Jehovina Reč je živa
Izabrane misli iz knjige o Jovu
PATRIJARH Jov je živeo u zemlji Uzu, današnjoj Arabiji, u vreme kada je u Egiptu živelo mnogo Izraelaca. Premda on nije bio Izraelac, obožavao je Jehovu Boga. Biblija o njemu kaže: „Nema ga onakvog na zemlji, dobar je to i pravedan čovek, koji se boji Boga i uklanja se od zla“ (Jov 1:8). Dakle, mora biti da se radi o periodu nakon smrti Jakovljevog sina Josifa, istaknutog Jehovinog sluge, a pre rođenja proroka Mojsija.
Smatra se da je knjigu o Jovu napisao Mojsije, koji je verovatno čuo za njega dok je 40 godina boravio u Madijanu, u blizini zemlje Uz. O Jovovim poslednjim godinama života, Mojsije je mogao saznati kada su Izraelci bili u blizini Uza, pri kraju 40-godišnjeg boravka u pustoši.a Jovova životna priča je tako lepo napisana da se ova knjiga smatra književnim remek-delom. Međutim, ona je mnogo više od toga, jer se u njoj nalaze odgovori na pitanja kao što su: Zašto dobri ljudi pate? zašto Jehova dopušta zlo? da li nesavršeni ljudi mogu ostati besprekorni prema Bogu? Kao deo Božje Reči, poruka koju prenosi knjiga o Jovu živa je i ima moć i dan-danas (Jevrejima 4:12).
„NESTALO DANA U KOJI SE RODIH“
Jednog dana, Satana je doveo u pitanje Jovovu besprekornost prema Bogu. Jehova prihvata izazov i dozvoljava Satani da Jovu nanese nevolju za nevoljom. Uprkos tome, Jov odbija da ’prokune Boga‘ (Jov 2:9).
Jovova tri prijatelja dolaze „da bi mu izrazili svoje saosećanje“ (Jov 2:11, NW). Sede s njim i ništa ne progovaraju sve dok Jov ne prekida tu tišinu rečima: „Nestalo dana u koji se rodih“ (Jov 3:3). Voleo bi da je „kao dete koje svetlost nikad ugledalo nije“, to jest kao mrtvorođeno dete (Jov 3:11, 16).
Odgovori na biblijska pitanja:
1:4 (DK) — Da li su Jovova deca slavila rođendane? Nisu. U izvornom jeziku, razlikuju se reči za „dan“ i „rođendan“, i svaka ima svoje posebno značenje (Postanje 40:20). U Jovu 1:4 koristi se reč za „dan“, što ukazuje na period od izlaska do zalaska sunca. Sedmorica Jovovih sinova držali su sedmodnevno porodično okupljanje jednom godišnje. Išli su u krug, tako da je svaki sin došao na red da bude domaćin gozbe, „svaki svoga dana“.
1:6; 2:1 — Kome je bilo dozvoljeno da se pojavi pred Jehovom? Među onima koji su pristupili pred Jehovu bio je Njegov jedinorođeni Sin, Reč, verni anđeli i neposlušni anđeoski „sinovi Božji“, uključujući i Satanu Đavola (Jovan 1:1, 18). Satana i njegovi demoni nisu bili zbačeni s neba sve do 1914, kratko nakon što je uspostavljeno Božje Kraljevstvo (Otkrivenje 12:1-12). Dozvoljavajući im da se pojave pred njim, Jehova je omogućio da sva duhovna stvorenja saznaju za izazov koji mu je Satana uputio, kao i za pitanja povezana s tim.
1:7; 2:2 — Da li je lično Jehova razgovarao sa Satanom? Biblija ne govori mnogo o tome kako Jehova komunicira s duhovnim stvorenjima. Međutim, prorok Mihej je imao viziju u kojoj je video jednog anđela kako razgovara s Jehovom (1. Kraljevima 22:14, 19-23). Dakle, izgleda da se Jehova obraćao Satani bez posrednika.
1:21 — Na koji način se Jov mogao vratiti u ’utrobu majke‘ (DK)? Pošto je Jehova Bog stvorio čoveka „od praha zemaljskoga“, reč ’majka‘ se ovde koristi u figurativnom smislu i odnosi se na zemlju (Postanje 2:7). Zbog toga u nekim prevodima Biblije, kao što je prevod Dr Luje Bakotića, stoji: „Go ću se vratiti u utrobu zemlje.“
2:9 — U kakvom je duševnom stanju Jovova žena možda bila kada je svom mužu rekla da prokune Boga i umre? Jovova žena je pretrpela iste gubitke kao i on. Sigurno ju je bolelo to što je gledala kako je njen nekada zdrav i snažan muž patio od odvratne bolesti. Takođe je izgubila svoju voljenu decu. Možda je zbog svega toga bila toliko van sebe da je izgubila iz vida ono što je zaista važno — odnos s Bogom.
Pouka za nas:
1:8-11; 2:3-5. Kao što pokazuje Jovovo iskustvo, besprekornost se ne ogleda samo u ispravnom postupanju i govoru, već i u ispravnim motivima za služenje Jehovi.
1:21, 22. Time što ostajemo lojalni Jehovi i pod povoljnim i pod nepovoljnim okolnostima, možemo dokazati da je Satana lažov (Poslovice 27:11).
2:9, 10. Poput Jova, i mi treba da ostanemo čvrsti u veri čak i kada nas članovi porodice ne podupiru u težnji za duhovnim stvarima ili pak kada vrše pritisak na nas da učinimo kompromis ili da se odreknemo svoje vere.
2:13. Jovovi prijatelji nisu imali nikakve utešne reči o Bogu i njegovim obećanjima jer nisu imali duhovan pogled na stvari.
„DO POSLEDNJEG SVOG UZDAHA SVOJU ĆU JA NEVINOST [’BESPREKORNOST‘, NW] BRANITI“
Glavna stvar koju Jovova tri prijatelja ističu jeste to da je Bog sigurno oštro kaznio Jova jer je učinio nešto loše. Elifas prvi počinje da govori. Zatim nastavlja Vildad, koristeći još zajedljivije reči. Sofar je još oštriji od njega.
Jov se ne slaže s njihovim pogrešnim rezonovanjem. Pošto ne razume zašto Bog dopušta da on pati, postaje previše usredsređen na opravdavanje samog sebe. Međutim, Jov voli Boga i zato uzvikuje: „Do poslednjeg svog uzdaha svoju ću ja nevinost [’besprekornost‘, NW] braniti“ (Jov 27:5).
Odgovori na biblijska pitanja:
7:1; 14:14 — Na šta se odnose izrazi „dani nadničarski“ i „prinudan rad“ (NW)? Jovova nevolja je bila tako teška da je na svoj život gledao kao na težak, naporan nadničarski rad. ’Pogibija za pogibijom‘ o kojoj se govori u Jovu 10:17 takođe se može prevesti kao ’smena za smenom prinudnog rada‘. Osim toga, pošto je vreme koje neko provodi u šeolu — od vremena smrti pa do uskrsenja — nametnuto, Jov je i to vreme uporedio s prinudnim radom.
7:9, 10; 10:21; 16:22 — Da li ove Jovove izjave pokazuju da on nije verovao u uskrsenje? Ove izjave se odnose na Jovovu neposrednu budućnost. Šta je hteo da kaže? Jedna mogućnost je da je govorio o tome da ga niko od njegovih savremenika neće više videti ako umre. S njihovog stanovišta, on se neće vratiti kući niti će saznati išta novo sve dok ne dođe vreme određeno od Boga. Jov je takođe možda mislio na to da se niko sam od sebe ne može vratiti iz šeola. Da se Jov nadao uskrsenju u budućnosti, jasno se vidi iz Jova 14:13-15.
10:10 — Kako je Jehova Jova „kao mleko slio i kao sir usirio“? To je poetski opis toga kako je Jov oblikovan u majčinoj utrobi.
19:20 — Šta je Jov mislio kada je rekao „ostade mi samo koža oko zuba mojih“? Rekavši da mu je ostala samo koža tamo gde je gotovo i nema, Jov je možda hteo da kaže da mu nije ostalo praktično ništa.
Pouka za nas:
4:7, 8; 8:5, 6; 11:13-15. Ne smemo brzo zaključiti da je neko u nevolji zato što žanje ono što je sejao ili zato što nema Božje odobravanje.
4:18, 9; 22:2, 3. Naš savet treba da se temelji na Božjoj Reči, a ne na ličnom mišljenju (2. Timoteju 3:16).
10:1. Ogorčenost je zaslepila Jova, tako da nije uzeo u obzir druge moguće razloge zbog kojih je patio. Patnja ne bi smela da izazove ogorčenost kod nas, posebno zato što razumemo koja su sve pitanja tu uključena.
14:7, 13-15; 19:25; 33:24. Nada u uskrsenje nas može podržati u bilo kom iskušenju koje nam Satana nametne.
16:5; 19:2. Naše reči treba da hrabre i krepe, a ne da razdražuju (Poslovice 18:21).
22:5-7. Savet temeljen na optužbama za koje nema čvrstih dokaza beskoristan je i poguban.
27:2; 30:20, 21. Čovek ne mora da bude savršen da bi ostao besprekoran. I Jov je postupao pogrešno kada je kritikovao Boga.
27:5 (NW). Jedino je sam Jov mogao odlučiti da li će ostati besprekoran, jer besprekornost zavisi od nečije ljubavi prema Bogu. Stoga treba da razvijamo snažnu ljubav prema Jehovi.
28:1-28. Čovek zna gde se nalaze zemljina blaga. U potrazi za njima, dovitljivost ga vodi do podzemnih staza koje ne vide ni dalekovide ptice grabljivice. Međutim, božanska mudrost dolazi od straha od Jehove.
29:12-15. Treba spremno da pokažemo ljubav prema onima kojima je potrebna pomoć.
31:1, 9-28. Jov je primer za nas jer se klonio flerta, preljube, nepravednosti i nemilosrdnog postupanja prema drugima, kao i materijalizma i idolopoklonstva.
„KAJEM SE U PRAHU I U PEPELU“
Mladi Elijuj je stajao po strani i strpljivo slušao ovu raspravu. Sada on govori i ispravlja Jova i njegova tri tužitelja.
Čim Elijuj završava, Jehova odgovara iz vihora. On ne daje objašnjenje za Jovovu patnju. Međutim, postavljajući niz pitanja, Svemoćni čini da Jov postane svestan Njegove ogromne moći i velike mudrosti. Jov priznaje da je govorio bez razumevanja i kaže: „Zato se sam osuđujem i kajem se u prahu i u pepelu“ (Jov 42:6). Jovova kušnja se završava i on biva nagrađen za svoju besprekornost.
Odgovori na biblijska pitanja:
32:1-3 — Kada je Elijuj stigao? Pošto se kaže da je čuo sve što se govorilo, Elijuj je verovatno bio negde u blizini još pre nego što je Jov okončao sedmodnevno ćutanje trojice prijatelja (Jov 3:1, 2).
34:7 — Kako je Jov bio poput čoveka koji „podrugivanje ko vodu pije“? U jadnom stanju u kakvom se nalazio, Jov je bio sklon tome da ismevanje trojice prijatelja shvati kao da je usmereno protiv njega lično, iako su oni u stvari govorili protiv Boga (Jov 42:7). Na taj način je prihvatao to podrugivanje kao da uživa u tome, poput nekoga ko pije vodu.
Pouka za nas:
32:8, 9. Mudrost ne dolazi uvek s godinama. Za sticanje mudrosti, potrebno je razumevanje Božje Reči i vođstvo Božjeg duha.
34:36 (DK). Besprekornost se dokazuje kada smo na neki način ’iskušani do kraja‘.
35:2 (DK). Elijuj je pažljivo slušao i utvrdio u čemu je problem pre nego što je počeo da govori (Jov 10:7; 16:7; 34:5). Pre nego što daju savet, hrišćanske starešine moraju pažljivo da slušaju, da uzmu u obzir sve činjenice i da jasno razumeju šta je sve uključeno (Poslovice 18:13).
37:14; 38:1–39:30. Razmišljanje o Jehovinim čudesnim delima — izrazima njegove moći i mudrosti — čini nas poniznijima i pomaže nam da uvidimo da je to što je njegov suverenitet doveden u pitanje mnogo bitnije nego bilo koja naša lična želja ili problem (Matej 6:9, 10).
40:1-4. Kada smo u iskušenju da se žalimo na Svemoćnog, treba da ’na usta svoja ruku metnemo‘.
40:10–41:25. Kako veliku snagu imaju hipopotam (nilski konj) i krokodil! Da bismo istrajali u Božjoj službi, potrebna nam je snaga od Stvoritelja ovih moćnih zveri, Onoga koji nam daje moć (Filipljanima 4:13).
42:1-6. Zahvaljujući tome što je Jov čuo Jehovine reči i što mu je skrenuta pažnja na manifestacije Njegove moći, on je ’video Boga‘, to jest video je istinu o njemu (Jov 19:26). Tako je ispravio svoje razmišljanje. Kada nam neko na temelju Biblije ukaže gde grešimo, treba spremno da priznamo grešku i ispravimo se.
Razvijajmo istrajnost poput Jovove
Knjiga o Jovu jasno pokazuje da za ljudsku patnju nije odgovoran Bog, već Satana. To što Bog dopušta zlo na zemlji pruža nam priliku da lično pokažemo gde stojimo kada je u pitanju Jehovin suverenitet i naša besprekornost.
Svi oni koji vole Jehovu biće iskušani poput Jova. Izveštaj o Jovu jača naše pouzdanje da možemo izdržati. Podseća nas na to da naši problemi neće večno trajati. „Čuli ste za Jovovu istrajnost i videli ste ishod koji je Jehova dao“, stoji u Jakovu 5:11. Jehova je nagradio Jova zbog toga što je ostao besprekoran (Jov 42:10-17). Kakva je divna nagrada pred nama — večni život u raju na zemlji! Poput Jova, budimo i mi odlučni da sačuvamo svoju besprekornost (Jevrejima 11:6).
[Fusnota]
a Knjiga o Jovu obuhvata period od preko 140 godina, negde između 1657. i 1473. pre n. e.
[Slike na 16. strani]
Šta možemo naučiti iz ’Jovove istrajnosti‘?