Drevno klinasto pismo i Biblija

NAKON što su u Vavilonu nastali mnogi jezici, razvile su se različite forme pisma. Drevni Sumeri i Vavilonci, koji su živeli u Mesopotamiji, koristili su klinasto pismo. Ta reč potiče iz latinskog i u osnovi znači „zaoštren poput klina“. Ona ukazuje na trouglaste simbole koji su se pomoću pisaljke urezivali u vlažnu glinu.

Arheolozi su pronašli tekstove pisane klinastim pismom, u kojima se nalaze opisi ljudi i događaja iz Biblije. Šta znamo o tom drevnom pismu? Kako takvi tekstovi potvrđuju tačnost Biblije?

Zapisi stari vekovima

U jednom delu, koje postoji na našem jeziku stoji: ’U Mesopotamiji se koristio piktografski obrazac u kojem slika (piktogram) predstavlja jedan predmet, radnju ili pojam.‘a Na primer, simbol za vola je prvobitno izgledao poput glave vola. Kako je rasla potreba za trajnim zapisom, razvijen je klinopis. ’Slike su ubrzo postale stilizovane, a nedugo potom su neke od njih počele da se koriste kao foneme i da grafički prikazuju glasove ili slogove‘, navodi se u istoj knjizi. S vremenom je pomoću nekih 200 simbola bilo moguće da se klinastim pismom verno ’prenesu svi elementi po redu kako su se javljali u govoru. Sa sve većom fonetizacijom, pismo je počelo da izražava složene sastave jezika. Tako su zapisivana pripovedanja i iskazi‘.b

Do vremena kada je živeo Avraham, negde oko 2 000. pre n. e., klinasto pismo je bilo veoma razvijeno. U narednih 20 vekova, oko 15 jezika je prihvatilo to pismo. Preko 99 posto otkrivenih tekstova, koji su pisani klinastim pismom, nalazi se na glinenim tablicama. U poslednjih 150 godina, veliki broj tih tablica je pronađen u Uru, Uruku, Vavilonu, Nimrudu, Nipuru, Asuru, Ninivi, Mariju, Ebli, Ugaritu i Amarni. U jednom časopisu se navodi: „Istraživači procenjuju da je iskopano od milion do dva miliona pločica pisanih klinastim pismom, a da se svake godine pronađe otprilike 25 000.“c

Širom sveta, izučavaoci klinastog pisma imaju težak zadatak da to pismo prevedu na današnje jezike. Prema jednoj proceni, „u savremeno doba je pregledano samo oko 1/10 postojećih tekstova pisanih klinastim pismom“.

Važan faktor u dešifrovanju klinastog pisma bilo je otkriće dvojezičnih i trojezičnih tekstova. Izučavaoci su shvatili da ti tekstovi imaju isti sadržaj pisan klinastim pismom na nekoliko jezika. Ono što je pomoglo u dešifrovanju ovih tekstova jeste činjenica da se u njima nalaze ista imena vladara, njihove počasti, rodoslovlja, pa čak i počasne titule.

Do 50-ih godina XIX veka, izučavaoci su mogli rastumačiti akadski, to jest asirsko-vavilonski, koji je na drevnom Bliskom istoku bio lingva franka, to jest jezik koji su znali mnogi tadašnji narodi. U jednoj enciklopediji stoji: „Kada je akadski dešifrovan, odgonetnuta je sama suština tog sistema i stvoren je prototip za tumačenje i drugih jezika pisanih klinastim pismom.“d Kakve veze ti zapisi imaju s Biblijom?

Potvrda biblijskog teksta

Biblija navodi da su Jerusalimom vladali hananski kraljevi, sve dok ga kralj David nije osvojio, oko 1070. pre n. e. (Is. Nav. 10:1; 2. Sam. 5:4-9). Ali neki izučavaoci su to dovodili u pitanje. Međutim, 1887. u Amarni u Egiptu jedna seljanka je pronašla jednu glinenu tablicu. Tamo je pronađeno oko 380 tekstova, za koje se na kraju ustanovilo da su bili diplomatska prepiska između egipatskih kraljeva (Amenhotepa III i Ehnatona) i hananskih kraljeva. Šest pisama su bila od Abdi-Hepe, koji je bio vladar u Jerusalimu.

U jednom časopisu stoji: „To što glinene tablice, pronađene u Amarni, navode da Jerusalim nije bio samo neka naseobina, već grad u kom je bila smeštena četa od 50 egipatskih vojnika i da je Abdi-Hepa bio vladar koji je živeo u njemu ukazuje da je Jerusalim bio mala brežuljkasta kraljevina.“e U istom časopisu se navodi: „Na osnovu pisama iz Amarne, možemo biti sigurni da je Jerusalim u to vreme postojao i da je bio značajan.“

Imena u asirskim i vavilonskim zapisima

Asirci, a kasnije i Vavilonci, zapisivali su svoju istoriju na glinenim tablicama, kao i na cilindrima, prizmama i spomenicima. Kada su izučavaoci dešifrovali akadsko klinasto pismo, otkrili su da su tekstovi pisani tim pismom pominjali i neke ličnosti iz Biblije.

U jednoj knjizi o drevnim spisima stoji: „U svom govoru 1870. godine, dr Samjuel Berč je pred tek osnovanim Londonskim društvom biblijskih arheologa pomenuo da je uspeo dešifrovati imena [pisana klinastim pismom] jevrejskih kraljeva Amrija, Ahava, Juja, Azarije... Menajima, Fekaja, Osije, Jezekije i Manasije, asirskih kraljeva Teglat-Felasara... [III], Sargona, Senahirima, Esaradona i Asurbanipala... i sirijskih vladara Venadada, Azaila i Resina.“f

Jedna knjiga, koja govori o utvrđivanju drevnih datuma, upoređuje biblijsku istoriju Izraela i Jude s drevnim tekstovima pisanim klinastim pismom. I šta to upoređivanje pokazuje? „Ukupno 15 odnosno 16 kraljeva, koji se pominju u izvorima van Biblije, u potpunosti odgovaraju imenima i vremenu življenja kraljeva u Judi i Izraelu, koji se pominju u biblijskim knjigama Prvoj i Drugoj kraljevima. U vanbiblijskim izvorima se ne spominje nijedan kralj na kog se ne ukazuje u Bibliji.“g

Jedan čuveni natpis na klinastom pismu pronađen 1879, takozvani Kirov cilindar, govori o tome kako je Kir, nakon što je zauzeo Vavilon 539. pre n. e., dozvolio svojim zarobljenicima da se vrate u domovinu. Među njima su bili i Jevreji (Jezd. 1:1-4). Mnogi izučavaoci iz XIX veka, dovodili su u pitanje autentičnost tog dekreta koji se pominje u Bibliji. Međutim, dokumenti pisani klinastim pismom iz persijskog perioda, uključujući i Kirov cilindar, pružaju jasan dokaz da je biblijski izveštaj tačan.

U Nipuru, blizu Vavilona, 1883. pronađena je zbirka od preko 700 tekstova pisanih klinastim pismom. Od 2 500 imena, za oko 70 se može reći da su jevrejska. Istoričar Edvin Jamauči kaže da su u pitanju imena „stranaka u nekim ugovorima, zastupnika, svedoka, poreznika i kraljevske svite“. Značajno je to što se u tim tekstovima iz persijskog perioda pominju i neki Jevreji koji su tada živeli u blizini Vavilona. Sve to potkrepljuje proročansku izjavu iz Biblije da će se za razliku od mnogih Izraelaca samo ostatak vratiti u Judu iz zarobljeništva u Asiriji i Vavilonu (Isa. 10:21, 22).

Tokom prvog milenijuma pre n. e., klinasto pismo je postojalo uporedo s alfabetskim pismom. Međutim, Asirci i Vavilonci su ga na kraju zamenili alfabetskim načinom pisanja.

Ostaje da se istraži na stotine hiljada glinenih tablica koje se nalaze u muzejima. Tekstovi na tim tablicama, koje su stručnjaci uspeli da dešifruju, govore snažno u prilog tačnosti Biblije. Ko zna do kakvih ćemo još saznanja doći kada se dešifruju i ostali tekstovi?

[Fusnote]

[Izvor slike na 21. strani]

Photograph taken by courtesy of the British Museum