Činimo dobro

„Činite dobro“ (LUKA 6:35)

1, 2. Zašto nije uvek lako činiti dobro drugima?

NIJE uvek lako činiti dobro drugima. Možda nam oni kojima pokazujemo ljubav ne uzvraćaju na isti način. Iako nam je stalo do duhovne dobrobiti ljudi i zato se trudimo da im prenesemo ’slavnu dobru vest srećnog Boga‘ i njegovog Sina, oni mogu biti ravnodušni ili nezahvalni (1. Tim. 1:11). Drugi, puni mržnje, postupaju kao „neprijatelji Hristovog mučeničkog stuba“ (Fil. 3:18). Kao hrišćani, kako treba da se ophodimo prema njima?

² Isus Hrist je podstakao svoje učenike: „Volite svoje neprijatelje, činite dobro“ (Luka 6:35). Osmotrimo pažljivo ovaj savet. Takođe će nam koristiti i druge stvari koje je Isus rekao o činjenju dobra drugima.

„Volite svoje neprijatelje“

 3. (a) Svojim rečima iznesi suštinu Isusove izjave zabeležene u Mateju 5:43-45. (b) Kakvo su gledište o Jevrejima i nejevrejima razvile jevrejske verske vođe iz prvog veka?

³ U svojoj čuvenoj Propovedi na gori, Isus je rekao slušaocima da vole svoje neprijatelje i da se mole za one koji ih progone. (Pročitati Mateja 5:43-45.) Oni kojima se obraćao bili su Jevreji, koji su znali da je Bog zapovedio: „Ne osvećuj se i ne budi kivan na sinove svog naroda. Voli svog bližnjeg kao samog sebe“ (Lev. 19:18). Jevrejske verske vođe iz prvog veka smatrale su da se reči ’sinovi tvog naroda‘ i ’bližnji‘ odnose samo na Jevreje. Mojsijev zakon je nalagao Izraelcima da budu odvojeni od drugih naroda, ali oni su kasnije razvili gledište da su svi nejevreji neprijatelji koje treba mrzeti.

 4. Kako je trebalo da Isusovi učenici postupaju prema svojim neprijateljima?

⁴ Nasuprot tome, Isus je rekao: „Volite svoje neprijatelje i molite se za one koji vas progone“ (Mat. 5:44). Trebalo je da njegovi učenici pokazuju ljubav prema svima koji su bili neprijateljski nastrojeni prema njima. Prema jevanđelisti Luki, Isus je rekao: „Vama koji slušate kažem: Volite svoje neprijatelje, činite dobro onima koji vas mrze, blagosiljajte one koji vas proklinju, molite se za one koji vas vređaju“ (Luka 6:27, 28). Poput ljudi iz prvog veka koji su uzeli k srcu Isusove reči, mi ’činimo dobro onima koji nas mrze‘ tako što na njihovo neprijateljstvo uzvraćamo blagonaklonošću. ’Blagosiljamo one koji nas proklinju‘ tako što ljubazno razgovaramo s njima. Osim toga, ’molimo se za one koji nas progone‘, bilo da se radi o fizičkom nasilju ili drugim oblicima ’vređanja‘. Na taj način pokazujemo ljubav prema svojim neprijateljima, jer molimo Jehovu da oni promene svoj stav i preduzmu potrebne korake kako bi stekli njegovu naklonost.

5, 6. Zašto treba da volimo svoje neprijatelje?

⁵ Zašto treba pokazivati ljubav prema svojim neprijateljima? „Da biste bili sinovi svog Oca koji je na nebesima“, rekao je Isus (Mat. 5:45). Ukoliko primenjujemo njegov savet, mi postajemo Božji „sinovi“ u tom smislu što oponašamo Jehovu koji „daje da njegovo sunce izlazi i zlima i dobrima i da kiša pada i pravednima i nepravednima“. Kao što je to Luka zapisao u svom Jevanđelju, Bog je „dobar prema nezahvalnima i zlima“ (Luka 6:35).

⁶ Ističući koliko je važno da njegovi učenici ’vole svoje neprijatelje‘, Isus je rekao: „Ako volite one koji vas vole, kakva vam je plata? Zar to isto ne rade i poreznici? I ako pozdravljate samo svoju braću, šta to naročito činite? Zar to isto ne rade i neznabošci?“ (Mat. 5:46, 47). Ako bismo voleli samo one koji nas vole, time ne bismo zaslužili nikakvu ’platu‘, to jest naklonost od Boga. Čak su i poreznici, koje je većina ljudi prezirala, pokazivali ljubav prema onima koji su njih voleli (Luka 5:30; 7:34).

 7. Zašto ne bismo učinili ništa naročito ako bismo pozdravljali samo svoju „braću“?

⁷ Reč „mir“ je bila sastavni deo uobičajenog jevrejskog pozdrava (Sud. 19:20; Jov. 20:19). To je bio indirektan način da se osobi kojoj je pozdrav upućen poželi dobro zdravlje, napredak i blagostanje. Ne bismo učinili ništa naročito ako bismo pozdravljali samo one koje smatramo svojom „braćom“. Kao što je Isus ukazao, nešto slično su radili i „neznabošci“.

 8. Na šta je Isus podstakao svoje slušaoce kada je rekao: ’Budite savršeni‘?

⁸ Zbog nasleđenog greha, nije moguće da Hristovi učenici budu bez mane, savršeni (Rimlj. 5:12). Pa ipak, ovaj deo svog govora Isus je zaključio sledećim rečima: „Budite dakle savršeni, kao što je savršen vaš nebeski Otac“ (Mat. 5:48). On je time podstakao slušaoce da oponašaju svog ’nebeskog Oca‘, Jehovu, usavršujući svoju ljubav — čineći je potpunom tako što će voleti svoje neprijatelje. Isto se očekuje i od nas.

Zašto opraštati?

 9. Na šta se misli rečima: „Oprosti nam dugove naše“?

⁹ Mi činimo dobro kada milosrdno oprostimo nekome ko nas je povredio. U stvari, u Isusovoj molitvi Očenaš stoji: „Oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima svojim“ (Mat. 6:12). Naravno, to se ne odnosi na opraštanje finansijskih dugova. Lukino jevanđelje pokazuje da je Isus pod ’dugovima‘ podrazumevao grehe, jer tamo stoji: „Oprosti nam grehe naše, jer i mi opraštamo svakom svom dužniku“ (Luka 11:4).

10. Kako možemo oponašati Boga kada se radi o opraštanju?

¹⁰ Moramo oponašati Boga, koji spremno oprašta grešnicima koji se kaju. Apostol Pavle je napisao: „Budite dobri jedni prema drugima, samilosni, spremno opraštajući jedni drugima kao što je i Bog preko Hrista spremno oprostio vama“ (Ef. 4:32). Psalmista David je u pesmi rekao: „Jehova je milosrdan i milostiv, spor na gnev i pun dobrote... Ne postupa s nama po gresima našim, niti nam po prestupima našim vraća ono što zaslužujemo... Koliko je istok daleko od zapada, toliko on prestupe naše od nas udaljuje. Kao što je otac milosrdan sinovima svojim, tako je i Jehova milosrdan onima koji ga se boje. Jer on dobro poznaje građu našu, pamti da smo prah“ (Ps. 103:8-14).

11. Kome Bog oprašta?

¹¹ Ljudi mogu dobiti oproštaj od Boga samo ako su i sami već oprostili onima koji su ih nečim povredili (Mar. 11:25). Ističući tu misao, Isus je dodao: „Jer ako vi oprostite ljudima njihove prestupe, i vaš će nebeski Otac oprostiti vama. Ali ako vi ne oprostite ljudima njihove prestupe, ni vaš Otac neće vama oprostiti vaše prestupe“ (Mat. 6:14, 15). Upravo tako, Bog oprašta samo onima koji spremno opraštaju drugima. Jedan način da se čini dobro jeste postupanje u skladu s Pavlovim savetom: „Kao što je Jehova spremno oprostio vama, tako činite i vi“ (Kol. 3:13).

„Prestanite da sudite“

12. Koji savet je Isus dao što se tiče suđenja drugima?

¹² U Propovedi na gori, Isus je ukazao kako još možemo činiti dobro. On je rekao svojim slušaocima da prestanu da sude drugima i zatim je tu misao istakao pomoću snažnog poređenja. (Pročitati Mateja 7:1-5.) Osmotrimo šta je Isus mislio kada je rekao: „Prestanite da sudite“ (fusnota).

13. Šta je trebalo da rade Isusovi učenici?

¹³ U Matejevom jevanđelju citirane su sledeće Isusove reči: „Prestanite da sudite da vam se ne sudi“ (Mat. 7:1, fusnota). Prema Luki, Isus je rekao: „Ne sudite, i neće vam se suditi. Ne osuđujte, i nećete biti osuđeni. Opraštajte, i biće vam oprošteno“ (Luka 6:37). Fariseji iz prvog veka bili su nemilosrdni prema drugima, osuđujući ih na temelju nebiblijskih tradicija. Ako su neki od Isusovih učenika to činili, trebalo je da ’prestanu da sude‘. Umesto toga, trebalo je da opraštaju drugima njihove propuste. Sličan savet o opraštanju dao je i apostol Pavle, kao što je već spomenuto.

14. Na šta bi Isusovi učenici podstakli ljude time što bi opraštali?

¹⁴ Time što bi opraštali, Isusovi učenici bi podstakli ljude da im uzvrate na isti način. „Jer kakvim sudom sudite, takvim će vam se suditi“, rekao je Isus, „i kakvom merom merite, takvom će vam se meriti“ (Mat. 7:2). Što se tiče našeg ophođenja s drugima, mi žanjemo ono što smo posejali (Gal. 6:7).

15. Kako je Isus pokazao da je pogrešno biti previše kritičan?

¹⁵ Prisetimo se da je Isus, u želji da pokaže koliko je pogrešno biti previše kritičan, upitao: „Zašto onda vidiš trun u oku svog brata, a ne obazireš se na gredu u svom oku? Ili kako možeš reći svom bratu: ’Daj da ti izvadim trun iz oka‘, kad sam imaš gredu u oku?“ (Mat. 7:3, 4). Onaj ko je sklon tome da kritikuje druge zapaža sitne nedostatke u „oku“ svog brata. Time navodi na pomisao da njegov brat ne može dobro da prosuđuje i da jasno sagleda situaciju. Iako se radi o nečem sitnom — poput jednog truna — kritičar se nudi da ’izvadi trun‘. Stavlja se na raspolaganje da pomogne bratu da jasnije vidi stvari, ali pri tom nije iskren.

16. Zašto se može reći da su fariseji imali „gredu“ u oku?

¹⁶ Jevrejske verske vođe su uvek bile spremne da kritikuju druge. Evo jednog primera: Kada je jedan čovek koji je progledao nakon što ga je Isus izlečio rekao da je Isus sigurno poslat od Boga, fariseji su na to oštro uzvratili: „Sav si se u gresima rodio, i ti nas da učiš?“ (Jov. 9:30-34). U pogledu duhovnog vida i pravilnog prosuđivanja, fariseji su imali „gredu“ u oku i bili su potpuno slepi. Zato je Isus rekao: „Licemeru! Izvadi prvo gredu iz svog oka, pa ćeš onda jasno videti kako da izvadiš trun iz oka svog brata“ (Mat. 7:5; Luka 6:42). Ako smo odlučni da činimo dobro i da lepo postupamo prema drugima, nećemo biti nemilosrdni kritičari koji uvek traže figurativni trun u oku svog brata. Priznaćemo da smo nesavršeni i da stoga ne treba da osuđujemo i kritikujemo svoje suvernike.

Kako treba da se ophodimo s drugima

17. Imajući u vidu Mateja 7:12, kako treba da se ophodimo s drugima?

¹⁷ U Propovedi na gori, Isus je istakao da Bog očinski postupa sa svojim slugama tako što odgovara na njihove molitve. (Pročitati Mateja 7:7-12.) Vredi zapaziti životno načelo koje je Isus dao: „Sve, dakle, što želite da ljudi čine vama, činite i vi njima“ (Mat. 7:12). Samo ako postupamo prema drugima na taj način, dokazaćemo da smo pravi sledbenici Isusa Hrista.

18. Kako je Mojsijev zakon pokazao da treba da postupamo prema drugima onako kako želimo da oni postupaju prema nama?

¹⁸ Nakon što je rekao da treba da činimo drugima ono što želimo da oni čine nama, Isus je dodao: „To je smisao Zakona i Prorokâ.“ Kada primenjujemo njegov savet o ophođenju s drugima, mi postupamo u skladu s duhom „Zakona“ — što se odnosi na sadržaj biblijskih knjiga od Postanka do Ponovljenih zakona. Osim pojedinosti u vezi s Jehovinom namerom da stvori potomstvo koje će okončati zlo, u tim knjigama se nalazi i Zakon koji je Bog dao izraelskom narodu preko Mojsija 1513. pre n. e. (Post. 3:15). Između ostalog, u Zakonu je bilo jasno rečeno da Izraelci treba da budu pravedni, nepristrani i da čine dobro nevoljnicima i strancima (Lev. 19:9, 10, 15, 34).

19. Kako ’Proroci‘ pokazuju da treba da činimo dobro?

¹⁹ Kada je spomenuo ’Proroke‘, Isus je mislio na proročke knjige iz hebrejskog dela Biblije. One su sadržale mesijanska proročanstva koja su se ispunila na Hristu. U njima je takođe pokazano da Bog blagosilja svoje sluge kada čine ono što je pravedno u njegovim očima i dobro postupaju prema drugima. Primera radi, u Isaijinom proročanstvu je Izraelcima dat sledeći savet: „Ovako kaže Jehova: ’Držite se pravde i činite ono što je pravedno... Srećan je čovek smrtni koji tako čini i sin čovečji koji se toga pridržava... i čuva svoju ruku da ne učini nikakvo zlo‘“ (Isa. 56:1, 2). Ove reči pokazuju da Bog očekuje da njegov narod čini dobro.

Uvek činimo dobro drugima

20, 21. Kako je narod reagovao na Isusovu Propoved na gori i zašto treba da duboko razmišljamo o njoj?

²⁰ Osmotrili smo samo neke od mnogih veoma važnih pouka koje je Isus pružio u svojoj izvanrednoj Propovedi na gori. Čak i tako, možemo lako razumeti reakciju onih koji su ga tada slušali. U Bibliji se o tome kaže: „A kada je Isus završio svoj govor, narod je bio zadivljen njegovim učenjem, jer ih je poučavao kao onaj koji ima autoritet od Boga, a ne kao njihovi pismoznalci“ (Mat. 7:28, 29).

²¹ Nema sumnje da je Isus bio prorečeni „Divni Savetnik“ (Isa. 9:6). Propoved na gori je najbolji primer toga koliko je on poznavao gledište svog Oca o različitim stvarima. Pored misli koje smo osmatrali, u tom govoru je rečeno mnogo toga o istinskoj sreći, izbegavanju nemorala, pravednom postupanju, o tome šta moramo raditi da bismo imali sigurnu i radosnu budućnost i o brojnim drugim temama. Podstičemo te da još jednom uz molitvu pažljivo pročitaš Jevanđelje po Mateju, poglavlja od 5 do 7. Duboko razmišljaj o divnim savetima koji se tu nalaze. Postupaj u skladu sa onim što je Hrist rekao u Propovedi na gori. To će ti pomoći da još više ugodiš Jehovi, lepo se ophodiš s drugima i činiš dobro.

Kako bi odgovorio?

• Kako treba da se ophodimo s našim neprijateljima?

• Zašto treba da opraštamo?

• Šta je Isus rekao o sklonosti da se sudi drugima?

• Prema Mateju 7:12, kako treba da se ophodimo s drugima?

[Istaknuti tekst na 10. strani]

Da li znaš zašto je Isus rekao: „Prestanite da sudite“?

[Slika na 8. strani]

Zašto treba da se molimo za one koji nas progone?

[Slika na 10. strani]

Da li se uvek ponašaš prema drugima onako kako bi želeo da se oni ponašaju prema tebi?