Gledište Biblije
Da li Bog nagrađuje?
DA, ON to čini. Da li je, onda, sebično služiti Bogu s nagradom u izgledu? Ne, jer on sam postavlja nagrade pred svoje verne sluge. U stvari, kao Bog pravde i ljubavi, Jehova sebe obavezuje da nagradi one koji mu služe. Njegova Reč, u Jevrejima 11:6, delimično kaže: „Onaj koji hoće da dođe k Bogu treba da veruje da Bog postoji i da nagrađuje one koji ga traže“.
Pokazivanje prave vere u Boga zadobija njegovo prijateljstvo, a ovo prijateljstvo vodi k nagradi. Bog blagosilja one koji ozbiljno traže njegovu naklonost.
Nagrade su dela ljubavi
Jehova želi da mi znamo da je on takav Bog koji nagrađuje one koji ga vole. Na primer, obzirni roditelji traže načine da nagrade svoje dete koje iz ljubavi prema roditeljima spremno obavlja poslove po kući. Roditelji mogu pružiti i više nego samo životne potrepštine, nagrađujući dete nekim posebnim poklonom. Ponekad taj poklon može čak biti novac koji je stavljen u banku da bi detetu obezbedio budućnost. Prema tome, Bog nije kao ljudi koji nemaju nikakvog cenjenja ili obzirnosti prema onima što stvari obavljaju iz ljubavi ili lojalnosti. Jehova je toplog srca i približava se svojim prijateljima. Ukoliko se čvrsto držiš vere u njega, on ’te neće ostaviti i neće te napustiti‘ (Jevrejima 13:5).
Bog ceni i naklonjen je svim onima koji čine čak i najmanje usluge za njega, i pruža im daljnje mogućnosti da ga upoznaju. Tu stvar ilustruju Isusove reči u Mateju 10:40-42: „Ko vas prima, mene prima; a ko prima mene, prima onoga koji je mene poslao. Ko prima proroka u ime proročko, primiće nagradu proročku; a ko prima pravednika u ime pravedničko, primiće nagradu pravedničku. I ako ko napoji jednoga od ovih malih samo čašom hladne vode u ime učeničko, u istinu vam kažem, neće mu nagrada propasti.“
Isusa je poslao njegov Otac, Jehova. Stoga, osoba koja s naklonošću prima Hristove učenike — bili oni proroci, pravedni ljudi ili mali — u stvari prima Hrista, kao i Boga koji je Hrista poslao. Ta osoba će sigurno biti blagoslovljena; ona neće proći nenagrađena. Njena riznica duhovnog imetka postaće punija. Zašto? Zato što se Jehova seća čak i najmanjeg uslužnog dela pruženog u podršku njegovog Kraljevstva, i to delo neće proći nenagrađeno (Jevrejima 6:10).
Interesantno je da je Petar, Isusov učenik, direktno pitao Isusa da li će za njega i njegove suapostole postojati neka nagrada: „Eto, mi smo ostavili sve i idemo za tobom. Šta ćemo, dakle, dobiti?“ (Matej 19:27, DS). Isus nije ovo pitanje smatrao neprikladnim, već je dao pozitivan odgovor, rekavši: „Svaki koji ostavi kuće, braću, sestre, oca, mater, ženu, decu ili njive radi moga imena, primiće stostruko i naslediće život večni“ (Matej 19:29, DS).
Sadašnje i buduće nagrade
Odgovor koji je Isus dao pokazuje da su njegovi sledbenici nagrađeni i sada, a biće nagrađeni i u budućnosti. Jedna sadašnja nagrada jeste to što postaju deo šireće međunarodne porodice duhovne braće i sestara. Dok crkve hrišćanskog sveta kukaju zbog sve manjeg članstva i nedostatka podrške, dvorane za sastanke Jehovinih svedoka figurativno su nabrekle. Svake godine krštavaju se stotine hiljada novih Svedoka.
Još jedna nagrada jeste mir uma uz zadovoljstvo i sreću koje donosi prijateljstvo s Bogom i spoznanje o njemu. Da, „pobožnost sa zadovoljstvom... izvor [je] velike dobiti“ (1. Timoteju 6:6). Ona zaista odražava srećno stanje uma kad je neko u stanju da kaže, kao što je rekao apostol Pavle: „Navikoh biti dovoljan onim u čemu sam“, to jest, zadovoljan (Filipljanima 4:11, DK).
Kratko pre svoje smrti, Pavle je pisao o budućoj nagradi za „maleno stado“ Isusovih pomazanih sledbenika — nagradi uskrsenja u nebeski život: „Dobar sam rat ratovao, svršio sam trku, veru sam održao. Meni je već pripremljen venac pravde, koji će mi u taj dan dati Gospod, pravedan sudija, i ne samo meni nego i svima koji se raduju njegovom pojavljenju“ (Luka 12:32; 2. Timoteju 4:7, 8).
Milioni Isusovih sledbenika koji su njegove „druge ovce“ očekuju buduću nagradu večnog života na zemlji pretvorenoj u raj (Jovan 10:16). A Isus je zasigurao da će njegovim sledbenicima koji umru biti ’vraćeno o uskrsenju pravednika‘ (Luka 14:14).
Predstavi sebi nagradu
Prikladno je pokušati sebi predstaviti takve blagoslove, iako niko ne zna tačno kakvi će oni biti. Ne možeš li osetiti sreću opisanu u Isaiji 25:8, DK: „On za navek i smrt uništava. Gospod, Večni, utire suze sa svačijeg lica“? Pokušaj da vidiš reči iz Isaije 32:17: „Delo pravde mir će biti i plod pravde pokoj i bezbednost večna.“ Da, svi će ljudi zajedno raditi u pravom prijateljstvu (Isaija 65:21-25). Čak i danas, marljiv rad ima za rezultat dobre domove i proizvode izvrsnog kvaliteta. Tada, u Božjem novom svetu, zdravi ljudi pod savršenim uslovima biće u stanju da proizvedu šta god je potrebno da bi se život učinio radosnim (Psalam 37:4).
Nagrade koje daje Bog ne mogu se pripisati bilo kojoj zaslužnoj usluzi s naše strane već potiču iz njegove ljubavi kao poklona, uprkos našem nasleđenom grešnom stanju (Rimljanima 5:8-10). Međutim, postoji povezanost između očekivane nagrade i našeg ponašanja. Mi moramo ozbiljno tražiti Jehovu s odvažnom verom i ustrajnošću (Jevrejima 10:35-39). Drugim rečima, „sve što činite, od srca činite kao Gospodu a ne kao ljudima, znajući da ćete od Gospoda primiti nasleđe u ime nagrade“. Da, on nagrađuje (Kološanima 3:23, 24).