Sve ima svoje vreme

„Sve ima svoje vreme, sve što se čini pod nebesima ima svoje vreme“, kaže Biblija. Pisac ovih reči, drevni kralj Solomon poznat po svojoj mudrosti, rekao je da postoji vreme kad se rađa i kad se umire, vreme kad se gradi i kad se ruši, vreme kad se voli i kad se mrzi. Na kraju je zaključio: „Kakvu korist onaj ko radi ima od truda svoga?“ (Propovednik 3:1-9)

KADA pročitaju ove reči, neki zaključe da Biblija zaista naučava da postoji unapred određeno vreme za sve, to jest da podupire verovanje u sudbinu. Da li je to tačno? Da li Biblija potvrđuje da sudbina kontroliše sve u životu? Pošto je ’sve Pismo nadahnuto od Boga‘, ono što čitamo u jednom delu mora biti u skladu sa onim što se nalazi u drugim delovima. Stoga, razmotrimo šta drugi stihovi iz Božje Reči kažu o ovoj temi (2. Timoteju 3:16).

Vreme nevolje i nepredviđeni događaji

U knjizi Propovednika, Solomon dalje navodi: „Opet sam video pod suncem da trku ne dobijaju oni koji su brzi, ni bitku oni koji su moćni, ni hleb oni koji su mudri, ni bogatstvo oni koji su razboriti, niti su u milosti oni koji imaju znanje.“ Zašto? Objasnio je: „Jer vreme nevolje i nepredviđeni događaji snalaze svakoga od njih“ (Propovednik 9:11).

Solomon ovde ne kaže da je sve u životu određeno sudbinom, već ukazuje na to da ljudi ne mogu tačno predvideti kakav će biti ishod njihovih nastojanja, jer „vreme nevolje i nepredviđeni događaji snalaze svakoga od njih“. Često se nekome nešto desi zato što se našao na pravom mestu u pravo vreme ili, mogli bismo reći, na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

Osmotrimo, na primer, izjavu: „Trku ne dobijaju oni koji su brzi.“ Možda se sećate ili ste čitali o čuvenoj, ali i neobičnoj trci na 3 000 metara za žene na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. Dve učesnice, od kojih je jedna predstavljala Veliku Britaniju a druga Sjedinjene Države, bile su glavni favoriti za zlatnu medalju. Međutim, na polovini trke one su se sudarile. Jedna je pala i nije nastavila trku, a druga se toliko obeshrabrila da je stigla sedma na cilj.

Da li je takav ishod trke bio sudbina? Neki mogu reći da jeste. Ali, jasno je da je to bio samo nesrećan slučaj koji niko nije mogao da predvidi i koji je doveo do toga da nijedna ne osvoji medalju. A da li je bilo suđeno da se one sudare? Neki opet mogu reći da jeste. Međutim, komentatori su nesreću pripisali oštrom rivalstvu između dve podjednako dobre vrhunske atletičarke koje su obe imale cilj da pobede u trci. Kao što kaže Biblija, „vreme nevolje i nepredviđeni događaji snalaze svakoga od njih“. Bez obzira na to koliko je neko dobro pripremljen, uvek postoje neočekivani faktori koji mogu uticati na ishod događaja i to nema nikakve veze sa sudbinom.

Šta onda znači biblijska izjava: „Sve ima svoje vreme“? Možemo li išta učiniti što će uticati na to kako će izgledati naš život i kakva će biti naša sudbina?

Najbolje vreme za svaki posao

Nadahnuti biblijski pisac ovde ne govori o sudbini pojedinaca niti o ishodu nečijeg života, već o Božjoj nameri i o tome kako će ona uticati na ljude. Kako to znamo? Zapravo, to zaključujemo na osnovu konteksta. Nakon što je spomenuo mnoge stvari koje imaju „svoje vreme“, Solomon je napisao: „Posmatrao sam posao koji je Bog dao sinovima ljudskim da se njime bave. Sve je učinio da je lepo u svoje vreme“ (Propovednik 3:10, 11).

Bog je ljudima dao brojne poslove da se njima bave, a Solomon je naveo nekoliko njih. Bog nam je takođe dao slobodnu volju da izaberemo šta želimo da radimo. Međutim, za svaki posao postoji pravo, to jest pogodno vreme kada se postižu najbolji rezultati. Uzmimo za primer Solomonovu izjavu iz Propovednika 3:2 o tome da postoji „vreme kad se sadi i vreme kad se čupa posađeno“. Ratar zna da svaka kultura ima svoje vreme kada se sadi. Šta bi se desilo ako bi ignorisao tu jednostavnu činjenicu i sadio u pogrešno vreme ili godišnje doba? Da li treba da krivi sudbinu ako i pored toga što je uložio mnogo truda nema dobar rod? Naravno da ne! On jednostavno nije sadio seme u pravo vreme. Ratar bi mudro postupio da je poštovao prirodne zakone koje je postavio Stvoritelj.

Prema tome, Bog nije odredio sudbinu pojedinaca niti ishod svih događaja, već je postavio određena načela koja upravljaju ljudskim aktivnostima u skladu s njegovom namerom. Da bi ljudi uživali u rezultatima svog truda, oni moraju razumeti Božju nameru i njegov vremenski raspored i postupati u skladu s tim. Ono što je predodređeno i nepromenljivo nije sudbina pojedinaca već Božja namera. Jehova je preko proroka Isaije rekao: „Reč koja izlazi iz mojih usta... neće se vratiti k meni prazna, nego će učiniti ono što želim i izvršiće ono zbog čega sam je poslao“ (Isaija 55:11).

Šta je onda ’reč koja izlazi iz Božjih usta‘, to jest njegova namera u vezi sa zemljom i budućnošću čovečanstva koja će se sigurno izvršiti?

Razumeti Božji vremenski plan

Nakon što je Solomon rekao za Boga: „Sve je učinio da je lepo u svoje vreme“, dalje je objasnio: „Čak je i večnost stavio ljudima u srce, ali oni ne mogu u potpunosti dokučiti dela koja istiniti Bog čini“ (Propovednik 3:11).

O ovom stihu se mnogo toga može reći. Ali, jednostavna činjenica je da se svako od nas duboko u srcu pre ili kasnije zapita šta je smisao našeg života i kuda on vodi. Ljudima je oduvek bilo teško da prihvate činjenicu da se život svodi samo na svakodnevni naporan rad, dok smrt sve to ne okonča. Ljudi su jedinstveni među svim živim stvorenjima po tome što ne žive samo od danas do sutra već razmišljaju i o budućnosti. Mi čak imamo snažnu želju da večno živimo. Zašto? Kao što stih objašnjava, Bog je „večnost stavio ljudima u srce“.

Zbog te želje za večnim životom, ljude zaokuplja pitanje da li ima života nakon smrti. Neki su zaključili da deo nas nastavlja da živi nakon što umremo. Drugi veruju da se uvek iznova rađamo u beskonačnom ciklusu reinkarnacija. A neki pak veruju da sve u životu određuje sudbina ili Bog i da tu ne možemo ništa promeniti. Nažalost, nijedno od ovih objašnjenja nije pružilo pravi odgovor. To je zato što ljudi sami „ne mogu u potpunosti dokučiti dela koja istiniti Bog čini“, kaže Biblija.

Taj duboki jaz između želje za saznanjem i nemogućnosti da pronađemo odgovor već vekovima muči mislioce i filozofe. Međutim, budući da je Bog usadio u nas tu želju, zar nije logično da od njega očekujemo da nam pruži ono što je potrebno da bismo je zadovoljili? Na kraju krajeva, u Bibliji se za Jehovu kaže: „Ti otvaraš ruku svoju i želje ispunjavaš svakom živom biću“ (Psalam 145:16). Proučavajući Božju Reč možemo pronaći logična objašnjenja o životu i smrti, kao i o Božjoj večnoj nameri sa zemljom i ljudima (Efešanima 3:11).

[Istaknuti tekst na 5. strani]

„Trku ne dobijaju oni koji su brzi“ (Propovednik 9:11)

[Istaknuti tekst na 6. strani]

Ako ratar ne posadi seme u pravo vreme, da li treba da krivi sudbinu za loš rod?

[Istaknuti tekst na 7. strani]

Ljudi razmišljaju o životu i smrti zato što im je Bog ’stavio večnost u srce‘