Dobra vest se mora najpre propovedati
„Isto tako, najpre se mora u svim narodima propovedati dobra vest“ (Marko 13:10, NS).
1. Po čemu se razlikuju Jehovini svedoci od svih religioznih organizacija hrišćanstva i zašto?
OD SVIH onih koji tvrde da su hrišćani, samo Jehovini svedoci shvataju ozbiljno nalog za propovedanje dobre vesti. Oni su jedina grupa u kojoj se svaki pojedinac oseća lično dužnim, da redovno posećuje svog bližnjega i da sa njim razgovara o Božjim namerama. Zašto? Zato što svaki svedok zna, da on kao hrišćanin mora biti Hristov pratilac u stopu (1. Petrova 2:21). Šta se pod tim podrazumeva?
2. Kako mnogi smatraju Isusa, a koja je za njega bila najvažnija delatnost na Zemlji?
2 U očima mnogih Isus Hrist je bio samo čovek koji je dobra dela činio. Lečio je bolesne, hranio gladne i pokazivao ljubav i dobrotu onima koji su bili u nevolji. Ali Isus je činio mnogo više. On je pre svega bio revan propovednik dobre vesti o Božjem Carstvu. Nekoliko meseci nakon svog krštenja na reci Jordanu, počeo je javno sa propovedanjem: „Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko“ (Matej 4:17, NS). Markov izveštaj glasi: „Isus dođe u Galileju. Propovedao je dobru vest Božju i govorio: ’Određeno vreme se ispunilo i Božje Carstvo se približilo. Pokajte se i verujte u dobru vest’“ (Marko 1:14, 15, NS).
3, 4. a) Šta je Isus naglasio u svojoj službi mada je lečio svaku vrstu bolesti? b) Zašto je Isus poslan? v) Sa čime je Isus uporedio svoje delo propovedanja, i na šta je pozvao svoje učenike?
3 Isus je pozvao Petra, Andriju, Jakova i Jovana da idu sa njim. Tako čitamo: „I obilažaše Isus svu Galileju, učeći u sinagogama njihovim i propovedajući dobru vest o Carstvu i lečeći svaku bolest i nemoć u narodu.“ Kada ga je mnoštvo naroda u Galileji htelo zadržati, rekao je: „I drugim gradovima moram objaviti dobru vest o Božjem Carstvu, jer sam zato poslan.“ Zatim je otišao i propovedao po judejskim sinagogama (Matej 4:18-23; Luka 4:43, 44).
4 Vrativši se ponovo u Galileju, Isus je išao „od grada do grada i od sela do sela, pri čemu je propovedao i objavljivao dobru vest o Božjem Carstvu“ (Luka 8:1). Uporedio je svoje delo propovedanja sa žetvom i rekao: „žetva je velika, a radnika malo. Zato molite gospodara žetve da pošalje radnike u žetvu svoju“ (Matej 9:35-38, NS). Čak i onda kada mu mnoštvo naroda nije dozvolilo da se odmori, „primio ih je ljubazno i počeo im govoriti o Božjem Carstvu, i isceljivao je one kojima je lečenje bilo potrebno“ (Luka 9:11, NS).
5. Kakva je uputstva Isus dao svojim apostolima i drugim učenicima, kada ih je poslao u službu propovedanja?
5 Istina, Isus je lečio bolesne i povremeno hranio gladne. Ali on je uglavnom bio zaposlen time da ljudima govori o Božjem Carstvu. Takođe je želeo da njegovi sledbenici to isto čine. Nakon obučavanja svojih apostola, poslao ih je udvoje u službi propovedanja i uputio ih je: „A hodeći propovedajte i govorite: ’Približilo se Carstvo nebesko’“ (Matej 10:7, NS). Luka izveštava: „I posla ih da propovedaju Carstvo Božje i da leče“ (Luka 9:2, NS). 70-ci učenika je takođe zapovedio, da isceljuju bolesne i da govore: „Približilo se Carstvo nebesko“ (Luka 10:9).
6. Kakva je uputstva Isus dao svojim sledbenicima pre svog odlaska na nebo u odnosu na njihovu službu propovedanja?
6 Pre ovog odlaska na nebo, Isus je dao nalog svojim sledbenicima, da nastave delo propovedanja i da ga još dalje prošire. Zapovedio im je: „Zato idite i načinite učenicima ljude iz svih naroda,... učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio“ (Matej 28:19, 20, NS). Dalje je rekao: „Primićete snagu kad sveti duh siđe na vas i bićete mi svedoci kako u Jerusalimu tako i po svoj Judeji, i Samariji, i sve do najudaljenijeg dela zemlje“ (Dela apostolska 1:8, NS). Kako Isus tako i njegovi učenici su u prvom redu poklonili svoju pažnju propovedanju dobre vesti o Božjem Carstvu.
Carstvo se mora propovedati u naše vreme
7. Šta je rekao Isus o delu propovedanja, koje treba da se sprovede u toku „svršetka sistema stvari“?
7 Isus je u svom proročanstvu o događajima koji će uslediti u toku „svršetka sistema stvari“, rekao: „Ova dobra vest o Carstvu propovedaće se po čitavoj nastanjenoj Zemlji za svedočanstvo svim narodima; i tada će doći kraj“ (Matej 24:3, 14, NS). Ili prema Marku 13:10: „Isto tako, najpre se mora u svim narodima propovedati dobra vest.“ (Vidi takođe Otkrivenje 14:6, 7).
8. a) U čemu se sastojala dobra vest u vreme apostola? b) Šta danas obuhvata dobra vest?
8 U „poslednjim danima“, dobra vest o Carstvu uključuje više nego u vreme kada je Isus bio na Zemlji. Isus je propovedao da se približilo Carstvo, time što je upozorio na to da se on kao Mesija i Car nalazio među narodom (2. Timoteju 3:1; Matej 4:17; Luka 17:21). Dobra vest, koju su propovedali prvi hrišćani, uključivala je Isusovo vaskrsenje i odlazak na nebo, i krotki su bili ohrabreni da veruju u dolazeće Carstvo (Dela apostolska 2:22-24, 32; 3:19-21; 17:2, 3; 26:23; 28:23, 31). S obzirom da danas živimo u vreme „svršetka sistema stvari“, propovedanje dobre vesti o Carstvu takođe obuhvata oduševljavajuću vest, da je Carstvo uspostavljeno na nebu (Otkrivenje 11:15-18; 12:10).
Ko će propovedati dobru vest?
9. Kakve argumente bi mogli da iznose, oni koji tvrde da propovedanje dobre vesti nije obavezno za sve današnje hrišćane? b) Kome je Jehova u prošlosti dozvolio da propoveda njegovu reč, i šta to znači za nas danas?
9 Ko danas treba da učestvuje u delu propovedanja? Hrišćanstvo očigledno nije mišljenja da ova dužnost svakom pripada. I zaista, kada je Isus govorio o propovedanju dobre vesti, nije utvrdio pojedinosti o tome ko će izvršavati to delo. Ali koga bi Jehova inače upotrebljavao za takvu službu ako ne bi one, koji veruju u njegovu reč i koji je već primenjuju u svom životu? Kada je Jehova odlučio da u Nojevim danima upozori pokvareno čovečanstvo od dolazećeg uništenja, upotrebio je jednog čoveka koji je „hodio s istinitim Bogom“ (1. Mojsijeva 6:9, 13, 14; 2. Petrova 2:5). Kada je izraelskom narodu hteo da prenese proročanske vesti, slao je ’sluge svoje, proroke’ (Jeremija 7:25; Amos 3:7, 8). Bogu predana izraelska nacija je bila nacija njegovih svedoka. Da, Jehova upotrebljava svoje predane sluge kao svoje svedoke.
10. Kako se iz reči Mateja 28:19, 20 može spoznati da zapovest pravljenja učenika važi za sve hrišćane?
10 Neki su mišljenja, da je u Mateju 28:19, 20 zapisana zapovest, praviti učenike, dana samo apostolima i da stoga ne važi za hrišćane uopšte. Ako zapazimo šta je Isus rekao: „Zato idite i načinite učenicima ljude iz svih naroda,... učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio.“ Isusovi sledbenici bi trebali da uče nove učenike, da drže sve, što im je on zapovedio. I tome pripada takođe ’da se ide i da se načine učenici’. Nesumnjivo svi novi učenici treba da budu naučeni, da isto tako drže ovu naročitu zapovest.
11. a) Za što je bila zadužena hrišćanska skupština u prvom veku? b) Šta ti je potrebno da bi se mogao spasti, i šta tome pripada?
11. O hrišćanskoj skupštini u prvom veku se kaže da je Božji narod za posebnu svojinu, da nadaleko i naširoko objavi izvrsnosti onoga koji ju je dozvao iz tame u svoje divno svetlo (1. Petrova 2:9). Njeni članovi su sa revnošću dali svedočanstvo o Božjem Carstvu (Dela apostolska 8:4, 12). Svima „svetima“ ili pomazanim hrišćanima u Rimu je bilo rečeno: „Svako, ko prizove ime Jehovino biće spasen“ (Rimljanima 1:7; 10:9, 10, 13). Ova javna izjava, koju neko daje pri svom krštenju, takođe obuhvata javno propovedanje dobre vesti o Jehovinom Carstvu.
12, 13. a) Šta obuhvata u Jevrejima 10:23 spomenuto „javno priznanje naše nade“? b) Kako se iz Psalma 96 može videti potreba za javnim priznanjem van skupštine, i kako se to Otkrivenjem 1:9, 10 podupire?
12 Apostol Pavle je pisao jevrejskim hrišćanima: „Držimo se čvrsto javnog priznanja naše nade bez kolebanja, jer je veran onaj koji je obećao“ (Jevrejima 10:23, NS). Ovo javno priznanje nije ograničeno za skupštinske sastanke (Psalam 40:9, 10). U Psalmu 96:2, 3, 10 jasno spoznajemo proročansku zapovest, van skupštine, da se propoveda narodima kad se kaže: „Iz dana u dan govorite dobru vest, da on spasava. Objavljujte njegovu slavu među nacijama, njegova divna dela među svim narodima. Govorite svim nacijama: ’Jehova sam je postao car“ Ustvari Isus je prema Mateju 28:19, 20 i Delima apostolskim 1:8 zapovedio hrišćanima da propovedaju narodima.
13 Pozvavši se na ovo javno propovedanje, Pavle je pomazanim jevrejskim hrišćanima osim toga pisao: „Kroz njega dakle, da svagda prinosimo Bogu žrtvu hvale, to jest plod usana koje (javno) priznaju ime njegovo“ (Jevrejima 13:15). Prema jednoj viziji u Otkrivenju „veliko mnoštvo naroda“, koje je skupljeno iz svih nacija, snažnim glasom uzvikuje: „Spasenje dugujemo Bogu svome, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu“ (Otkrivenje 7:9, 10, NS). Prema tome danas u vreme „svršetka sistema stvari“, propoveda se dobra vest od predanih Jehovinih svedoka, naime od ostatka duhovne Hristove braće i od njihovih saradnika sličnih ovcama, koji sačinjavaju „veliko mnoštvo naroda“. Ali kako treba da izvršavaju ovo delo?
„Javno i od kuće do kuće“
14. Gde je Isus propovedao, i koji princip možemo iz toga da naučimo?
14 Isus se u svojoj propovedničkoj delatnosti obratio direktno ljudima. Čitamo, na primer, da je propovedao u sinagogama. Zašto? Zato što su se tamo subotom sastajali ljudi da čuju čitanje i razmatranje Pisma (Matej 4:23; Luka 4:15-21). Isus je takođe propovedao na putu, na obali mora, na jednom obronku planine, na jednom izvoru van grada i u stanovima. Svuda, gde god su se nalazili ljudi, on im je propovedao (Matej 5:1, 2; Marko 1:29-34; 2:1-4, 13; 3:19; 4:1, 2; Luka 5:1-3; 9:57-60; Jovan 4:4-26).
15. a) Kakva je uputstva dao Isus svojim učenicima kada ih je poslao u propovedanje? b) Kakvo objašnjenje o tome daju neki biblijski komentatori?
15 Kada je Isus poslao svoje učenike da propovedaju, takođe ih je uputio da idu direktno ljudima. Ovo je vidljivo iz njegovih uputstava, koja su zapisana u Mateju 10:1-15, 40-42. U 11. stavku je rekao: „U koji god grad ili selo uđete, ispitajte ko je u njemu dostojan i tamo ostanite dok ne iziđete.“ Prevod Novog zaveta od Sigea na ovom mestu glasi: „Saslušajte okolo, ko je tu dostojan“ – kao da bi se učenici trebali raspitati kod jedne poznate ili dobro obaveštene osobe u tom mestu, ko je na dobrom glasu i prema tome zaslužuje vest (Vidi takođe nemačke prevode Cink i Vilkens). Takvo objašnjenje daju i neki drugi biblijski komentatori za 11. stavak.
16. Koje objektivnije osmatranje Isusovih reči iz Mateja 10:11 otkriva kako su apostoli trebali da pronađu dostojne?
16 Ipak trebali bi imati na umu da većina teologa hrišćanstva ne ide od kuće do kuće i da mnogi biblijski komentatori nastoje da tumače Sveto pismo na osnovu svog ličnog iskustva. Kao što jedno objektivnije osmatranje Isusovog uputstva pokazuje, Isus je govorio o tome, da njegovi učenici treba da prenose vest o Carstvu pojedincima, od kuće do kuće ili u javnosti (Matej 10:7). Reakcija ovih ljudi bi pokazala, da li su ’zaslužili’ ili nisu (Matej 10:12-15).
17. Šta dokazuje da Isusovi učenici nisu posećivali dostojne osobe samo po preporuci ili po dogovoru?
17 To proizilazi iz Isusovih reči prema Mateju 10:14: „Tamo gde vas ne prime i ne saslušaju vaše reči, po izlasku iz te kuće ili toga grada otresite prah sa svojih nogu.“ Isus je govorio da će njegovi učenici nepozvani posećivati ljude, da im propovedaju. Istina, oni su prihvatali i ponudu prenoćišta od nekog domaćina, koji bi se odazvao na vest (Matej 10:11). Ali najvažnije je bilo delo propovedanja. U Luki 9:6 čitamo: „Tada pođoše i odoše kroz područje od sela do sela, objavljujući dobru vest i lečeći svuda.“ (Vidi takođe Luka 10:8, 9). Dostojni ljudi, koji su primali učenike u svoju kuću kao proroke i možda im dali „čašu hladne vode“ ili čak prenoćište, nisu ostali bez nagrade. Čuli su vest o Carstvu (Matej 10:40-42).
18, 19. a) Kako su prvi hrišćani sprovodili delo propovedanja prema Delima apostolskim 5:42? b) Kako Pavlove reči iz Dela apostolskih 20:20 pokazuju da on nije govorio o internim pastirskim posetama, nego o službi koju je vršio nevernicima?
18 Nakon osnivanja hrišćanske skupštine o apostolima čitamo: „Svakoga dana u hramu i od kuće do kuće nastavili su bez prestanka da uče i objavljuju dobru vest o Hristu Isusu“ (Dela apostolska 5:42, NS; Vidi fusnotu u prevodu Svetog pisma sa studijskim uputstvima – Novi svet). Grčki izraz koji je preveden sa „od kuće do kuće“ glasi katikon. Ovde reč kata treba da se razume distributivno (razdeljeno). Dakle, moglo bi se kazati da je propovedanje učenika bilo razdeljeno na pojedinačne kuće ili je usledilo od kuće do kuće. Oni nisu išli jedino u izabrane posete. Slična upotreba reči kata je u izrazu „od grada do grada i od sela do sela“ u Luki 8:1.
19 Taj isti izraz u množini, katikus, upotrebljen je od apostola Pavla u Delima apostolskim 20:20 gde piše: „... pri čemu se nisam ustručavao... da vas poučim javno i od kuće do kuće.“ Izraz „od kuće do kuće“ se u različitim prevodima prevodi sa „u vašim kućama“. Zato neki biblijski komentatori hrišćanstva kažu da Pavle ovde misli na pastirske posete u stanovima vernika. Ali njegove sledeće reči pokazuju da je govorio o službi, koju je vršio nevernicima, jer je rekao: „Već sam temeljno svedočio i Jevrejima i Grcima o potrebi pokajanja Bogu i vere u našeg Gospoda Isusa“ (Dela apostolska 20:21, NS).
20. a) U kojoj meri danas Jehovini svedoci propovedaju dobru vest o Carstvu? b) Kako neki gledaju na nastavljanje dela propovedanja?
20 Zato bi ova metoda dolaska do ljudi trebala da bude primenjena u današnje vreme, u kojem „dobra vest o Carstvu“ mora biti propovedana „po čitavoj nastanjenoj Zemlji za svedočanstvo svima narodima“ (Matej 24:14). Već više od 65 godina, Jehovini svedoci propovedaju uspostavljeno Carstvo, javno i od kuće do kuće – sada u 210 zemalja i ostrva. Kakvo li se veličanstveno svedočanstvo time postiže! I to pored toga što većina ljudi danas sluša vest ’ali ne reaguje’ i ako, tada ljutito (Matej 13:15). Zašto Jehovini svedoci i dalje uporno propovedaju čak i tamo gde ljudi odbijaju da ih slušaju, ili im se čak protive? Ovo pitanje će biti obrađeno u sledećem članku.
Kako bi ti odgovorio?
◻ Čime se odlikovala Isusova služba propovedanja prema Svetom pismu?
◻ Kakva su uputstva dobili apostoli za njihovu službu propovedanja?
◻ Koje se delo mora izvršavati u našem vremenu i zašto?
◻ Koga upotrebljava Jehova za propovedanje dobre vesti u našim danima?
◻ Gde i kako treba izvršavati delo propovedanja?