Dajmo sve od sebe u objavljivanju dobre vesti
„Daj sve od sebe da bi se pokazao prokušanim pred Bogom, kao radnik koji se nema čega stideti“ (2. TIMOTEJU 2:15, NS).
1, 2. Koji si rast primetio u redovima punovremenih slugu? Šta je doprinelo tome?
PRE nekoliko godina mnogi od nas su mislili da pioniri mogu da budu samo oni koji se nalaze u posebnim životnim okolnostima“, pisao je jedan pionir, odnosno punovremeni sluga iz Japana. „Izgleda da nismo bili u pravu. Sada razumemo da samo oni koji se nalaze u posebnim životnim okolnostima ne mogu biti pioniri.“
2 Takav pozitivan stav doveo je do toga da ova zemlja već nekoliko godina beleži fenomenalni rast u redovima punovremenih slugu Jehovinih svedoka. U Japanu sudeluje danas 40 posto svih objavitelja Carstva u nekoj grani punovremene službe. Ali, taj revan duh nije ograničen samo na Japan. U prošloj službenoj godini broj objavitelja širom sveta porastao je za 5 posto, a broj punovremenih slugu za 22 posto. Očigledno Jehovin narod uzeo je k srcu sledeće reči apostola Pavla: „Daj sve od sebe da bi se pokazao prokušanim pred Bogom kao radnik koji se nema čega stideti“ (2. Timoteju 2:15, NS). Da li je to i s tobom slučaj?
„U ovome se sastoji ljubav prema Bogu“
3. Šta je pogonska snaga tog rasta?
3 Ako upitamo pionire zašto su prihvatili punovremenu službu obavezno dobijamo odgovor da su to učinili iz ljubavi prema Jehovi Bogu (Matej 22:37, 38). Tako bi i trebalo da; bude, jer ako ljubav nije poticaj, svaki trud je uzaludan (1. Korinćanima 13:1—3). Zaista je vredno hvale da su toliki naši suhrišćani — širom sveta prosečno preko 7 objavitelja po skupštini — stvorili u svom životu prostora za dokazivanje ljubavi prema Bogu na taj način.
4. Kako smo naučili da ljubimo Boga? (Rimljanima 5:8).
4 Naravno, svi mi koji smo se predali Jehovi, učinili smo to iz ljubavi. Kad smo upoznali ljubav Jehove i njegovog Sina Isusa Hrista, kao i divne buduće blagoslove njegovog Carstva, osetili smo se potaknuti u srcu da i mi njega ljubimo. U tom smislu je rekao apostol Jovan: „Tako i mi ljubimo zato što je on najpre ljubio nas“ (1. Jovanova 4:19, NS). To je prirodna reakcija ,jer smo tako stvoreni. Ali, uključuje li ljubav prema Bogu samo taj prijatan osećaj u našem srcu?
5. Šta sve uključuje ljubav prema Bogu? (1. Jovanova 2:5).
5 Ne, ljubav prema Bogu znači više od toga. Apostol Jovan je objasnio: „Jer je u ovome ljubav prema Bogu; da držimo njegove zapovesti, a njegove zapovesti nisu teške“ (1. Jovanova 5:3, NS). Da, prava ljubav, jednako kao i prava vera, dolazi do izražaja kroz dela. (Uporedi 2. Korinćanima 8:24). Kod te ljubavi se radi o dopadanju voljenoj osobi i pridobijanju njenog priznanja. Kakvu li su odličnu mogućnost dokazivanja ljubavi prema Jehovi i Isusu Hristu izabrale punovremene sluge!
6. a) Koje su vrste ljudi bile u stanju prihvatiti pionirsku službu? Kako im je to bilo moguće? b) Da li poznaješ još koje takve primere?
6 Životne okolnosti su različite od pojedinca do pojedinca i to treba uzeti u obzir. Ali, osmotrimo li one koji stoje u punovremenoj službi, mi utvrđujemo da su to ljudi iz svih mogućih životnih situacija — mladi i stari, samci i oženjeni, zdravi i bolešljivi, sa i bez porodičnih obaveza itd. I umesto da dozvole da im ti faktori postanu prepreka, oni su slično apostolu Pavlu naučili da ih savladaju ili da žive s njima (2. Korinćanima 11:29, 30; 12:7). Osmotrimo primer jedne porodice:
Eidži je starešina u jednoj skupštini. Zajedno sa svojom ženom već 12 godina je u pionirskoj službi, iako imaju troje dece. Kako im je to moguće? „Morali smo živeti jednostavnim životom“, kaže Eidž. Čak su i deca morala da nauče da ne mogu da dobiju mnogo toga što žele. „Iako smo prolazili kroz teške periode, Jehova se pobrinuo da smo uvek imali sve što nam je bilo potrebno“.
Da li je to bilo vredno žrtve? „Svako veče pre nego ugasimo svetlo, posmatram svoju ženu kako beleži šta je tog dana učinila u službi propovedanja“, kaže Eidži. „Kada vidim kako moja porodica stavlja na prvo mesto duhovne interese, osećam da je to ispravno, da smo uspeli. Nezamislivo mi je da nas dvoje ne bismo bili više u pionirskoj službi.“ Šta o tome misli njegova žena? „Eidži se jako dobro brine za nas“, rekla je. „Kada vidim kako je zaposlen duhovnim stvarima, osećam duboko unutrašnje zadovoljstvo. Nadam se da ćemo moći tako da nastavimo.“
Kako se to svakodnevno sudelovanje oca i majke u službi propovedanja odrazilo na decu? Njihov najstariji sin radi sada na četvorogodišnjem građevinskom projektu jedne podružnice Udruženja Kule stražare. Kćerka je opšti pionir, a sin koji još ide u školu postavio je sebi za cilj specijalnu pionirsku službu. Svi su oni srećni da su im roditelji pioniri.
7. a) Navedi primere tebi poznatih osoba, koje su savladale prepreke da bi mogle prihvatiti punovremenu službu? b) Koji biblijski savet su uzele k srcu?
7 Porodice kao što je ova, moguće je naći među Jehovinim svedocima u mnogim zemljama sveta. Oni se zaista trude na najbolji mogući način da prilagode svoje životne okolnosti prihvatanju punovremene službe, sa željom da ostanu u njoj. Tako svojim delima dokazuju šta im zaista znači Božja ljubav. Oni punom ozbiljnošću slede Pavlovo upozorenje: „Daj sve od sebe da bi se pokazao prokušanim pred Bogom, kao radnik koji se nema čega stideti“ (2. Timoteju 2:13, NS).
„Radnik koji se nema čega stideti“
8. Zašto je Pavle opomenuo Timoteja da ’da sve od sebe’ i šta to znači?
8 Kada je godine 65. naše ere Pavle pisao Timoteju ove reči, Timotej je već služio na vrlo odgovornom položaju u hrišćanskoj skupštini. Pavle ga je označio „primernim vojnikom Isusa Hrista“, podsetivši ga ponovo na njegovu obavezu da poučava druge (2. Timoteju 2:13, 14, 25; 4:2). Ipak, opomenuo je Timoteja: „Daj sve od sebe da bi se pokazao prokušanim pred Bogom“. Izraz „daj sve od sebe“ prevod je grčkog izraza koji znači „požuri se“ (Vidi Kingdom Interlajner Translejšn). Drugim rečima, Pavle je rekao Timoteju da mora da pojača svoju aktivnost ako želi da dobije Božje priznanje, iako je već nosio veliku odgovornost. Zašto? Da bi mogao da bude „radnik koji se nema čega stideti“.
9. Koje nam Isusovo poređenje može pomoći da razumemo Pavlove reči o „radniku koji se nema čega stideti“?
9 Ovo nas ukazivanje podseća na tri roba iz Isusovog poređenja o talantima, koje nalazimo zabeleženo u Mateju 25:1—30. Kada se gospodar vratio, došlo je vreme da da svoje mišljenje o njihovom radu. Gospodar je pohvalio dvojicu robova koji su primili pet, odnosno dva talanta zbog onoga što su učinili s poverenim im stvarima. Bili su pozvani da ’uđu u radost svog gospodara’. Ali, rob kome je bio poveren jedan talant pokazao se nemarnim. Zato mu je bilo oduzeto i ono što je imao, te je na svoju sramotu bačen „van u tamu“.
10. Zašto je rob koji je primio jedan talant bio posramljen i kažnjen?
10 Prva dva roba su marljivo radila umnožavajući udeo svog gospodara. Bili su zaista radnici ’koji se nemaju čega stedeti’. Ali, zašto je treći rob bio osramoćen i kažnjen, iako nije izgubio ono što mu je bilo povereno? Jer nije ništa učinio s tim. Prema gospodarevom objašnjenju mogao je bar da uloži novac u banku. No, greška se sastojala uglavnom u tome što on nije imao pravu ljubav prema svom gospodaru. „Zato sam se uplašio, te sam otišao i sakrio tvoj talant u zemlju“, priznao mu je (Matej 25:25, NS; uporedi 1. Jovanova 4:18). On je smatrao svog gospodara tvrdim, „strogim čovekom“, a svoj zadatak teretom. Učinio je najmanje što je mogao, tek toliko da prođe, umesto da je ’dao sve od sebe’, kako bi ga gospodar priznao.
11. Kako se poređenje odnosi na nas danas?
11 Ovo poređenje danas se ispunjava. Gospod Isus Hrist se vratio i sada nadgledava delo svog razreda „roba“ i njegovih drugova, „velikog mnoštva“ ovcama sličnih ljudi (Matej 24:45—47; Otkrivenje 7:9, 15). Šta je gospodar našao? Ako se zadovoljavamo s jedva malo službe, tek toliko da prođemo, moglo bi se dogoditi da budemo ubrojeni u one koji će biti posramljeni i bačeni „van u tamu“. Ako, naprotiv, dajemo ’sve od sebe’, znači kao da se ’žurimo ’ u delu, reagujući na hitnost vremena, bićemo priznati kao „radnici koji se nemaju čega stideti“, koji će imati udela u ’radosti svog gospodara’.
Potrebna je disciplina i požrtvovanost
12. Na temelju kojih faktora je velik broj objavitelja u Japanu bio u stanju da prihvati punovremenu službu?
12 Stalni porast pionira širom sveta u jednoj zemlji za drugom jasan je dokaz da Jehovin narod kao celina ’daje sve od sebe’, kako bi se pokazao „radnikom koji se nema čega stideti“. Ali, jesi li se kada pitao zašto je u nekim zemljama znatno veći broj naše braće u stanju prihvatiti punovremenu službu, negoli u drugim zemljama? Ovo interesantno pitanje bilo je postavljeno nekim pionirima u Japanu. Obratimo pažnju sledećim odgovorima:
„Ne mislim kako to znači da je vera i ljubav japanskih Svedoka veća negoli njihove braće u drugim zemljama“, rekao je jedan saradnik betela, koji je već 30 godina u punoj službi. Ipak, možda je to u vezi sa karakterom Japanaca. Japanci su, gledano u celini, poslušan narod; oni spremno prihvataju svako podsticanje.“
„Budući da skoro u svakoj skupštini ima toliko pionira“, primetio je neki starešina „uopšte vlada mišljenje da to može svako da bude“. Japanci rado sarađuju u grupi imaju istaknuti timski duh.
Ovi komentari sigurno navode na razmišljanje i ako ozbiljno želimo poboljšati svoju službu za Jehovu, ovde nalazimo mnoštvo važnih tačaka koje zaslužuju da im obratimo pažnju.
13. Koju korist imamo ako smo poslušni i spremni da se odazovemo na podsticanje?
13 Kao prvo radi se o poslušnosti i spremnosti odazvati se na podsticanje na nešto. Kada vođstvo i ohrabrenje dolazi iz ispravnog izvora, jedino ispravno je da ga spremno prihvatimo. Umesto da te osobine smatramo čisto nacionalnim obeležjem, setimo se Isusovih reči: „Moje ovce slušaju moj glas i ja ih poznajem, i idu za mnom“ (Jovan 10:27, NS). Zadržimo takođe u mislima da je jedno obeležje „mudrosti odozgo“ biti „spreman poslušati“ (Jakov 3:17). Svi su hrišćani ohrabreni da razvijaju ta svojstva. Zbog životnih okolnosti ili odgoja neki možda više naginju nezavisnom načinu razmišljanja i svojeglavosti. Možda je baš to područje na kom bi nam trebalo više discipline, ’obnovimo svoj um’, da bismo još jasnije mogli opažati šta je „volja Božja“ (Rimljanima 12:2, NS).
14. Koji su poziv prihvatili Bogu predani hrišćani i šta je sve povezano s tim?
14 Kao Bogu predani hrišćani mi smo prihvatili Isusov poziv: „Želi li me ko slediti, neka se odreče samoga sebe, uzme svoj mučenički stub i neka me postojano sledi“ (Matej 16:24, NS). „Odreći se samoga sebe“ znači spremno prihvatiti da smo vlasništvo Jehove Boga i Isusa Hrista, dopustiti ’da oni kontrolišu naš život, da nam oni kažu šta treba raditi, a šta ne. Postoji li bolja mogućnost dokazivanja da smo se odrekli sami sebe, od sleđenja Isusovih stopa u punovremenoj službi?
15. a) Kako je sleđenje Isusa povezano s biti zadovoljnim s manje u materijalnom pogledu? b) Kako su reagovali prvi učenici na Isusov poziv da ga slede?
15 Zatim je potrebno biti zadovoljan sa manje u materijalnom pogledu. Jasno to je protivno opštem trendu u svetu koji promiče „želje tela, želje očiju i upadljivo isticanje svojih životnih sredstava“ (1. Jovanova 2:16, NS). Ali, Isus je izričito naglasio: „Možete biti sigurni da niko među vama ko se ne odreče svega svoga imanja, ne može biti moj učenik“ (Luka 14:33, NS). Zašto je to tako? Biti Isusov učenik znači više negoli biti samo vernik. Kada je u drugoj godini svoje službe Isus pozvao Andriju, Petra, Jakova, Jovana i druge da postanu njegovi učenici, on se nije ograničio samo na poziv da veruju u njega kao u Mesiju. Kasnije ih je pozvao da ga slede u delu koje je on vršio, naime da sudeluju u punovremenoj službi. Kako su oni reagovali na to? „Oni odmah ostaviše mreže i pođoše za njim“. Jakov i Jovan su čak ostavili „svog oca Zavedeja s najamnicima u lađici i pođoše za njim“ (Marko 1:16—20, ST). Ostavili su svoj posao i bivše poslovne partnere i prihvatili punovremenu službu.
16. Na šta da trošimo svoje vreme i snagu kao Bogu predani hrišćani? (Priče Solomunove 3:9).
16 Iz ovoga je lako vidljivo zašto je spremnost biti zadovoljan sa manjim odlučujuća ako želimo dati sve od sebe u Jehovinoj službi. Ako smo opterećeni s mnogim materijalnim stvarima ili obavezama, mogli bismo postati poput mladog bogatog predstojnika koji je odbio Isusov poziv da postane njegov sledbenik, ne zato što on to ne bi mogao biti, nego zato jer nije bio spreman ostaviti svoje „veliko imanje“ (Matej 19:16—22, ST; Luka 18:18—23). Dakle, umesto da rasipamo svoje vreme i snagu težeći za stvarima koje će uskoro ’proći’, bolje je da ulažemo ta dragocena dobra za našu trajnu sreću (1. Jovanova 2:16, 17).
17. U kojoj meri može timski duh imati pozitivno delovanje?
17 I na kraju važnu ulogu igra i timski duh. Andrija, Petar, Jakov i Jovan nesumnjivo su uticali jedan na drugoga prilikom donošenja odluke da prihvate Isusov poziv da ga slede (Jovan 1:40, 41). Činjenica da su tolika naša braća bila u stanju da u svom ispunjenom životu stvore prostora za punovremenu službu, trebala bi i nas podstaći da ozbiljno preispitamo svoju situaciju. S druge strane svi koji se već raduju toj prednosnoj službi mogu deliti svoja lepa iskustva s drugima, hrabreći ih tako da se i oni priključe njihovim redovima. Naravno, i punovremene sluge mogu međusobno jedan drugome pomagati, što će opet biti svima od koristi (Rimljanima 1:12).
18. Kako možemo svi mi doprineti pionirskom duhu?
18 Čak i oni kojima trenutne životne okolnosti ne dozvoljavaju prihvatanje punovremene službe mogu mnogo učiniti u promicanju pionirskog duha. Kako? Time da podupiru i hrabre one koji već jesu pioniri, da pokažu aktivno zanimanje za sve koji imaju mogućnost za to, time da tako urede svoje stvari da bi bar jedan član njihove porodice mogao da bude pionir, da kada im je to god moguće sudeluju u pomoćnoj pionirskoj službi, te da rade na tome da čim im to bude moguće prihvate punovremenu službu. Na taj način možemo svi mi pokazati da ’dajemo sve od sebe’ služeći Jehovi, bez obzira jesmo li trenutno u punovremenoj službi ili ne.
Nastavimo davati sve od sebe
19. Šta bismo trebali odlučiti s obzirom na vreme?
19 Dok Jehova ubrzava delo, za nas je to vreme da ’dajemo sve od sebe’ kako bismo se pokazali „radnicima koji se nemaju čega stideti“. Kao primerni vojnici Isusa Hrista moramo takođe odbaciti sav nepotrebni teret, da bismo mogli delotvorno služiti i tako dobiti njegovo priznanje (2. Timoteju 2:3—5). Ako marljivo povećavamo svoj udeo u službi za Carstvo, možemo biti sigurni da će naše naprezanje biti bogato nagrađeno (Jevrejima 6:10; 2. Korinćanima 9:6). Umesto da stojimo takoreći po strani, mi želimo nastaviti davati sve od sebe u propovedanju dobre vesti, odgovarajući tako na poziv psalmiste: „Služite Jehovi radosno. Pred lice mu dođite s veselim klicanjem“ (Psalam 100:2, NS).
Pitanja za ponavljanje
◻ Šta sve uključuje ljubav prema Bogu?
◻ U čemu se sastojao stvarni problem trećeg roba iz Isusovog poređenja o talantima?
◻ Šta znači odreći se samoga sebe?
◻ Zašto se Isusovi sledbenici moraju odreći svojih materijalnih dobara?
◻ Kako možemo svi mi doprineti pionirskom duhu?