Koliko dugo možemo živeti?

„Neka telo njegovo postane sveže kao u mladosti, Neka se vrati u dane mladalačke snage svoje“ (JOV 33:25, NW).

TOKOM svog života koji traje 10 do 20 godina, pas verovatno uradi sve ono što je svojstveno za njegovu vrstu. Ima štence, juri mačke, zakopava koske i štiti vlasnika. Ali čovek za svojih 70 do 80 godina života uspe da iskoristi samo delić svog potencijala. Ako se bavi sportom, verovatno će biti uspešan samo u jednom ili dva. Ako voli muziku, verovatno će naučiti da svira samo jedan ili dva instrumenta. Ako želi da razgovara s drugima na nekom stranom jeziku, možda će uspeti da savlada samo dva, tri jezika. A mogao bi da postigne još toliko toga — da upoznaje ljude, otkriva nove stvari i da bolje upozna Boga — samo kad bi duže živeo.

Možda se pitate: ’Zašto bi Bog stvorio čoveka sa tako raznovrsnim umnim sposobnostima, a onda ga ograničio kratkim životom u toku kog može iskusiti tako malo?‘ Kratak životni vek čoveka ne uklapa se u obrazac svrsishodnog planiranja koji je toliko očigledan u stvarstvu. Možda se takođe pitate: ’Zašto bi Bog stvorio čoveka sa jedinstvenim osobinama kao što su pravda i saosećanje, i u isto vreme mu usadio sklonost da postupa na neispravan način?‘

Ako vidite prelepa kola sa velikim ulubljenjem, da li biste zaključili da je to deo njihovog dizajna? Naravno da ne biste! Verovatno biste pomislili: ’Sigurno nije trebalo da ova kola izgledaju ovako. Ona su lepo napravljena, ali ih je neko oštetio.‘ Na sličan način, kada razmislimo o tome koliko je naš život strahopoštovanja vredan dar, jedini mogući zaključak je da on sada nije onakav kakav je trebalo da bude. Naš kratki životni vek i sklonost ka neispravnom postupanju mogu se uporediti s teškim ulubljenjem. Jasno je da je neko naneo štetu čovekovom životu. Ko je to učinio? Biblija nedvosmisleno ukazuje na jednog krivca.

Ako je ljudski rod imao potencijal da živi zauvek, ko je mogao „oštetiti“ život svih ljudi? To je mogao biti samo naš praotac, od koga smo svi potekli. Bilo ko drugi mogao je oštetiti gene samo jednog dela čovečanstva, naime, samo svojih potomaka. Božja Reč Biblija je stoga u skladu sa očiglednim činjenicama kada kaže: „Preko jednog čoveka [Adama, prvog čoveka] u svet [je] ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude“ (Rimljanima 5:12). Dakle, Sveto pismo pokazuje da je Adam taj krivac koji je „oštetio“ naš život. A kako je ljudski život trebalo da izgleda?

Prvobitna namera

Rečima da je smrt ’ušla u svet‘, Biblija kaže da nije trebalo da čovek ikada doživi smrt. Starost i smrt su posledice pobune prvog čoveka protiv Boga. S druge strane, za životinje nikada nije ni bilo predviđeno da žive zauvek (Postanje 3:21; 4:4; 9:3, 4).

Ljudi su stvoreni da budu drugačiji od životinja. U odnosu na njih, mi smo viši oblik života, baš kao što su i anđeli naspram nas (Jevrejima 2:7). Za razliku od životinja, čovek je stvoren „po obličju Božjemu“ (Postanje 1:27). Takođe, od svih živih stvorenja, jedino je Adam nazvan ’sinom Božjim‘ (Luka 3:38). Stoga imamo čvrste razloge da verujemo da nije trebalo da ljudi stare i umiru. Bog ne umire, pa prema tome on nije stvorio ni svoje sinove da umiru (Avakum 1:12, NW; Rimljanima 8:20, 21).

Kakvu je nameru Bog imao s ljudima vidi se i iz istorijskih zapisa o prvim generacijama. Ljudi su tada živeli po nekoliko vekova pre nego što su počeli da stare. Adam je živeo 930 godina. Nekoliko generacija kasnije, Nojev sin Sim živeo je samo 600, a unuk Arfaksad 438 godinaa (Postanje 5:5; 11:10-13). Kasnije, Avraham je živeo 175 godina (Postanje 25:7). Kako se uticaj greha na životni vek s vremenom povećavao, ljudi su živeli sve kraće budući da su se udaljavali od prvobitnog savršenstva. Ali, prvi čovek je stvoren da večno živi. Zato je sasvim na mestu pitanje: ’Da li Bog još uvek želi da ljudi večno žive na zemlji?‘

Prestanak starenja

Pošto je Jehova Bog rekao da će svako ko mu ne bude poslušan platiti cenu greha, a to je smrt, reklo bi se da se Adamovi potomci nalaze u beznadežnom položaju (Postanje 2:17). Pa ipak, Sveto pismo pruža nadu da će neko platiti cenu za oslobođenje od starenja. Čitamo: „Izbavi ga da u jamu ne ode! Našao sam otkupninu za njega! Neka telo njegovo postane sveže kao u mladosti, neka se vrati u dane mladalačke snage svoje“ (Jov 33:24, 25, NW; Isaija 53:4, 12). Biblija ovde govori o predivnoj nadi — da će neko dati otkup kako bi se zaustavilo starenje!

Ko bi mogao da ponudi taj otkup? Cena se nije mogla platiti nikakvim novcem. Ukazujući na nesavršene ljude, Biblija kaže: „Niko ni na koji način ne može brata otkupiti, niti za njega Bogu otkup dati... pa da zauvek živi“ (Psalam 49:7-9, NW). Međutim, Isus Hrist je imao nešto daleko vrednije od novca. Dok je boravio na zemlji, kao Božji Sin bio je savršen jer je bio zaštićen i nije nasledio Adamov greh. Isus je rekao da je došao „da svoju dušu da kao otkupninu u zamenu za mnoge“. U jednoj drugoj prilici je rekao: „Ja sam došao da imaju život i da ga imaju u izobilju“ (Matej 20:28; Jovan 10:10).

Nada u večni život bila je jedna od glavnih tema Isusovog propovedanja. Njegov verni sledbenik Petar jednom mu je rekao: „Ti imaš reči večnog života“ (Jovan 6:68). Na šta se u Bibliji misli kada se govori o večnom životu?

Beskrajan život

Apostoli su jedva čekali da dobiju beskrajan život na nebu kao suvladari Isusovog Kraljevstva (Luka 22:29; Jovan 14:3). Pa ipak, Isus je često govorio o Božjoj nameri za zemlju (Matej 5:5; 6:10; Luka 23:43). Stoga, Isusova čuda i učenja o večnom životu potvrđuju obećanja koja je Bog dao dosta unapred preko proroka Isaije, koji je zapisao: „Zauvek će uništiti smrt. Suvereni Gospod Jehova obrisaće suze sa svakog lica“ (Isaija 25:8, NW). Ljudski život se više neće sastojati samo od nekoliko mladalačkih godina koje brzo prolete za kojima slede godine postepenog slabljenja i iznemoglosti.

U Božjem novom svetu, kada verni ljudi postanu savršeni, više neće biti podložni procesu starenja. Biblija kaže da će „i sâmo stvarstvo biti oslobođeno od ropstva raspadljivosti i imati slavnu slobodu Božje dece“ (Rimljanima 8:21). Zamislite samo! Ljudi će nastaviti da stiču mudrost i iskustvo. Vekovi će prolaziti, ali njihova maladalačka snaga nikada neće iščeznuti. Da li biste želeli da to doživite?

Koliko dugo ćemo živeti?

Kako je Isus rekao, nakon dana Božjeg suda, na zemlji će živeti mnogo manje ljudi (Matej 24:21, 22). On je rekao: „Širok je i prostran put koji vodi u uništenje, i mnogo je onih koji njime idu; dok su uska vrata i tesan put koji vodi u život, i malo je onih koji ga nalaze“ (Matej 7:13, 14).

Da biste bili među onima koji će dobiti beskrajan život, treba da steknete Božju naklonost. Prvo i osnovno je da upoznate Boga. Isus je objasnio: „Ovo znači večni život, da usvajaju spoznanje o tebi, jedinom istinitom Bogu“ (Jovan 17:3). Istina, da bismo dobro upoznali Boga potreban je trud, ali on se i te kako isplati. Slično tome, potreban je trud da bi se svakog dana zaradio novac za hranu. Isus je učenje o Bogu uporedio sa hranom i podstakao je: „Radite, ne za hranu koja propada, nego za hranu koja ostaje za večni život“ (Jovan 6:27). Zar beskrajan život nije vredan svakog mogućeg truda? (Matej 16:26).

Isus je rekao: „Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jovan 3:16). Dakle, koliko dugo ćemo živeti zavisi od toga da li se odazivamo na Božju ljubav.

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 7. strani]

Za svojih 80 godina života čovek uspe da iskoristi samo delić svog potencijala

[Istaknuti tekst na 8. strani]

U odnosu na životinje, ljudi su viši oblik života

[Slika na 7. strani]

Da li su ova kola dizajnirana sa ulubljenjem?

[Slika na stranama 8, 9]

Božja Reč kaže da će se ljudi vratiti „u dane mladalačke snage svoje“