Karanje donosi plod pun mira
„Istina, nikakvo karanje dok traje ne pričinjava radost nego žalost; ipak kasnije donosi onima koji su njime poučeni plod pun mira, naime, pravednost“ Jevrejima 12:11, NS)
1. a) Šta kaže Božja reč o sposobnosti čoveka da sam upravlja svojim koracima a šta kaže čovek o tome? b) Ko se pokazao istinitim, a ko krivim?
JEHOVINA reč kaže: „Ne pripada čoveku koji hoda čak ni da svojim koracima upravljanja“ (Jeremija 10:23, NS). Čovek, međutim, kaže da može i otkad se pobunio u Edenu to i pokušava. Otada pa do danas, sa mnogim ljudima je isto onako kao i u Izraelu u vreme sudija: „Svatko je živeo kako mu se činilo da je pravo (Sudije 21:25, ST). Ali, Jehovine reči iz Priča Solomunovih 14:12, pokazale su se istinitim: „Neki se put čini čovjeku prav, a kraj mu je put k smrti“. Već 6000 godina ljudi idu putem koji im se čini ispravnim, a to je uvek vodilo do ratova, gladi, bolesti, zločina i smrti. Istorija potvrđuje da su Jehovine reči istinite, a čovečji putevi krivi.
2. Koje gledište o batinama imaju psiholozi za decu, ali koji plod je njihova popustljivost proizvela?
2 Nesavršenim ljudima je potrebno karanje. Božja reč objašnjava: „Ko žali prut, mrzi na sina svojega; a ko ga ljubi, kara ga za vremena“ (Priče Solomunove 13:24). Mnogi dečji psiholozi osporavaju tu Božju mudrost. Pre nekoliko godina pitao je jedan od njih: „Vi majke, da li ste svesne toga da vašem detetu, svaki put kad ga izudarate, pokazujete da ga mrzite?“ Ali, njihova popustljivost je prouzrokovala takvu poplavu kriminala kod omladine, da je to jedan sudija iz Njujorka podrugljivo komentarisao ovako: „,Ja mislim da nam za neke mlade treba šupa za drva (kao mesto kažnjavanja). Ali to se danas više ne smatra modernim. Sada nam se kaže — ne tucite dete; time bi možda ometali razvoj jednog genija.“ Međutim, njihova popustljivost nije proizvela genije, već jedno mnoštvo mladih kriminalaca.
3. Koja se tendencija pokazuje prema izjavama različitih autoriteta?
3 Danas je drukčije. Barton L. Vajt, dečji psiholog, rekao je da strogost neće prouzrokovati da te tvoje dete „manje voli nego kad bi bio popustljiv... čak ako ga i često izudaraš, utvrdićeš da uvek iznova dolazi k tebi.“ On ističe dečju glavnu potrebu za izobilnom „iracionalnom ljubavlju.“ Dr. Džojs Braders je izvestio u jednoj studiji o stotinama strogo disciplinovanih učenika petog i šestog razreda koji smatraju stroga pravila njihovih roditelja „izrazom roditeljske ljubavi.“ U Dnevniku ljudskog životnog veka je napisao: ,Dečji psiholozi koji se svađaju o tome da li treba bebe hraniti po planu ili po potrebi, da li treba decu tući ili ne, utvrdili su da to sve nije od značaja dokle god se dete ljubi.“ Čak Dr. Bendžamin Spok, autor knjige Briga o odojčadi i deci, preuzeo je jedan deo krivice za nedostatak roditeljske strogosti i time prouzrokovane delinkvencije. On priznaje da su za to krivi stručnjaci, „dečji psihijatri, psiholozi, učitelji, socijalni radnici i dečji lekari kao što sam ja“.
Prut karanja
4. Čega je prut karanja simbol, i šta dolazi do izražaja njegovim pravilnim upotrebljavanjem – suprotno od popustljivosti?
4 Gore upotrebljen izraz „prut“, ne znači bezuslovno tući; on pretstavlja sredstvo popravljanja u bilo kom obliku. Nju internešnl veržn objašnjava taj stavak: „Prut. Verovatno simbol bilo kakvog načina karanja. Prut je dakle: simbol vlasti ili autoriteta — u ovom slučaju roditeljskog autoriteta. Za popustljivost i maženje svoje dece roditelji kasnije ne dobijaju zahvalnost: „Ko mazi slugu svoga od detinjstva, bit će mu poslije neposlušan (nezahvalan, NS)“ (Priče Solomunove 29:21, ST). Odustajanje od roditeljskog autoriteta popustljivošću donosi sramotu i nije znak ljubavi nego ravnodušnosti; upotrebljavati prut karanja ljubazno, ali odlučno, jeste izraz brige pune ljubavi. „Prut i kar daju mudrost, a dete pusto sramoti mater svoju“ (Priče Solomunove 29:15).
5. a) Šta kaže jedan komentar o Pričama Solomunovim 13:24 i sa kojim drugim biblijskim stavcima se to slaže? b) Koga karaju Isus i Jehova?
5 U vezi pre spomenutog stavka iz Priča Solomunovih 13:24 objašnjava se u Komentaru o Starom zavetu od Kajl-Deliča: „Otac koji zaista želi dobro svom detetu, na vreme ga vaspitava strogo kako bi ga usmerio na pravi put dok ga još može oblikovati i ne dozvoljava da se ukorene neke mane – Međutim, onaj koji je prema svom detetu popustljiv kada treba biti strog, taj postupa onako kao da stvarno želi njegovu propast.“ U skladu s tim su Priče Solomunove 19:18: „Kažnjavaj svog sina, dokle postoji nada za njega i ne puštaj ga u propast“ (NS). Ljubazno, ali odlučno karanje od najranijeg detinjstva odražava roditeljsku ljubav. Isus je rekao: „Sve one kojima sam naklonjen ukoravam i karam.“ Što se tiče Jehove „koga Jehova ljubi, njega kara“ (Otkrivenje 2:19, NS; Jevrejima 12:6, NS).
6. Na koji način često usleđuje karanje i koji primeri podupiru tvoj odgovor?
6 Karanje zahteva ponekad i batine, ali ne uvek. Priče Solomunove 8:33 ne kažu: „Osetite“ karanje, već: „Slušajte karanje i budite mudri“ (NS). Karanje često puta usleđuje rečima a ne batinama: „Opomene ukorima su put života.“ „Čvrsto se drži pouke (karanja, NS), ne puštaj je, čuvaj je, jer ona ti je život“ (Priče Solomunove 4:13, ST; 6:23, ST). Kada je Jehovin sluga Jov trebao da bude karan, tada je to usledilo ukoravajućim rečima, prvo od Eliluja, a posle od samog Jehove (Jov, poglavlja 32 do 41). Jov je prihvatio taj ukor i rekao Jehovi: „Zato poričem, i kajem se u prahu i pepelu“ (Jov 42:6).
7. Koje je značenje grčke reči prevedene sa „karanje“, na koji način treba on da usledi i šta se time postiže?
7 Grčka reč pedia prevedena je sa „karanje“. Ona može u svojim različitim oblicima da znači vaspitati, obrazovati i ’poučavati sa blagošću’ (2. Timoteju 2:25, NS). Ona se više odnosi na školovanje našeg načina života nego na sticanje znanja. Takvo karanje treba primenjivati sa „svakom strpljivošću i veštinom poučavanja“ (2. Timoteju 4:2, NS). To je vrlo dobro objašnjeno u sledećoj opomeni očevima: „I vi, očevi, ne razdražujte svoju decu, nego ih odgajajte u Gospodnjoj nauci i opomeni“ (Efescima 6:4, dr Čarnić). Tim karanjem trebaju da se deca na ljubazan, ali ipak odlučan način upoznaju sa Jehovinim načinom mišljenja.
Izvor karanja
8. Iz kog izvora i na koji način možemo disciplinovati sami sebe?
8 Temeljna načela koja se primenjuju kod karanja dece, važe takođe i za odrasle. Izvor naših informacija je Biblija, koja nam pokazuje kakvi treba da budemo, a kakvi ne. Dok je čitamo, možemo sami sebe ispitati, a zatim preduzeti potrebne promene (2. Korinćanima 13:5). Dok razmišljamo o Jehovinim poukama, osećanja krivice nas mogu uznemiriti, a to nam pomaže da prepoznamo u čemu trebamo da se menjamo. Tako je bilo kod psalmiste: „Blagosloviću Jehovu, koji me posavetova. Stvarno, noću me karaju moji bubrezi“ („moje najdublje emocije“, NS, Refer., fusnota) (Psalam 16:7, NS). Mi možemo sami sebe disciplinovati kao što je to učinio Pavle: „Ja bijem svoje tijelo i vučem ga kao roba, da sam ne budem odbačen pošto sam drugima propovijedao“ (1. Korinćanima 9:27, ST).
9. Koje su druge korisne mere karanja?
9 Karanje može uslediti i od nekog drugoga. Ono može biti u obliku pogleda, naboravanja čela, reči, pokreta ili usmenog ukora, Isus je samo pogledao Petra i podsetio ga na predskazanje njegovog teškog greha, a potom je Petar izašao i zaplakao gorko (Luka 22:61, 62). Jednom drugom prilikom Petar je bio slomljen ukorom koji se sastojao iz četiri reči: „Idi od mene sotono“ (Matej 16:23). Čitanje publikacija udruženja Kule stražare, posećivanje sastanaka, razgovor sa drugima i trpljenje teškoća — sve to može nam otvoriti oči da uočimo područja na kojima se trebamo promeniti. Ipak, najvažniji izvor i uputstvo za karanje je sama Božja reč (Psalam 119:105).
10. Od koje vrednosti su Priče Solomunove za karanje, ali kojim putem ipak neki idu uporno?
10 Solomunove Priče su napisane za svaki uzrast, „Da se poznaje mudrost i nastava (karanje, NS), da se razumiju reči razumne, da se prima nastava (karanje, NS) u razumu, u pravdi, sudu i u svemu što je pravo, da se daje ludima razboritost, mladićima znanje i znanje i pomnjivost.“ Ali neko se možda samim „rečima ne popravlja. ..., jer ako i razumije, opet ne sluša“ (Priče Solomunove 1:2-4; 29:19). Neki neiskusni žele po svaku cenu da uče samo kroz tešku školu života, onako kao što je to bio slučaj sa izgubljenim sinom pre nego što je „došao k sebi“ (Luka 15:11-17).
11. a) Na koji način su bili ukoreni Jona i skupština u Korintu? b) Koje disciplinske kazne su bile izvršene na Davidu zbog njegove preljube i nastojanja da to sakrije?
11 Pozivajući se na svoje prvo pismo članovima hrišćanske skupštine u Korintu, Pavle im piše da su se ožalostili na pokajanje, jer su se ožalostili po Bogu što je dovelo do ispravljanja pogreške (2. Korinćanima 7:9-11). Jona je bio ukoren pomoću bure na moru i jedne velike ribe (Jona 1:2, 3, 12, 17; 2:10; 3:1-4). Davidova preljuba i njegova nastojanja da je sakrije, povukli su sa sobom disciplinske mere, kako to proizlazi iz 2. Samuilove 12:9-14. Njegovo pokajanje dolazi do izražaja sledećim dirljivim rečima u 51. Psalmu: „Operi me dobro od bezakonja mojega, i od grijeha mojega očisti me. Grijeh je moj jednako preda mnom. Sva bezakonja moja očisti. Učini mi, Bože, čisto srce, i duh prav ponovi u meni. Nemoj me odvrgnuti od lica svojega. Srca skrušena i potištena ne odbacuješ, Bože“ (stavci 2, 3, 9-11, 17).
12. Koje drastičnije mere su potrebne nekima i kako završavaju oni koji odbijaju ponovne ukore?
12 Nekima su potrebne drastičnije mere, kako to proizilazi iz Priča Solomunovih 26:3: „Bič konju, uzda magarcu, a batina bezumnicima na leđa.“ Katkad je Jehova dopuštao da njegov narod Izrael bude podvrgnut teškoćama koje je sam na sebe naneo: „Jer ne slušaše riječi Božijih, i ne mariše volju višnjega. On poništi srce njihovo stradanjem; spotakoše se, i ne bješe ko da pomože. Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove“ (Psalam 107:11-13). Nekim bezumnicima je, međutim, srce toliko otvrdnulo, da uopšte više ne prihvataju karanje: „Čovjek koji po karanju ostaje tvrdoglav, ujedanput će propasti, da neće biti lijeka“ (Priče Solomunove 29:1).
Davanje i prihvatanje ukora
13. Šta trebamo kod davanja ukora izbegavati i na koji način ga trebamo davati?
13 Bez obzira o kom obliku karanja se radi, neka to nikad ne bude u gnevu. To ustvari ne bi pomoglo, jer „gnevljiv čovjek zameće svađu.“ Takođe nam se savetuje: „Ko je spor na gnjev, velika je razuma; a ko je nagao pokazuje ludost.“ Osim toga: „Razum zadržava čovjeka od gnjeva, i čast mu je mimoići krivicu“ (Priče Solomunove 29:22; 14:29; 19:11). Kada je potrebno karanje, neka nikad ne bude prekomerno. Neka usledi u prikladno vreme i u prikladnoj meri — ni prerano ni prekasno, ni premalo ni previše.
14. Koje daljne smernice važe za one koji ukoravaju druge?
14 Za one koji daju ukore, evo nekih smernica: „Ne kritikuj oštro starijeg čoveka. Nego ga moli kao oca, razgovaraj sa mlađim ljudima kao sa braćom, sa starijim ženama kao sa majkama, sa mlađim ženama kao sa sestrama u svoj čistoći“ (1. Timoteju 5:1, 2, NS). Da li zamoliš ili zastrašuješ? „Braćo! Ako i upadne čovjek u kakav grijeh, vi duhovni ispravljajte takvoga duhom krotosti, čuvajući sebe da i ti ne budeš iskušan“ (Galatima 6:1). Da li savetujemo drugima sa blagošću, uvek svesni naših sopstvenih slabosti? „Postupajte sa ljudima onako, kako i vi želite da oni postupaju sa vama“ (Matej 7:12, Nova Engleska Biblija). Da li se stavljaš u položaj drugoga pokazujući saosećanje?
15. Šta zahteva prihvatanje ukora i šta se ukorenome savetuje?
15 Prihvatanje ukora zahteva poniznost. Da li ti se on čini sitničavim neiskrenim ili nepravednim? Nemoj biti nagao. Razmisli o tome. Nemoj biti negativan. Razmisli o tome pozitivno. Da li je makar jedan deo toga tačan ako nije baš sve? Otvori tvoj um da bude prihvatljiv; prosudi stvar objektivno. Da li si previše osetljiv i prebrzo uvređen? Možda je potrebno da prođe vreme dok se malo ne utiša početno uzbuđenje, kako bi mogao gledati na tu stvar u pozitivnom svetlu. Dakle, sačekaj malo. Obuzdavaj tvoj jezik. Prosudi rečeno u miru. Da li je moguće da imaš predrasude prema savetniku, pa da iz tog razloga odbiješ njegov savet? Ipak, gledaj na njega kao na nešto za tvoje dobro i ne odbijaj savet po kratkom postupku.
16. a) Koje biblijske stavke i s njima povezana pitanja trebamo uzeti u obzir kod primanja saveta? b) Koje ispoljeno osećanje psalmiste možemo podržavati?
16 Ako budeš ukoren, razmisli o sledećim stavcima pisma: „Usteže riječi svoje čovjek koji zna, i tiha je duha čovjek razuman“ (Priče Solomunove 17:27). Da li slušaš i obuzdavaš se? „Bezumniku se čini prav put njegov, ali ko sluša savet, mudar je“ (Priče Solomunove 12:15). Da li brzo tvrdiš da si u pravu ili si spreman da slušaš? „Neka bude svaki čovjek brz čuti a spor govoriti i spor srditi se“ (Jakov 1:19). Da li postupaš po ovom savetu? „Ne nagli u duhu svom da postaneš uvređen, jer uvredljivost počiva u nedrima glupih“ (Propovednik 7:9, NS). Da li se brzo uvrediš? Bilo bi divno da osećamo kao Psalmista, koji je pisao: „Neka me bije pravednik, to je milost; neka me kara, to je ulje za glavu moju; glava moja neće odbaciti, ako će i više“ (Psalam 141:5).
Podnosi karanje i žanji plod pun mira
17. Zašto nije uvek lako prihvatiti karanje, ali kako to možemo lakše da podnosimo misleći na Poslanicu Jevrejima 12:7, 11?
17 Karanje nije uvek lako prihvatiti. Ono može biti neugodno i doneti sa sobom ograničenja, da, čak zadati jad. Ali, trebalo bi da podnosiš sve to. To će proći, a posle toga dolazi radost. Nemojmo nikad zaboraviti: „Podnosite zbog karanja. Bog postupa sa vama kao sa sinovima. Jer kakav je to sin ako ga otac ne kara? Istina, nikakvo karanje dok traje ne pričinjava radost, nego žalost; ipak kasnije donosi onima koji su njim pouče ni plod pun mira, naime, pravednost“ (Jevrejima 12:7, 11, NS).
18, 19. Koja snažna osećanja su ispoljili Jeremija i psalmista, a što je i za nas merodavno ako budemo ukoreni?
18 Dakle ako je karanje bolno i teško podnošljivo čekaj na plod pun mira koji će ti zatim doneti. Čekaj na Jehovu kako je to činio Jeremija: „Sigurno će se tvoje duše setiti i sagnuće se po mene. Na ovo ću potsetiti svoje srce. Zato ću čekati“ (Plač Jeremijin 3:20, 21, NS). Misli na to šta je psalmista sebi rekao u nevolji: „Što si klonula, dušo moja, i što si žalosna? (Uzdaj se u Boga; jer ću ga još slaviti, spasitelja mojega i Boga mojega“ (Psalam 42:5, 11; 43:5).
19 Kada smo karani neka svaki od nas čeka na Boga. Kad budemo popravljeni karanjem, požnjećemo plod pun mira, naime, pravednost.
Da li se sećaš?
◻ Od kakve je vrednosti upotreba pruta karanja?
◻ Šta je glavni izvor karanja? Koji su drugi izvori karanja?
◻ Koje strožije mere ukoravanja su, pored reči, možda dodatno potrebne?
◻ Koje su neke smernice za davanje ukora?
◻ Koji savet će nam pomoći da prihvatimo ukor?
[Slika na 15. strani]
Da li si mudar i ’slušaš karanje’?
[Slika na 16. strani]
Temeljna načela koja se primenjuju kod karanja dece, važe takođe i za odrasle