Postići mir sa Bogom predanjem i krštenjem

„Jehova mu reče: ’. . .Ali na kome god bude znak, ne približavajte mu se’“ (Jezekilj 9:4, 6, NS)

 1, 2. a) Zašto ljudi, obično nisu u miru sa Bogom? b) Zašto je važno za sve da postignu takav mir?

ZAŠTO postići mir sa Bogom? Malo osoba misli da su u konfliktu sa Bogom. Ali, zar je moguće biti zaista neprijatelj Božiji, a toga uopšte ne biti svestan? Apostol Pavle je to objasnio hrišćanima u prvom veku: „Da, među njima smo i mi svi nekada postupali prema požudama svoga tela, čineći ono što su hteli telo i misli, pa smo kao i ostali po prirodi bili deca gneva“ (Efescima 2:3, NS).

² Slično je i danas: iako si možda zainteresovan da se dopadneš Bogu, nasleđeni greh od Adama utiče na tvoje poglede i može te navesti da vršiš ’ono što hoće telo’. Čak i ako proučavaš Bibliju sa Jehovinim svedocima ili si nekršten omladinac, čiji su roditelji svedoci, egocentričan stav da radiš ono što ti se sviđa može uveliko da okarakteriše tvoj život i da te i dalje otuđuje od Boga. Ko se i dalje drži takvog pravca, ’gomila sam na sebe gnev’ (Rimljanima 2:5; Kološanima 1:21; 3:5—8). Bog će potpuno izraziti svoj gnev u ’dan gneva i otkrivenja pravednog suda Božijeg’, koji se približava ogromnom brzinom (Rimljanima 1:28—2:6). Kako možeš postići mir sa Bogom i preživeti taj ’dan gneva’?

Osnova za mir

 3. Kako je predvideo Bog osnovu za pomirenje?

³ Jehova je preuzeo inicijativu da pomogne. „On (je) ljubio nas i poslao svog Sina kao pomirbenu žrtvu za naše grehe“ (1. Jovanova 4:10, NS). Isusova žrtvena smrt pomiruje, to jest zadovoljava ili udovoljava Božijim zahtevima pravde. Time je predviđena zakonska osnova za oproštenje greha i konačno potpuno odstranjenje neprijateljstva između Boga i ljudi. Da, kao što je apostol Pavle pisao, smrt Božjeg sina omogućila je ’izmirenje sa Bogom’ (Rimljanima 5:8—10).

 4. Koju je značajnu viziju dobio Jezekilj i zašto je ona važna za nas?

⁴ Ali, da bismo lično imali koristi od Hristove žrtve, moramo da preduzmemo određene korake. Ti koraci su naznačeni u dramatičnoj viziji koju je imao prorok Jezekilj — u viziji koja se ispunjava u naše vreme kada je Božji ’dan gneva’ veoma blizu. Šest naoružanih ljudi iz vizije predstavljaju Božje snage koje izvršavaju njegovu osudu. No, pre izražavanja Božjeg gneva, sedmom čoveku, koji je nosio pisarsku rožnu mastionicu, rečeno je: „Prođi posred grada. . . i obeleži čela ljudima koji uzdišu i stenju zbog svih gnusoba koje se usred njega čine.“ . . . A drugima (šestorici naoružanih ljudi) reče na moje uši: ’Prođite za njim gradom i udarajte. . .Ali na kome god bude znak, ne približavajte mu se’“ (Jezekilj 9:1—6, NS).

 5. Šta vodi ka pokajanju?

⁵ Ljudima koji su bili zaštićeni ’znakom ’ gadilo se to što su osobe, koje su tvrdile da obožavaju istinitog Boga, ’ispunile zemlju nasiljem’, vršile nemoral, idolopoklonstvo i razne druge neispravne stvari (Jezekilj 8:5—18; Jeremija 7:9). Tako isto i danas, oni koji hoće da budu ’obeleženi ’ moraju najpre da nauče, posredstvom studija Biblije, da cene Božja merila i postanu žalosni u srcu, da, da ’uzdišu i stenju’ zbog nauka i običaja koji obeščašćuju Boga. Možda su neki u neznanju bili upleteni u neke neispravne radnje ili bili saglasni sa njima pružajući im podršku. No, sada počinju da gledaju na takva dela kao Bog — smatraju ih ogavnim (Rimljanima 1:24—32; Isaija 2:4; Otkrivenje 18:4; Jovan 15:19). Ovo povećano razumevanje je jedan od prvih koraka za postizanje mira sa Bogom ka pokajanju. Apostol Pavle je uputio poziv: „Pokajte se stoga i obratite se, da vam se izbrišu gresi, da bi od lica Jehove došla vremena okrepljenja (a ne gneva)“ (Dela apostolska 3:19, NS). Takav oproštaj zaista okrepljuje ili osvežava.

Dobiti „znak“

 6. Navedi razloge zašto su neki ljudi bili obeleženi u staro vreme?

⁶ Da bi oni koji ’uzdišu i stenju’ bili pošteđeni Božjeg gneva, moraju biti obeleženi na svojim čelima (Jezekilj 9:4). U staro vreme robovi su imali znak na čelima da bi se odmah prepoznali. Karakteristični znak na čelu ili negde drugde na telu takođe su ukazivali na to da dotični obožava određeno božanstvo.a (Uporedi Isaiju 44:5). Dakle, koji je karakterističan znak spasenja u naše vreme, koji jasno označava one koji ga nose kao prave obožavaoce i robove Jehove?

 7. Šta je simboličan znak?

⁷ Simboličan znak je dokaz, kao da je vidljivo stavljen na tvoje golo čelo, 1. da si predan, kršten učenik Isusa Hrista i 2. da si obukao novu ličnost sličnu Hristovoj (Efescima 4:20—24). Pošto oni koji su ovako ’obeleženi’ moraju najpre da učine predanje, potrebno je da znamo šta ono sve uključuje. Isus objašnjava: „Ko hoće za mnom da pođe neka se odrekne samoga sebe, pa neka ponese svoj mučenički stub i stalno me sledi“ (Marko 8:34, NS).

 8, 9. a) Šta znači ’odreći se sebe’? b) Kako se može prikazati šta sve zahteva predanje?

⁸ Grčka reč prevedena sa „odreći se“ znači „potpuno se lišiti nečega“. Zato, ’odreći se sebe’ znači više nego lišiti sebe tu i tamo neke prijatnosti ili nekog zadovoljstva. U stvari, to znači biti voljan sebi reći „ne“ kada treba da odlučimo da li da dopustimo da našim životom dominiraju lične želje i ambicije. Da bismo sagledali polje primene Isusovih reči, pomoći će nam ako zapazimo kako je ovaj pojam preveden na nekoliko drugih jezika: „prestati činiti ono što nečije srce želi“ (celtal, Meksiko); „ne pripadati više sebi“ (kanjobal, Gvatemala); „okrenuti sebi leđa“ (javanski, Indonezija). Da, to znači isključivo predanje, a ne samo angažovanje koje se može ispoljiti za niz stvari.

⁹ Suzana, jedna hrišćanka koja je ranije bila prilično nezavisna, objašnjava šta je njoj značilo predanje: „Predala sam celu sebe nekom drugom. Jehova sada određuje moj pravac, govori mi šta da radim i postavlja prioritete.“ Da li si ti voljan da se isto tako isključivo predaš Božjoj volji? Ne zaboravi: simboličan znak karakteriše tebe kao Božju ’svojinu’, kao srećnog roba koji pripada svom gospodaru (Uporedi 2. Mojsijevu 21:5, 6; Rimljanima 14:8).

 10. Šta sve treba uzeti u obzir pre predanja?

¹⁰ Isus je pitao: „Ko od vas, kad hoće da zida kulu, neće prvo da sedne i proračuna trošak — da li ima dovoljno da dovrši“ (Luka 14:28, NS)? Zato se pitaj: jesam li voljan da posećujem redovno sastanke? (Jevrejima 10:25)? Držim li se visokih moralnih merila koja je postavio Jehova svojim slugama? (1. Solunjanima 4:3, 4, 7) Učestvujem li koliko god mogu, u delu propovedanja o Carstvu? Stavljam li Božju volju na prvo mesto kada treba da odlučim o karijeri ili postavljam li sebi ciljeve u životu? (Matej 6:33; Propovednik 12:1) I ispunjavam li svoje porodične obaveze? (Efescima 5:22—6:4; 1. Timoteju 5:8) Kada si se u molitvi lično predao Bogu, drugim korakom daješ to zvanično do znanja.

Krštenje — za koga?

 11. Šta krštenje simbolizuje i šta je time postignuto?

¹¹ Isus je zapovedio svojim učenicima da se krste (Matej 28:19, 20). Trebalo je da se potpuno potope pod vodom i podignu iz nje, kao kad se neko sahrani, a zatim vaskrsne. Time je lepo prikazano da je dotični umro u pogledu sebičnog načina života i sada oživljava da vrši volju Božju. Krštenjem identifikuješ sebe kao Jehovinog svedoka koji je u zajednici sa Božjom skupštinom širom sveta.b Krštenjem potvrđuješ svečan dogovor sa Bogom. (Uporedi 2. Mojsijevu 19:3—8). Tvoj život mora da bude u skladu sa Božjim zakonima (Psalam 15; 1. Korinćanima 6:9—11). Krštenjem određuješ sebe za slugu Božjeg, a ono ujedno odražava i ’molbu za dobru savest, koju upućuješ Bogu’, jer znaš da si u miru sa njim (1. Petrova 3:21).

 12. Kada su deca zaštićena ’znakom’ roditelja?

¹² Treba li čak i mladi da misle na krštenje? Seti se šta je Jehova rekao šestorici naoružanih ljudi u viziji: „Starce, mladiće, device, malu decu i žene ubijajte — sve do istrebljenja. Ali na kome god bude znak, ne približavajte mu se“ (Jezekilj 9:6, NS).Naravno, deca koja su suviše mala da bi se predala biće zaštićena ’znakom’ roditelja ako se roditelj trudi da ih odgoji da zavole Jehovu i ako deca na to poslušno reaguju (1. Korinćanima 7:14). No, ako je dete dovoljno razumno da donosi lične odluke i već zna kako treba da čini ono što je ispravno, nemoj pretpostavljati da će ono biti večito pod zaslugom roditeljevog ’znaka’ (Jakov 4:17).

 13. Šta treba uzeti u obzir prilikom utvrđivanja da LI je neki omladinac spreman za krštenje?

¹³ Omladinac treba da ima odgovarajuće znanje pre nego što učini predanje, tako da razume šta sve spada u predanje i treba da traži ličan odnos sa Bogom. Treba da razume i pridržava se biblijskih načela i pri tom bude svestan da će se smatrati odgovornim ako ih prekrši. Takođe treba da ima dovoljno iskustva u saopštavanju vere drugima kako bi znao da je to važan deo pravog obožavanja; treba da želi istinski da služi Bogu. Naravno, od njega se ne treba očekivati da pokaže zrelost odraslog čoveka, ali njegov duhovni napredak mora da bude razuman i stalan.

 14. Zašto je jedan dečko gledao na svoje krštenje kao na zaštitu?

¹⁴ Ako je neko ’proračunao trošak’, neće mu škoditi da kao omladinac učini predanje. Kod gotovo svih novih hrišćana produbljuje se cenjenje posle krštenja. David je izjavio: „Za mene je bila zaštita to što sam se krstio kao dete. Bivajući sve stariji, primetio sam da neki nekršteni tinejdžeri nisu smatrali da su pod autoritetom starešina i to je imalo za posledicu da su krenuli pogrešnim putem. Međutim, ja sam uvek mislio na to da sam predao svoj život Bogu, da je moj život već uzet, i zbog toga nisam mogao da sledim takve tinejdžere.“

 15. a) Kako znamo da omladinci mogu da zadrže ozbiljno stanovište prema pravom obožavanju? b) Kako mogu najbolje pomoći roditelji?

¹⁵ „Ali, šta ako se moj sin ili moja kćerka krste dok su još mladi, a posle se ohlade?“ pitaju neki roditelji. Naravno, ne bi trebalo da se neki omladinac krsti samo da bi se dopao roditelju ili zato što su se krstili neki njegovi drugovi. Pa ipak, tu treba zapaziti da su Josif, Samuilo, car Josija i Isus imali, već kao tinejdžeri, ozbiljno stanovište prema obožavanju Boga i držali se toga (1. Mojsijeva 37:2; 39:1—3; 1. Samuilova 1:24—28; 2:18—21; 2. Dnevnika 34:3; Luka 2:42—49). Bina, jedna hrišćanka iz našeg vremena, krstila se kada je imala 10 godina. Kada su je godinama kasnije pitali da li je, zaista, razumela taj korak, Bina je odgovorila: „Znala sam da volim Jehovu, cenila sam ono što je Isus učinio za nas i želela sam da služim Jehovi.“ Već je prošlo oko 40 godina od njenog krštenja i ona još uvek verno služi. Svako dete je individua za sebe; niko ne može da postavi normu za starosnu granicu. Roditelji trebaju da se trude da dopru do srca deteta i pomognu mu da razvije predanost Bogu.c Ne treba samo da ukazuju stalno deci na prednost predanja i krštenja nego treba i da ih jačaju da postanu nepokolebljivi obožavaoci.

Savladati prepreke

 16. Šta se još zahteva pored znanja u glavi?

¹⁶ Mada je biblijsko znanje neophodno, ’znak’ obuhvata, ipak, više nego samo znanje u glavi. Na primer: u viziji koju je video Jezekilj, verovatno su starešine, koje su bile pogubljene zato što su prinosile kad lažnim bogovima, imale opširno znanje o Jehovinoj Zapisanoj reči. Ali svojim ponašanjem iza zatvorenih vrata pokazali su da nisu bili pravi obožavaoci (Jezekilj 8:7—12; 9:6). Dakle, da bismo bili ’obeleženi’ za spasenje, iziskuje se od nas da se obučemo u ’novu ličnost koja je stvorena po Božjoj volji u istinskoj pravednosti i lojalnosti’ (Efescima 4:22—24, NS).

 17. a) Koja prepreka zadržava neke od krštenja? b) Kako može da se primeni savet iz Jakova 4:8?

¹⁷ Uticaj našeg grešnog tela predstavlja opasnu prepreku (Rimljanima 8:7, 8). Neki se, čak, ustručavaju krštenja jer nisu obuzdali neku ozbiljnu telesnu slabost ili zato što žele da se prepuste nedopuštenim svetskim zadovoljstvima (Jakov 4:1, 4). Takvi propuštaju da steknu jedan dragocen odnos. Božja reč savetuje: „Približite se Bogu i on će se približiti vama. Očistite ruke, grešnici, i pročistite srca, vi neodlučni“ (Jakov 4:8, NS). Tu se iziskuje odlučno postupanje. Evo primera: čovek koji je počeo da proučava Bibliju, uživao je alkohol i droge 16 godina i bio zbog toga smrtno bolestan. U svojoj odlučnosti odbacio je te rđave navike. „No, baš kada sam napredovao ka predanju, jedna žena mi je ponudila da živim sa njom“, priznao je on. „Za mene je to bilo, zaista, iskušenje. Iako je ta žena mislila da sam lud, rekao sam joj: ’Studiram Bibliju sa Jehovinim svedocima i ne mogu da živim sa tobom.’“ Šta ga je podstaklo da tako reaguje? „Video sam šta je učinio Jehova za moj život i kako mi je pomogao da prekinem sa alkoholom. Pomogao mi je i na još mnoge druge načine. To me je približilo njemu. I nisam mogao da ga razočaram.“ Taj se čovek sasvim približio Bogu.

 18. Šta je rešenje za savlađivanje prepreka?

¹⁸ Ono što vredi nije to koliko ti znaš, nego koliko voliš ono što znaš. U Psalmu 119:165 piše: „obilje mira pripada onima koji ljube (a ne samo znaju) tvoj zakon; i za njih nema kamena spoticanja“ (NS). Rešenje je u tome da ’ljubiš Božji zakon’ i duboko ceniš njegovu vrednost u svom životu (Isaija 48:17, 18).

 19, 20. a) Koje prepreke moraju da se savladaju i koju garanciju imamo za to? b) Šta se postiže uspešnim savlađivanjem svih prepreka?

¹⁹ Naravno, mogu se pojaviti druge prepreke ili drugi kameni spoticanja. Gore navedeni brat veli: „Za mene je bilo najteže to što sam se plašio ljudi. Imao sam neke svetske ’prijatelje’ sa kojima sam pio. Najteže mi je bilo da im kažem da prekidam druženje sa njima, jer želim da predam svoj život Bogu“ (Priče Solomunove 29:25). Drugi su naišli na prezir članova svoje porodice. Jedna novokrštena svedokinja, koja je prebrodila muževljeva protivljenja, primećuje: „Nije tu bilo jedne ogromne prepreke, nego niz malih prepreka koje sam morala, jednu po jednu, da savlađujem.“ Ako savlađuješ verno svaku prepreku kako naiđe, učvršćuješ svoje srce. Budi uveren da nema prepreke koju ne mogu savladati oni koji ljube Božji zakon (Luka 16:10).

²⁰ Dok uspešno prelaziš preko svakog kamena spoticanja, stičeš „obilje mira“ (Psalam 119:165, NS). Da, „ići ćeš svojim putem u sigurnost,. . . Biće ti prijatno spavanje. Nećeš se plašiti ni nagle strahote ni oluje kada se sruči na pokvarene. Jer će se, zaista, Jehova pokazati kao tvoja uzdanica“ (Priče Solomunove 3:23—26, NS).

[Fusnote]

Ponavljanje gradiva

◻ Kako nam pomaže Bog da steknemo mir sa njim?

◻ Šta je simboličan znak spasenja?

◻ Od kakvog značaja su predanje i krštenje?

◻ Sa kakvim preprekama moramo da se suočimo i kako se mogu savladati?

[Okvir na 25. strani]

Potapanje ili prskanje

U izveštaju o Isusovom krštenju spominje se da je Isus ’izašao iz vode’ (Marko 1:10). Da je Isus bio potopljen ili zagnjuren u skladu je sa značanjem grčke reči baptisma, koja se prevodi kod nas sa krštenje. Ona potiče od glagola baptizo, što znači „duboko potonuti, zagnjuriti“. Ta se reč ponekad upoorebljavala da bi se opisalo potapanje broda. Pisac iz drugog veka, Lucijan, upotrebljava srodnu reč da bi opisao kako jedna osoba potapa drugu: „Gnjureći ga tako duboko (bantizonta) da ne može ponovo da iziđe.“ Novi međunarodni rečnik teologije Novog zaveta zaključuje: „Uprkos suprotnim tvrdnjama, izgleda da je glagol baptizo, i u hebrejskom i u hrišćanskom kontekstu, obično značio ’zagnjuriti’ i da je zadržao značenje zagnjurenja ili potapanja čak i kada je postao stručan izraz za krštenje.