Pazi stalno na svoje učenje

„Pazi stalno na sebe i na svoje učenje. Ostani pri tome, jer čineći ovo spasićeš sebe i one koji te slušaju“ (1. Timoteju 4:16, NS).

 1. Zašto ovo nije vreme da popustimo u našem delu propovedanja Carstva?

JEHOVA sada ubrzava skupljanje ljudi sličnih ovcama. Prema tome, ovo za njegove sluge sigurno nije vreme da popuste u delu objavljivanja Carstva i pravljenja učenika (Isaija 60:8, 22; Matej 24:14; 28:19, 20). Mi bi trebali da postupamo u saglasnosti sa duhom, koji u naše vreme dolazi do izražaja kroz Božje delovanje. Što se kraj više približava, mi ćemo sve češće da posećujemo naše bližnje. Da, povećanom delatnošću svedočenja mnogih novih objavitelja i pionira unosi se živost na njivu sveta. I ovo radosno skupljanje će još da se ubrza (Isaija 60:11; uporedi Psalam 126:5, 6).

 2. a) Sa kog izvora energije možemo da crpimo potrebnu snagu prema Isaiji 40:28-31 da bi priveli kraju delo propovedanja? b) Koji dobar razlog imamo da danas poklonimo posebnu pažnju kvalitetu naše službe propovedanja?

² Umesto da podlegnemo osećaju ’umora’, jer su izvesna područja češće obrađena, trebali bi da spoznamo nužnost, i molimo Jehovu za potrebnu „dinamičku snagu“, da završimo to delo (Isaija 40:28-31; 1. Jovanova 5:14). Tačno je da su već skupljeni milioni ljudi koji pripadaju „velikom mnoštvu naroda“ „drugih ovaca“. Ali to sa čime smo ranije uspešno pomagali izvesnim osobama možda nije više efikasno za one koji su još uvek u našem području (Otkrivenje 7:9, 10; Jovan 10:16). Zbog toga moramo da poklonimo naročitu pažnju kvalitetu naše službe propovedanja.

 3. Kako možemo da budemo ispunjeni sa novim oduševljenjem?

³ Sa obnovljenom odlučnošću bi trebali da se koncentrišemo na to da još delotvornije postupamo. Na taj način možemo da budemo ispunjeni novim oduševljenjem za našu službu. Ali kako to može da se postigne? Tako što ćemo ’stalno da pazimo na sebe i na svoje učenje’, i da našu službu propovedanja ne sprovodimo jednostavno na rutinski način (1. Timoteju 4:16). Naše usne ne smeju da doprinose samo površinsku „žrtvu hvale“ (Jevrejima 13:15). Na našem poslu bi trebali spretno da postupamo (Priče Solomunove 22:29). Da, spretna obrada našeg područja je neminovna. Ovde navodimo nekoliko aspekata naše službe propovedanja na koje moramo ’stalno da pazimo’.

Kako se stvara „novo“ područje

 4. Na koji način možemo u okviru našeg skupštinskog područja da stvorimo „novo“ područje?

⁴ Osmotrimo tu stvar sa praktične tačke gledišta. U mnogim mestima nema više novog ili retko obrađenog područja. Dakle, zašto ne bi stvorili „novo“ područje u skupštinskoj dodeli rada? Na koji način? Pa, ako češće propovedamo, mi se ne možemo ponašati tako, kao da još nikad nismo bili na dotičnim vratima. Mi ne možemo samo da kažemo nešto što uobičajeno govorimo na vratima. Verovatno će nas domaćin bez daljnjega odmah prepoznati, pošto smo već više puta obradili područje. Knjiga Razgovori na temelju Pisma sadrži preko 40 uvoda, koje možemo da upotrebimo u našoj službi propovedanja. Treba dobro da ih zapamtimo i da ih povežemo sa aktuelnim događajima, koji su interesantni za okolinu, tako da bi imali nešto novo i delotvorno da kažemo. Umesto da zbog naših češćih poseta zauzimamo izvinjavajući stav, trebali bi da budemo pozitivno orijentisani i da dobrim predstavljanjem iz našeg područja napravimo jedno „novo“ područje. Ali da li će to pomoći ako su stanari neljubazni?

 5. a) Kako bi ranije neprijateljsko držanje stanara mogli da okrenemo u našu korist? b) Šta se prema tvom iskustvu pokazalo dobro? v) Zašto je slušanje i iskrena pohvala od pomoći?

⁵ To što znaš kakav je stav stanar imao poslednji put, moglo bi te navesti da prilikom ponovne posete očekuješ negativan ishod. Ali zašto to znanje ne bi iskoristio? Kako? Tako što bi možda neprimetno nagovestio razgovor koji si prilikom prve posete vodio i onda nastavio sa njim. Mogao bi da kažeš: „Dobro jutro, gospodine Jankoviću!“ i ako smatraš da je pogodno, da ga pitaš za njegovo zdravlje. Tada bi mogao da kažeš: „Prošle nedelje ste spomenuli da vam vaša crkva nudi sve što vam je potrebno i da čak i vi učestvujete u crkvi. Kao vaš sused koji religiju ozbiljno shvata, hteo bih da vas pitam, šta vaša crkva kaže o izgledima za preživljenje u ovom atomskom vremenu?“ Tada pruži priliku stanaru da se izjasni. Pohvali ga, ukoliko je na mestu. Ako ga slušaš i hvališ, možda će se njegovo držanje promeniti. Ljudi su često saglasni sa sledećom posetom ako i oni dođu do reči. Naravno, tvoju vest moraš da prilagodiš onome što stanar kaže.

 6. a) Kako možemo da pomognemo sagovorniku da nas redovno očekuje? b) Koje bi izjave mogle da budu značajna pomoć za nas? v) Šta se u tvom području pokazalo dobro?

⁶ Tvojim izjavama možeš da pripremiš stanara na tvoje redovne posete. Pokušaj na primer da kažeš: „Dobar dan, gospođo Marković! Prilikom naših današnjih poseta razgovaramo sa našim susedima o...“ Ili bi mogao da kažeš: „Dobro jutro! Ponovo smo u našoj redovnoj nedeljnoj poseti. Drago mi je da vas ponovo vidim. Vaši susedi su se radovali novoj temi o kojoj razgovaramo ovom prilikom.“ I tako nastavi dalje razgovor. Na taj način će područje i za tebe postati „novo“. Možda je u tvojoj okolini uobičajeno drugo formulisanje, ali navedeni primeri bi trebali da ti posreduju izvesne ideje. Zašto ne napraviti najbolje iz te situacije, što bi bilo i tebi od koristi?

 7. a) Kako neki Svedoci prilikom odlaska pripremaju sagovornika za sledeću posetu? b) Šta se u ovom pogledu pokazalo dobro u tvom području?

⁷ Da bi stanara pripremili na sledeću posetu, neki Svedoci završavaju razgovor na sledeći način: „Raduje nas da se uskoro opet vidimo.“ I s tim oni uspevaju. Sa onima koji su se možda malo ustezali u razgovoru sa tobom, mogao bi da kažeš: „Radovao me je naš razgovor. Vi ste izneli dobre misli. Istina naš razgovor nas je koštao par minuta, ali se bar nije radilo o lošim vestima, koje možemo da čujemo u svako vreme. Stvarno je bilo zanimljivo.“ Nesumnjivo, ti ćeš pronaći još i druge zgodne mogućnosti da bi vodio razgovore. U svakom slučaju, nastoj da sa pozitivnim izjavama, dobrim predstavljanjem i ljubaznošću doprineseš tome da se ljudi u području ne ljute na naše redovne posete.

Podnesi temeljno svedočanstvo

 8, 9. Koji se predlozi daju da nam pomognu u temeljnom traženju onih, ’koji su dostojni’?

⁸ Nešto drugo na šta treba da pazimo i šta nam pomaže da sačuvamo naše oduševljenje, jeste temeljno traženje osoba, ’koje su dostojne’ (Dela apostolska 8:25; 20:24). Na primer, jedan brat bi mogao da pita za domaćina kuće, ako se preko vikenda ili uveče na vratima pojavi žena ili dete. Sa ženom smo verovatno već češće govorili. Tako bi mogli u razgovoru sa porodičnim poglavarom da započnemo novi razgovor sa tom porodicom. Imali bi mogućnost da usredsredimo našu vest na muža, govoreći kao na primer: „Da li prema vašem mišljenju postoji garancija, da vaša porodica može da gleda u susret srećnoj budućnosti?“ Ili: „Osmotrite, molim vas, kako Biblija može da nam pomogne, da unapređujemo jedinstvo porodice.“ Pohvali ga za eventualno dobro izrečenu misao.

⁹ Drugi način da se pronađe „novo“ područje je da se uspostavi kontakt sa ostalim pripadnicima porodice, koji žive pod istim krovom – sa babom, sestrićem ili rođakom koji još ide u školu, ili sa snajom koja tokom nedelje radi. Takođe se pokazalo da je korisno ako se pazi koliko strujomera ili poštanskih sandučića ima u kući. Možda se može prepoznati da je u podrumu ili pod potkrovljem uređen jedan stan ili neki drugi deo kuće renoviran i izdat pod kiriju. Pokušaj da sa tim stanarima uspostaviš kontakt – bilo to da su studenti, neoženjeni radnici, udovice ili drugi. Na taj način se može „rastegnuti“ postojeće područje.

 10. Koje su daljnje mogućnosti da „proširimo“ naše područje za službu od kuće do kuće, i kako su neki postupili da bi našli noćne radnike?

¹⁰ Jedna daljnja mogućnost da se „proširi“ područje za službu od kuće do kuće bi bila, ako bi ga jedno izvesno vreme ostavili da počiva i učestvovali na drugim granama naše službe propovedanja. Radi promene, mi bi mogli da obradimo područje sa ponudom jednog besplatnog biblijskog studija. Neke osobe koje nisu kod kuće, kada ih tražimo, mogu se naći u njihovoj radnji ili na radnom mestu. I davanje svedočanstva u poslovnim četvrtima može da bude vrlo uspešno. Do nekih od tih ljudi se može stići svedočenjem na ulici u pogodnije, produktivnije vreme. U Kanadi su pioniri postigli dobre rezultate, tako što su u kasne večeri posećivali službenike na noćnim benzinskim pumpama, non-stop prodavnicama i hotelima, jer prodavci i portiri u to vreme nemaju tako puno posla i često se raduju nečemu za čitanje. Naravno da bi posebno seste trebale da izbegavaju određena područja u kasnim satima.

 11. a) Šta neki Svedoci čine ako prilikom prve posete mnogi nisu kod kuće? b) Kako se marljivo naprezanje u vezi NK-adresa odražava na naše područje i na rezultate naše službe propovedanja?

¹¹ Kako je sa onima koje ne nalazimo kod kuće? Ovde bi takođe trebali da budemo temeljni. Neki Svedoci odmah pregledaju svoju delatnost od vrata do vrata u brižljivim zabeleškama od kuće do kuće i još istog dana opet idu tamo gde nikoga nije bilo kod kuće. Često su se stanari u međuvremenu vratili ili su se probudili oni radnici što rade u smenama. U mnogim područjima preko dana 50 procenata ljudi a možda i više nisu kod kuće. Dakle, mi bi veličinu jednog takvog područja u određenoj meri mogli da udvostručimo, ukoliko bi pokušavali tako dugo dok nekoga ne nađemo kod kuće. Pioniri i iskusni objavitelji potvrđuju, da marljivost u radu sa takozvanim NK-adresama često donosi bolje rezultate nego prva obrada područja. Ako uvažimo ovaj aspekat naše službe propovedanja, to će nam verovatno doneti mnoge blagoslove (Priče Solomunove 10:22).

Oni koji negoduju

 12. Kako bi trebali da reagujemo, ako neko negoduje i kaže da prečesto dolazimo? Zašto?

¹² Šta bi mogli da odgovorimo ako se neko žali i kaže, da prečesto dolazimo? Pre svega moramo pokazati razumevanje (Matej 7:12). U očima jedne takve osobe mi se prerano pojavljujemo. Ipak bi trebali da imamo na umu da su nam godinama ranije kazali: „Pa bili ste tek prošle nedelje ovde“, iako smo zna li da je od naše poslednje posete prošlo već šest meseci ili i više. Uostalom, upravo čestim posetama može da se rasplamti interes. U Gvadelupu je jedan čovek koji je potrčao za jednim Jehovinim svedokom rekao: „Sada sam vas već nedeljama posmatrao. Obično ja ne slušam Svedoke. Ali sada bi hteo jednom da znam, zašto vi tako često posećujete ljude.“ Rezultat je bio jedan novi biblijski studij.

 13, 14. Kako se ponašaju naša braća u veri ako domaćin negoduje?

¹³ Neka braća ljubazno spominju tačan datum njihove poslednje posete i nude najnovije časopise, pri čemu jasno daju do znanja da se u njima radi o drugim člancima. Ako nam uspe da kod takvih stanara nastavimo razgovor i zađemo u pojedinosti, tada bi mogli da ukažemo da su oni od naše poslednje posete dobili verovatno mnoge novine i časopise, koji nisu uvek sadržavali dobre vesti. Možemo da izjavimo da prenosimo jednu dobru vest i da ne želimo dugo da se zadržimo. Ali ako je domaćin u poslu, mogli bi da kažemo: „Ako sam sada došao u nepogodno vreme, možda bi mogli da porazgovaramo prilikom moje sledeće posete za otprilike sedam dana.“

¹⁴ Šta bi mogli još da kažemo? To zavisi od toga kako je domaćin nastrojen i od toga što se smatra pristojno tamo gde živimo. Jedna sestra iz Japana objašnjava naše česte posete na sledeći način: „Televizijske vesti više puta izveštavaju o pravcu u kom se kreće jedan tajfun i često ponavljaju tu vest u korist onih koji su možda propustili prethodnu emisiju. To je zato, jer je život u pitanju. Što se više približava oluja utoliko će češće biti najavljena. Pošto se oluja Armagedona približava, mora se što je češće moguće objavljivati upozoravajuća vest za spasenje ljudi.“ Naravno da bi mi tako nešto kazali sa ljubaznošću i sa svom iskrenošću, pri čemu se nadamo da ćemo dopreti do srca slušalaca.

Kako prevazići ravnodušnost

 15. a) Koji se izazov povećava, dok sve češće obrađujemo naše područje? b) Zašto su neki ljudi ravnodušni?

¹⁵ Dok mi sve češće posećujemo ljude, moramo računati sa sve većom ravnodušnošću. Ali ako ispitamo različite slučajeve ravnodušnosti, tada ćemo na naše ohrabrenje ustanoviti da je još uvek moguće da dostignemo srce nekih ljudi. Možda je njihova ravnodušnost zbog njihovog razočarenja ili beznadežnosti. Možda ne nalaze izlaz iz sadašnje svetske situacije pa nameravaju da izžive svoj život na najbolji način. Drugi negoduju što se religiozne vođe mešaju u politiku, da su okrivljeni zbog nemoralnih postupaka i da ne zauzimaju odlučan stav prema polnom nemoralu. Takvi ljudi su razočarani i žive samo za danas.

 16. Kako bi moglo da se dopre do srca ravnodušne osobe?

¹⁶ Nama je poznato da su se rane hrišćanske sluge susretale sa istim stavom i da su izašle na kraj sa njim; jer kao što je poznato neki su ljudi tada govorili: „Pustite nas da jedemo i pijemo, jer ćemo sutra umreti“ (1. Korinćanima 15:32). Dakle, i mi raspolažemo sa objašnjenjem koje trebaju takve osobe. Ali kako možemo da dopremo do njihovog srca? Jedna mogućnost je da trenutno kao prvo sklonimo našu biblijsku literaturu i to da oni primete. Onda bi im mogli postaviti dobro smišljeno pitanje, kao na primer: „Da li po vašem mišljenju postoji rešenje današnjih problema? Da li je to samo zato što većina ljudi još nije našla rešenje? Mislite li da bi trebali da zadržimo pozitivan stav pa da i dalje tražimo?“ Drugima bi mogli da kažemo: „Sigurno i vi mislite da je bolje da imamo nadu, nego da sve smatramo bezizlaznim. Čemu se vi nadate u budućnosti?“ Takođe bi mogli da pitamo: „Šta vi smatrate da je najveća prepreka za internacionalno jedinstvo i svetski mir?“ Drugima opet možemo da postavimo pitanje: „Verujete li da se to što ste rekli odnosi na sve religije?“ Ovakva pitanja u većini slučajeva obično podstiču sagovornika da iznese svoje gledište. Ako to čine, treba stvarno da ih slušamo. Da, dopusti im da izliju svoje srce. Mnogi ’uzdišu i stenju zbog svih odvratnosti koje se danas čine’ (Jezekilj 9:4).

 17. Kako bi naše publikacije mogle da budu interesantne za neke osobe, čak ako bi i tvrdile da nemaju interesa?

¹⁷ Druga mogućnost da se prebrodi ravnodušnost je da se zapamti izjava ili prigovor sagovornika, a onda ga ponovo poseti sa časopisom ili sa nekom drugom publikacijom Kule stražare u kojoj je ta tema obrađena. Kao sledeće, tu bi moglo da se radi o nekoj nereligioznoj temi, na primer, članku o iznenadnoj smrti deteta ili o izumiranju šume. Objasni, da si razmišljao o tome što ga je interesovalo i da si se setio ovog članka. Ukaži tada na ključne misli. Jedna žena koja je upravo odbila našu literaturu, posle samo nekoliko sekundi je uzela časopise. Zašto? Zato što ju je Svedok upitao, da li zna da se godišnje izvrši 55 miliona abortusa. Zaprepašćena od toga, zamolila je za časopis koji o tome izveštava.

Dovršavanje dela

 18, 19. a) Na šta još treba ’da pazimo’ u toku naše službe propovedanja? b) Koje predrasude neki iznose o nama i našem verovanju, i šta možemo na to da odgovorimo?

¹⁸ Pre svega moramo imati strpljenja sa ljudima. Pričaj polako i sa toplinom. Ispoljavaj ljubav i ljubaznost (Galatima 5:22, 23). Pre nego što odeš do sledećih vrata, trebao bi da razmisliš šta se upravo odigralo, da bi pronašao šta bi mogao bolje da učiniš. Budi pun razumevanja, jer mnogi ljudi imaju pogrešno shvatanje o Jehovinim svedocima. Možda čak kažu: „Vi se povlačite od političkih i državnih obaveza.“ „Vi odbijate vojnu službu.“ Ili: „Vi rastavljate porodice.“ Ali sličan stav je svet zauzeo prema našoj braći u veri iz prvog veka. Pokaži to interesentu možda uz pomoć citata iz knjige Razgovori pod temom „Neutralnost“.

¹⁹ S obzirom na prve hrišćane, istoričar, Vil Djurant je pisao: „Jednom hrišćaninu je religija bila nešto što sa političkim društvom nije imalo nikakve veze i bila je uzvišena daleko iznad njega; on je verovao da je najvišu vernost podložnosti dugovao Hristu a ne Cezaru. ... Odvraćanje hrišćana od svega zemaljskog, paganinu je izgledalo kao beg od građanskih obaveza, kao slabljenje snage života i volje. Tertulijan je savetovao hrišćanima da odbijaju vojnu službu. ... Hrišćani su bili podsticani od njihovih vođa da izbegavaju nehrišćane, da budu udaljeni od njihovih svečanih zabava, jer su bile varvarske i da ne nastupaju u njihovom pozorištu kao kaljuzi nemorala. ... pravom hrišćanstvu je prigovoreno da se (obraćenjem) deli domaćinstvo“ (Svetska carstva vere, 2. knjiga, 5. poglavlje, strana 212).

 20, 21. a) U šta treba da budemo sigurni kada ljudi ne žele da slušaju? b) Zašto da „ne popustimo“, nego da i dalje vršimo naše izvanredno delo objavljivanja Carstva?

²⁰ Neki nas ljudi neće slušati, bez obzira šta govorimo. Ali to treba da bude iz razloga što oni odbijaju vest o Carstvu a ne zbog kvaliteta naših ponuda u službi propovedanja (Luka 10:8-11; Dela apostolska 17:32; Jezekilj 3:17-19). Mi treba da učinimo naše najbolje uz Božju pomoć i Jehova će se pobrinuti da se delo privede kraju. (Uporedi Filipljanima 1:6).

²¹ Zato budi potpuno siguran i nadalje budi ’bogato zaposlen u delu Gospodnjem, pošto znaš da tvoj mukotrpni posao neće biti uzaludan’ (1. Korinćanima 15:58). „Pazi stalno na sebe i na svoje učenje. Ostani pri tome, jer čineći ovo spasićeš sebe i one koji te slušaju“ (1. Timoteju 4:16, NS). Pre svega, „dobro činiti da nam se ne dosadi; jer ćemo u svoje vrijeme požnjeti ako se ne umorimo“ (Galatima 6:9).

Možeš li da se setiš?

◻ Kako može da se sačuva pozitivan stav u jednom često obrađenom području?

◻ Kako možemo još temeljnije da tražimo one ’koji su dostojni’?

◻ Kako možemo da se ponašamo kod onih osoba koje se žale da dolazimo prečesto?

◻ Na koji način možemo da izađemo na kraj sa izazovom sve veće ravnodušnosti?

◻ Šta će poboljšati kvalitet naše službe propovedanja?

[Okvir na 24. strani]

AKO SE PODRUČJE ČEŠĆE OBRAĐUJE, TADA

„pazi stalno“ na

◻ pozitivne uvode i ponude,

◻ temeljno traženje onih ’koji su dostojni’,

◻ strpljivo ponašanje kod osoba koje negoduju,

◻ spremnost da prevaziđeš izazov ravnodušnosti i nesporazuma.