Šta Biblija kaže o ’Hristovom božanstvu‘?
ISUS HRIST je duboko religiozno uticao na čovečanstvo. To se vidi po tome što milioni tvrde da su njegovi sledbenici. Međutim, svi oni nemaju isto mišljenje o njegovom identitetu.
Neki koji kažu da prihvataju Isusova učenja gledaju na njega kao na Božjeg Sina, ne kao na samog Stvoritelja. Drugi veruju u „Hristovo božanstvo“ i misle da je on u stvari Bog. Oni smatraju da je Isus uvek postojao i da je, dok je bio na Zemlji, bio više od čoveka. Da li su u tome u pravu? Šta kaže Biblija?
Isusovo predljudsko postojanje
Isus je posvedočio da je imao predljudsko postojanje. Rekao je: „Niko se ne pope na nebo, osim onoga koji siđe s neba, Sina čovečjega, koji je na nebu“ (Jovan 3:13). Isus je takođe izjavio: „Ja sam hleb živi, koji siđe s neba; ko jede od ovoga hleba, živeće večno; a hleb koji ću ja dati to je pȕt moja, koju ću ja dati za život sveta“ (Jovan 6:51).
Da je Isus bio živ pre nego što je došao na Zemlju vidljivo je iz njegovih reči: „Pre nego što je Avraham počeo postojati, bio sam ja“ (Jovan 8:58, NW). Avraham je živeo od 2018. do 1843. pre n. e., dok se Isusov ljudski život protezao od 2. pre n. e. do 33. n. e. Kratko vreme pre svoje smrti, Isus se molio: „A sad proslavi ti mene, Oče, kod sebe samoga, slavom koju imadoh kod tebe pre nego svet postade“ (Jovan 17:5).
Isusovi sledbenici su dali slično svedočanstvo. Apostol Jovan je pisao: „U početku je bila Reč, i Reč je bila kod Boga, i Reč je bila bog. Sve je kroz nju došlo u postojanje i bez nje nijedna stvar nije došla u postojanje... I Reč je postala telo i prebivala je među nama, i gledali smo njegovu slavu, slavu kakva pripada jedinorođenom očevom sinu; i bio je pun nezaslužene dobrohotnosti i istine“ (Jovan 1:1, 3, 14, NW). Da, „Reč je postala telo“ kao čovek Isus Hrist.
Ciljajući na Isusovo predljudsko postojanje, apostol Pavle je pisao: „Jer ovo da se misli među vama što je i u Hristu Isusu, koji, ako je i bio u obličju Božijemu, nije se otimao da se isporedi s Bogom; nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi“ (Filipljanima 2:5-7, Daničić-Karadžić). Pavle je Isusa nazvao ’prvorođencem svega stvorenja; jer je posredstvom njega sve drugo bilo stvoreno‘ (Kološanima 1:13-16, NW).
Nije božanski na Zemlji
Biblija razjašnjava da je Isus od svog rođenja do svoje smrti u potpunosti bio čovek. Jovan nije rekao da je Reč bila samo opremljena telom. On je ’postao telo‘ i nije bio delom telo a delom Bog. Da je Isus istovremeno bio ljudski i božanski, ne bi se moglo reći da je ’učinjen manjim od anđela‘ (Jevrejima 2:9; Psalam 8:4, 5).
Ako je Isus bio i Bog i čovek dok je bio na Zemlji, zašto se uvek iznova molio Jehovi? Pavle je pisao: „On je taj koji je u dane pȕti svoje vapajem s[i]llnim i sa suzama prinosio molbe i molitvu k onome koji ga je mogao izbaviti od smrti, i budući uslišen radi svoje pobožnosti...“ (Jevrejima 5:7).
Da Isus nije bio delimično duh kada je bio na Zemlji potvrđeno je Petrovom izjavom da je Hrist bio „ubijen u tijelu, ali oživje duhom“ (1. Petrova 3:18, Stvarnost). Samo zato što je u potpunosti bio čovek, Isus je mogao doživeti ono što doživljavaju nesavršeni ljudi i tako postati saosećajan prvosveštenik. Pavle je pisao: „Jer za prvosveštenika nemamo onoga koji ne može saosećati sa našim slabostima, nego onoga koji je iskušan u svakom pogledu, ali bez greha“ (Hebrejima 4:15, NW).
Kao „Jagnje Božje koje odnosi greh sveta“, Isus „sebe dade u otkup za sve“ (Jovan 1:29, NW; 1. Timoteju 2:6). Na taj način, Isus je otkupio upravo ono što je Adam izgubio — savršeni, večni ljudski život. Pošto je Božja pravda zahtevala ’dušu za dušu‘, trebalo je da Isus zbog toga bude ono što je Adam bio u početku — savršeni čovek, ne Bog-čovek (5. Mojsijeva 19:21, NW; 1. Korinćanima 15:22).
Ne čitati previše u biblijskim citatima
Oni koji kažu da je Isus bio Bog-čovek koriste različite biblijske stihove nastojeći da dokažu da je on član Trojstva tzv. hrišćanstva, jednak s Bogom u biti, moći, slavi i veku. Međutim, kada pažljivo razmotrimo te citate, otkrivamo da oni koji dokazuju „Hristovo božanstvo“ smatraju da ti stihovi govore više nego što to u stvari čine.
Neki kažu da biblijski citati u kojima Bog koristi zamenicu „mi“ čine predljudskog Isusa (Reč) jednakim Jehovi. Međutim, upotreba te zamenice ne znači da je Bog govorio nekom sebi ravnom. U najboljem slučaju, to ukazuje da među nebeskim stvorenjima neko zauzima povlašćen položaj pred Bogom. U stvari, predljudski Isus je bio Božji bliski saradnik, Predradnik i Govornik (Postanje 1:26; 11:7; Poslovice 8:30, 31; Jovan 1:3).
Okolnosti povezane sa Isusovim krštenjem ne ukazuju da su Bog, Hrist i sveti duh jednaki. Kao čovek, Isus se podvrgao krštenju u znak predstavljanja svom nebeskom Ocu. Tom prilikom „otvoriše se nebesa“, a Božji duh je sišao, dolazeći na Isusa kao golub. Osim toga, „s nebesa“ se čuo Jehovin glas kako kaže: „Ovo je Sin moj, Ljubljeni, u kome je moje blagovoljenje“ (Matej 3:13-17).
Šta je dakle Isus mislio kada je svojim sledbenicima rekao da krste učenike „u ime Oca i Sina i svetog duha“? (Matej 28:19, 20, NW). Isus nije mislio ili rekao da su on, njegov Otac i sveti duh jednaki. Umesto toga, oni koji se krste priznaju Jehovu kao Darovaoca života i Svemogućeg Boga, kome predaju svoj život. Oni prihvataju Isusa kao Mesiju i onoga kroz koga je Bog pružio otkupninu za čovečanstvo koje veruje. Oni takođe uviđaju da je sveti duh Božja delujuća sila, kojoj se moraju podložiti. Međutim, takvi kandidati za krštenje ne treba da gledaju na Jehovu, Isusa i sveti duh kao na jedno trinitarijansko božanstvo.
Međutim, zar ne dokazuju Isusova čuda da je on bio Bog-čovek? Ne, jer su Mojsije, Ilija, Elisej, apostoli Petar i Pavle i drugi činili čuda mada nisu bili Bogovi-ljudi (Izlazak 14:15-31; 1. Kraljevima 18:18-40; 2. Kraljevima 4:17-37; Dela 9:36-42; 19:11, 12). Kao i oni, Isus je bio čovek koji je činio čuda pomoću sile koju mu je dao Bog (Luka 11:14-19).
Isaija je proročanski ukazao na Isusa Mesiju kao na ’Boga silnog‘ (Isaija 9:6). Isti prorok u Isaiji 10:21 govori o Jehovi kao o „Bogu silnome“. Neki pokušavaju da upotrebe ovu sličnost izražavanja da dokažu kako je Isus Bog. Ali, moramo biti oprezni da u tim stihovima ne čitamo previše. Hebrejski izraz preveden sa „Bog silni“ nije ograničen na Jehovu, kao što je to slučaj sa izrazom „Bog svemoćni“ (Postanje 17:1). Kao što je svima poznato, postoji razlika između toga biti silan i svemoćan, bez nekog nadmoćnijeg.
Prema Isaiji 43:10, Jehova je rekao: „Pre mene nije Boga bilo niti će ga posle mene biti.“ Ali, ove reči ne dokazuju da je Isus Bog. Smisao je da Jehova nije imao prethodnika, da pre njega nije postojao nijedan bog, jer je on večan. Posle Jehove neće biti nijednog boga jer će on uvek postojati i kao Vrhovni Suveren neće imati naslednika. Ipak, Jehova je stvorio druge koje on sam naziva bogovima, kao što Biblija pokazuje govoreći s obzirom na neke ljude: „Rekoh: bogovi ste i sinovi Svevišnjega svi; ali ćete kao i ostali ljudi vi umreti, i pašćete kao što svaki knez pada“ (Psalam 82:6, 7). Isto tako, Reč je bila bog koga je stvorio Jehova, ali to Isusa nikada nije činilo jednakim Svemogućem Bogu.
Isusov pravi položaj
Oni koji tvrde da je Bog uzeo ljudsko postojanje kao Bog-čovek treba da zapaze da Biblija ne daje čak ni da se nasluti da je Isus gledao sebe na taj način. Umesto toga, ona dosledno pokazuje da je Isus uvek bio podređen svom Ocu. Kada je bio na Zemlji, Isus nikada nije tvrdio da je nešto više od Sina Božjeg. Osim toga, Hrist je rekao: „Otac je moj veći od mene“ (Jovan 14:28, NW).
Pavle je naveo razliku između Jehove i Isusa kada je rekao: „Ipak je nama samo jedan Bog, Otac, od koga je sve i čiji smo mi, i jedan Gospod, Isus Hristos, kroz koga je sve i kroz koga smo mi“ (1. Korinćanima 8:6). Pavle je takođe rekao: „I vi ste Hristovi, a Hristos Božji“ (1. Korinćanima 3:23). Zaista, kao što hrišćani pripadaju svom Gospodaru, Isusu Hristu, tako i on pripada svom Poglavaru, Jehovi Bogu.
Iznoseći sličnu misao, Pavle je pisao: „Ali hoću da znate da je svakom čoveku poglavar Hristos; a čovek je poglavar ženi, a Bog je poglavar Hristu“ (1. Korinćanima 11:3). Taj odnos između Boga i Hrista nastaviće se, jer Isus posle svoje Hiljadugodišnje vladavine ’predaje kraljevstvo Bogu i ocu‘ i „onda će se i sam Sin pokoriti onome koji mu sve pokori, da bude Bog sve u svima“ (1. Korinćanima 15:24, 28; Otkrivenje 20:6).
Osvrt na druge citate
S obzirom na Isusovo rođenje, Matej je pisao: „Sve se to u stvari dogodilo da bi se ispunilo što je Jehova rekao kroz svog proroka [u Isaiji 7:14], govoreći: ’Gle! Devica će zatrudneti i rodiće sina, i oni će ga nazvati imenom Emanuel‘, što znači, kada se prevede, ’S nama je Bog‘“ (Matej 1:22, 23, NW). Isusu nije dano lično ime Emanuel, već je njegova uloga kao čoveka ispunila značenje tog imena. Isusova prisutnost na Zemlji kao Mesijanskog Semena i Naslednika Davidovog prestolja bila je dokaz obožavaocima Jehove da je Bog bio s njima, na njihovoj strani, podupirući ih u njihovim poduhvatima (Postanje 28:15; Izlazak 3:11, 12; Jošua 1:5, 9; Psalam 46:5-7; Jeremija 1:19).
Obraćajući se uskrsnulom Isusu, apostol Toma je uzviknuo: „Gospod moj i Bog moj!“ (Jovan 20:28). Ovaj i ostali izveštaji bili su ’napisani da verujemo da Isus jeste Hristos, Sin Božji‘. A Toma nije protivrečio Isusu, koji je svojim učenicima poslao sledeću poruku: „Reci im da se uzdižem k Bogu svome i Bogu vašemu“ (Jovan 20:17, 30, 31). Tako Toma nije mislio da je Isus bio Svemogući Bog. Toma se možda obratio Hristu sa „Bog moj“ u smislu da je Hrist bio ’bog‘, iako ne ’jedini pravi Bog‘ (Jovan 1:1; 17:1-3, NW). Ili je Toma, time što je rekao „Bog moj“, možda priznavao Isusa kao Božjeg Govornika i Predstavnika, kao što su se drugi obraćali anđeoskom glasniku kao da je on bio Jehova. (Uporedi Izlazak 18:1-5, 22-33; 31:11-13; 32:24-30; Sudije 2:1-5; 6:11-15; 13:20-22.)
Dakle, prema Bibliji, Isus je imao predljudsko postojanje kao Reč. Kada je bio na Zemlji, nije bio božanski Bog-čovek. Bio je u potpunosti čovek, iako savršen, kao što je Adam bio u početku. Isus je od svog uskrsenja uzvišeni besmrtni duh, uvek podređen Bogu. Prema tome, sasvim je jasno da Biblija ne podupire ideju o ’Hristovom božanstvu‘.
[Okvir na 23. strani]
Da li anđeli obožavaju Isusa?
NEKI prevodi Jevrejima 1:6 glase: „Neka ga [Isusa] obožavaju svi anđeli Božji“ (King James Version; The Jerusalem Bible). Apostol Pavle verovatno citira Septuagintu, koja u Psalmu 97:7 kaže: „Obožavajte Ga [Boga] svi vi Njegovi anđeli“ (C. Thomson).
Grčka reč proskineo, prevedena u Jevrejima 1:6 sa „obožavaju“, u Psalmu 97:7 u Septuaginti upotrebljena je za hebrejski izraz šaha u značenju „pokloniti se“. To može uključivati prihvatljiv čin poštovanja prema ljudima (Postanje 23:7; 1. Samuelova 24:8; 2. Kraljevima 2:15). Ili se može povezati s obožavanjem pravog Boga ili s obožavanjem pogrešno upućenim lažnim bogovima (Izlazak 23:24; 24:1; 34:14; Deuteronom 8:19).
Proskineo upućeno Isusu obično odgovara iskazivanju poštovanja kraljevima i drugima. (Uporedi Matej 2:2, 8; 8:2; 9:18; 15:25; 20:20 sa 1. Samuelova 25:23, 24; 2. Samuelova 14:4-7; 1. Kraljevima 1:16; 2. Kraljevima 4:36, 37.) Često je sasvim jasno da iskazivanje poštovanja nije upućeno Isusu kao Bogu, već kao ’sinu Božjem‘ ili mesijanskom ’Sinu čovečijem‘ (Matej 14:32, 33; Luka 24:50-52; Jovan 9:35, 38, NW).
Reči iz Jevrejima 1:6 odnose se na Isusov položaj ispod Boga (Filipljanima 2:9-11). Neki prevodi proskineo ovde prevode sa ’pokloniti se‘ (Stvarnost), ’iskazati poštovanje‘ (New World Translation), ili ’klanjati se‘ (Škarić). Ako neko daje prednost prevođenju sa ’obožavati‘, takvo obožavanje je relativno, jer je Isus rekao Satani: „Jehovu svog Boga moraš obožavati [oblik od proskineo], i samo njemu moraš prinositi svetu službu“ (Matej 4:8-10, NW).
Iako je Psalam 97:7, koji govori o obožavanju Boga, primenjen u Jevrejima 1:6 na Hrista, Pavle je pokazao da je uskrsnuli Isus „odraz njegove [Božje] slave i tačna slika samog njegovog bića“ (Hebrejima 1:1-3, NW). Zato je svako ’obožavanje‘ koje anđeli upućuju Božjem Sinu relativno i kroz njega je upućeno Jehovi.