25. biblijska knjiga — Tužbalice

Pisac: Jeremija

Mesto pisanja: okolina Jerusalima

Pisanje završeno: 607. pre n. e.

 1. Zašto Tužbalicama pristaje njihov naziv?

OVOJ knjizi nadahnutog Svetog pisma njen naziv i te kako pristaje. Ta tužbalica opisuje duboko žaljenje zbog tragedije koja je zadesila Božji izabrani narod, naime zbog uništenja Jerusalima 607. pre n. e. koje je naredio vavilonski kralj Navuhodonosor. Na hebrejskom jeziku ova knjiga se naziva po svojoj prvoj reči — Eha!, što znači „Kako!“ Prevodioci grčke Septuaginte nazvali su je Treni, što znači „naricaljke, tužbalice“. U Vavilonskom Talmudu koristi se pojam Kinot, koji znači „naricaljke, elegije“. A Jeronim ju je na latinskom nazvao Lamentationis, to jest „tužbalice“, odakle i potiče njen naziv na srpskom.

 2. U šta su svrstane i na kom mestu u Bibliji se nalaze Tužbalice?

² U srpskim prevodima Biblije, Tužbalice se nalaze odmah iza Jeremije, ali u kanonu knjiga pisanih na hebrejskom obično se svrstavaju u Spise (Hagiografe) zajedno s Pesmom nad pesmama, Rutom, Propovednikom i Jestirom, s kojima unutar Spisa čine manju grupu koja nosi naziv Megilot (Svici). U nekim savremenim hebrejskim Biblijama Tužbalice se nalaze između Rute (ili Jestire) i Propovednika, ali u primercima iz drevnog doba smatra se da su se nalazile odmah iza Jeremije, kao što je to slučaj i u Biblijama koje danas imamo.

3, 4. Čime se može dokazati da je Jeremija pisac Tužbalica?

³ U samoj knjizi se ne navodi ime pisca, ali gotovo je sigurno da ju je napisao Jeremija. U grčkoj Septuaginti umetnut je ovaj uvod: „Pošto Izrael bi odveden u zatočeništvo a Jerusalim postade pustinja, prorok Jeremija sede i zaplaka; on izreče ovu tužbalicu nad Jerusalimom.“ Jeronim je smatrao da te reči nisu deo originalnog teksta, pa ih je izostavio iz svog prevoda. Međutim jevrejska tradicija prihvata Jeremiju kao pisca. Kao pisca ga, između ostalih, navode i sirijska Pešita, latinska Vulgata, Jonatanov targum i vavilonski Talmud.

⁴ Neki kritičari su pokušali da dokažu da Jeremija nije pisac Tužbalica. Međutim, u jednoj knjizi se navodi da su dokaz toga da je Jeremija pisac „jasni opisi Jerusalima u 2. i 4. poglavlju, žive slike koje je mogao opisati jedino očevidac; isto tako, duboka saosećajnost i proročki duh koji prožimaju stihove, kao i stil, terminologija i misli koje su tipične za Jeremiju“.a Kada uporedimo Tužbalice i knjigu proroka Jeremije možemo zapaziti mnoge slične izraze, kao što su opisi duboke tuge zbog koje ’oko suze lije‘ (Tužb. 1:16; 2:11; 3:48, 49; Jer. 9:1; 13:17; 14:17) ili gnušanje nad pokvarenošću proroka i sveštenstva (Tužb. 2:14; 4:13, 14; Jer. 2:34; 5:30, 31; 14:13, 14). Tekst Jeremije 8:18-22 i 14:17, 18 pokazuje da je Jeremija i te kako znao da piše tužnim stilom kakvim su napisane Tužbalice.

 5. Na temelju čega možemo zaključiti kada su napisane Tužbalice?

⁵ Opšte je prihvaćeno da je knjiga napisana ubrzo nakon pada Jerusalima 607. pre n. e. Užasne slike opsade i spaljivanja grada još uvek su bile sveže u Jeremijinim mislima, tako da je na upečatljiv način opisao svoju teskobu. Jedan bibličar je primetio da nijedan aspekt tuge nigde nije opisan do kraja, nego se na svaki od njih pisac stalno vraća u raznim poglavljima. Stoga je zaključio: „Ta uzburkanost misli... jedan je od najsnažnijih dokaza da je knjiga nastala u neposrednom okruženju događaja i emocija koje opisuje.“b

 6. Šta je zanimljivo u stilu i strukturi Tužbalica?

⁶ Izučavaocima Biblije naročito je zanimljiva struktura Tužbalica. Sastoje se od pet poglavlja, to jest pet lirskih pesama. Prve četiri napisane su u alfabetskom akrostihu, jer svaki stih počinje jednim od 22 hebrejska slova. Treće poglavlje ima 66 alfabetski poređanih stihova, gde istim slovom počinju po tri uzastopna stiha. Peta pesma nije napisana u akrostihu, mada i ona ima 22 stiha.

 7. Zbog čega je Jeremija osećao tugu koju je opisao i koja je nada preostala?

⁷ Tužbalice opisuju neizrecivu tugu zbog Navuhodonosorove opsade, osvajanja i uništenja Jerusalima i nijedno drugo književno delo nije ih nadmašilo po slikovitosti i dirljivosti. Pisac opisuje duboku žalost zbog pustošenja, muke i meteža koje vidi. Zbog gladi, ubijanja i drugih strahota u gradu je vladalo grozno stanje — a sve je to bila Božja kazna za grehe naroda, proroka i sveštenstva. Međutim, živa je ostala nada i vera u Jehovu, kome su bile upućene i molitve za obnovu.

SADRŽAJ TUŽBALICA

 8. Kako se u prvoj pesmi opisuje opustošenje Jerusalima i šta je govorio personifikovani Jerusalim?

⁸ „O, kako osamljen sedi, grad nekad pun ljudi!“ Tako započinje jadikovka u prvoj pesmi. Kći sionska bila je kneginja, ali su je njeni ljubavnici napustili a njen narod je izgnan. Gradska vrata su opustela. Jehova ju je kaznio zbog mnoštva njenih prestupa. Izgubila je svoju lepotu. Neprijatelji su se smejali propasti Jerusalima. Grad je strašno pao i nije bilo nikoga da ga uteši, a preostali narod je gladovao. Personifikovani Jerusalim je pitao: „Ima li bola poput teškog bola što je meni nanet?“ Širio je ruke i govorio: „Pravedan je Jehova, jer sam se pobunio protiv reči usta njegovih“ (1:1, 12, 18). Neprijatelji su se veselili zbog nevolje koja je zadesila Jerusalim, pa je on molio Jehovu da istu nevolju nanese i njima.

 9. (a) Ko je prouzrokovao nesreću koja je zadesila Jerusalim? (b) Kako je Jeremija opisao silan neprijateljski prezir prema gradu i strahote koje su se u njemu događale?

⁹ „O, kako Jehova u gnevu svom oblacima zastire kćer sionsku!“ (2:1). Druga pesma otkriva da je sam Jehova bacio Izraelovu lepotu na zemlju. U zaborav je bacio praznik i sabat, odbacio je svoj oltar i svoje svetilište. Kakvi su se samo potresni prizori mogli videti po Jerusalimu! Jeremija je vapio: „Oči su mi iščilele od suza. Utroba mi se uskomešala. Jetra mi se prosula na zemlju zbog propasti kćeri naroda mog“ (2:11). S čime da uporedi kćer jerusalimsku? Kako da uteši kćer sionsku? Pokazalo se da su jerusalimski proroci bezvredni i beskorisni. I prolaznici su se rugali govoreći: „To li je grad za koji su govorili: ’On je savršenstvo lepote, radost cele zemlje‘?“ (2:15). Neprijatelji su na njega otvarali usta, zviždali i škrgutali zubima, govoreći: ’Ovo je dan kome smo se nadali! Progutaćemo ga.‘ Jerusalimska deca su gubila svest od gladi, a žene su jele vlastitu decu. Ulice su bile prekrivene leševima. „U dan gneva Jehovinog niko nije ni pobegao ni preživeo“ (2:16, 22).

10. Koje je Božje osobine Jeremija naveo kao temelj za nadu?

¹⁰ Treća pesma se sastoji od 66 stihova i govori o tome kako se Sion nada Božjem milosrđu. Brojnim metaforama pisac ukazuje na to da je porobljavanje i opustošenje usledilo po Jehovinoj volji. U velikoj teskobi je molio Boga da se seti njegove nevolje i izrazio je veru u Jehovinu milost i milosrđe. Tri uzastopna stiha počinju izrazom „Dobro“ (odnosno „Dobar“) i pokazuju da je dobro čekati na spasenje od Jehove (3:25-27). Jehova je rastužio svoj narod, ali je i obećao da će mu se smilovati. Međutim, tada još nije hteo da mu oprosti iako je narod priznao da je bio buntovan. Preprečio je put njihovim molitvama kako ne bi mogle da dođu do njega i učinio je „otpad i smeće“ od svog naroda (3:45). Prorok je lio gorke suze i pričao kako su ga neprijatelji lovili kao pticu. Međutim, Jehova mu se približio u jami i rekao mu: „Ne boj se!“ Jeremija je molio Jehovu da uzvrati neprijateljima koji se rugaju: „Gonićeš ih u gnevu svome, i istrebićeš ih pod nebesima svojim, Jehova“ (3:57, 66).

11. Šta se sve događalo u Sionu kada je Jehova izlio svoj žestoki gnev na njega i zašto je to učinio?

¹¹ „O, kako je potamnelo sjajno zlato, to čisto zlato!“ (4:1). Četvrta pesma oplakuje Jehovin hram koji je izgubio svoju veličanstvenost i čije je kamenje prosuto po ulicama. Za dragocene sinove Siona smatralo se da su vredni koliko i zemljani ćupovi. Nije bilo ni vode ni hleba, a oni koji su odrasli u raskoši ’grlili su gomile pepela‘ (4:5). Ta kazna je bila veća i od kazne za greh Sodoma. Nazireji, koji su nekada bili ’čistiji od snega i belji od mleka, sada su izgledali tamnije od čađi‘, a koža im se prilepila za kosti (4:7, 8). Bolje su prošli oni koji su bili pobijeni mačem nego oni koji su umirali od gladi. Glad je bila tolika da su žene kuvale svoju decu! Jehova je izlio svoj žestoki gnev. Dogodilo se ono što je izgledalo neverovatno — neprijatelj je ušao na vrata Jerusalima! Zbog čega? „Zbog greha proroka njegovih i prestupa sveštenika njegovih“, koji su prolivali krv pravednih (4:13). Jehova više nije blagonaklono gledao na njih. Međutim, kći sionska je bila dovoljno kažnjena, tako da nakon te nevolje neće ponovo biti odvedena u izgnanstvo. Došao je red na kćer edomsku da i ona ispije gorku čašu Jehovinu.

12. Koju poniznu molbu sadrži peta pesma?

¹² Peta pesma započinje molitvom Jehovi da se seti svog naroda koji je ostao poput siročeta. Opisuje se šta govore stanovnici Jerusalima. Njihovi praočevi su zgrešili i narod je trpeo zbog njihovih prestupa. Sluge su gospodarile nad njima i mučila ih je užasna glad. Nestalo je radosti u njihovom srcu, a igranje im se pretvorilo u tugovanje. Srce im je bilo bolesno. Tada su ponizno priznali Jehovi: „Ti ćeš, Jehova, na prestolu sedeti doveka. Presto tvoj iz naraštaja u naraštaj stoji.“ Usrdno su ga molili: „Dovedi nas natrag k sebi, i mi ćemo se rado vratiti. Daj nam nove dane poput onih što su nekad bili. Ali ti si nas zaista odbacio. Mnogo si se na nas razgnevio“ (5:19-22).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

13. U koga i zašto se uzdao pisac Tužbalica i zašto je korisno što je opisano koliko je Bog teško kaznio svoj narod?

¹³ U Tužbalicama Jeremija iskazuje svoje potpuno pouzdanje u Boga. U dubokoj tuzi i suočen s potpunim porazom kada niko od ljudi nije mogao da pruži nadu i utehu, prorok se uzda u to da će spas doneti ruka velikog Boga Jehove, koji vlada nad svime. Tužbalice pružaju podsticaj svim pravim Jehovinim slugama da mu budu poslušni i verni, ali istovremeno i pružaju zastrašujuće upozorenje onima koji omalovažavaju najveće ime i Božju volju. U istoriji nije zabeleženo da je ijedan drugi razoreni grad neko oplakivao tako osećajnim i dirljivim rečima. Sasvim sigurno je korisno što je opisano koliko je Bog teško kaznio uporne i tvrdoglave buntovnike koji se ne kaju.

14. Koja su se Božja upozorenja i proročanstva obistinila u događajima opisanim u Tužbalicama i šta povezuje Tužbalice s drugim nadahnutim spisima?

¹⁴ Tužbalice su korisne i zato što pokazuju da su se obistinila brojna Božja upozorenja i proročanstva (Tužb. 1:2 — Jer. 30:14; Tužb. 2:15 — Jer. 18:16; Tužb. 2:17 — Lev. 26:17; Tužb. 2:20 — P. zak. 28:53). Vredi zapaziti i to da u Tužbalicama nalazimo snažnu potvrdu ispunjenja Ponovljenih zakona 28:63-65. Isto tako, u knjizi se na više mesta ukazuje na reči iz drugih delova Svetog pisma (Tužb. 2:15 — Ps. 48:2; Tužb. 3:24 — Ps. 119:57). Danilo 9:5-14 potkrepljuje reči iz Tužbalica 1:5 i 3:42 jer pokazuje da je tragedija zadesila narod zbog njihovih prestupa.

15. Na koje „nove dane“ ukazuju Tužbalice?

¹⁵ Zaista je potresno čitati o tragediji koja je zadesila Jerusalim! Međutim, usred sve te boli Tužbalice ulivaju poverenje u to da će Jehova ipak iskazati milost i milosrđe Sionu, da će ga se setiti i vratiti njegove izgnanike (Tužb. 3:31, 32; 4:22). One pružaju nadu u „nove dane“ koji će biti poput onih kada su u Jerusalimu vladali kraljevi David i Solomon. Još uvek je na snazi savez koji je Jehova sklopio s Davidom, obećavši mu da će njegovo kraljevstvo zauvek trajati! „Milosrđa njegovog neće nestati. Obnavljaju se svakog jutra.“ Jehova će ga iskazivati onima koji ga vole sve dok ne dođe dan kada će pod pravednom vladavinom njegovog Kraljevstva sve živo zahvalno uzviknuti: „Jehova je nasledstvo moje“! (5:21; 3:22-24).

[Fusnote]