Sej pravednost, žanji Božju lojalnu ljubav

„ZLO prolazi ko se za drugoga jemči, a bez brige ko se obaveze plaši [„ko mrzi da pruža ruku“, NW]“ (Poslovice 11:15). Ova sažeta poslovica nas zaista uverljivo podstiče da ono što radimo, radimo s osećajem odgovornosti! Garantuj za nekoga ko rizikuje kad pozajmljuje novac, i napravićeš sebi probleme. Izbegavaj da drugima pružaš ruku — što je gest kojim se u drevnom Izraelu potvrđivao sporazum — i nećeš upasti u neku finansijsku zamku.

Sasvim je jasno da ovde važi sledeće načelo: „Šta čovek poseje, to će i požnjeti“ (Galatima 6:7). „Sejte seme u pravednosti“, rekao je prorok Osija, „žanjite lojalnu ljubav“ (Osija 10:12, NW). Da, sej pravednost tako što ćeš postupati onako kako Bog traži, i žanji njegovu lojalnu ljubav. Izraelski kralj Solomon je često koristio ovo načelo, i time nas snažno podstakao da ispravno postupamo, da iskreno govorimo i da imamo ispravne stavove. Brižljivo razmatranje njegovih mudrih reči nesumnjivo će nas ohrabriti da sejemo seme u pravednosti (Poslovice 11:15-31).

Sej ’ljupkost‘, žanji „čast“

„Čast dobija žena koja je ljubazna [„ljupka“, NW]“, kaže mudri kralj, „ali bogatstva silnici stiču“ (Poslovice 11:16). Ovaj stih podvlači razliku između trajne časti to jest ugleda koji stiče ljubazna žena i prolaznog bogatstva koje neki nasilnik stiče.

Kako neko može steći ljupkost koja će mu doneti ugled? „Čuvaj praktičnu mudrost i sposobnost razmišljanja“, savetovao je Solomon, „i biće život duši tvojoj i ukras na vratu tvome“ (Poslovice 3:21, 22, NW). Psalmista je govorio kako ’slatka reč teče iz kraljevog srca‘ (Psalam 45:1, 2). Dakle, praktična mudrost, sposobnost razmišljanja i prikladno korišćenje jezika doprinose vrednosti i ljupkosti neke osobe. Isto to važi i za razboritu ženu. Jedan primer je Avigeja, žena nerazumnog Navala. Ona je bila „pametna i lepa“, a kralj David ju je hvalio zbog njene ’razumnosti‘ (1. Samuilova 25:3, 33).

Bogobojazna žena koja je istinski ljupka sigurno će steći ugled. Drugi će pohvalno govoriti o njoj. Ako je udata, steći će ugled u očima svoga muža. U stvari, doprineće ugledu cele porodice. A njen ugled nije prolazan. „Bolje časno ime neg’ veliko blago, a milost je bolja od srebra i zlata“ (Poslovice 22:1). Dobro ime koje stiče pred Bogom ima trajnu vrednost.

Situacija je sasvim suprotna kada je reč o nasilniku. Nasilnik se svrstava među zle ljude i neprijatelje onih koji obožavaju Jehovu (Jov 6:23; 27:13). Takav čovek ’ne upravlja misli svoje Bogu‘ (Psalam 54:5). Tlačenjem i sebičnim iskorišćavanjem nedužnih on može ’srebra ko praha nakupiti‘ (Jov 27:16). Pa ipak, u jednom trenutku može se desiti da legne i da ne ustane, i bilo koji dan u koji otvori oči može biti poslednji dan njegovog života (Jov 27:19). Sve njegovo bogatstvo i sve što je postigao tada neće vredeti ništa (Luka 12:16-21).

Poslovice 11:16 sadrže zaista važnu pouku. Kralj Izraela nam sažeto govori šta će žeti ljupkost, a šta nasilje, i podstiče nas da sejemo pravednost.

„Lojalna ljubav“ donosi dobro

Iznoseći još jednu pouku o ljudskim odnosima, Solomon kaže: „Čovek koji poseduje lojalnu ljubav čini dobro duši svojoj, a okrutna osoba dovodi svoje telo na zao glas“ (Poslovice 11:17, NW). „Suština ove poslovice“, kaže jedan stručnjak, „jeste da naše ponašanje prema drugima, bilo ono dobro ili loše, utiče na nas same onako kako nismo ni nameravali ni očekivali.“ Osvrnimo se na primer jedne devojke koja se zove Liza.a Premda nema loše namere, uvek kasni na dogovoreni sastanak. Za nju nije ništa neobično da kasni po 30 minuta, pa čak i više, kada se s nekim objaviteljem Kraljevstva dogovori da idu u propovedanje. Liza na taj način ne čini sebi dobro. Da li s pravom može da krivi druge što više ne žele da gube svoje dragoceno vreme i što izbegavaju da se dogovaraju s njom za službu?

Perfekcionista — neko ko postavlja izuzetno visoka merila — takođe je okrutan prema sebi. Pošto se neumorno trudi da postigne nedostižne ciljeve, dovodi sebe u stanje iscrpljenosti i razočaranja. S druge strane, ako postavljamo realne i razumne ciljeve onda sebi činimo dobro. Možda nešto ne shvatamo tako brzo kao drugi. Ili nas možda ograničavaju bolest i starost. Nemojmo nikada biti ljuti na sebe zato što nam se čini da u duhovnom pogledu ne napredujemo dovoljno, već se uvek trudimo da budemo razumni dok se borimo da izađemo na kraj sa svojim ograničenjima. Mi smo srećni kada ’dajemo sve od sebe‘ u okviru svojih sposobnosti (2. Timoteju 2:15; Filipljanima 4:5).

Potanko objašnjavajući kako pravedan čovek čini sebi dobro, dok okrutna osoba nanosi sebi štetu, mudri kralj kaže: „Prevarnu dobija rđav čovek korist, al’ ko pravdu seje pouzdanu platu ima. Ko se pravde drži na život mu je, ali ko za zlatom juri smrt nalazi. Mrska su srca opaka Jehovi, a mili su njemu pravi na svom putu. Sigurna je kazna rđavom čoveku, spasenje će porod pravednika naći“ (Poslovice 11:18-21).

Na različite načine ovi stihovi ističu sledeću glavnu misao: Sej pravednost i žanji njene nagrade. Zao čovek se možda služi prevarom ili kockanjem da bi nešto dobio džabe. Ali ima izgleda da se razočara pošto je to prevarna plata. Onaj ko pošteno odradi svoj posao ima pouzdanu zaradu koja donosi sigurnost. Pošto je u Božjoj milosti, besprekoran čovek ima nadu da će večno živeti. A kako će proći zla osoba? Zao čovek neće proći nekažnjeno (Poslovice 2:21, 22). Kakav izvrstan podsticaj da sejemo pravednost!

Prava lepota za razumne

„Zlatna grivna na svinjskoj gubici, to je žena lepa bez razuma“, kaže dalje Solomon (Poslovice 11:22). U biblijska vremena su zlatne grivne, to jest alke za nos, bile omiljen nakit. Zlatna alka provučena kroz nozdrvu ili kroz nosnu pregradu koja razdvaja nozdrve bio je lako uočljiv nakit na nekoj ženi. Baš bi bilo neumesno da se tako prefinjen nakit nađe na gubici svinje! Isto važi i za osobu koja lepo izgleda ali je „nerazumna“. Ukras jednostavno ne priliči takvoj osobi, bilo da je u pitanju žena ili muškarac. Prosto odudara.

Naravno, sasvim je normalno da vodimo računa o tome kako izgledamo u očima drugih. Ali zašto bismo bili opterećeni ili nezadovoljni svojim licem ili telom? Mi ne možemo da utičemo na mnoge crte našeg lica. I nije sve u fizičkom izgledu. Zar nije tačno da većina ljudi koje volimo i kojima se divimo ne izgleda nešto posebno? Fizička privlačnost nije uslov za sreću. Ono što stvarno vredi jeste unutrašnja lepota koja proizlazi iz trajnih osobina kojima se odražava Božja ličnost. Budimo zato razumni i negujmo takve osobine.

„Darežljiva duša i sama će biti dobro nahranjena“

„Pravednika je želja samo dobro“, kaže kralj Solomon, „a nadanje je bezdušnika jarost.“ Da bi prikazao šta to znači, on dodaje: „Neko prosipa, i sve više ima, neko tvrdiči, i sve je ubogiji“ (Poslovice 11:23, 24).

Dok marljivo rasipamo, to jest prenosimo drugima spoznanje iz Božje Reči, mi sasvim sigurno i sami sve bolje razumemo njenu ’širinu i dužinu i visinu i dubinu‘ (Efešanima 3:18). S druge strane, onaj ko dozvoli da njegovo znanje ostane neiskorišćeno, nalazi se u opasnosti da izgubi i ono što ima. Da, „ko oskudno seje, oskudno će i žeti; a ko obilno seje, obilno će i žeti“ (2. Korinćanima 9:6).

„Nasitiće se duša podašna“, kaže dalje kralj, „ko napaja sam će biti napojen“ (Poslovice 11:25). Kada darežljivo koristimo svoje vreme i sredstva da bismo unapređivali pravo obožavanje, Jehova je veoma zadovoljan s nama (Jevrejima 13:15, 16). On će ’otvoriti ustave nebeske i izliti na nas obilan blagoslov da nam bude dosta‘ (Malahija 3:10, DK). Pogledaj samo duhovni napredak njegovih današnjih slugu!

Navodeći još jedan primer toga kako se razlikuju želje pravednog i zlog čoveka, Solomon kaže: „Ko zaključa žita, proklinje ga narod, a blagoslov je nad glavom onog koji ga prodaje“ (Poslovice 11:26). Unosan posao se može ostvariti kada se sirovine kupe onda kad je cena niska i zatim se čuvaju dok se zalihe ne smanje i cena ne skoči. Premda može biti nečeg dobrog u tome što se ograničava potrošnja i čuvaju rezerve, ljudi u suštini preziru čoveka koji to radi iz sebičnih razloga. S druge strane, čovek koji ne želi da se obogati u nekim vanrednim okolnostima stiče naklonost kod ljudi.

Ohrabrujući nas da i dalje želimo ono što je dobro, to jest pravedno, kralj Izraela kaže: „Koji dobro traži naklonost nalazi, ko zlo traži, zlo će njega snaći. Ko se u bogatstvo svoje uzda, taj će da propadne, a pravednici će se kao grane zeleniti“ (Poslovice 11:27, 28).

Pravednik pridobija duše

Navodeći kako loše posledice proističu iz nerazumnih postupaka, Solomon kaže: „Svako ko svoj dom dovodi na zao glas, naslediće vetar“ (Poslovice 11:29a, NW). Ahana je njegov greh ’doveo na zao glas‘, tako da su i on i članovi njegove porodice bili kamenovani (Isus Navin, 7. poglavlje). U današnje vreme se može desiti da se poglavar nekog hrišćanskog domaćinstva i drugi iz njegove porodice neispravno ponašaju što može dovesti do toga da budu isključeni iz hrišćanske skupštine. Time što se on sam ne pokorava Božjim zapovestima i što toleriše ozbiljno neispravno ponašanje unutar svoje porodice, dovodi svoj dom na loš glas. On i možda još neki iz njegove porodice su isključeni iz hrišćanske zajednice kao nepokajnički grešnici (1. Korinćanima 5:11-13). I šta će on steći? Samo vetar — nešto čemu nedostaje suština i vrednost.

„Bezumnik rob će mudrom biti“, kaže se dalje u tom stihu (Poslovice 11:29b). Pošto luda osoba nema praktičnu mudrost ne mogu joj se poveriti velike odgovornosti. Sem toga, pošto loše vodi sopstvene poslove na izvestan način može biti nečiji dužnik. Takva nemudra osoba lako može postati „sluga onome ko ima mudro srce“. Dakle, veoma je važno da dobro prosuđujemo i da iskazujemo praktičnu mudrost u svim našim poduhvatima.

„Plod pravednih drvo je života“, uverava nas mudri kralj, „ali mudri duše pridobija“ (Poslovice 11:30). Kako se to dešava? Svojim govorom i ponašanjem pravedna osoba u duhovnom smislu hrani druge. Oni su ohrabreni da služe Jehovi i na kraju mogu dobiti život koji Bog daje.

’Grešnik će biti nagrađen još više‘

Poslovice o kojima smo upravo govorili zaista nas uverljivo podstiču da sejemo pravednost. Primenjujući na još jedan način načelo da „šta čovek poseje, to će i požnjeti“, Solomon kaže: „Gle, pravednik na zemlji platu prima [’biva nagrađen‘, NW] a kako li neće bezdušnik i grešnik“! (Poslovice 11:31, NW).

Iako se pravedna osoba trudi da radi ono što je ispravno, ponekad i pogreši (Propovednik 7:20). Za svoje greške će biti ’nagrađena‘ tako što će biti disciplinovana. Međutim, šta će biti sa osobom koja namerno čini zlo i ne trudi se da krene pravim putem? Zar ne zaslužuje još veću ’nagradu‘ — oštru kaznu? „I ako se pravednik jedva spasava“, napisao je apostol Petar, „gde će se pokazati bezbožnik i grešnik?“ (1. Petrova 4:18). Budimo zato odlučni da uvek sejemo seme u pravednosti.

[Fusnota]

[Slika na 28. strani]

’Ljupkost‘ je Avigeji donela „čast“

[Slike na 30. strani]

’Rđav čovek dobija prevarnu platu, a pravednik pouzdanu platu‘

[Slika na 31. strani]

’Sej obilno, žanji obilno‘