Da li su ovo zaista poslednji dani?

NALAZIŠ se u prednjem delu kanua dok ulazi u uzburkani rečni rukavac. Ogromno kamenje izranja iz slapova pene i vodene prašine. Pokušavaš da ih izbegneš. Osoba iza tebe navodno ti pomaže da upravljaš kanuom, ali ona ima malo iskustva. Što je još gore, nemaš kartu, tako da nemaš pojma da li će ovi brzaci završiti u nekom mirnom jezercetu ili u vodopadu.

Ne baš ugodan scenario, zar ne? Hajde onda da ga promenimo. Zamisli da pored sebe imaš jednog iskusnog vodiča, osobu koja zna svaku stenu, svaki zavoj te reke. Ona je prilično unapred znala da se približavaju ovi penušavi brzaci, zna kako će se završiti i zna kako da ih savlada. Zar se ne bi osećao mnogo sigurnije?

Zaista, svi smo mi u sličnoj neprilici. Našli smo se, ne svojom krivicom, u jednom uzburkanom rukavcu ljudske istorije. Većina ljudi nema pojma koliko će dugo ova situacija potrajati, da li će se uslovi poboljšati, ili kako u međuvremenu najbolje preživeti. Ali ne moramo da se osećamo izgubljeno ili bespomoćno. Naš Stvoritelj nam je obezbedio jedan vodič — vodič koji je prorekao ovo mračno razdoblje istorije, koji predskazuje kako će se završiti i koji nam nudi potrebno vođstvo da bismo preživeli. Taj vodič je jedna knjiga, Biblija. Njen Pisac, Jehova Bog, naziva sebe Veličanstvenim Instruktorom, i preko Isaije ohrabrujuće kaže: „Uši će tvoje slušati da se za tobom govori: ’To je put, idite njim!‘, jer biste vi svrnuli desno ili levo“ (Isaija 30:20, 21). Da li bi srdačno prihvatio takvo vođstvo? Razmotrimo onda da li je Biblija zaista prorekla kakvo će biti naše vreme.

Isusovi sledbenici postavljaju značajno pitanje

Isusovi sledbenici sigurno su bili zapanjeni. Isus im je upravo rekao, i to nedvosmislenim rečima, da će impresivne građevine jerusalimskog hrama biti potpuno uništene! Takvo predskazanje bilo je začuđujuće. Ubrzo posle toga, dok su sedeli na Maslinskoj gori, četiri učenika su pitala Isusa: „Kaži nam kad će to biti, i kakav će biti znak tvoga dolaska [„tvoje prisutnosti“, NW] i svršetka sveta [„sistema stvari“, NW]?“ (Matej 24:3; Marko 13:1-4). Bilo da su oni to shvatili ili nisu, Isusov odgovor je imao višestruku primenu.

Uništenje jerusalimskog hrama i kraj jevrejskog sistema stvari nisu bili isto što i vreme Hristove prisutnosti i svršetka celokupnog svetskog sistema stvari. Ipak, u svom podužem odgovoru, Isus je vešto obradio sve aspekte tog pitanja. Rekao im je kakve će biti prilike pre uništenja Jerusalima; takođe im je rekao šta treba očekivati što se tiče toga kakav će svet biti za vreme njegove prisutnosti, kada će zavladati kao Kralj na nebu i kada će biti spreman da privede kraju celokupan svetski sistem stvari.

Kraj Jerusalima

Razmotri najpre šta je Isus rekao o Jerusalimu i njegovom hramu. Više od tri decenije unapred, prorekao je vreme užasnih nevolja za jedan od najvećih gradova na svetu. Naročito zapazi njegove reči zapisane u Luki 21:20, 21: „Kad vidite da Jerusalim opkoli vojska, onda znajte da je blizu propast njegova. Tada koji budu u Judeji neka beže u gore, a koji budu u gradu neka izlaze napolje, i koji su u polju neka ne ulaze u grad.“ Ako je trebalo da Jerusalim bude opkoljen, okružen vojskom, kako bi oni „koji budu u gradu“ jednostavno mogli „izaći“, kao što je Isus zapovedio? Očigledno, Isus je aludirao na to da će se ukazati povoljna prilika. Da li se ukazala?

Godine 66. n. e., rimska vojska pod komandom Cestija Gala potisnula je jevrejske pobunjeničke snage sve do Jerusalima i primorala ih da ostanu unutar grada. Rimljani su čak prodrli u sam grad i stigli sve do hramskog zida. A onda je Gal zapovedio svojoj vojsci da uradi nešto zaista zbunjujuće. Naredio im je da se povuku! Ushićeni jevrejski vojnici gonili su svoje rimske neprijatelje koji su bežali i naneli su im gubitke. Tako se ukazala povoljna prilika koju je Isus prorekao. Pravi hrišćani su sledili njegovo upozorenje i pobegli iz Jerusalima. Mudar potez, jer se samo četiri godine kasnije, rimska vojska vratila s generalom Titom na čelu. Ovoga puta bekstvo nije bilo moguće.

Rimska vojska je ponovo opkolila Jerusalim; izgradili su oko njega jedno utvrđenje od zašiljenog kolja. Isus je prorekao u vezi s Jerusalimom: „Jer će doći dani na tebe kada će te opkoliti neprijatelji tvoji opkopima i opsadiće te, i stegnuće te sa sviju strana“a (Luka 19:43). Jerusalim je ubrzo pao; njegov slavni hram bio je pretvoren u tinjajuće ruševine. Isusove reči su se ispunile do detalja!

Međutim, Isus je u mislima imao daleko više od tog uništenja Jerusalima. Njegovi učenici su ga takođe pitali o znaku njegove prisutnosti. Oni to nisu znali, ali to je ukazivalo na vreme kada će biti ustoličen da vlada kao Kralj na nebu. Šta je on prorekao?

Rat u poslednjim danima

Ako pročitaš 24. i 25. poglavlje Mateja, 13. poglavlje Marka i 21. poglavlje Luke, videćeš nepogrešive dokaze da je Isus govorio o našem dobu. On je prorekao vreme ratova — ne samo ’ratove i glasove o ratovima‘ koji su oduvek kvarili ljudsku istoriju već ratove koji uključuju ’narod protiv naroda i kraljevstvo protiv kraljevstva‘ — da, velike međunarodne ratove (Matej 24:6-8).

Razmisli za trenutak o tome koliko se ratovanje promenilo u našem veku. Kada je rat podrazumevao samo obračun vojski koje predstavljaju dve sukobljene nacije, seču sabljama ili čak pucanje iz pušaka jednih na druge na bojištu, bilo je dovoljno užasno. Ali 1914. izbio je Veliki rat. Nacije su jedna za drugom, po sistemu domino-efekta, padale u požar — u prvi globalni rat. Konstruisano je automatsko oružje da bi se ubijalo sve više ljudi i s veće udaljenosti. Mitraljezi su bljuvali metke sa užasnom efikasnošću; iperit je spaljivao, mučio, sakatio i ubijao vojnike na hiljade; tenkovi su nemilosrdno tutnjali duž neprijateljskih linija, njihovi veliki topovi su plamteli. Na scenu su takođe stupili avioni i podmornice — samo preteče onoga što je trebalo da postanu.

Drugi svetski rat učinio je nezamislivo — on je u stvari zasenio svog prethodnika, usmrtivši na desetine miliona ljudi. Ogromni nosači aviona, praktično ploveći gradovi, krstarili su morima i puštali borbene avione da s neba sipaju smrt na neprijateljske ciljeve. Podmornice su torpedovale i potapale neprijateljske brodove. A bile su bačene i atomske bombe, odnoseći hiljade života u svakom razornom naletu! Baš kao što je Isus prorekao, zaista ima „strahota“ koje obeležavaju ovo ratno doba (Luka 21:11).

Da li je rat popustio od Drugog svetskog rata? Teško. Ponekad doslovno desetine ratova besne tokom samo jedne godine — čak i u ovoj deceniji 1990-ih — uzimajući danak u milionima ljudskih žrtava. A postoji i promena u glavnim žrtvama rata. Više ne stradaju uglavnom vojnici. Danas su većina žrtava rata — u stvari, više od 90 posto njih — civili.

Druga obeležja znaka

Rat je samo jedan aspekt znaka koji je Isus spomenuo. On je takođe upozorio da će biti „gladi“ (Matej 24:7). A tako i jeste, iako je paradoksalno što zemlja proizvodi više hrane nego što je potrebno da bi se prehranilo čitavo čovečanstvo, iako agronomija napreduje više nego ikada u ljudskoj istoriji, iako su dostupna brza i efikasna prevozna sredstva da bi se hrana transportovala u ma koji deo sveta. Uprkos svemu ovome, otprilike jedna petina svetskog stanovništva svakodnevno gladuje.

Isus je takođe prorekao da će ’po svetu‘ biti ’pošasti‘ (Luka 21:11, DK). I opet, naše doba je videlo jedan čudan paradoks — bolja medicinska nega nego ikada, tehnološki proboji, vakcine koje sprečavaju mnoge uobičajene bolesti; pa ipak, smrtonosne bolesti bez presedana marširaju krupnim korakom. Španska groznica za petama je sledila Prvi svetski rat i odnela više života nego rat. Ova bolest je bila toliko zarazna da su u gradovima kao što je Njujork, ljudi mogli biti kažnjeni ili zatvoreni samo zbog kijanja! Danas, rak i srčane bolesti odnose milione života svake godine — stvarne pošasti. A sida, koju medicina u osnovi ne može izlečiti, i dalje guta živote.

Dok je Isus raspravljao o poslednjim danima umnogome u smislu dalekosežnih istorijskih i političkih uslova, apostol Pavle se više usredsredio na društvene probleme i preovladavajuće stavove. On je pisao, delimično: „Ovo znaj, da će u poslednjim danima biti kritična vremena s kojima se teško izlazi na kraj. Jer će ljudi biti ljubitelji sebe... nelojalni, koji nemaju nikakve prirodne naklonosti, neotvoreni za bilo kakav dogovor... bez samokontrole, svirepi, bez ljubavi prema dobroti, izdajnici, tvrdoglavi, naduti od ponosa, koji više vole zadovoljstva nego Boga“ (2. Timoteju 3:1-5, NW).

Da li ti ove reči zvuče poznato? Razmotri samo jedan aspekt propadanja društva u današnjem svetu — raspadanje porodice. Poplava razorenih domova, prebijanje bračnog druga, zlostavljanje dece i maltretiranje ostarelih roditelja — kako to pokazuje da ljudi ’nemaju prirodnu naklonost‘, da su „svirepi“ i čak „izdajnici“, „bez ljubavi prema dobroti“! Da, danas vidimo ove karakteristike u epidemijskim razmerama.

Da li je naša generacija ona koja je prorečena?

Međutim, možda se pitaš: ’Zar nisu ovi uslovi oduvek mučili čovečanstvo? Kako znamo da je naša savremena generacija ona koja je prorečena u ovim drevnim proročanstvima?‘ Razmotrimo tri linije dokaza koje potvrđuju da je Isus govorio o našem vremenu.

Prvo, iako je postojalo delimično, prvo ispunjenje u razorenju Jerusalima i njegovog hrama, Isusove reči jasno su ukazivale na budućnost posle tih dana. Tridesetak godina nakon kataklizme koja je uništila Jerusalim, Isus je ostarelom apostolu Jovanu dao jednu viziju koja pokazuje da prorečeno stanje — rat, glad, pošast i smrtni slučajevi kao posledica toga — u budućnosti treba da nastupi širom sveta. Da, ove nevolje neće obuhvatiti samo neko mesto, već celu ’zemlju‘ (Otkrivenje 6:2-8).

Drugo, u ovom veku neka obeležja Isusovog znaka ispunjavaju se do krajnjeg stepena, da tako kažemo. Na primer, postoji li ikakva mogućnost da ratovi postanu mnogo gori nego što su od 1914? Ako bi bio treći svetski rat, sa svim današnjim nuklearnim silama koje razvijaju svoje oružje, zemlja bi kao posledica toga bila ugljenisana pustoš — a čovečanstvo bi izumrlo kao ptica dodo. Slično tome, Otkrivenje 11:18 proreklo je da će u ovim danima kada se narodi ’progneve‘, čovečanstvo ’uništavati zemlju‘. Prvi put u istoriji, zagađenost i narušavanje okoline sada prete samoj pogodnosti ove planete za stanovanje! Tako se vidi da se i ovo obeležje ispunjava do krajnjeg stepena ili blizu njega. Da li ratovi i zagađenje jednostavno i dalje mogu da se pogoršavaju sve dok čovek ne uništi sebe i ovu planetu? Ne; jer sama Biblija zaključuje da će zemlja zauvek postojati, s čestitim ljudima koji žive na njoj (Psalam 37:29; Matej 5:5).

Treće, znak poslednjih dana je naročito uverljiv kada se uzme kao celina. Sve u svemu, kad uzmemo u obzir obeležja koja je Isus spomenuo u tri Jevanđelja, ona u Pavlovim spisima i ona u Otkrivenju, ovaj znak ima desetine obeležja. Neko bi mogao cepidlačiti o svakom od njih, obrazlažući da su i druga doba imala slične probleme, ali kada ih razmotrimo sve zajedno, oni nepogrešivo upiru prst samo na jedno doba — naše doba.

Ipak, šta sve ovo znači? Da Biblija jednostavno oslikava naše doba kao očajno, beznadežno doba? Daleko od toga!

Dobra vest

Jedno od najznačajnijih obeležja znaka poslednjih dana zapisano je u Mateju 24:14: „Ovo jevanđelje [„dobra vest“, NW] o kraljevstvu propovedaće se po svemu svetu za svedočanstvo svima narodima. I onda će doći kraj.“ U ovom veku Jehovini svedoci obavljaju jedno delo jedinstveno u ljudskoj istoriji. Oni su prihvatili biblijsku poruku o Kraljevstvu Jehove Boga — šta je ono, kako vlada, i šta će postići — i šire tu poruku po celoj zemlji. Oni izdaju literaturu o tome na preko 300 jezika i donose je ljudima kod njihovih kuća, na ulicama ili na radnim mestima u praktično svim zemljama sveta.

Čineći to, oni ispunjavaju ovo proročanstvo. Ali oni takođe šire nadu. Zapazi da je Isus to nazvao ’dobrom vešću‘, a ne lošom. Kako je to moguće u ovim mračnim vremenima? Tako što centralna poruka Biblije nije o tome koliko će na kraju ovog starog sveta prilike biti loše. Njena centralna poruka obuhvata Božje Kraljevstvo, a to Kraljevstvo obećava nešto dragoceno srcu svakog čoveka koji voli mir — izbavljenje.

Šta je u stvari to izbavljenje, i kako ga možeš doživeti? Molimo te da razmotriš sledeće članke o toj temi.

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 5. strani]

Ljudi traže odgovore na uznemiravajuća pitanja kao što su: zašto su prilike toliko loše? kuda srlja čovečanstvo?

[Istaknuti tekst na 6. strani]

Danas, više od 90 posto žrtava rata jesu civili

[Slika na 7. strani]

Isusovo proročanstvo o uništenju Jerusalima ispunilo se do detalja