Postanak

37 Jakov je ostao da živi u Hananu, u zemlji u kojoj je njegov otac živeo kao došljak.+

2 Ovo su događaji iz Jakovljevog života.

Kad je Josif+ imao 17 godina, čuvao je stada+ sa sinovima Vale+ i Zelfe,+ koje su bile žene njegovog oca. Josif je javio svom ocu da njegova braća čine loše stvari. 3 Josif se rodio kad je Izrael već bio star, pa ga je otac voleo više nego sve ostale sinove+ i poklonio mu je veoma lep ogrtač*. 4 Kad su njegova braća videla da ga otac voli više nego sve njih, toliko su ga zamrzela da mu nisu mogla reći nijednu lepu reč*.

5 Kasnije je Josif ispričao svojoj braći šta je sanjao,+ a oni su ga zbog toga još više zamrzeli. 6 On im je rekao: „Molim vas, slušajte šta sam sanjao. 7 Vezivali smo snopove nasred njive i tada se moj snop podigao i stao uspravno, a vaši snopovi su se okupili oko njega i poklonili mu se.“+ 8 Njegova braća su mu rekla: „Da nećeš možda da budeš kralj i gospodar nad nama?“+ Tako su ga još više zamrzeli zbog njegovih snova i onoga što je rekao.

9 Posle toga on je sanjao još jedan san, pa ga je ispričao svojoj braći: „Sanjao sam još jedan san. U njemu su mi se klanjali sunce, mesec i 11 zvezda.“+ 10 Kad je to ispričao svom ocu i svojoj braći, otac ga je prekorio: „Šta znači taj tvoj san? Da se nećemo možda ja, tvoja majka i tvoja braća klanjati pred tobom do zemlje?“ 11 Njegova braća su postala ljubomorna na njega,+ ali njegov otac je razmišljao o tim rečima.

12 Jednom su njegova braća odvela stada svog oca na ispašu blizu Sihema.+ 13 Posle nekog vremena Izrael je rekao Josifu: „Tvoja braća čuvaju stada blizu Sihema. Idi i obiđi ih.“ Na to mu je on odgovorio: „Dobro.“ 14 Otac mu je rekao: „Molim te, idi tamo i vidi da li su tvoja braća dobro. Vidi i kako su stada, pa mi javi.“ Tako ga je on poslao iz doline Hevron,+ i on je otišao prema Sihemu. 15 Dok je išao poljem, sreo je čoveka koji ga je upitao: „Šta tražiš?“ 16 On je odgovorio: „Tražim svoju braću. Molim te, kaži mi gde čuvaju stada.“ 17 Čovek mu je rekao: „Otišli su odavde. Čuo sam ih kako kažu: ’Hajdemo u Dotan.‘ “ Tako je Josif pošao za svojom braćom i našao ih kod Dotana.

18 Oni su ga ugledali izdaleka. Pre nego što je stigao do njih, počeli su da se dogovaraju da ga ubiju. 19 I rekli su jedan drugom: „Evo dolazi onaj sanjar!+ 20 Hajde da ga ubijemo i bacimo u jednu od jama za vodu. Reći ćemo da ga je proždrla krvoločna zver. Da vidimo šta će onda biti od njegovih snova!“ 21 Kad je Ruvim+ to čuo, pokušao je da ga spase, pa je rekao: „Nemojmo ga ubiti*.“+ 22 Zatim je još rekao: „Nemojte prolivati krv.+ Bacite ga u ovu jamu, ovde u pustom kraju, samo nemojte da ga povredite*.“+ On je hteo da ga izbavi iz njihovih ruku i vrati ocu.

23 Kad je Josif došao kod svoje braće, oni su svukli s njega ogrtač, lep dugi ogrtač koji je nosio,+ 24 a njega su zgrabili i bacili u jamu. U to vreme u jami nije bilo vode.

25 Zatim su seli da jedu. Kad su podigli pogled, videli su karavan Ismailaca.+ Oni su dolazili iz Galada i išli u Egipat. Kamile su im bile natovarene ladanumovom mirisnom smolom, balzamom i korom drveća koje sadrži smolu.+ 26 Tada je Juda rekao svojoj braći: „Šta imamo od toga da ubijemo svog brata i to prikrijemo?+ 27 Hajde da ga prodamo+ Ismailcima! Nemojmo dizati ruku na njega. Ipak je on naš brat, naša krv.“ Tako su poslušali svog brata. 28 Kad su madijanski+ trgovci naišli, braća su izvadila Josifa iz jame i prodala ga Ismailcima za 20 srebrnika.+ Ti ljudi su odveli Josifa u Egipat.

29 Ruvim se kasnije vratio do jame i kad je video da Josifa nema u njoj, razderao je svoju odeću. 30 Otišao je kod svoje braće i povikao: „Nema deteta! Šta ću sad?“

31 Tada su uzeli Josifov ogrtač, zaklali jarca i umočili ogrtač u krv. 32 Posle toga su ogrtač poslali svom ocu i poručili mu: „Našli smo ovo. Molimo te, vidi da li je to ogrtač tvog sina ili nije.“+ 33 Kad ga je bolje pogledao, povikao je: „To je ogrtač mog sina! Josifa je napala neka zver! Rastrgla ga je na komade!“ 34 Tada je Jakov razderao svoju odeću, vezao kostret oko bokova i danima oplakivao svog sina. 35 Svi njegovi sinovi i sve njegove ćerke pokušavali su da ga uteše, ali on se nije dao utešiti, već je govorio: „S tugom ću sići kod svog sina u grob*!“+ Tako je Jakov plakao za svojim sinom.

36 U Egiptu su Madijanci prodali Josifa Petefriju, koji je bio faraonov dvoranin+ i zapovednik njegove straže.+