Tvoj život — šta je njegova svrha?

„Srcem svojim upravljao sam mudro dokle nisam video šta bi bilo dobro sinovima ljudskim... dok su živi“ (PROPOVJEDNIK 2:3, DK).

 1, 2. Zašto nije neispravno biti razumno zainteresovan za sebe?

TI SI zainteresovan za sebe, zar ne? To je normalno. Zato i jedemo svaki dan, spavamo kada smo umorni i volimo da budemo s prijateljima i voljenim osobama. Povremeno se igramo, plivamo ili radimo druge stvari u kojima uživamo, odražavajući uravnoteženu zainteresovanost za sebe.

² Takva samozainteresovanost u skladu je sa onim što je Bog pokrenuo Solomona da napiše: „Radost koju čovek može imati, to je da se najede i napije, i da mu duša uživa u zadovoljstvu usred rada njegova.“ Na osnovu iskustva, Solomon je dodao: „Ali sam ja video da je i to od Božje ruke. Jer ko može da se najede i da uživa, ako to ja ne mogu?“ (Propovednik 2:24, 25).

 3. Na koja zbunjujuća pitanja većina smatra da ne postoji odgovor?

³ Ti ipak znaš da nije sve u tome da se samo jede, pije, spava i radi nešto dobro. Mi imamo boli, razočaranja i brige. I izgleda da smo i suviše zauzeti da bismo razmišljali o smislu našeg života. Nije li to slučaj i s tobom? Vermont Roister, bivši urednik The Wall Street Journala, nakon zapažanja našeg proširenog spoznanja i veština, napisao je: „Ima jedna čudna stvar. U promišljanju o samom čoveku, njegovim dilemama, njegovom mestu u ovom svemiru, malo smo dalje nego kada je vreme počelo. Još uvek smo ostavljeni s pitanjima o tome ko smo mi i zašto smo ovde i kuda idemo.“

 4. Zašto svako od nas treba da želi da bude u stanju odgovoriti na pitanja u koja smo uključeni?

⁴ Kako bi odgovorio na pitanja: ko smo mi? zašto smo ovde? i kuda idemo? Prošlog jula, g. Roister je umro. Misliš li da je do tada našao zadovoljavajuće odgovore? Što je još važnije, postoji li način na koji to možeš učiniti? I kako ti to može pomoći da se raduješ srećnijem, smisaonijem životu? Da vidimo.

Glavni Izvor uvida

 5. Zašto treba da gledamo na Boga kada tražimo uvid u pitanja o smislu života?

⁵ Da smo bili prepušteni ličnoj potrazi za svrhom života, možda bismo imali malo ili nimalo uspeha, kao što je to slučaj s većinom ljudi i žena, čak i onih s vrlo velikim znanjem i iskustvom. Ali mi nismo prepušteni sebi. Naš Stvoritelj je obezbedio pomoć. Kada razmisliš o tome, nije li on osnovni Izvor uvida i mudrosti, koji je „od iskona i doveka“ i koji ima potpuno spoznanje o svemiru i istoriji? (Psalam 90:1, 2). On je stvorio ljude i posmatrao sve ljudsko iskustvo, tako da je on Onaj na koga treba da gledamo za uvid, a ne nesavršeni ljudi, s njihovim ograničenim spoznanjem i opažanjima (Psalam 14:1-3; Rimljanima 3:10-12).

 6. (a) Kako je Stvoritelj pružio potreban uvid? (b) Kako je Solomon uključen?

⁶ Mada ne možemo očekivati da nam Stvoritelj šapne na uvo neko otkrivenje o smislu života, on je pružio jedan izvor uvida — svoju nadahnutu Reč (Psalam 32:8; 111:10, NW). Knjiga Propovednika je naročito vredna u tom pogledu. Bog je nadahnuo njenog pisca, tako da „mudrost Solomonova beše veća od mudrosti svih sinova Istoka“ (1. Kraljevima 3:6-12; 4:30-34). „Mudrost Solomonova“ je tako impresionirala jednu monarhinju koja je bila u poseti da je ona kazala da pola nije bilo rečeno i da će oni koji slušaju njegovu mudrost zaista biti srećnia (1. Kraljevima 10:4-8). I mi možemo steći uvid i sreću iz božanske mudrosti našeg Stvoritelja pružene preko Solomona.

 7. (a) Šta je Solomon zaključio o većini aktivnosti pod nebom? (b) Šta ilustruje Solomonove realne procene?

⁷ Knjiga Propovednika odražava od Boga danu mudrost, koja je uticala na Solomonovo srce i na njegov mozak. Imajući vremena, sredstava i uvida da to uradi, Solomon je istražio ’sve ono što je pod nebom bivalo‘. On je video da je većina toga bila „taština i lovljenje vetra“, što je nadahnuta procena koju treba da imamo na umu kada razmišljamo o svrsi svog života (Propovednik 1:13, 14, 16). Solomon je bio otvoren, realan. Na primer, razmisli o njegovim rečima koje se nalaze u Propovedniku 1:15, 18. Ti znaš da su ljudi vekovima probali različite oblike vladavina, ponekad iskreno pokušavajući da reše probleme i da poboljšaju ljudsku sudbinu. Pored svega toga, da li je ijedna stvarno ispravila sve ’krive‘ stvari ovog nesavršenog sistema? I možda si video da što je veće spoznanje osobe, to ona dublje shvata da je u kratkom životnom veku nemoguće potpuno ispraviti stvari. Takva svesnost donosi frustriranost mnogima, ali ne mora i nama.

 8. Koji ciklusi dugo postoje?

⁸ Još jedna tačka koju treba osmotriti jesu ciklusi koji se stalno ponavljaju i koji utiču na nas, kao što su izlazak i zalazak sunca ili kretanja vetra i vode. Oni su postojali u danima Mojsija, Solomona, Napoleona i naših pradedova. I oni se nastavljaju. Slično tome, „jedan naraštaj odlazi, drugi dolazi“ (Propovednik 1:4-7). S ljudskog stanovišta, malo toga se promenilo. Drevni i savremeni ljudi imali su uporedive aktivnosti, nade, ambicije i dostignuća. Čak i ako je u nekom ljudskom društvu neka osoba stekla znamenito ime ili je bila izvanredna u lepoti ili sposobnosti, gde je ta osoba sada? Nema je i verovatno je zaboravljena. Ovo nije morbidno. Većina ljudi ne može čak ni imenovati svoje pradede i prabake ili reći gde su se oni rodili i gde su sahranjeni. Možeš videti zašto je Solomon realno video taštinu u ljudskim poduhvatima i naporima (Propovednik 1:9-11).

 9. Kako nam može pomoći sticanje realnog uvida u situaciju čovečanstva?

⁹ Umesto da nas učini frustriranima, ovaj božanski uvid u osnovnu situaciju čovečanstva može imati pozitivan efekat, navodeći nas da izbegavamo pridavanje neopravdanih vrednosti ciljevima ili težnjama koji će uskoro nestati i biti zaboravljeni. On treba da nam pomogne da procenimo šta dobijamo od života i šta nastojimo da postignemo. Da ilustrujemo, umesto da budemo askete, mi možemo naći radost u uravnoteženom jelu i piću (Propovednik 2:24). I, kao što ćemo videti, Solomon dolazi do vrlo pozitivnog i optimističnog zaključka. A ukratko, on je takav da treba duboko da cenimo svoj odnos s našim Stvoriteljem, koji nam može pomoći da imamo večno srećnu, smisaonu budućnost. Solomon je naglasio: „Slušajmo kraj govora: Boga se boj i zapovesti njegove drži, jer je to čoveku sve“ (Propovednik 12:15).

Svrha s obzirom na životne cikluse

10. Na koji je način Solomon uporedio životinje i ljude?

¹⁰ Božanska mudrost koja se odražava u Propovedniku može nam nadalje pomoći u osmatranju svrhe našeg života. Kako? Tako što se Solomon realno usredsredio na druge istine o kojima možda retko razmišljamo. Jedna uključuje sličnosti između ljudi i životinja. Isus je uporedio svoje sledbenike s ovcama, premda ljudi inače ne uživaju u tome da ih upoređuju sa životinjama (Jovan 10:11-16). Pa ipak, Solomon je izneo izvesne bespogovorne činjenice: „Bog [će] okušati [sinove čovečje], pa će sami uvideti da nisu ništa drugo nego životinje. Jer je sudbina sinova čovečjih i sudbina životinja za njih jedna i ista. Kako umire jedno umire i drugo... i pretežnost čoveka nad životinjom ništava je, jer je sve taština... Sve je od praha proizišlo, i sve se u prah vraća“ (Propovednik 3:18-20).

11. (a) Kako se može opisati tipični životni ciklus jedne životinje? (b) Šta ti misliš o takvoj analizi?

¹¹ Pomisli na životinju koju uživaš da gledaš, možda planinskog damana ili zeca (Ponovljeni zakoni 14:7; Psalam 104:18; Poslovice 30:26). Ili možeš zamisliti vevericu; postoji preko 300 vrsta širom sveta. Kakav je njen životni ciklus? Nakon što se rodi, njena majka je doji nekoliko sedmica. Uskoro ima krzno i može se usuditi da izađe napolje. Možeš je videti kako trčkara unaokolo učeći da nađe hranu. Ali ona često izgleda kao da se samo igra, da uživa u svojoj mladosti. Nakon što raste otprilike jednu godinu, pronalazi partnera. Zatim mora izgraditi gnezdo ili jazbinu i brinuti se za potomstvo. Ukoliko nađe dovoljno bobica, lešnika i semenja, veveričja porodica može uspeti i imati vremena da uveća svoj dom. Ali za samo nekoliko godina, životinja postaje stara i sklonija nezgodama i bolestima. Sa otprilike deset godina ugine. Uz malu razliku između tipova veverica, to je njen životni ciklus.

12. (a) Realno gledano, zašto je životni ciklus mnogih ljudi poput životnog ciklusa prosečne životinje? (b) O čemu bismo mogli razmišljati sledeći put kada budemo videli životinju koju smo imali na umu?

¹² Većina ljudi ne bi prigovorila ovom ciklusu za životinju, i teško da očekuju da veverica ima neku promišljenu svrhu života. Međutim, život mnogih ljudi ne razlikuje se puno od toga, zar ne? Oni se rađaju i oko njih se brinu dok su bebe. Jedu, rastu i igraju se dok su mladi. Ne zadugo, oni odrastaju, nalaze bračnog druga i traže mesto za život i sredstva da bi obezbedili hranu. Ukoliko im to pođe za rukom, oni mogu uspeti i proširiti svoj dom (gnezdo) u kom će odgojiti potomstvo. Ali decenije brzo prolaze i oni stare. Ako ne pre, oni možda umiru nakon 70 ili 80 godina punih „muka i nevolja“ (Psalam 90:9, 10, 12). Mogao bi razmišljati o ovim otrežnjavajućim činjenicama kada sledeći put budeš video vevericu (ili drugu životinju koju si imao na umu).

13. Koji se ishod pokazuje tačnim i za životinje i za ljude?

¹³ Možeš videti zašto je Solomon uporedio život ljudi sa životinjama. On je pisao: „Sve svoje vreme ima... vreme rođenja i vreme smrti.“ Ova poslednja mogućnost, smrt, slična je za čoveka i životinju, „kako umire jedno umire i drugo“. On je dodao: „Sve je od praha proizišlo, i sve se u prah vraća“ (Propovednik 3:1, 2, 19, 20).

14. Kako neki ljudi nastoje da prekroje uobičajeni životni ciklus, ali s kakvim uspehom?

¹⁴ Mi ne treba da smatramo ovu realističnu procenu kao negativno razmišljanje. Doduše, neki nastoje da promene tu situaciju, na primer tako što rade dodatno da bi poboljšali svoju materijalnu situaciju iznad onoga što su imali njihovi roditelji. Možda teže za time da imaju više škole da bi omogućili viši životni standard, dok nastoje da prošire svoje razumevanje života. Ili se možda koncentrišu na režime vežbanja ili dijete da bi stekli bolje zdravlje i malkice duži život. I ovi napori mogu doneti izvesne koristi. Ali ko može biti siguran da će se takvi napori pokazati kao uspešni? Čak i da se pokažu kao takvi, za koliko dugo bi to bilo?

15. Koja je iskrena procena života većine ljudi opravdana?

¹⁵ Solomon je upitao: „Kad dakle ima mnogo stvari koje umnožavaju taštinu, kaka je korist čovjeku? Jer ko zna što je dobro čovjeku u životu, za malo dana taštega života njegova, koji mu prolaze kao sjen? ili ko će kazati čovjeku šta će biti poslije njega pod suncem?“ (Propovjednik 6:11, 12, DK). Pošto smrt nekako brzo prekine nečije napore, da li stvarno ima mnogo prednosti u borbi da se stekne više materijalnih stvari ili u težnji za dugim godinama školovanja prvenstveno da bi se steklo više poseda? I pošto je život tako kratak, i prolazi kao senka, mnogi kad postanu svesni promašaja shvataju da nema vremena da se preusmere napori prema nekom drugom ljudskom cilju; niti čovek može biti siguran šta će se desiti njegovoj deci „poslije njega“.

Vreme da se stekne dobro ime

16. (a) Šta mi treba da radimo što životinje ne mogu? (b) Koja druga istina treba da utiče na naše razmišljanje?

¹⁶ Za razliku od životinja, mi ljudi imamo sposobnost da razmišljamo: ’Šta je smisao mog postojanja? Je li to samo ustaljen ciklus, s vremenom kada da se rodimo i vremenom kada da umremo?‘ U pogledu toga, priseti se istine u Solomonovim rečima o čoveku i životinji: „Sve se u prah vraća.“ Da li to znači da sa smrću apsolutno prestaje nečije postojanje? Pa, Biblija pokazuje da ljudi ne poseduju besmrtnu dušu koja nadživljava telo. Ljudi su duše, a duša koja zgreši umire (Jezekilj 18:4, 20). Solomon je potanko napisao: „Živi znaju da će umreti, ali mrtvi ništa ne znaju, i njima nema više ni plate, jer se na uspomenu njihovu zaboravlja [„jer im se spomen zaboravio“, DK]. Sve što ruka tvoja tvojom snagom može učiniti, učini; jer nema ni dela ni misli, ni znanja, ni mudrosti u predelu smrti u koji ideš“ (Propovednik 9:5, 10).

17. O čemu Propovednik 7:1, 2 treba da nas natera da razmišljamo?

¹⁷ S obzirom na tu neizbežnu činjenicu, osmotri ovu izjavu: „Dobar glas [’Ime‘, DK] vredi više od dobrog mirisa, i više vredi dan smrti nego dan rođenja. Bolje je ići u kuću gde je žalost, nego u kuću gde je gozba, jer je tu kraj svakog čoveka, i ko je živ k srcu prima“ (Propovednik 7:1, 2). Moramo se složiti da je smrt „kraj svakog čoveka“. Nijedan čovek ne može da popije bilo kakav eliksir, pojede bilo kakvu mešavinu vitamina, drži bilo kakvu dijetu ili da se bavi bilo kakvom vežbom što bi dovelo do večnog života. I obično im se „spomen zaboravio“ nedugo nakon njihove smrti. Stoga, zašto ime „vredi više od dobrog mirisa, i više vredi dan smrti nego dan rođenja“?

18. Zašto možemo biti sigurni da je Solomon verovao u uskrsenje?

¹⁸ Kao što je primećeno, Solomon je bio realan. On je znao za svoje pretke Avrama, Isaka i Jakova, koji su svakako stekli dobro ime kod našeg Stvoritelja. Budući da je dobro poznavao Avrama, Jehova Bog je obećao da će blagosloviti njega i njegovo seme (Postanje 18:18, 19; 22:17). Da, Avram je imao dobro ime kod Boga, i bio je njegov prijatelj (2. Dnevnika 20:7, DK; Isaija 41:8, DK; Jakov 2:23). Avram je znao da njegov život i život njegovog sina nisu bili jednostavno deo beskrajnog ciklusa rađanja i umiranja. Sigurno je postojalo više od toga. Oni su imali zasiguran izgled na ponovan život, ne zato što su posedovali besmrtnu dušu već zato što će biti uskrsnuti. Avram je bio uveren da je „Bog moćan [Isaka] i iz mrtvih uskrsnuti“ (Jevrejima 11:17-19).

19. Koji uvid možemo dobiti od Jova što se tiče značenja Propovednika 7:1?

¹⁹ To je ključ za razumevanje kako „dobar glas [„ime“, DK] vredi više od dobrog mirisa, i više vredi dan smrtni nego dan rođenja“. Kao i Jov pre njega, Solomon je bio uveren da Onaj ko je stvorio ljudski život može i da ga obnovi. On može vratiti u život ljude koji su umrli (Jov 14:7-14, DK). Verni Jov je rekao: „Zazvaćeš [Jehova], i ja ću ti se odazvati; djelo ruku svojih poželjećeš“ (Jov 14:15, DK). Pomisli na to! Svojih slugu koje su umrle, naš Stvoritelj se ’zaželi‘. („Još jednom bi želeo da vidiš delo svojih ruku“, The Jerusalem Bible.) Primenjujući otkupnu žrtvu Isusa Hrista, Stvoritelj može uskrsnuti ljude (Jovan 3:16; Dela apostolska 24:15). Jasno je da se ljudi mogu razlikovati od pukih životinja koje umiru.

20. (a) Kada je to dan smrti bolji nego dan rođenja? (b) Kako je Lazarevo uskrsenje sigurno uticalo na mnoge?

²⁰ To znači da dan smrti može biti bolji nego dan nečijeg rođenja, ukoliko je osoba do tada izgradila dobro ime kod Jehove, koji može uskrsnuti verne koji umru. Veći Solomon, Isus Hrist, dokazao je to. Na primer, on je vratio u život vernog čoveka Lazara (Luka 11:31; Jovan 11:1-44). Kao što možeš zamisliti, mnogi od onih koji su bili svedoci Lazarevog povratka u život bili su i te kako dirnuti, i položili su veru u Božjeg Sina (Jovan 11:45). Misliš li da su se osećali da im život nema svrhu, da nisu imali predstavu ko su i kuda idu? Nasuprot tome, mogli su videti da nema potrebe da budu puke životinje koje se rode, žive neko vreme i onda umru. Njihova svrha života bila je direktno i usko povezana sa spoznanjem Isusovog Oca i vršenjem Njegove volje. Kako je s tobom? Da li ti je ovo razmatranje pomoglo da vidiš, ili da vidiš jasnije, kako tvoj život može i treba imati stvarnu svrhu?

21. Koji aspekt nalaženja smisla našeg života želimo da ispitamo?

²¹ Ipak, imati istinsku i smisaonu svrhu života znači daleko više nego razmišljati o smrti i ponovnom življenju nakon toga. U to spada ono što radimo sa svojim životom na svakodnevnoj osnovi. Solomon je i to razjasnio u Propovedniku, kao što ćemo videti u narednom članku.

[Fusnote]

Da li se sećaš?

◻ Na koje su načine životinje i ljudi uporedivi?

◻ Zašto smrt naglašava da je većina ljudskih napora i aktivnosti taština?

◻ Kako dan smrti može biti bolji nego dan rođenja?

◻ Od kog odnosa zavisi da li ćemo imati smisaonu svrhu života?

[Slika na 10. strani]

Kako se tvoj život značajno razlikuje od života životinja?