Meroe — svedočanstvo zaboravljenog sjaja
Od dopisnika Probudite se! iz Kenije
SVET je gotovo zaboravio drevni grad Meroe. Smešten na istočnoj obali reke Nil oko 200 kilometara severoistočno od Kartuma, Sudan, Meroe je nekada bio ponositi glavni grad Etiopskog Carstva. Međutim, danas je to samo predmet proučavanja u ruševinama. Njegovi porušeni hramovi, nenastanjene palate i ostaci umetničkih dela pružaju samo bledi odsjaj slavne prošlosti. Pogledajmo neke od drevnih ruševina.
Ovde se nalazi Amonov hram. Bio je dug oko 140 metara. Čak i danas njegovi ostaci strče iznad pustinjskog peska. Granitni kipovi ovnova, neki još i danas vidljivi, nekada su stajali poređani uz prostrani put za svečane povorke do ulaza u hram.
U samom hramu još se mogu videti neki kipovi, rezbarije i slike koje su bogato ukrašavale kraljevske palate. Ili se možete diviti lepo izrezbarenim stupovima oko obližnjih bazena za plivanje. Vodovodni sistem koji je nekada dovodio vodu u bazen kroz otvorena usta malih statua lavljih glava, dobro je smišljen čak i za merila 20. veka. Razorno delovanje vremena, sunce i pustinjski pesak nisu potpuno izbledeli izražajne boje koje ukrašavaju stubove što okružuju bazen.
U istočnom delu Meroea nalazi se Sunčev hram, nekada veoma istaknut u kultu obožavanja stanovništva ovoga grada. Premda nije bio tako impozantan kao Amonov hram, ipak je bio bogato ukrašen plavim i žutim podnim i zidnim pločicama, kao i slikovito izrezbarenim scenama vojnih trijumfa.
Najveće svedočanstvo veličine Meroea je groblje. Duž prostrane pustinjske ravni, ali relativno blizu grada, nalazi se mnoštvo različitih piramida. Premda manje po dimenzijama i veličanstvenosti od velikih egipatskih piramida, ti grobovi su ipak impozantni. To je opširan dokaz o ovdašnjem zaboravljenom kraljevskom načinu života. Na svom vrhuncu, Meroe je bio istaknuti grad — drevni Pariz, Vašington ili Moskva.
Ali ko je ovde živeo i radio? I šta je dovelo do propasti grada?
Narod i njegova istorija
Osnivači Meroea bili su Kušiti, ili Etiopljani. Zidne slikarije i rezbarije jasno prikazuju njihovu afričku specijalnost. Egipatska kultura ostavila je svoj znak na Meroeu, ali pri kraju drugog hiljadugodišta pre n. e. Etiopija se oslobodila egipatske prevlasti.
Zapravo, u kasnom osmom veku pre n. e., Etiopija osvaja Egipat i vlada njime oko 60 godina. Dakle nije istina da je Egipat bio jedino carstvo koje je nastalo u Africi, kao što to mnogi zamišljaju. Kralj Tirhaka, jedan od etiopskih vladara u osmom veku pre n. e., čak je spomenut i u Bibliji.
Prema biblijskom izveštaju, asirski kralj Senahirim borio se s Livnom dok se istovremeno pripremao za napad na Jerusalim. Iznenada, dolazi vest da je kralj Tiraka na putu da se sukobi s Asircima (2. Kraljevima 19:8, 9; Isaija 37:8, 9). Međutim, asirski natpisi kažu da je Tiraka bio poražen kod Elteka. Etiopska prevlast nad dolinom Nila završila je pola veka kasnije kada je Asirija potpuno podjarmila Egipat (Nahum 3:8-10; Isaija 20:3-6).
Kroz to vreme grad Napata služio je kao glavni grad Etiopije. Ali 540. pre n. e., započinje 800-godišnja vladavina Meroea kao glavnog grada carstva. I premda su moć i uticaj carstva sve više opadali, Meroe je još uvek mogao pokazivati određenu moć.
Za vreme rimske prevlasti evanđelist Filip pomogao je jednom etiopskom evnuhu da postane hrišćanin (Dela apostolska 8:26-29, 38). Biblija kaže da je taj čovek bio rizničar etiopske kraljice Kandakije. Ime Kandakija izgleda da je bila titula koja je ukazivala na kraljice koje su vladale iz Meroea. Dakle, Meroe je mogao imati određeni uticaj čak i na hrišćansku skupštinu.
Sumrak carstva
Dakle, zašto je Meroe pao u zaborav? Informacije su oskudne. Dalja otežavajuća okolnost je činjenica da drevni jezik Kušita još mora biti dešifriran. Meroesko koso pismo, vidljivo na ulazima hramova, palata i drugih kamenih struktura razbacanih širom ruševina, jedinstveno je, premda je u ranom periodu bila korišćena jedna izmenjena verzija egipatskih hijeroglifa. Meroeske reči moguće je pročitati i izgovoriti, ali nažalost, ne i razumeti. Dakle, moramo se u velikoj meri osloniti na naslućivanja da bi odredili šta se ustvari dogodilo.
Možda je uzdižuće aksumsko kraljevstvo lišilo Meroe njegove trgovačke moći, što je dovelo do propadanja carstva. U svakom slučaju, Aksum je konačno napao i uništio Meroe oko 350. n. e. Meroe, njegovi sestrinski gradovi, njegova civilizacija i kultura tako su isčezli iz istoriji sve dok savremena arheologija nije iskopavanjima iznela na svetlo dana njegovu prošlu slavu.
Velike gomile šljake (troske), razasute po okolini drevnog Meroea, pokazuju da su ljudi ovde poznavali tajnu topljenja metala, i to su radili u velikoj meri. Među ruševinama Meroea može se naći poljoprivredno i ratno oruđe načinjeno od gvožđa. Smeštaj Meroea na glavnom trgovačkom putu između Istoka i Zapada, doveo je u njegovo okrilje mnoge trgovce i karavane. S pristupom Indijskom okeanu preko Etiopske visoravni i afričkog zapada južno od Sahare, Meroe je lako mogao širiti svoje znanje i uticaj u druge krajeve Afrike.
Ipak, Meroe se sada priključuje popisu bezbrojnih kraljevstava koja su nakratko okusila istaknutost i moć, a zatim nestala. Uprkos svoje pređašnje umetnosti i bogatstva, grad je danas samo nešto malo više od gomile ruševina. Ipak, taj etiopski grad zaboravljenog sjaja nesumnjivo je ostavio neizbrisiv trag na rast i širenje civilizacije kroz Afriku.
[Slika na 24. strani]
Reljef na piramidalnom grobu
[Slike/Mapa na 25. strani]
Gore: Ruševine hrama u Meroeu
Dole: Piramidalni grobovi u Meroeu
[Mapa]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
SUDAN
Meroe
Crveno more
EGIPAT
SAUDIJSKA ARABIJA