Da li ste znali?
Zašto se Isus u molitvi obratio Jehovi sa „Ava, Oče“?
Aramejska reč ava znači „otac“. Na sva tri mesta na kojima se pojavljuje u Bibliji, ovaj izraz je deo molitve i koristi se prilikom obraćanja nebeskom Ocu, Jehovi. Kakvo je značenje imala ta reč?
The International Standard Bible Encyclopedia navodi: „U svakodnevnom govoru Isusovog vremena, reč ava uglavnom se koristila kao izraz prisnog, prijateljskog odnosa i poštovanja koje deca pokazuju prema svojim očevima“. To je bio način obraćanja koji je odražavao bliskost i jedna od prvih reči koje dete nauči. Isus ju je upotrebio u jednoj naročito usrdnoj molitvi svom Ocu. U getsimanskom vrtu, svega nekoliko sati pre svoje smrti, Isus se u molitvi obratio Jehovi rečima: „Ava, Oče“ (Marko 14:36).
„Kao način obraćanja Bogu, izraz ava se veoma retko koristio u judejskoj književnosti grčko-rimskog perioda, verovatno zbog toga što se smatralo da bi obraćanje Bogu tako prisnim izrazom ukazivalo na nedostatak poštovanja prema njemu“, dodaje pomenuta enciklopedija. Međutim, „Isus je... korišćenjem tog izraza u molitvi na indirektan način potvrdio da zaista ima posebno blizak odnos s Bogom“. Preostala dva mesta na kojima se reč ava pojavljuje u Bibliji — oba u poslanicama apostola Pavla — pokazuju da su hrišćani u prvom veku takođe upotrebljavali taj izraz u svojim molitvama (Rimljanima 8:15; Galatima 4:6).
Zašto je deo Biblije napisan na grčkom?
„Božje svete objave“ bile su poverene Judejcima, rekao je apostol Pavle (Rimljanima 3:1, 2). Zbog toga je prvi deo Biblije uglavnom pisan na hebrejskom, jeziku Judejaca. Pa ipak, hrišćanski deo Svetog pisma pisan je na grčkom.a Iz kog razloga?
U četvrtom veku pre n. e, vojnici Aleksandra Velikog govorili su različitim dijalektima klasičnog grčkog jezika koji su se s vremenom pomešali i formirali koine, govorni grčki. Aleksandrova osvajanja su doprinela tome da koine postane međunarodni jezik tog doba. Do vremena tih osvajanja, veliki broj Judejaca živeo je van svoje domovine. Mnogi koji su vekovima ranije oslobođeni iz ropstva u Vavilonu nikada se nisu vratili u Palestinu. Zbog toga, mnogi Judejci s vremenom više nisu znali čist hebrejski i koristili su grčki (Dela apostolska 6:1). Zbog njih je nastala Septuaginta, prevod hebrejskog dela Svetog pisma na koine, govorni grčki.
Dictionnaire de la Bible zapaža da nijedan drugi jezik nije bio „toliko bogat, prilagodljiv, i nije imao tako univerzalan i međunarodni karakter kao grčki“. Sa svojim obimnim i preciznim rečnikom, detaljnom gramatikom i glagolima kojima su se dobro mogle izraziti nijanse značenja, grčki je bio „jezik komunikacije, opštepoznat i pogodan za širenje poruke — upravo onakav jezik kakav je bio potreban hrišćanstvu“. Zar onda nije odgovarajuće što je hrišćanski deo Biblije napisan na grčkom?
[Fusnota]
a Manji delovi hebrejskih knjiga Svetog pisma bili su napisani na aramejskom. Jevanđelje po Mateju je verovatno prvobitno bilo napisano na hebrejskom, a zatim ga je možda sam Matej preveo na grčki.
[Slika na 13. strani]
Fragment rukopisa grčke Septuaginte
[Izvor]
Courtesy of Israel Antiquities Authority