10. biblijska knjiga — 2. Samuilova

Pisci: Gad i Natan

Mesto pisanja: Izrael

Pisanje završeno: otprilike 1040. pre n. e.

Obuhvaćeno razdoblje: od 1077. do otprilike 1040. pre n. e.

 1. U kakvim okolnostima započinje izveštaj Druge Samuilove i kako se dalje razvija?

IZRAELSKI narod je bio očajan zbog strašnog poraza na Gelvuji, nakon kog su usledili upadi Filisteja na izraelsku teritoriju. Izraelske vođe i najbolji izraelski mladići bili su mrtvi. U takvim okolnostima se pojavio mladi ’Jehovin pomazanik‘, David, Jesejev sin, koji je odigrao izuzetno važnu ulogu u Izraelu (2. Sam. 19:21). Tako započinje Druga Samuilova, koja bi se mogla nazvati i knjiga o Jehovi i Davidu. Njen izveštaj je pun različitih uzbudljivih događaja. Ona opisuje ponor poraza, ali i vrhunac pobede, stradanje naroda pogođenog razdorom, ali i blagostanje kraljevstva u kom vlada jedinstvo, mladalačku snagu, ali i mudrost zrelih godina. U njoj je detaljno opisan Davidov život i kako je on svim srcem tražio Jehovu.a Ovaj izveštaj bi trebalo da podstakne svakog čitaoca da ispita svoje srce i ojača svoj odnos sa Stvoriteljem.

 2. (a) Zašto se knjiga zove Druga Samuilova? (b) Ko ju je napisao, zašto su ti ljudi bili pogodni za taj zadatak i šta im je jedino bilo važno da sačuvaju?

² Samuilovo ime se zapravo i ne spominje u Drugoj Samuilovoj, koja je tako nazvana verovatno zbog toga što je prvobitno sačinjavala jedan svitak, to jest jednu knjigu, s Prvom Samuilovom. Proroci Natan i Gad, koji su završili pisanje Prve Samuilove, napisali su i celu Drugu Samuilovu (1. Let. 29:29). Oni su bili vrlo pogodne osobe za taj zadatak. Gad je bio uz Davida dok je on bio progonjen kao odmetnik u Izraelu, a pred kraj Davidovog 40-godišnjeg kraljevanja još uvek je revno sarađivao s njim. Jehova je preko Gada objavio da se ljuti na Davida što je postupio nemudro i prebrojao Izraelce (1. Sam. 22:5; 2. Sam. 24:1-25). Prorok Natan, Davidov bliski saradnik, delovao je tokom Gadovog života, ali i nakon njegove smrti. On je imao čast da obznani vest da je Jehova sklopio značajan savez s Davidom, savez za večno kraljevstvo. On je hrabro i pod Božjim nadahnućem razotkrio Davidov veliki greh s Vitsavejom i saopštio mu kaznu koja ga očekuje (2. Sam. 7:1-17; 12:1-15). Tako je Jehova koristio Natana, čije ime znači „[Bog] je dao“, i Gada, čije ime znači „sreća“, da napišu nadahnuti i poučni izveštaj Druge Samuilove. Ti skromni istoričari nisu želeli da ljudi njih pamte, pa nisu ostavili nikakve podatke o svojim precima ili svom životu. Jedini cilj im je bio da sačuvaju zapis nadahnut od Boga za buduće generacije Jehovinih slugu.

 3. Koje razdoblje obuhvata Druga Samuilova i kada je završeno njeno pisanje?

³ Druga Samuilova tačno opisuje događaje iz biblijske istorije koji su usledili nakon smrti Saula, prvog izraelskog kralja, i prati ih gotovo do samog kraja Davidove 40-godišnje vladavine. Dakle, ona obuhvata razdoblje od 1077. pre n. e. do otprilike 1040. pre n. e. Činjenica da ne izveštava o Davidovoj smrti snažno dokazuje da je dovršena otprilike 1040. pre n. e. ili neposredno pre njegove smrti.

 4. Zašto Drugu Samuilovu treba smatrati delom biblijskog kanona?

⁴ Drugu Samuilovu treba smatrati delom biblijskog kanona iz istih razloga koji važe i za Prvu Samuilovu. Nema sumnje u to da je ona nadahnuta od Boga. To snažno dokazuje i njena iskrenost, jer se u njoj ne zataškavaju čak ni gresi i propusti kralja Davida.

 5. Koji je najuverljiviji dokaz da je Druga Samuilova nadahnuta od Boga?

⁵ Međutim, najuverljiviji dokaz nadahnuća Druge Samuilove jesu ispunjena proročanstva, posebno ona o savezu za Kraljevstvo koji je sklopljen s Davidom. Bog je obećao Davidu: „Tvoj dom i tvoje kraljevstvo trajaće doveka. Tvoj presto doveka će čvrsto stajati“ (7:16). Čak i kada je Judino kraljevstvo bilo pri svom kraju, Jeremija je spomenuo postojanost tog obećanja datog Davidovom domu, rekavši: „Ovako kaže Jehova: ’Neće David ostati bez naslednika koji će sedeti na prestolu Izraelovog doma‘“ (Jer. 33:17). To proročanstvo nije ostalo neispunjeno, jer je Jehova kasnije doveo iz Jude „Isusa Hrista, sina Davidovog“, o čemu Biblija jasno svedoči (Mat. 1:1).

SADRŽAJ DRUGE SAMUILOVE

 6. Šta je David učinio kada je saznao za Saulovu i Jonatanovu pogibiju?

⁶ Događaji s početka Davidovog vladanja (1:1–4:12). Nakon Saulove pogibije na gori Gelvuji neki Amaličanin koji je pobegao iz bitke brzo je došao kod Davida u Siklag da ga obavesti o onome što se dogodilo. Pokušavajući da se dodvori Davidu, izmislio je priču da je on ubio Saula. Međutim, umesto da bude pohvaljen, Amaličanin je bio kažnjen smrću jer je sam sebe osudio rečima da je ubio „Jehovinog pomazanika“ (1:16). Novi kralj, David, sastavio je naricaljku „Pesma o luku“, u kojoj je oplakivao Saulovu i Jonatanovu smrt. Vrhunac te naricaljke su Davidove dirljive reči kojima je opisao veliku ljubav koju je osećao prema Jonatanu: „Žalim za tobom, brate Jonatane! Kako si mi drag bio! Tvoja mi ljubav beše snažnija od ljubavi žene! Padoše junaci, propade oružje ubojito!“ (1:17, 18, 26, 27).

 7. Koji su daljnji događaji obeležili početak Davidovog kraljevanja?

⁷ Jehova je uputio Davida da se on i njegovi ljudi presele s porodicama u Hevron na području Jude. Tamo su 1077. pre n. e. starešine Judinog plemena pomazale Davida za svog kralja. Vojskovođa Joav bio je jedan od Davidovih najuticajnijih pristalica. Međutim, Avenir, zapovednik Saulove vojske, postavio je Saulovog sina Isvosteja za suparničkog kralja nad narodom. Između dve suprotstavljene strane povremeno su izbijali sukobi, a u jednom takvom sukobu Avenir je ubio Joavovog brata. Avenir je na kraju prešao na Davidovu stranu. Doveo je Davidu Saulovu ćerku Mihalu, za koju je David mnogo godina ranije platio cenu za nevestu. Međutim, Joav je ubio Avenira, osvetivši mu se tako za smrt svog brata. David je zbog toga bio vrlo tužan i dao je do znanja da nije odgovoran za to ubistvo. Ubrzo nakon toga bio je ubijen i Isvostej, „kad je... dremao u podne“ (4:5).

 8. Kako je Jehova jačao Davidovu kraljevsku vlast nad celim Izraelom?

⁸ David vlada u Jerusalimu (5:1–6:23). Premda je kraljevao u Judi već sedam godina i šest meseci, David je sada postao neosporni vladar, pa su ga predstavnici svih plemena pomazali za kralja nad Izraelom. Bilo je to njegovo treće pomazanje (1070. pre n. e.). Jedna od prvih stvari koje je David učinio kao kralj celog kraljevstva bilo je osvajanje tvrđave Sion u Jerusalimu, gde su bili Jevuseji, koje je on iznenadio prošavši kroz tunel za vodu. David je potom proglasio Jerusalim za svoju prestonicu. Jehova nad vojskama blagosiljao je Davida, tako da je on postajao sve moćniji. Čak je i Hiram, bogati kralj Tira, poslao Davidu skupoceno kedrovo drvo i radnike kako bi sagradio dvor. Davidova porodica se uvećavala, a Jehova je jačao njegovu kraljevsku vlast. Izbila su još dva sukoba s ratobornim Filistejima. U prvom je Jehova u Val-Ferasimu probio neprijateljske redove pred Davidom i dao mu pobedu. Drugom prilikom, Jehova je učinio još jedno čudo prouzročivši da se začuje „topot koraka u vrhovima grmova bake“, čime je pokazao da on ide pred Izraelcima kako bi razbio filistejsku vojsku (5:24). Jehovina vojska je doživela još jednu veličanstvenu pobedu.

 9. Opiši šta se dogodilo prilikom donošenja kovčega u Jerusalim.

⁹ David je poveo 30 000 ljudi i pošao u Judinu Valu (Kirijat-Jarim) kako bi odande preneo kovčeg saveza u Jerusalim. I dok su uz veliku muzičku pratnju i silnu radost prevozili kovčeg, kola su se iznenada skoro prevrnula, pa je Uza, koji je išao pored kola, pružio ruku da pridrži sveti kovčeg. „Tada se Jehova razgnevio na Uzu i istiniti Bog ga je udario zbog nepoštovanja koje je pokazao“ (6:7). Kovčeg je ostao u Ovid-Edomovoj kući, pa je sledeća tri meseca Jehova bogato blagosiljao Ovid-Edomov dom. Posle tri meseca David je došao po kovčeg i na pravilan način ga preneo preostali deo puta. Kovčeg je uz radosno klicanje, muziku i ples bio prenesen u Davidovu prestonicu. David je pokazao koliko je radostan time što je igrao pred Jehovom, ali njegova žena Mihala mu je prebacila zbog toga. David joj je odlučno rekao: ’Veseliću se pred Jehovom‘ (6:21). Mihala zbog toga nije imala dece sve do svoje smrti.b

10. O kom savezu i o kom Jehovinom obećanju se zatim govori?

¹⁰ Božji savez s Davidom (7:1-29). Sada dolazimo do jednog od najvažnijih događaja u Davidovom životu, koji je direktno povezan s glavnom temom Biblije — posvećenjem Jehovinog imena putem Kraljevstva pod vlašću obećanog Potomka. Taj događaj je bio rezultat Davidove želje da sagradi dom za Božji kovčeg. David je živeo u prelepoj kući od kedrovine i rekao je Natanu da želi da sagradi dom za Jehovin kovčeg saveza. Jehova je preko Natana potvrdio Davidu da je Izrael u Njegovoj milosti i sklopio je s Davidom savez za sva vremena. Međutim, dom za Jehovino ime neće sagraditi David, nego njegov potomak. Jehova je u svojoj velikoj ljubavi dao Davidu još jedno obećanje: „Tvoj dom i tvoje kraljevstvo trajaće doveka. Tvoj presto doveka će čvrsto stajati“ (7:16).

11. Kako je David izrazio svoju zahvalnost u molitvi?

¹¹ Dobrota koju mu je Jehova iskazao sklapanjem tog saveza za Kraljevstvo toliko je dirnula Davida da je svoju zahvalnost za svu Božju milost izrazio sledećim rečima: „Koji je narod na zemlji kao tvoj narod Izrael, narod koji si ti, Bože, otkupio da bude tvoj narod i stekao si sebi ime, učinivši za njega velika i zastrašujuća dela?... A ti si, Jehova, postao njegov Bog“ (7:23, 24). David se usrdno molio da se posveti Jehovino ime i da njegov dom čvrsto stoji pred Jehovom.

12. Koje je ratove David vodio i kakvo je dobro učinio Saulovom domu?

¹² David širi područje pod izraelskom vlašću (8:1–10:19). Za vreme Davidovog kraljevanja ipak nije vladao mir. Pred njim su bili novi ratovi. Porazio je Filisteje, Moavce, kralja Sove, Sirijce i Edomce, i proširio izraelsku teritoriju do granica koje je Bog odredio (2. Sam. 8:1-5, 13-15; P. zak. 11:24). Zbog obećanja datog Jonatanu obratio je pažnju na Saulov dom kako bi učinio dobro onima koji su još bili živi. Saulov sluga Siva rekao mu je da je živ Jonatanov sin Mefivostej, koji je bio hrom na obe noge. David je odmah zapovedio da se Mefivosteju vrate svi Saulovi posedi i da mu Siva i njegove sluge obrađuju zemlju kako bi Mefivostejev dom imao dovoljno hrane. Pored toga, trebalo je da Mefivostej jede za Davidovim stolom.

13. Kojim je daljnjim pobedama Jehova pokazao da podupire Davida?

¹³ Kada je umro amonski kralj, David je njegovom sinu Anunu poslao izaslanike da mu prenesu izraze saučešća. Međutim, Anunovi savetnici su optužili Davida da je poslao svoje ljude kako bi izvideli zemlju, pa su ih zato osramotili i poslali natrag polugole. Gnevan zbog te uvrede, David je poslao Joava s vojskom da se osveti za nanesenu nepravdu. Joav je rasporedio vojsku i lako porazio Amonce i Sirijce, koji su im došli u pomoć. Sirijci su se pregrupisali, ali ih je Jehovina vojska pod Davidovom komandom ponovo porazila, pa su izgubili 700 vozača kola i 40 000 konjanika. Bio je to još jedan dokaz da Jehova podupire i blagosilja Davida.

14. Koje je grehe David počinio zbog Vitsaveje?

¹⁴ David greši Jehovi (11:1–12:31). Sledećeg proleća David je ponovo poslao Joava u Amon da postavi opsadu oko Rave, a on je ostao u Jerusalimu. Jedne večeri je s krova ugledao lepu Vitsaveju, ženu Urije Hetejina, kako se kupa. Doveo ju je u svoj dvor i imao polne odnose s njom, te je ona zatrudnela. U pokušaju da prikrije greh, David je povukao Uriju iz bitke kod Rave i poslao ga kući da se okrepi. Međutim, Urija nije hteo da ugađa sebi i da ima polne odnose sa svojom ženom dok se kovčeg i vojska ’nalaze pod šatorima‘. Sav očajan, David je poslao Uriju natrag k Joavu s pismom u kom je stajalo: „Postavite Uriju napred, gde je boj najžešći, pa se odmaknite od njega da bude pogođen i da pogine“ (11:11, 15). Tako je Urija poginuo. Čim je Vitsaveji prošlo vreme oplakivanja, David ju je doveo u svoj dvor i ona mu je postala žena i rodila mu sina.

15. Koju proročansku osudu je Natan preneo Davidu?

¹⁵ U Jehovinim očima je bilo zlo to što je David učinio. Zato je poslao proroka Natana da mu prenese osudu. Natan je ispričao Davidu priču o bogatašu i siromahu. Bogataš je imao mnogo ovaca, a siromah je imao samo jednu ovčicu koja je bila ljubimica njegove porodice — „bila mu je kao kći“. Ali kada je trebalo da napravi gozbu, bogataš nije uzeo životinju iz svog stada, nego ovčicu tog siromaha. Kada je to čuo, David se razgnevio i rekao: „Tako živ bio Jehova, čovek koji je to učinio zaslužuje smrt!“ Tada mu je Natan rekao: „Ti si taj čovek!“ (12:3, 5, 7). Zatim mu je preneo proročansku osudu — drugi će naočigled svima leći s njegovim ženama, unutar njegove porodice stalno će izbijati sukobi, a Vitsavejino dete će umreti.

16. (a) Šta su značila imena Davidovog i Vitsavejinog drugog sina? (b) Kako se završila opsada Rave?

¹⁶ David je iskreno žalio zbog počinjenih greha, pokajao se i javno priznao: „Zgrešio sam Jehovi“ (12:13). Jehovine reči su se ispunile, pa je dete začeto u preljubi umrlo nakon sedmodnevne bolesti. (David je kasnije s Vitsavejom dobio drugog sina, kog su nazvali Solomon. Koren imena Solomon znači „mir“. Međutim, Jehova je poslao Natana da mu da još jedno ime, Jedidija, što znači „onaj kog Jah voli“.) Nakon tog potresnog događaja, Joav je pozvao Davida da dođe u Ravu, jer je sve bilo spremno za konačno osvajanje grada. Joav je osvojio deo grada gde su se nalazile zalihe vode, a potom je s poštovanjem prepustio kralju čast da osvoji sam grad.

17. Kako su počeli Davidovi porodični problemi?

¹⁷ Davidovi porodični problemi (13:1–18: 33). Davidovi porodični problemi započeli su kada se Amnon, jedan od Davidovih sinova, strasno zaljubio u Tamaru, sestru svog polubrata Avesaloma. Amnon se pretvarao da je bolestan i tražio je da mu pošalju lepu Tamaru kako bi se brinula za njega. Nakon što ju je silovao, silno ju je zamrzeo, pa ju je tako poniženu izbacio iz kuće. Avesalom je čekao povoljnu priliku da se osveti Amnonu. Otprilike dve godine kasnije, pripremio je gozbu na koju je pozvao Amnona i sve druge kraljeve sinove. Kada se Amnonovo srce razveselilo od vina, Avesalomove sluge su ga zatekle nespremnog i po Avesalomovoj naredbi ubile.

18. Pomoću kakvog lukavstva je Avesalom vraćen iz izgnanstva?

¹⁸ Pošto se bojao kraljevog gneva, Avesalom je pobegao u Gesur, gde je tri godine živeo u nekoj vrsti izgnanstva. Dotle je Joav, zapovednik Davidove vojske, smišljao kako da pomiri Davida i Avesaloma. Poslao je jednu mudru ženu iz Tekoje da ispriča kralju izmišljenu priču o odmazdi, progonstvu i kazni. Kada je kralj doneo odluku u tom izmišljenom sporu, žena je otkrila da je pravi razlog njenog dolaska izgnanstvo kraljevog sina Avesaloma u Gesuru. David je shvatio da je to bila Joavova zamisao, ali je ipak dopustio sinu da se vrati u Jerusalim. Prošle su još dve godine pre nego što je kralj dopustio Avesalomu da dođe pred njega.

19. Koja je zavera izašla na videlo i kakve je posledice imala za Davida?

¹⁹ Uprkos Davidovoj dobroti, Avesalom je ubrzo počeo da kuje zaveru kako bi oteo presto svom ocu. Avesalom se svojom lepotom isticao među svim izraelskim junacima, i to je doprinelo njegovoj častoljubivosti i ponosu. Svake godine je šišao svoju bujnu kosu, koja je bila teška gotovo dva i po kilograma (2. Sam. 14:26, fusnota). Avesalom je raznim spletkama vešto pridobijao srca Izraelaca. Zavera je na kraju izašla na videlo. Kada je od svog oca dobio dozvolu da ode u Hevron, Avesalom je to iskoristio da tamo objavi svoj buntovnički plan i pozove sav izraelski narod da mu se pridruži u pobuni protiv Davida. Kako je sve više ljudi pristajalo uz njegovog buntovnog sina, David je morao da pobegne iz Jerusalima s nekolicinom vernih pristalica, koji su bili poput Itaja iz Gata, koji je rekao: „Tako živ bio Jehova i tako živ bio kralj, moj gospodar, gde god bude kralj, moj gospodar, bilo da se radi o životu ili smrti, tu će biti i tvoj sluga!“ (15:21).

20, 21. (a) Koji su se događaji odigrali tokom Davidovog bega i kako se ispunilo Natanovo proročanstvo? (b) Kako je završio izdajnik Ahitofel?

²⁰ Dok je bežao iz Jerusalima, David je saznao da ga je izdao i Ahitofel, jedan od njegovih najpouzdanijih savetnika. Stoga se molio: „Jehova, molim te, pretvori Ahitofelov savet u ludost!“ (15:31). David je poslao natrag u Jerusalim odane sveštenike Sadoka i Avijatara, kao i Husaja Arhijanina kako bi pratili šta Avesalom namerava i o svemu ga izveštavali. U međuvremenu mu je u pustinji došao u susret Siva, Mefivostejev sluga, koji mu je rekao da njegov gospodar očekuje da se kraljevstvo vrati Saulovom domu. Dok je David išao dalje putem, sreo ga je Simej, iz Saulovog doma, i počeo da ga proklinje i da baca kamenje na njega, ali David nije dopustio svojim ljudima da mu se osvete.

²¹ Buntovnik Avesalom vratio se u Jerusalim i na Ahitofelov predlog imao polne odnose sa očevim inočama „naočigled celog Izraela“. Tako se ispunila Natanova proročanska osuda (16:22; 12:11). Pored toga, Ahitofel je savetovao Avesalomu da povede vojsku od 12 000 ljudi i krene za Davidom u pustinju. Međutim Husaj, koji je stekao Avesalomovo poverenje, savetovao mu je da drugačije postupi. Tada je bila uslišena Davidova molitva — Ahitofelov savet bio je osujećen. Razočarani Ahitofel je otišao svojoj kući i tamo se obesio, kao što je kasnije učinio i izdajnik Juda. Husaj je potajno izvestio sveštenike Sadoka i Avijatara o Avesalomovim namerama, a oni su to preneli Davidu koji se nalazio u pustinji.

22. Zbog kog tužnog događaja je bila umanjena radost Davidove pobede?

²² To je omogućilo Davidu da pređe Jordan i izabere mesto za bitku u šumi kod Mahanajima. Tamo je razmestio svoje vojnike i zapovedio im da paze na Avesaloma. Pobunjenici su doživeli težak poraz. Dok je Avesalom na svojoj muli bežao kroz gustu šumu, zapeo je glavom o niske grane velikog stabla i ostao da visi u vazduhu. Zatekavši ga u toj neprilici, Joav se uopšte nije obazirao na kraljevu zapovest, nego ga je ubio. Kada je David čuo da mu je sin poginuo, obuzela ga je velika tuga, pa je jadikovao: „Avesalome, sine moj! Sine moj, sine moj, Avesalome! Da sam barem ja umro umesto tebe, Avesalome, sine moj, sine moj!“ (18:33).

23. Šta je David uradio kada se vratio kao kralj?

²³ Završnica Davidovog vladanja (19:1–24: 25). David je neutešno tugovao za sinom sve dok ga Joav nije naterao da preuzme kraljevski položaj koji mu je s pravom pripadao. Tada je postavio Amasu za vojnog zapovednika umesto Joava. Na povratku ga je pozdravio sav narod, pa i Simej kome je David poštedeo život. Došao je i Mefivostej da odbrani svoju nedužnost, a David mu je dao jednak deo nasledstva kao i Sivi. Sav Izrael i Juda ponovo su bili ujedinjeni pod Davidovom kraljevskom vlašću.

24. U koje su daljnje događaje bili uključeni pripadnici Venijaminovog plemena?

²⁴ Međutim, na pomolu su bile nove nevolje. Sava iz Venijaminovog plemena proglasio se kraljem i odvratio mnoge Izraelce od Davida. Tada je David zapovedio Amasi da sakupi vojsku i uguši pobunu, ali Amasa je na putu naišao na Joava, koji ga je podmuklo ubio. Joav je potom preuzeo zapovedništvo nad vojskom, pošao za Savom u Avel-Vet-Mahu i opkolio grad. Stanovnici grada poslušali su savet jedne mudre sugrađanke i pogubili Savu, pa se Joav povukao. Budući da je Saul pobio Gavaonjane i da to krvoproliće još uvek nije bilo osvećeno, u Izraelu je tri godine trajala glad. Kako bi se uklonila krivica za krv, bilo je pogubljeno sedam sinova iz Saulovog doma. Posle nekog vremena, u još jednoj bici s Filistejima Davidov sestrić Avisaj je u poslednji čas spasao život Davidu. Tada su se Davidovi ljudi zakleli da David više neće ići s njima u boj „da ne bi ugasio Izraelovu svetiljku!“ (21:17). Potom su trojica njegovih hrabrih ratnika učinila junačko delo pobivši Filisteje divovskog rasta.

25. Šta je David izrazio u svojim pesmama?

²⁵ Ovde je pisac prekinuo istorijski izveštaj kako bi preneo Davidovu pesmu upućenu Jehovi, koja je vrlo slična 18. psalmu i u kojoj se izražava zahvalnost za izbavljenje „iz ruku svih njegovih neprijatelja i iz Saulove ruke“. David je radosno izjavio: ’Jehova je stena moja, tvrđava moja i izbavitelj moj. On velike pobede daje kralju svome i milost pokazuje pomazaniku svome — Davidu i potomstvu njegovom doveka‘ (22:1, 2, 51). Potom sledi poslednja Davidova pesma, u kojoj on priznaje: „Duh Jehovin govorio je preko mene, reč njegova bila je na mom jeziku“ (23:2).

26. Šta možemo saznati o Davidovim junacima i kako je David pokazao da ceni njihov život?

²⁶ Zatim se ponovo vraćamo na istorijski zapis kako bismo saznali imena Davidovih junaka, od kojih su se trojica posebno isticala. Oni su učestvovali u jednom događaju koji se odigrao u vreme kada je filistejska straža bila u Davidovom rodnom gradu Vitlejemu. Naime, David je poželeo: „O, da mi je da se napijem vode iz vitlejemskog bunara koji je kod gradskih vrata!“ (23:15). Na to su ta tri junaka prodrla u filistejski logor, zahvatila vodu iz bunara i donela je Davidu. Ali David nije hteo da je pije, nego ju je prolio na zemlju, rekavši: „Nikada ne bih tako nešto učinio! Zar da pijem krv ovih ljudi koji su svoju dušu izložili opasnosti?“ (23:17). Njemu je ta voda predstavljala krv ljudi koji su doveli u opasnost svoj život da bi mu je doneli. Zatim su navedena imena tridesetorice najhrabrijih junaka u njegovoj vojsci i njihova junačka dela.

27. Koji je poslednji Davidov greh o kojem se izveštava? Kako je prestala pošast koja je bila posledica tog greha?

²⁷ Na kraju sledi izveštaj o tome kako je David sagrešio prebrojavši narod. Molio je Boga za milost i Bog mu je dao da izabere između tri kazne: sedam godina gladi, tri meseca vojnih poraza ili tri dana pošasti u njegovoj zemlji. David je odgovorio: „Neka padnemo u Jehovine ruke, jer je njegovo milosrđe veliko, samo da ne padnem ljudima u ruke!“ (24:14). Širom Izraela, 70 000 ljudi je umrlo od pošasti koja je prestala tek kada je David, prema Jehovinoj zapovesti koju mu je preneo Gad, kupio od Orne gumno na kojem je Jehovi prineo žrtve paljenice i žrtve zajedništva.

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

28. Koja ozbiljna upozorenja sadrži Druga Samuilova?

²⁸ Druga Samuilova sadrži mnoge pouke za današnje čitaoce. U njoj su izuzetno upečatljivo opisana gotovo sva ljudska osećanja koja proživljavamo u stvarnom životu. Tako nas, recimo, ozbiljno upozorava na strašne probleme koji su posledica častoljubivosti i osvetoljubivosti (3:27-30), neispravne želje za tuđim bračnim drugom (11:2-4, 15-17; 12:9, 10), izdaje (15:12, 31; 17:23), ljubavi koja se temelji isključivo na strasti (13:10-15, 28, 29), donošenja nepromišljenih odluka (16:3, 4; 19:25-30) i omalovažavanja postupaka drugih ljudi kojima oni izražavaju svoju odanost Bogu (6:20-23).

29. Koje izvanredne primere ispravnog ponašanja i dobrih dela možemo naći u Drugoj Samuilovoj?

²⁹ Međutim, najvažnije pouke koje možemo izvući iz Druge Samuilove sadržane su u pozitivnim primerima mnogih izvanrednih osoba koje možemo oponašati zbog njihovog ispravnog ponašanja i dobrih dela. David nam je dobar primer zbog svoje potpune odanosti Bogu (7:22), poniznosti pred Bogom (7:18), veličanja Jehovinog imena (7:23, 26), ispravnog načina razmišljanja u teškim trenucima (15:25), iskrenog pokajanja zbog učinjenog greha (12:13), izvršavanja svojih obećanja (9:1, 7), uravnoteženog razmišljanja u vreme nevolje (16:11, 12), nepokolebljivog pouzdanja u Jehovu (5:12, 20) i dubokog poštovanja prema Jehovinom teokratskom uređenju i njegovim naimenovanim predstavnicima (1:11, 12). Zato nije nikakvo čudo što se za Davida kaže da je bio ’čovek po Jehovinom srcu‘ (1. Sam. 13:14).

30. Koja načela su primenjena u Drugoj Samuilovoj?

³⁰ U Drugoj Samuilovoj možemo videti kako su primenjena mnoga biblijska načela. Neka od njih su sledeća: kolektivna odgovornost (2. Sam. 3:29; 24:11-15), Bog ne menja svoje zahteve zbog nečijih dobrih namera (6:6, 7), treba poštovati postavljeni autoritet u Jehovinom teokratskom uređenju (12:28), krv treba smatrati svetom (23:17), prolivanje krvi je greh koji se mora očistiti (21:1-6, 9, 14), mudra osoba može sprečiti propast mnogih ljudi (2. Sam. 20:21, 22; Prop. 9:15) i treba ostati odan Jehovinoj organizaciji i njenim predstavnicima „bilo da se radi o životu ili smrti“ (2. Sam. 15:18-22).

31. Kako Druga Samuilova ukazuje na Božje Kraljevstvo, kao što potvrđuje i grčki deo Biblije?

³¹ Što je najvažnije, Druga Samuilova ukazuje na Božje Kraljevstvo i sadrži divne predslike tog Kraljevstva kojim će vladati ’sin Davidov‘, Isus Hrist (Mat. 1:1). Zakletva koju je Jehova dao Davidu u vezi s trajanjem njegovog kraljevstva (2. Sam. 7:16) spomenuta je u Delima apostolskim 2:29-36 i primenjena na Isusa. U Jevrejima 1:5 možemo naći potvrdu da proročanstvo: „Ja ću biti njegov otac, a on će biti moj sin“ (2. Sam. 7:14) zapravo ukazuje na Isusa. O tome je posvedočio i Jehova, kada je s neba rekao: „Ovo je moj Sin, voljeni, koji je po mojoj volji“ (Mat. 3:17; 17:5). I na kraju, Gavrilo se osvrnuo na savez za Kraljevstvo sklopljen s Davidom kada je Mariji rekao za Isusa: „On će biti velik i zvaće se Sin Svevišnjega. Jehova Bog daće mu presto Davida, njegovog oca, i on će vladati kao kralj nad Jakovljevim domom zauvek i njegovom kraljevstvu neće biti kraja“ (Luka 1:32, 33). Zaista je uzbudljivo promatrati kako se pred našim očima postepeno razotkriva i ispunjava obećanje o Potomku koji će preuzeti Kraljevstvo!

[Fusnote]