Kako upoznati „Hristov um“

„’Ko je upoznao Jehovin um, da bi ga poučio?‘ A mi imamo Hristov um“ (1. KORINĆANIMA 2:16).

 1, 2. Šta je Jehova smatrao podesnim da u svojoj Reči otkrije o Isusu?

KAKO je Isus izgledao? Koja je bila boja njegove kose, njegovog tena, njegovih očiju? Koliko je bio visok? Koliko je bio težak? Kroz vekove, umetničke predstave Isusa varirale su od razumnih do neverovatnih. Neki su ga prikazali kao muževnog i punog života, dok su ga drugi slikali kao slabog i bledog.

² Međutim, Biblija ne usmerava pažnju na Isusov izgled. Umesto toga, Jehova je smatrao podesnim da otkrije nešto mnogo značajnije: kakav je Isus bio kao ličnost. Izveštaji iz Jevanđeljâ ne samo što govore šta je Isus govorio i radio, već takođe otkrivaju dubinu osećanja i obrazac razmišljanja iza njegovih reči i postupaka. Ta četiri nadahnuta izveštaja omogućuju nam da proniknemo u ono što je apostol Pavle nazvao „Hristov um“ (1. Korinćanima 2:16). Važno je da dobro upoznamo Isusove misli, njegova osećanja i njegovu ličnost. Zašto? Iz najmanje dva razloga.

 3. Koji uvid možemo steći ako dobro upoznamo Hristov um?

³ Kao prvo, Hristov um nam pruža letimičan pogled na um Jehove Boga. Isus je tako prisno poznavao svog Oca da je mogao da kaže: „Niko ne zna ko je Sin, osim Oca; i niko ne zna ko je Otac, osim Sina i onoga kome Sin to hoće da otkrije“ (Luka 10:22). Bilo je to kao da Isus kaže: ’Ako želite da saznate kakav je Jehova, gledajte mene‘ (Jovan 14:9). Prema tome, kad proučavamo ono što Jevanđelja otkrivaju o tome kako je Isus razmišljao i šta je osećao, mi u stvari učimo kako Jehova razmišlja i šta oseća. To spoznanje nam omogućuje da se približimo našem Bogu (Jakov 4:8).

 4. Ako zaista želimo da postupamo poput Hrista, šta najpre moramo naučiti, i zašto?

⁴ Kao drugo, poznavanje Hristovog uma pomaže nam da ’tačno sledimo njegove stope‘ (1. Petrova 2:21). Slediti Isusa ne znači da samo ponavljamo njegove reči i kopiramo njegova dela. Pošto na govor i postupke utiču misli i osećanja, slediti Hrista iziskuje da razvijamo isti „misaoni stav“ koji je on imao (Filipljanima 2:5). Drugim rečima, ako stvarno želimo da postupamo poput Hrista, moramo najpre naučiti da razmišljamo i osećamo poput njega, odnosno, najbolje što možemo kao nesavršeni ljudi. Hajde onda da uz pomoć pisaca Jevanđeljâ proniknemo u Hristov um. Najpre ćemo osmotriti faktore koji su uticali na Isusov način razmišljanja i osećanja.

Njegov predljudski život

 5, 6. (a) Kako na nas mogu da utiču oni s kojima se družimo? (b) S kime se Božji prvorođeni Sin družio na nebu pre nego što je došao na zemlju, i kako je to uticalo na njega?

⁵ Oni s kojima se blisko družimo mogu pozitivno ili negativno uticati na naše misli, naša osećanja i postupkea (Poslovice 13:20). Razmotrimo s kime se Isus družio na nebu pre nego što je došao na zemlju. Jevanđelje po Jovanu skreće pažnju na Isusov predljudski život kao ’Reči‘ Božje, to jest Božjeg Govornika. Jovan kaže: „U početku beše Reč, i Reč beše kod Boga, i Reč beše bog. On u početku beše kod Boga“ (Jovan 1:1, 2). Pošto Jehova nije imao početak, to što je Reč „u početku“ bila kod Boga mora da se odnosi na početak Božjih stvaralačkih dela (Psalam 90:2). Isus je „prvorođenac svega stvarstva“. Prema tome, on je postojao pre nego što su stvorena druga duhovna stvorenja i materijalni svemir (Kološanima 1:15; Otkrivenje 3:14).

⁶ Prema nekim naučnim procenama, materijalni svemir postoji najmanje 12 milijardi godina. Ako su te procene i približno tačne, Božji prvorođeni Sin se blisko družio sa svojim Ocem eone pre nego je stvoren Adam. (Uporedi s Mihejem 5:2.) Tako se među njima razvila jedna nežna i duboka veza. Kao oličenje mudrosti, taj prvorođeni Sin opisan je kako u svom predljudskom životu kaže: „Ja [Jehovi] bejah radost svakidanja, i svagda se veseljah pred njime“ (Poslovice 8:30). Bezbrojni vekovi, koje je proveo u prisnom druženju s Izvorom ljubavi, sasvim sigurno su duboko uticali na Božjeg Sina! (1. Jovanova 4:8). Taj Sin je upoznao i odražavao misli, osećanja i puteve svoga Oca kako niko drugi nije mogao (Matej 11:27).

Zemaljski život i uticaji koje je imao

 7. Koji je jedan od razloga zbog čega je bilo neophodno da Božji prvorođeni Sin dođe na zemlju?

⁷ Božji Sin je imao još toga da uči, pošto je Jehova nameravao da svog Sina obuči da bude saosećajan Prvosveštenik, sposoban da ’saoseća s našim slabostima‘ (Jevrejima 4:15). Jedan od razloga zbog čega je Sin došao na zemlju kao čovek bio je da udovolji zahtevima za tu ulogu. Isus je ovde, kao čovek od krvi i mesa, bio izložen okolnostima i uticajima koje je ranije samo posmatrao s neba. Sada je iz prve ruke mogao da doživi ljudske osećaje i emocije. Ponekad je bio umoran, gladan i žedan (Matej 4:2; Jovan 4:6, 7). Štaviše, podneo je raznorazne teškoće i patnje. Tako se ’naučio poslušnosti‘ i potpuno osposobio za svoju ulogu Prvosveštenika (Jevrejima 5:8-10).

 8. Šta znamo o Isusovom detinjstvu na zemlji?

⁸ Šta možemo reći o Isusovim iskustvima tokom njegovog detinjstva na zemlji? Izveštaj o tome je veoma kratak. U stvari, samo su Matej i Luka ispričali o događajima vezanim za njegovo rođenje. Pisci Jevanđeljâ su znali da je Isus živeo na nebu pre nego što je došao na zemlju. Taj predljudski život, više nego bilo šta drugo, objašnjava zašto je Isus bio upravo takav. Međutim, Isus je bio pravi zemaljski čovek. Premda savršen, on je ipak morao da prođe kroz sve faze od detinjstva i mladosti pa do zrelog doba, a sve to vreme on je učio (Luka 2:51, 52). Biblija otkriva izvesne stvari o Isusovom detinjstvu koje su nesumnjivo uticale na njega.

 9. (a) Šta pokazuje da se Isus rodio u siromašnoj porodici? (b) U kakvim je uslovima Isus verovatno odrastao?

⁹ Isus se očigledno rodio u siromašnoj porodici. To može da se vidi iz žrtve koju su Josif i Marija doneli u hram oko 40 dana posle Isusovog rođenja. Umesto da donesu jagnje kao žrtvu paljenicu i golubića ili grlicu kao žrtvu za greh, oni su doneli ili „par grlica ili dva golubića“ (Luka 2:24). Prema Mojsijevom Zakonu, ova žrtva je bila predviđena za siromašne (Levitska 12:6-8). Ova skromna porodica se s vremenom povećala. Josif i Marija su prirodnim putem dobili još najmanje šestoro dece nakon što se Isus rodio čudom (Matej 13:55, 56). Tako je Isus odrastao u jednoj velikoj porodici, verovatno u skromnim uslovima.

10. Šta pokazuje da su Marija i Josif bili bogobojazni?

¹⁰ Isusa su odgajali bogobojazni roditelji koji su se brinuli o njemu. Njegova majka Marija bila je izuzetna žena. Seti se da ju je anđeo Gavrilo pozdravio sledećim rečima: „Zdravo, visokopovlašćena, Jehova je s tobom“ (Luka 1:28). I Josif je bio pobožan čovek. On je savesno svake godine putovao 150 kilometara do Jerusalima na praznik Pashe. I Marija je bila tamo, iako se to zahtevalo samo od muškaraca (Izlazak 23:17; Luka 2:41). U jednoj takvoj prilici, Josif i Marija su posle marljivog traganja pronašli 12-godišnjeg Isusa u hramu među učiteljima. Isus je svojim zabrinutim roditeljima rekao: „Zar niste znali da treba da sam u domu svog Oca?“ (Luka 2:49). „Otac“ — ta reč je mladom Isusu sigurno zvučala srdačno i prisno. S jedne strane, očigledno su mu rekli da je njegov pravi Otac Jehova. Pored toga, Josif je sigurno bio dobar poočim Isusu. Jehova svakako ne bi izabrao nekog grubog ili okrutnog čoveka da podiže Njegovog dragog Sina!

11. Koji je zanat Isus naučio, i šta je sve u biblijska vremena podrazumevao taj zanat?

¹¹ Tokom godina koje je proveo u Nazaretu, Isus je verovatno od svog poočima Josifa naučio tesarski zanat. Isus je tako dobro ovladao tim zanatom da su i njega zvali „tesar“ (Marko 6:3). U biblijska vremena, tesari su radili na izgradnji kuća i pravili su nameštaj (stolove, hoklice i klupe) i alatke za poljoprivredu. U svom delu Dijalog s Trifonom, Justin Mučenik, koji je živeo u drugom veku n. e., napisao je o Isusu: „Dok je bio među ljudima, imao je naviku da radi kao tesar, praveći plugove i jarmove.“ Takav posao nije bio lak, jer drevni tesar verovatno nije mogao da kupuje drvo. Najverovatnije bi otišao u šumu, izabrao neko drvo, posekao ga i odneo kući. Zato je Isus znao šta znači zarađivati za život, ophoditi se s kupcima i sastavljati kraj s krajem.

12. Šta pokazuje da je Josif očigledno umro pre Isusa, i šta je to značilo za Isusa?

¹² Kao najstariji sin, Isus je verovatno pomagao da se zbrine porodica, posebno zato što je izgleda Josif umro pre Isusa.b Sionska Kula stražara od 1. januara 1900. rekla je: „Predanje kaže da je Josif umro dok je Isus bio mali, i da je Isus nastavio tesarski zanat i izdržavao porodicu. Za to nalazimo i biblijske indikacije, jer je sam Isus kasnije nazvan tesar, i spominju se njegova majka i braća, a Josif je izostavljen (Marko 6:3)... Dakle, naš Gospod je dugi period od osamnaest godina, od događaja [zapisanog u Luki 2:41-49] pa do svog krštenja, verovatno proveo obavljajući svakodnevne životne poslove.“ Marija i njena deca, a među njima i Isus, verovatno su znali kako boli kad umre voljeni muž i otac.

13. Zašto je Isus na početku svoje službe imao spoznanje, uvid i dubinu osećanja kao nijedan drugi čovek?

¹³ Očigledno je da Isus nije imao lagodan život. Zapravo, on je iz prve ruke osetio kako izgleda život običnih ljudi. Onda je 29. n. e. došlo vreme da Isus izvrši Božji zadatak koji ga je čekao. U jesen te godine, on se krstio u vodi i bio rođen kao Božji duhovni Sin. ’Nebo se otvorilo‘, što je očigledno ukazivalo da je sada mogao da se seti svog predljudskog života na nebu, kao i misli i osećanja vezanih za taj život (Luka 3:21, 22). Prema tome, kada je Isus započeo svoju službu, imao je spoznanje, uvid i dubinu osećanja kao nijedan drugi čovek. Pisci Jevanđeljâ su s dobrim razlogom većinu svojih zapisa posvetili događajima za vreme Isusove službe. Pa ipak, nisu mogli da zapišu sve što je rekao i uradio (Jovan 21:25). Ali ono što su pod nadahnućem zapisali omogućuje nam da zavirimo u um najvećeg čoveka koji je ikada živeo.

Kakav je Isus bio kao ličnost

14. Kako Jevanđelja prikazuju Isusa kao čoveka s nežnom srdačnošću i dubokim osećanjima?

¹⁴ Jevanđelja otkrivaju da je Isus kao ličnost bio čovek s nežnom srdačnošću i dubokim osećanjima. On je ispoljavao širok raspon emocionalnih reakcija: sažaljenje prema gubavcu (Marko 1:40, 41); tugu zbog neprijemljivih ljudi (Luka 19:41, 42); pravedno ogorčenje prema pohlepnim menjačima novca (Jovan 2:13-17). Kao čovek koji ume da saoseća s drugima, Isus je neki put bio ganut do suza, i nije skrivao svoje emocije. Kad je njegov dragi prijatelj Lazar umro i kad je video kako Lazarova sestra Marija plače, Isus je bio toliko dirnut da je i sam pustio suze, plačući pred svima (Jovan 11:32-36).

15. Kako su se Isusova nežna osećanja manifestovala u načinu na koji je gledao na druge i ophodio se s njima?

¹⁵ Isusova nežna osećanja su bila posebno očigledna u načinu na koji je gledao na druge i ophodio se s njima. On je išao među siromašne i potlačene, pomažući im da ’nađu okrepu za svoje duše‘ (Matej 11:4, 5, 28-30). Nije bio prezaposlen da bi se odazvao na potrebe napaćenih, bilo da se radilo o ženi koja je krvarila i nečujno dotakla njegovu haljinu ili o slepom prosjaku koga nisu mogli da ućutkaju (Matej 9:20-22; Marko 10:46-52). Isus je tražio dobro u drugima i znao je da ih pohvali; ipak, bio je spreman i da ukori kad je to bilo potrebno (Matej 16:23; Jovan 1:47; 8:44). U vremenu u kome su žene imale malo prava, Isus se s njima ophodio s uravnoteženom merom dostojanstva i poštovanja (Jovan 4:9, 27). Razumljivo je što mu je jedna grupa žena spremno služila svojom imovinom (Luka 8:3).

16. Šta pokazuje da je Isus imao uravnoteženo gledište o životu i materijalnim stvarima?

¹⁶ Isus je imao uravnoteženo gledište o životu. Materijalne stvari mu nisu bile najvažnije. Izgleda da je u materijalnom pogledu imao veoma malo. Rekao je da „nema gde da spusti glavu“ (Matej 8:20). U isto vreme, Isus je doprinosio da drugi budu radosni. Kada je bio na jednoj svadbi — događaju koji je obično praćen muzikom, pesmom i radovanjem — jasno je da nije došao da baci senku na tu priliku. U stvari, Isus je tada izveo svoje prvo čudo. Kad je nestalo vina, on je vodu pretvorio u dobro vino, piće koje „srce čoveka veseli“ (Psalam 104:15; Jovan 2:1-11). Tako je veselje moglo da se nastavi, a mladenci su bez sumnje bili pošteđeni neprijatnosti. Njegova ravnoteža se nadalje vidi iz činjenice da se spominje daleko više prilika kada je Isus dugo i naporno radio u službi (Jovan 4:34).

17. Zašto ne iznenađuje to što je Isus bio Veliki Učitelj, i šta su njegova učenja odražavala?

¹⁷ Isus je bio Veliki Učitelj. Većina njegovih učenja odražavala su realnost svakodnevnog života koji je dobro poznavao (Matej 13:33; Luka 15:8). Njegov način poučavanja bio je bez premca — uvek jasan, jednostavan i praktičan. Još je značajniji bio sadržaj njegovih učenja. Ona su odražavala njegovu srdačnu želju da svoje slušaoce upozna s Jehovinim mislima, osećanjima i putevima (Jovan 17:6-8).

18, 19. (a) Kojim je živim slikama Isus opisao svog Oca? (b) Šta će biti osmotreno u narednom članku?

¹⁸ Često koristeći ilustracije, Isus je otkrio svog Oca pomoću živih slika koje nisu mogle lako da se zaborave. Jedno je govoriti uopšteno o Božjem milosrđu, a sasvim je drugo uporediti Jehovu s milosrdnim ocem koji je toliko dirnut kad vidi kako mu se sin vraća da ’potrči i zagrli svog sina i nežno ga poljubi‘ (Luka 15:11-24). Odbacujući krutu kulturu u kojoj su verske vođe prezirale obične ljude, Isus je objasnio da je njegov Otac pristupačan Bog kome se više dopadaju molbe poniznog poreznika nego razmetljiva molitva hvalisavog fariseja (Luka 18:9-14). Isus je prikazao Jehovu kao brižnog Boga koji vidi kad mali vrabac padne na zemlju. „Ne bojte se“, ohrabrio je Isus svoje učenike, „vi vredite više od mnogo vrabaca“ (Matej 10:29, 31). Razumljivo je što su ljudi bili zadivljeni Isusovim „načinom poučavanja“ i što su bili privučeni k njemu (Matej 7:28, 29). Jednom prilikom „silan narod“ je ostao kod njega tri dana, a da nisu ništa poneli za jelo! (Marko 8:1, 2).

¹⁹ Možemo biti zahvalni što je Jehova u svojoj Reči otkrio Hristov um! Međutim, kako možemo razvijati i pokazivati Hristov um u našem ophođenju s drugima? To će biti osmotreno u narednom članku.

[Fusnote]

Da li se sećaš?

• Zašto je važno da dobro upoznamo „Hristov um“?

• S kim se Isus družio u predljudskom životu?

• Tokom svog zemaljskog života, koje je okolnosti i uticaje Isus doživeo iz prve ruke?

• Šta Jevanđelja otkrivaju o Isusovoj ličnosti?

[Slika na 10. strani]

Isus je odrastao u velikoj porodici, verovatno u skromnim uslovima

[Slike na 12. strani]

Učitelji su bili zadivljeni razumevanjem i odgovorima 12-godišnjeg Isusa