Ljudska vladavina na vagi

10. deo: Napokon savršena vladavina!

Teokratija: Od grčke reči „teos“ (bog) i „kratos“ (vlast), prema tome, vladavina pod Božjim vođstvom ili upravom, ponekad preko izabranih predstavnika.

KAD bi sebi mogao dozvoliti da kupiš pravu bisernu ogrlicu ili dijamantni prsten, da li bi kupio siromašnu imitaciju prave stvari? Verovatno ne, osim ako si bio zaveden verovanjem da je ono što si dobio najbolje što se moglo imati.

Što se tiče vladavina, milijarde ljudi bile su zavedene verovanjem da su dobili najbolju koja se može imati. U stvarnosti oni završavaju sa jadnim imitacijama. Nikakvo čudo što su razočarani, nezadovoljni i frustrirani.

Potraga za dobrom vladavinom

Villiam Ralph Inge, nekada anglikanski dekan katedrale Sv. Pavla u Londonu, napisao je 1922: „Dobra vladavina ostaje najveći od ljudskih blagoslova, a nema nacije koja ju je ikada uživala.“ Zašto?

Delimično objašnjenje može se naći u rečima Džona F. Kenedija, 35. predsednika Sjedinjenih Američkih Država. On kaže: „Nijedna vladavina nije bolja od ljudi koji je sačinjavaju.“ Pošto je čak i najnadareniji političar nesavršen, svaka vladavina uspostavljena od ljudi osuđena je na propast.

Engleski dramski pisac 17. veka Philip Massinger bio je u pravu kad je napisao: „Onaj koji želi vladati drugima prvo treba biti gospodar nad sobom.“ Ali, da li je nesavršeni čovek zaista gospodar nad sobom? Zaista, nijedan političar nema dovoljno znanja i mudrosti da kontroliše događaje i situacije kako bi osigurao vlastitu sreću i blagostanje, a kamoli da osigura sreću i blagostanje milionima sunarodnika. I čak ako bi bio u stanju da uvek donosi ispravne odluke, on nema moć da ih sprovede.

Shvatajući taj problem, američki esejist Brooks Atkinson zaključio je još 1951. godine: „Potreban nam je natčovek da vlada nad nama — posao je tako ogroman i potreba za mudrim sudom je tako hitna. Ali, jao“, kaže on, „takvog natčoveka nema.“ Danas, četiri decenije kasnije, još uvek ga nema.

Bog ustvari nikada nije nameravao da ljudi vladaju sami sobom. Da bi uživali savršenu vladavinu, ljudima treba nešto više od vladavine natčoveka. Njima treba teokratija, Božja vladavina.

Koja vrsta teokratije?

Teokratija je vrsta vladavine kakva je postojala u Edenu, gde je Bog smestio prvi ljudski par. Kao zakoniti Suveren, Bog je prvobitno upravljao stvarima i izvršavao vlast.

Kada je jevrejski istoričar Josif Flavije pre oko 19 vekova prvi sastavio grčku reč prevođenu sa „teokratija“, upotrebio ju je da ukaže na drevnu naciju Izrael. Bila je to ispravna identifikacija, jer je Izrael u to vreme bio nacija odabrana od Boga. On je zaista vladao njome, čak i kada je sprovodio vlast preko zemaljskih predstavnika (Deuteronom 7:6; 1. Letopisa 29:23).

Kad je izraz „teokratija“ bio uveden u druge jezike, u početku je uglavnom bio ograničen na značenje koje mu je Josif namenio. Međutim, kasnije dobija dodatna značenja. Prema The Encyclopedia of Religion, izraz je bio „naširoko primenjivan u tako različitim slučajevima kao što je faraonski Egipat, drevni Izrael, srednjevekovno hrišćanstvo, kalvinizam, islam i tibetanski budizam“.

Istoričar W. L. Warren dodaje da je „u engleskoj monarhiji [postojao] element teokratskog kraljevanja — kralj kao glavni instrument u božanskoj skici uređivanja sveta, kralj kao Božji predstavnik i izvršilac suda“. U savremeno doba reč je bila korišćena čak i kao izraz „’prosvetljenog‘ prezira prema društvima kojima vlada kler“, objašnjava Dewey Wallace, mlađi, sa Univerziteta Džordž Vašington.

Široki spektar značenja sada uključenih u tu reč dopušta postojanje mnogih vrsta teokratije. Koja vrsta nama treba?

Lažne teokratije

Prvu ljudsku vladavinu u pisanoj istoriji utemeljio je Nimrod pre nekih 4 000 godina. Taj Nojev praunuk sam se učinio kraljem i postao je, kao što je opisan u Bibliji, „moćni lovac u otporu protiv Jehove“ (1. Mojsijeva 10:8, 9, NW). Postavljajući se kao vladar u otporu protiv Jehove, Nimrod se učinio političkim bogom. Kao takav, on je imao podršku Božjeg glavnog protivnika, lažnog boga Satane Đavola (2. Korinćanima 4:4). Dakle, Nimrodova vlast je bila falsifikat prave teokratije.

Kasnije, kada su stanovnici Nimrodovog carstva bili raspršeni po celoj Zemlji, ljudi su nastavili smatrati da su njihove vladavine teokratske, tj. da one dobijaju vlast od boga ili bogova koje su obožavali (Postanje 11:1-9). Prema tome, „teokratija“ se upotrebljavala, kaže The Encyclopedia of Religion, „da opiše tu ranu fazu drevne orijentalne civilizacije u kojoj nije bilo razlike između religije i države“.

U nekim kulturama, kao što je to Egipat pod faraonima, verovalo se da je kralj suprug velike boginje ili božji sin. Druge kulture govore malo o navodnim kraljevim božanskim svojstvima ili poreklu, naglašavajući pre ideju o njegovom božanskom izboru. U Grčkoj za vreme Aleksandra i posle toga kralj je bio smatran božanskim, objašnjava knjiga A History of Political Theory, „jer je on uneo sklad u svoje kraljevstvo kao što Bog unosi sklad u svet“. Ta istorijska knjiga nastavlja: „On je posedovao božanstvenost u kojoj običan čovek nije imao udela i koja je dovodila do propasti nedostojnog otimača koji je tražio pravo na visoku službu bez blagoslova Neba.“

To shvatanje da je kralj božanstveni bilo je preneseno u tzv. hrišćansku eru. Nakon što su se teutonska plemena obratila na katoličanstvo, kraljev uticaj se pojačao. Krunisanje od strane crkve posredno je izražavalo da je sam Bog izabrao kralja da vlada. S takvom pozadinom, postepeno se razvila doktrina poznata kao božansko pravo kraljeva.

Čak i pre hrišćanske ere, rimski cezari su svojim vladavinama dali teokratski zaokret, svojatajući božanstvenost. U očima Rimljana, ljudska vlast je bila ekvivalent božjoj vlasti, čineći njihovu vladavinu, kao i Nimrodovu, lažnom teokratijom. Dakle, kad je jevrejsko sveštenstvo prvog veka n. e. odbacilo Isusa kao budućeg Kralja, govoreći: „Mi nemamo kralja osim cezara“, oni su ustvari dali prednost lažnoj teokratiji iznad prave, koju je objavljivao Isus (Jovan 19:15, NW).

Pošto je Jehovina teokratska vlast daleko nadmoćnija od svih drugih oblika vlasti, Satana je, što nas ne čudi, pokušao da uklopi neke od njenih obeležja u svoje, od čoveka stvorene krivotvorine — ali neuspešno. Sve te samozvane teokratije daleko su od idealnih. Ustvari, ni jedna od njih nije bila vladavina Boga ili njegovih predstavnika. To su bile siromašne imitacije onog pravog, izrazi nesavršene ljudske vlasti pod kontrolom lažnog boga.

Odgovarajuće tome, Biblija naziva tog ropskog oponašaoca boga ’vladarem ovoga sveta‘ i ’bogom ovog sistema stvari‘ (Jovan 12:31; 14:30; 2. Korinćanima 4:4, NW). To znači da je Satana stvarni bog-vladar svih zemaljskih političkih sistema. Zbog toga je on i mogao ponuditi Isusu „sva kraljevstva sveta i njihovu slavu“, iskušenje koje je Isus odlučno odbio (Matej 4:8-10). Znajući da je istinska teokratija vlast jedinog pravog Boga, Jehove, Isus nije bio zaveden da prihvati od čoveka stvorene zamene koje ne mogu izraziti božanske osobine u savršenoj ravnoteži, koje se nalaze u onoj pravoj teokratiji.

Blizu je savršena vladavina

Pre nekoliko godina, Hugh Brogan sa Univerziteta Essex zaključio je: „Ako čovek, politička životinja, želi spasiti sebe i svoje civilizacije, još se ne može odmarati od traženja novih oblika vladavine da bi udovoljio uvek novim potrebama svog vremena.“ Još od Nimrodovih dana ljudi su upravo to i činili, uvek iznova izmišljajući nove oblike vladavine kako bi udovoljili potrebama vremena. Ali, koliko je još vremena potrebno kako bi se dokazalo da ljudska vlast jednostavno ne deluje?

Srećom, 1914. došlo je vreme da besmislenom eksperimentisanju u ljudskoj vladavini bude upućen izazov uspostavljanjem Jehovinog Mesijanskog Kraljevstva na nebu!a Od 1914. ljudske vladavine, premda se još drže na životu, žive u pozajmljenom vremenu (Danijel 7:12). Mi živimo u razdoblju koje Biblija označava ’poslednjim danima‘ (2. Timoteju 3:1-5). Natpis na zidu, koji nagoveštava predstojeće uništenje ljudske vlasti, toliko je jasan da ga niko pošten ne može prevideti. On se može ignorisati, ali ne i izbrisati.

Teokratska vlast Jehovinog Mesijanskog Kraljevstva u Bibliji je opisana u 2. poglavlju knjige Danijela kao kamen ’odvaljen a da ga ne dodirne ruka‘ koji „udari kip [simbol ljudske vlasti] u stopala gvozdena i glinena i razbi ih“. To znači da će Božje uspostavljeno Kraljevstvo ubrzo udariti ljudsku vlast u svakom njenom obliku i da će je razbiti. U kojoj meri? Biblija odgovara: „Tad se razlomi i gvožđe i glina i bakar i srebro i zlato, i sve posta kao pleva koju raznosi vetar s gumna;...“ (Danijel 2:34, 35).

Ako ljudske vladavine treba da budu tako potpuno izbrisane da im se više nikada neće naći nikakav trag, očigledno je da se zastupnicima ljudske vlasti spremaju teška vremena. Priznajući te činjenice, milioni ljudi uviđaju koliko je mudro svoje poverenje u ljudsku vlast pokloniti nečem boljem. Samo vlast Jehove Boga, Stvoritelja svemira, može rešiti probleme koje su prouzročile hiljade godina ljudske pogrešne vladavine i pogrešnog upravljanja. Samo prava teokratija može udovoljiti potrebama našeg vremena.

Probudite se! se nada da vam je serija „Ljudska vladavina na vagi“ u deset nastavaka istakla važnost donošenja vlastite odluke po pitanju vladavine. I iznad svega, nadamo se da će vam pomoći da donesete razumnu odluku. Ljudske vladavine su izvagane i pokazale su se manjkave. Šta ćete izabrati? Hoće li to biti jeftina imitacija ili ono pravo? Hoće li to biti ljudska vlast ili vlast pravog Boga, Jehove? (Danijel 2:44; Matej 6:10).

[Fusnota]

[Okvir na 22. strani]

Šta će učiniti Jehovina teokratska vlast

◆ Obnoviti starim ljudima mladalačku snagu (Job 33:25).

◆ Ratove učiniti predmetom prošlosti (Psalam 46:9; Isaija 9:7).

◆ Opremiti svaku porodicu izvrsnim stambenim uslovima (Isaija 65:21).

◆ Izlečiti bolesne i onesposobljene (Isaija 33:24; 35:5, 6).

◆ Uskrsnuti mrtve (Isaija 25:8; Dela 24:15; Otkrivenje 20:13).

◆ Osloboditi zemlju korupcije, nemorala i zločina (Poslovice 2:21, 22).

◆ Osigurati obilje hrane za sve (Psalam 72:16; Isaija 25:6).

◆ Ponovo uspostaviti mirobljubivi odnos između ljudi i životinja (Isaija 11:6-9; Ezekjel 34:25).

◆ Dodeliti svima smisaon i koristan posao (Isaija 65:22, 23).

◆ Pretvoriti zemlju u sveopšti raj (Isaija 35:1, 6, 7; Luka 23:43).

To nisu prazna politička ljudska obećanja; to su Božja obećanja, a „nije moguće da je Bog slagao“ (Jevrejima 6:18).

[Slika na 23. strani]

Večni blagoslovi savršene vladavine mogu biti vaši!