Ko treba da odlučuje o veličini porodice?
OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BRAZILA
SAMO tri dana star dečak, bio je ostavljen u plastičnoj kesi na jednoj stanici podzemne železnice. Ali jedne brazilske novine su zabeležile da se nekoliko porodica ponudilo da usvoji tu bebu.
Iako je ta posebna vrsta incidenta retka, broj neželjene i napuštene dece širom sveta raste. Prečesto manjka odgovorno roditeljstvo. Da li je kontracepcija rešenje? Da li bi bilo pogrešno planirati veličinu svoje porodice?
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, otprilike 50 procenata trudnoća širom sveta je neplanirano. Trudnoća je često ne samo neplanirana već i neželjena.
Mnogi nastoje da izbegnu trudnoću, možda zbog zdravlja, smeštaja ili problema s poslom. Dakle, kontraceptivne metode, kao što su pilule za kontrolu rađanja ili kondomi, jesu uobičajene. Abortus i sterilizacija takođe se koriste kao metode za kontrolu rađanja. U vezi sa abortusom u Brazilu, novine O Estado de S. Paulo izveštavaju: „Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da od 13 miliona žena koje godišnje zatrudne u Brazilu, 5 miliona potajno prekida trudnoću.“ Takođe, časopis Time je izvestio da 71 procenat Brazilki koje su u dobu za rađanje a koje žive s bračnim drugom, upražnjavaju kontrolu rađanja. Od njih, 41 procenat koriste pilule a 44 procenta su sterilisane.
Jedna anketa pokazuje da 75 procenata Brazilaca misli da je neophodno da planiraju broj dece. Drugi odbacuju planiranje porodice zbog verovanja u sudbinu ili zbog razmišljanja da je Božja volja da porodica ima ’onoliko dece koliko Bog pošalje‘. Ko treba da odlučuje o veličini porodice — bračni par ili nacionalni ili religiozni interesi?
Kontrola rađanja — zašto kontroverzna?
Iako dozvoljava metodu ritma, Rimokatolička crkva, najveća religija u Brazilu, ne odobrava kontraceptivne metode, bilo da su abortivne ili ne. Papa Pavle VI je izjavio: „Svaki bračni odnos mora biti otvoren za prenošenje života.“ Papa Jovan Pavle II je rekao: „Kontracepcija, objektivno ocenjena, toliko je duboko nezakonita da se nikada, ni iz kog razloga, ne može opravdati.“ Kao posledica toga, mnogi katolici se ustručavaju da regulišu veličinu svoje porodice, smatrajući kontracepciju grehom.
S druge strane, medicinski žurnal Lancet objavljuje: „Milioni će provesti svoj život neobrazovani, nezaposleni, u lošem smeštaju i bez prava na korišćenje najosnovnijih zdravstvenih, socijalnih i sanitarnih usluga, a nekontrolisani porast stanovništva jeste jedan od glavnih uzročnih faktora.“ Stoga, strahujući od prenaseljenosti i siromaštva, izvesne vlade podstiču na planiranje porodice, uprkos prigovorima crkve. Na primer, „Kostarika je smanjila prosečan broj dece [po porodici] sa 7 na 3“, kaže biolog Pol Erlič.
Publikacija UN Facts for Life—A Communication Challenge navodi: „Nakon što jedna žena ima četvoro dece, daljnje trudnoće donose veći rizik po život i zdravlje i majke i deteta. Naročito ako između prethodnih trudnoća nije bilo više od dve godine, telo žene lako može postati iscrpljeno novom trudnoćom, porođajem, dojenjem i brigom oko male dece.“
Velike porodice još uvek su uobičajene tamo gde je smrtnost odojčadi velika, naročito u seoskim područjima Afrike, Azije i Južne Amerike. Zašto? Mnogi nisu upoznati s kontraceptivnim metodama. Možda je u nekim područjima jedan faktor taj što, kako je rekla jedna zakonodavka, „muškarac još uvek misli da je pravi muškarac samo ako njegova žena zatrudni svake godine“. Jornal da Tarde spominje još jedan mogući faktor, naročito sa ženske tačke gledišta: „Deca su jedan od njihovih retkih izvora zadovoljstva i donose osećaj ličnog uspeha.“ Takođe, Paulo Nogira Neto, bivši sekretar za ekologiju u Brazilu, izjavio je: „Dete predstavlja socijalnu sigurnost siromašnog stanovništva.“
Šta kaže Biblija
Da li ste znali da Božja Reč, Biblija, prepušta suprugu i supruzi da odlučuju o veličini porodice? Ona takođe pokazuje da je brak prikladan, bilo za rađanje bilo za pokazivanje naklonosti časnom seksualnom intimnošću (1. Korinćanima 7:3-5; Jevrejima 13:4).
Ali zar Bog nije rekao Adamu i Evi u Raju da se ’rađaju, množe i napune zemlju‘? (Postanje 1:28). Da, ali nigde u Bibliji ne piše da smo mi danas pod tom istom zapovešću. Pisac Rikardo Leskano je istakao: „Izgleda da je prilično kontradiktorno da se na [milijarde] ljudskih bića odnosi ista formula koja se odnosila na samo dva stanovnika planete.“ Čak i ako je odluka da se uopšte nema dece, to je ličan izbor koji treba poštovati.
Interesantno je da New Catholic Encyclopedia zapaža da je gledište Jehovinih svedoka zasnovano na Bibliji. Ona izjavljuje: „Osim kontrole rađanja, koju prepuštaju vlastitoj odluci bračnog para, njihova bračna i seksualna moralnost je prilično čvrsta.“ Ona dodaje: „Oni smatraju Bibliju svojim jedinim izvorom verovanja i pravila ponašanja.“
Da li su sve metode za ograničavanje veličine porodice opravdane? Ne. Pošto je život svet, Božji Zakon Izraelu propisivao je da osobu koja prouzrokuje pobačaj treba tretirati kao ubicu (Izlazak 20:13; 21:22, 23, DK). U slučaju sterilizacije, kao što je vazektomija, odluka je stvar lične savesti, pošto se to direktno ne spominje u Bibliji. „Svaki [će] svoje breme nositi“ (Galatima 6:5).a A pošto postoje različite metode kontrole rađanja, medicinsko vođstvo može pomoći bračnom paru da odluči da li žele da koriste neki poseban metod ili ne.
Donesite odluke s kojima možete živeti
Ne može se sve u životu planirati. Ali da li biste kupili auto ili kuću a da niste ozbiljno razmislili o onome što je uključeno? Auto ili kuća se mogu ponovo prodati, ali deca se ne vraćaju. Stoga, kada se planira trudnoća, zar se ne treba razmotriti sposobnost supruga i supruge da obezbede osnovne stvari za život?
Sigurno ne bismo želeli da naša porodica bude neishranjena, niti bismo želeli da drugima budemo teret (1. Timoteju 5:8). U isto vreme, osim hrane i krova nad glavom, deci su potrebni obrazovanje, moralne vrednosti i ljubav.
Osim razmišljanja o tome šta se zahteva što se tiče posla, novca i strpljenja, mora se uzeti u obzir i zdravlje supruge. Mudro određivanje vremena trudnoće spasava živote i unapređuje bolje zdravlje. Facts for Life kaže: „Jedan od najefikasnijih načina da se smanje opasnosti od trudnoće i porođaja, i za majku i za dete, jeste da se planira vreme rađanja. Rizici od porođaja su najveći kada buduća majka ima ispod 18 ili preko 35 godina, ili kada je imala četiri ili više prethodnih trudnoća, ili kada je od poslednjeg porođaja prošlo manje od dve godine.“
Parovi koji razmišljaju o tome da imaju decu moraju uzeti u obzir da smo, kao što je Biblija prorekla, okruženi svetom ispunjenim zločinom, glađu, ratom i ekonomskom nesigurnošću (Matej 24:3-12; 2. Timoteju 3:1-5, 13; Otkrivenje 6:5, 6). Iskrena ljubav prema deci pomoći će parovima da budu realni što se tiče sveta u kome živimo, shvatajući da je podizanje dece u naše vreme veliki izazov. Dakle, umesto da naprosto dozvole da bude kako bude i da imaju onoliko dece koliko ih dođe, u nadi da će na kraju sve ispasti dobro, mnogi radije odlučuju kolika će biti njihova porodica tako da bi njihova deca uživala veću meru sreće i sigurnosti.
Osim što nam pomaže da donesemo mudre odluke o porodičnim stvarima, Božja Reč nam pruža čvrstu nadu za budućnost. Biblija pokazuje da je Stvoriteljeva namera za ljude da zauvek žive u miru i sreći na rajskoj zemlji. Da bi to postigao, Bog će uskoro dovesti kraju ovaj zli sistem stvari. Zatim, u pravednom novom svetu bez siromaštva i prenaseljenosti, deca više nikada neće biti bačena zato što su neželjena (Isaija 45:18; 65:17, 20-25; Matej 6:9, 10).
Očigledno, međusobna obzirnost i obzirnost prema deci, kao i uravnoteženo gledište o rađanju, pomoći će paru da odlučuju o veličini svoje porodice. Umesto da jednostavno prepuste da stvari idu svojim tokom, oni u molitvi treba da traže Božje vođstvo. „Blagoslov Gospodnji bogatstvo daje, a trud malo mu dodaje“ (Poslovice 10:22).
[Fusnota]
a Vidite Kulu stražaru, 1. maj 1985, 31. stranu (engl.).
[Slika na 12. strani]
Milioni dece su napušteni
[Slika na 13. strani]
Deci je potrebna briga puna ljubavi