti da tebe i tvoju decu uvek vezuje ljubav?

¹⁷ Zašto ukoravaš svoju decu? Neki roditelji to čine zato što ne žele da naruše ugled svoje porodice. Jehova je pokazao iz kakvih pobuda ukorava svoj narod kada je rekao: „A ja sam Jefrema učio da hoda, uzimao sam ih na svoje ruke... Privlačio sam ih užima zemaljskog čoveka, konopcima ljubavi“ (Osija 11:3, 4). U ovom slučaju, Osija je odnos između Jehove i Izraela uporedio sa odnosom između oca i sina. Možeš li zamisliti brižnog oca kako pomaže svom detetu koje je još nesigurno na nogama da napravi prve korake? Isto kao što bi konopci mogli sprečiti nekoga da padne, tako će i on pridržavati dete da ne padne i vodiće ga ako krene u pogrešnom pravcu (Jeremija 31:1-3).

¹⁸ Da li ćeš i ti pokazati takvu ljubav kakvu je Bog pokazao prema Izraelcima? Premda su se stalno bunili, on nije lako puštao te ’konopce ljubavi‘. Može se desiti da tvoja deca ponekad zastrane i pogreše u nekim malim stvarima, ali ti se i dalje trudi da vas povezuje ljubav. Ipak, zadrži u mislima da Jehova nije pristrano gledao kroz prste svom narodu koji je grešio. Otvoreno je razotkrivao i rešavao probleme, s ljubavlju ih je ukoravao i odvajao je vreme da bi im pružio potrebnu pomoć. Ako primetiš da se tvoj sin ili ćerka polako udaljavaju od istine, nemoj to ignorisati. Pokušaj da vratiš dete, kao kada bi u rukama držao konopac, i s ljubavlju mu pruži pomoć tokom tog teškog perioda. Posveti se svom detetu koje ima problem. Izuzetno je važno da se posvetite svojoj deci!

19. Zašto nikada ne treba da digneš ruke od svoje dece?

¹⁹ Osija je prorekao da će ostatak vernih Izraelaca prihvatiti ukor kada je rekao: „Izraelovi sinovi [će se] vratiti i tražiti Jehovu, svog Boga, i Davida, svog kralja, i drhteći doći će k Jehovi i k njegovoj dobroti u poslednjim danima“ (Osija 3:5). Da, Božji ukor je delovao na ostatak njegovog naroda. Nikada nemoj izgubiti nadu da će ukor delovati i na tvoju decu. Trudi se da vidiš njihove dobre osobine. Budi ljubazan kada razgovaraš s njima, ali se u isto vreme čvrsto drži biblijskih načela. Čak i ako neposlušno dete ne prihvati ukor, nikad se ne zna kada će možda shvatiti da je pogrešilo.

20. Na koje pitanje mladi mogu naći odgovor u knjigama dvanaestorice proroka?

²⁰ Šta vi mladi možete naučiti iz knjiga dvanaestorice proroka? Možda tvoji roditelji najčešće citiraju stih iz 1. Korinćanima 15:33 kad razgovaraju s tobom o lošem društvu. Zato se možda neki od vas pitaju da li je stvarno toliko opasno družiti se sa onima koji ne služe Jehovi. Odgovor na to pitanje možeš naći u knjigama dvanaestorice proroka.

21-23. (a) Šta mladi mogu naučiti iz postupaka Edomaca? (b) Ko su tvoji pravi prijatelji?

²¹ Premda su knjige dvanaestorice proroka bile upućene uglavnom Božjem narodu, prorok Avdija se obraća Edomcima za koje se kaže da su bili braća Izraelcimab (Ponovljeni zakoni 2:4). Za razliku od većine drugih knjiga dvanaestorice proroka, Avdija se obraća Edomcima u drugom licu jednine. A sada razmisli o tim Edomcima. Godine 607. pre n. e., Jerusalim je bio pod opsadom. Premda su Edomci bili u krvnom srodstvu s Jakovom, udružili su se s Vaviloncima! „Raskopajte ga! Raskopajte ga do temelja!“, podrugljivo su dovikivali (Psalam 137:7; Avdija 10, 12). Imali su nameru da zauzmu Judu. Čak su i jeli s Vaviloncima, što je na Bliskom istoku značilo da su dve strane sklopile savez.

²² Zapazi šta je Avdija prorekao za Edomce: „Svi tvoji saveznici [Vavilonci] su te prevarili. Ljudi s kojima si bio u miru savladali su te. Oni koji jedu s tobom podmetnuće ti mrežu kao onome koji nema razboritosti“ (Avdija 7). Šta se u stvari desilo Edomcima, koji su izdali svog brata Jakova i udružili se s Vaviloncima? Na kraju su Vavilonci pod vođstvom Nabonida uništili Edomce. Do Malahijinog vremena, Bog je edomske gore pretvorio u pustoš, a nasledstvo Edoma u prebivalište šakala (Malahija 1:3).

²³ A sada razmisli o svojim „prijateljima“ koji ne služe Jehovi. Zar nisi primetio da ’mladići [ili devojke] koji su u savezu‘, to jest u prijateljskim vezama, često znaju da iznevere jedni druge i da ’podmeću mrežu‘ svojim takozvanim prijateljima? Šta kažu kad tako nešto izađe na videlo? Možda smatraju da su prijatelji koje su prevarili naivni i da nisu mogli da prozru lukavstvo drugih. Slično su postupili Vavilonci prema svojim saveznicima Edomcima! Da li misliš da će ti takvi „prijatelji“ zaista pomoći kad se nađeš u problemima? (Avdija 13-16). S druge strane, razmisli o Jehovi Bogu i njegovom današnjem narodu. Jehova je uvek tu da ti pomogne. On će biti uz tebe tokom teških perioda. Njegov narod će takođe biti ’pravi prijatelj koji voli u svako doba‘, poput vernog ’brata u nevolji‘ (Poslovice 17:17).

24, 25. Šta treba da nam bude najvažnije u životu?

²⁴ Da, porodične veze su izuzetno važne i vredi se truditi da ih ojačamo. Iz knjiga dvanaestorice proroka možemo mnogo toga naučiti. Bilo bi dobro da razmotriš te biblijske knjige služeći se metodom koju smo ovde koristili. Tako ćeš moći da izvučeš još više pouka o tome kako da poboljšaš svoj porodični život. Međutim, da li je za Božje današnje sluge najvažnije da imaju srećan porodični život?

²⁵ Zanimljivo je što je u vezi s dolaskom Jehovinog dana Joilo prorekao sledeće: „Okupite narod! Posvetite zbor... Neka mladoženja izađe iz svoje odaje i nevesta iz svoje svadbene odaje“ (Joilo 2:15, 16). Trebalo je da se svi u porodici okupe da bi služili Jehovi. Nisu bili izuzetak čak ni oni koji su se tek venčali, zbog čega je razumljivo što su hteli da budu sami! Prema tome, ništa ne bi smelo da bude važnije od skupova na kojima slavimo Boga. Budući da se Jehovin dan brzo približava, dobar odnos s Jehovom mora biti nešto što nam je najvažnije u životu. U poslednjem delu ove knjige razmatraćemo šta treba s radošću da radimo u današnje vreme.