Rimljanima
1 Od Pavla, roba Hrista Isusa, pozvanog da bude apostol, izabranog* za propovedanje Božje dobre vesti,+ 2 koju je Bog unapred obećao preko svojih proroka u svetim spisima. 3 Ta dobra vest je o njegovom Sinu, koji je po telu Davidov potomak,+ 4 a koji je snagom svetog duha bio proglašen Božjim Sinom+ kad je bio uskrsnut iz mrtvih.+ To je Isus Hrist, naš Gospod. 5 Preko njega sam primio* nezasluženu dobrotu i postavljen sam za apostola+ da bi, na slavu njegovog imena, svi narodi stekli veru i bili mu poslušni,+ 6 a među njima ste i vi izabrani da pripadate Isusu Hristu. 7 Svim Božjim voljenima koji su u Rimu, pozvanima da budu sveti:
Neka vam Bog, naš Otac, i Gospod Isus Hrist daruju nezasluženu dobrotu i mir.
8 Pre svega, zahvaljujem svom Bogu preko Isusa Hrista za sve vas, jer se o vašoj veri govori po celom svetu. 9 Jer Bog, kome svim srcem* služim* propovedajući dobru vest o njegovom Sinu, svedok mi je da vas uvek spominjem u svojim molitvama,+ 10 dok se molim da, ako je to Božja volja, konačno uspem da dođem kod vas. 11 Jer čeznem da vas vidim, da bih vam dao neki duhovni dar da ojačate, 12 to jest da se uzajamno ohrabrimo,+ ja vašom verom, a vi mojom.
13 A želim da znate, braćo, da sam mnogo puta nameravao da dođem kod vas da i među vama uberem neki plod kao i među ostalim narodima, ali sam sve do sada bio sprečen. 14 Dužnik sam i Grcima i ostalim narodima*, i mudrima i neukima. 15 Zato žarko želim da i vama u Rimu objavim dobru vest.+ 16 Naime, ne stidim se dobre vesti,+ jer preko nje Bog pokazuje svoju silu, koja donosi spasenje svakome ko veruje,+ najpre Judejcu,+ a onda i Grku.+ 17 Jer oni koji imaju veru vide da se putem dobre vesti otkriva Božja pravednost i to im jača veru,+ kao što je napisano: „A pravednik će živeti zbog vere.“+
18 Božji gnev+ se izliva* s neba na sve bezbožne i nepravedne ljude koji na nepravedan način sprečavaju obznanjivanje istine.+ 19 Njima je očigledno ono što se može saznati o Bogu – Bog im je to učinio očiglednim.+ 20 Jer iako je on nevidljiv, njegova svojstva – njegova večna moć+ i božanstvo+ – jasno se vide još od stvaranja sveta, budući da se ogledaju u onome što je stvoreno.+ Zato ti ljudi nemaju izgovora. 21 Premda su upoznali Boga, nisu ga proslavili kao Boga niti su mu iskazali zahvalnost, nego im je razmišljanje postalo isprazno i tama im je pokrila nerazumno srce.+ 22 Tvrdili su da su mudri, ali su postali bezumni 23 i slavu koja pripada neraspadljivom Bogu dali su idolima nalik raspadljivom čoveku i pticama i četvoronošcima i gmizavcima.+
24 Zato im je Bog dopustio da postupaju po nečistim željama svog srca i tako obeščašćuju svoje telo. 25 Oni su Božju istinu zamenili za laž, pa su se klanjali i služili onome što je stvoreno umesto Stvoritelju, koji zaslužuje hvalu u svu večnost. Amin. 26 Zato ih je Bog prepustio besramnoj polnoj požudi.+ Njihove žene su prirodne odnose zamenile neprirodnim,+ 27 a tako su i muškarci ostavili prirodne odnose sa ženama i u svojoj požudi uspalili se jedni za drugima, pa muškarci s muškarcima+ čine ono što je besramno i primaju zasluženu kaznu* za to što su zastranili.+
28 I pošto nisu smatrali da vredi upoznati Boga, Bog je dopustio da ih vodi razmišljanje koje on ne odobrava i da čine ono što je nedolično.+ 29 Krajnje su nepravedni,+ zli, pohlepni*+ i pokvareni, puni zavisti,+ skloni ubistvu,+ svađi, prevari+ i zlonamernosti.+ Ogovaraju, 30 kleveću,+ mrze Boga, drski su, oholi, umišljeni, smišljaju zlo, neposlušni su roditeljima,+ 31 nerazumni,+ ne poštuju dogovore, bezosećajni su prema drugima* i nemilosrdni. 32 Iako dobro poznaju Božju pravednu odredbu – da oni koji tako postupaju zaslužuju smrt+ – oni ne samo što tako postupaju nego i odobravaju takve postupke onima koji ih čine.