Bog i car

„Podajte dakle Caru carevo a Bogu božje“ (LUKA 20:25).

 1. (a) Koji je Jehovin uzvišeni položaj? (b) Šta dugujemo Jehovi što nikada ne možemo dati caru?

KAD je Isus Hrist dao ovo uputstvo, on je bez sumnje imao na umu da Božji zahtevi za Njegove sluge imaju prednost nad bilo čim što bi mogao car, ili država, zahtevati od njih. Isus je bolje no iko poznavao istinitost psalmistove molitve Jehovi: „Kraljevstvo je tvoje kraljevstvo svih vekova a gospodstvo [suverenitet]a tvoje na sva kolena“ (Psalam 145:13). Kada je Đavo ponudio Isusu vlast nad svim kraljevstvima ovog sveta, Isus je odvratio: „Napisano je: ’Klanjaj se Gospodu, Bogu svome, i njemu jedinome služi‘“ (Luka 4:5-8). „Car“ se nikada nije mogao obožavati, bez obzira da li je car rimski imperator, neki drugi ljudski vladar, ili sama država.

 2. (a) Kakav je Sotonin položaj u odnosu na ovaj svet? (b) Uz čije dopuštenje Sotona zauzima svoj položaj?

² Isus nije porekao da su kraljevstva sveta bila Sotonina. Kasnije, on je Sotonu nazvao ’knezom ovoga sveta‘ (Jovan 12:31; 16:11). Pred kraj prvog veka n. e., apostol Jovan je napisao: „Mi znamo da smo od Boga i da je sav svet pod vlašću lukavoga“ (1. Jovanova 5:19). To ne znači da se Jehova odrekao svoje suverenosti nad zemljom. Seti se da je Sotona, kada je Isusu ponudio vlast nad političkim kraljevstvima, izjavio: „Tebi ću dati svu vlast ovu... jer je meni predana, i kome ja hoću daću je“ (Luka 4:6). Sotona sprovodi vlast nad kraljevstvima sveta samo uz Božje dopuštenje.

 3. (a) Koji položaj pred Jehovom imaju vlade naroda? (b) Kako možemo reći da podložnost vladama ovog sveta ne znači da se podlažemo Sotoni, bogu ovog sveta?

³ Slično tome, država sprovodi svoju vlast samo zato što joj Bog kao Suvereni Vladar dozvoljava da to čini (Jovan 19:11). Tako se za „postojeće vlasti“ može reći da su „postavljene na svoje relativne položaje od strane Boga“. U odnosu na Jehovinu vrhovnu suverenu vlast, njihova je daleko manja. Međutim, one su „sluga Božji“, „Božje javne sluge“, time što pružaju potrebne usluge, održavaju zakon i red, i kažnjavaju zločince (Rimljanima 13:1, 4, 6, NW). Dakle hrišćani treba da razumeju da samo zato što je Sotona nevidljivi vladar ovog sveta, to jest sistema, oni se ne podlažu njemu kada priznaju svoju relativnu podložnost državi. Oni slušaju Boga. Ove godine, 1996, politička država je još uvek sastavni deo „uređenja Božjeg“, privremenog uređenja koje Bog dopušta da postoji, i koje Jehovine zemaljske sluge treba da priznaju kao takvo (Rimljanima 13:2, NW).

Drevne Jehovine sluge i država

 4. Zašto je Jehova dozvolio da Josif postane istaknut u vladi Egipta?

⁴ U prethrišćanskim vremenima, Jehova je nekim svojim slugama dozvolio da zauzmu istaknute položaje u državnim vladama. Na primer, u 18. veku pre n. e. Josip je postao prvi ministar Egipta, odmah iza vladajućeg Faraona (Postanje 41:39-43). Kasniji događaji su učinili očiglednim da je Jehova tim upravljao kako bi Josif mogao poslužiti kao instrument u sačuvanju ’Avramovog semena‘ (DK), njegovih potomaka, radi ostvarenja Svojih namera. Naravno, treba imati na umu da je Josif bio prodan u ropstvo u Egipat, i da je živeo u vreme kada Božje sluge nisu imale ni Mojsijev zakon niti „zakon Hristov“ (Postanje 15:5-7; 50:19-21; Galatima 6:2).

 5. Zašto je jevrejskim izgnanicima bilo zapoveđeno da ’traže mir‘ za Vavilon?

⁵ Jehova je vekovima kasnije nadahnuo vernog proroka Jeremiju da jevrejskim izgnanicima kaže da se podlože vladarima kad budu u izgnanstvu u Vavilonu i čak da se mole za mir tog grada. U svom pismu njima, on je zapisao: „Ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev, svemu roblju koje preselih iz Jerusalima u Vavilon... Tražite dobro [„mir“, NW] gradu u koji vas preselih i molite se za nj Gospodu, jer u dobru [„miru“, NW] njegovom biće i vaše dobro [„mir za vas same“, NW]“ (Jeremija 29:4, 7). U svako doba Jehovin narod ima razloga da „traži mir“ za sebe i za zemlju u kojoj živi, kako bi imao slobodu da obožava Jehovu (1. Petrova 3:11, Ča).

 6. Iako su im dati visoki državni položaji, na koje su načine Danilo i njegova tri prijatelja odbili da naprave kompromis s obzirom na Jehovin Zakon?

⁶ Tokom vavilonskog izgnanstva, Danilo i još tri verna Jevrejina kao zarobljenici u Vavilonu podložili su se državnoj obuci i postali civilne sluge visokog ranga u Vaviloniji (Danilo 1:3-7; 2:48, 49). Međutim, čak i tokom njihovog obučavanja, oni su zauzeli čvrst stav u pogledu ishrane koja bi ih mogla dovesti do toga da prestupe Zakon koji je njihov Bog, Jehova, dao preko Mojsija. Zbog toga su bili blagoslovljeni (Danilo 1:8-17). Kada je kralj Navuhodonosor podigao jedan državni kip, Danilova tri jevrejska prijatelja očigledno su bili prisiljeni da prisustvuju toj ceremoniji zajedno sa svojim kolegama državnim upraviteljima. Pa ipak, oni su odbili da ’padnu, i da se poklone‘ tom državnom kipu. Ponovo, Jehova je nagradio njihov integritet (Danilo 3:1-6, 13-28). Slično tome danas, Jehovini svedoci poštuju zastavu zemlje u kojoj žive, ali oni neće izvršiti čin obožavanja prema njoj (Izlazak 20:4, 5; 1. Jovanova 5:21).

 7. (a) Kakav je izvrstan stav zauzeo Danilo, uprkos tome što je imao uzvišen položaj u državnoj strukturi Vavilona? (b) Koje su se promene ostvarile u hrišćansko doba?

⁷ Nakon pada neovavilonske dinastije, Danilu je data državna pozicija visokog ranga pod novim medo-persijskim režimom koji ju je zamenio u Vavilonu (Danilo 5:30, 31; 6:1-3). Ali on nije dozvoljavao da ga njegov visoki položaj dovede do kompromitovanja njegovog integriteta. Kad je jedan državni zakon zahtevao da obožava kralja Darija umesto Jehove, on je to odbio. Zbog toga je bio bačen lavovima, ali ga je Jehova izbavio (Danilo 6:4-24). Naravno, to je bilo u prethrišćanskim vremenima. Kada je hrišćanska skupština bila jednom uspostavljena, Božje sluge su došle ’pod zakon Hristov‘. Mnoge stvari koje su bile dopuštene pod jevrejskim sistemom trebalo je gledati drugačije, na osnovu toga kako se Jehova sada ophodio prema svom narodu (1. Korinćanima 9:21; Matej 5:31, 32; 19:3-9).

Isusovo gledište prema državi

 8. Koji događaj pokazuje da je Isus bio odlučan da izbegne političku uključenost?

⁸ Kad je Isus Hrist bio na zemlji, on je postavio viša merila za svoje sledbenike, i odbio je svaku uključenost u političke ili vojne stvari. Nakon što je Isus čudotvorno nahranio nekoliko hiljada ljudi s nekoliko vekni hleba i dve male ribe, jevrejski muževi su želeli da ga uhvate i da ga postave za političkog kralja. Ali Isus ih je izbegao time što se brzo povukao u planine (Jovan 6:5-15). S obzirom na ovaj događaj, delo The New International Commentary on the New Testament navodi: „Među Jevrejima tog vremena postojale su žestoke nacionalističke težnje, i bez sumnje su mnogi od onih koji su videli to čudo mislili da je tu bio božanski ovlašćen vođa, koji je baš bio onaj pravi koji bi ih poveo protiv Rimljana. Tako su se namerili da ga učine kraljem.“ Ono dodaje da je Isus „odlučno odbio“ ovu ponudu političkog predvođenja. Isus nije pružio nikakvu podršku jevrejskoj pobuni protiv rimske dominacije. Zaista, on je prorekao šta će biti posledica revolta koji će se desiti posle njegove smrti — neizrecivi jadi za stanovnike Jerusalima i uništenje toga grada (Luka 21:20-24).

 9. (a) Kako je Isus opisao odnos svog Kraljevstva prema svetu? (b) Koje je vođstvo Isus pružio svojim sledbenicima u pogledu njihovog ophođenja s vladama sveta?

⁹ Kratko pre svoje smrti, Isus je posebnom zastupniku rimskog imperatora u Judeji rekao: „Kraljevstvo moje nije od ovoga sveta... Kad bi kraljevstvo moje bilo od ovoga sveta, sluge bi se moje borile za me, da ne bih bio predan Judejima. Ali moje kraljevstvo nije sad odavde“ (Jovan 18:36). Sve dok njegovo Kraljevstvo ne okonča vladanje političkih vlada, Hristovi učenici slede njegov primer. Oni pokazuju poslušnost tim uspostavljenim vlastima, ali se ne mešaju u njihove političke pothvate (Danilo 2:44; Matej 4:8-10). Isus je svojim učenicima ostavio smernice, rekavši: „Podajte dakle caru carevo a božje Bogu“ (Matej 22:21). Ranije, u svojoj Besedi na gori, Isus je rekao: „Ako te ko natera da učiniš jednu milju puta, idi s njim dve“ (Matej 5:41). U kontekstu ove besede, Isus je ilustrovao načelo voljne podložnosti pravovaljanim zahtevima, bilo u međuljudskim odnosima ili u državnim zahtevima koji su u skladu s Božjim zakonom (Luka 6:27-31; Jovan 17:14, 15).

Hrišćani i car

10. Po jednom istoričaru, kakav su savestan stav zauzimali rani hrišćani s obzirom na cara?

¹⁰ Trebalo je da ove kratke smernice upravljaju odnosom između hrišćana i države. U svojoj knjizi The Rise of Christianity, istoričar E. V. Barns je napisao: „Kad god je, u narednim vekovima, hrišćanin bio u sumnji u pogledu svojih dužnosti prema državi, on se obraćao Hristovoj autoritativnoj pouci. On bi plaćao poreze: nametnute obaveze su mogle biti teške — pred pad Zapadnog carstva postale su nepodnošljive — ali hrišćanin bi ih podneo. On bi isto tako prihvatio sve druge državne obaveze, ukoliko se nije tražilo da caru dâ ono što pripada Bogu.“

11. Kako je Pavle savetovao hrišćane da se ophode prema svetskim vladarima?

¹¹ U skladu s tim je apostol Pavle, malo više od 20 godina nakon Hristove smrti, rekao hrišćanima u Rimu: „Svi da se pokoravaju višim vlastima“ (Rimljanima 13:1). Otprilike deset godina kasnije, kratko pre njegovog drugog zatvaranja i njegovog pogubljenja u Rimu, Pavle je pisao Titu: „Opominji ih [kritske hrišćane] da budu pokorni poglavarima i vlastima, da budu poslušni i gotovi za svako dobro delo. Nikoga da ne opadaju, da budu miroljubivi i uzdržljivi, i dobri prema svim ljudima“ (Titu 3:1, 2).

Progresivno razumevanje „viših vlasti“

12. (a) Šta je Čarls Tejz Rasel smatrao ispravnim stavom hrišćanina u pogledu državnih vlasti? (b) S obzirom na služenje u oružanim snagama, koje su različite stavove imali pomazani hrišćani tokom Prvog svetskog rata?

¹² Još 1886. godine Čarls Tejz Rasel je u knjizi The Plan of the Ages napisao: „Niti se Isus na bilo koji način uplitao sa zemaljskim vladarima, niti su to činili Apostoli... Oni su poučavali Crkvu da bude poslušna zakonima, i da poštuje one na vlasti zbog njihove službe... da plaća razrezane poreze, i da, osim tamo gde se on sukobi s Božjim zakonima (Dela apostolska 4:19; 5:29), ne pružaju nikakav otpor bilo kojem ustanovljenom zakonu (Rim. 13:1-7; Mat. 22:21). Isus, Apostoli i rana crkva, svi oni su bili poslušni zakonu, iako su bili odvojeni od vlada ovoga sveta, i nisu uzimali nikakvog učešća u njima.“ Ova knjiga je ispravno identifikovala „vlasti koje vladaju“, to jest „više vlasti“, koje spominje apostol Pavle, kao ljudske državne vlasti (Rimljanima 13:1, DK). Godine 1904, knjiga The New Creation izjavila je da pravi hrišćani „treba da se nađu među najposlušnijima zakonu u današnje vreme — ne među agitatorima, svađalicama, niti prigovaračima.“ Ovo su neki razumeli kao potpunu podložnost postojećim silama, čak do tačke prihvatanja službe u oružanim snagama tokom Prvog svetskog rata. Drugi, su međutim, gledali na to kao na suprotnost Isusovoj izjavi: „Svi koji se za mač maše, od mača će poginuti“ (Matej 26:52). Očigledno, bilo je potrebno jasnije razumevanje hrišćanske podložnosti višim vlastima.

13. Koja je promena u razumevanju identiteta vlasti koje vladaju iznesena 1929, i kako se to pokazalo korisnim?

¹³ Godine 1929, u vreme kad su zakoni različitih vlada počeli da zabranjuju stvari koje Bog zapoveda ili da zahtevaju stvari koje Božji zakoni zabranjuju, verovalo se da vlasti koje vladaju moraju biti sami Jehova Bog i Isus Hrist.b To je bilo razumevanje koje su Jehovine sluge imale tokom tog presudnog razdoblja pre i tokom Drugog svetskog rata i kasnije u Hladnom ratu, s njegovom ravnotežom straha i vojnom spremnošću. Gledajući unazad, mora se reći da je ovakvo gledanje na stvari, koje je uzdizalo vrhovnost Jehove i njegovog Hrista, pomoglo Božjem narodu da zauzme beskompromisno neutralan položaj tokom čitavog ovog teškog razdoblja.

Relativna podložnost

14. Kako je u 1962. izliveno pojačano svetlo na stihove Rimljanima 13:1, 2 i povezane stihove?

¹⁴ Godine 1961. dovršen je Prevod Svetog pisma Novi svet. Njegova priprema je zahtevala dubinsko proučavanje tekstualnog jezika Pisma. Precizan prevod reči upotrebljenih ne samo u 13. poglavlju Rimljanima već i u odlomcima Titu 3:1, 2 i 1. Petrovoj 2:13, 17, učinio je očiglednim da se taj termin „više vlasti“ odnosi, ne na Vrhovnu Vlast, Jehovu i na njegovog Sina Isusa, već na ljudske državne vlasti. Pred kraj 1962, u Kuli stražari su objavljeni članci koji su pružili tačno objašnjenje 13. poglavlja poslanice Rimljanima i koji su takođe obezbedili jasniji pogled od onog iz vremena Č. T. Rasela. Ovi članci su istakli da hrišćanska podložnost vlastima ne može biti potpuna. Ona mora biti relativna, uslovljena time da ne dovodi Božje sluge u sukob s Božjim zakonima. Daljnji članci u Kuli stražari naglašavali su ovu važnu misao.c

15, 16. (a) Do koje je bolje ravnoteže vodilo novo razumevanje 13. poglavlja poslanice Rimljanima? (b) Na koja pitanja ostaje da se odgovori?

¹⁵ Ovaj ključ za ispravno razumevanje 13. poglavlja poslanice Rimljanima omogućio je Jehovinom narodu da uravnoteži dužno poštovanje prema političkim vlastima s beskompromisnim stavom u pogledu biblijskih načela (Psalam 97:11; Jeremija 3:15). Ono im je omogućilo da imaju ispravno gledište o svom odnosu s Bogom i njegovim ophođenjem prema državi. Ono je zasiguralo da dok caru daju carevo, oni ne zanemaruju da Bogu daju Božje.

¹⁶ Ali šta je u stvari carevo? Koje pravovaljane zahteve država može postaviti hrišćaninu? Ova pitanja biće osmotrena u sledećem članku.

[Fusnote]

Interesantno je da u svom komentaru o 13. poglavlju poslanice Rimljanima profesor F. F. Brus piše: „Iz neposrednog konteksta, kao i iz opšteg konteksta apostolskih zapisa, jasno je da država s pravom može naređivati poslušnost samo u okviru granica svrha za koje je božanski bila osnovana — pogotovo, državi ne samo što se može, već se i mora pružati otpor kada ona zahteva odanost koja pripada samo Bogu.“

Možeš li objasniti?

◻ Zašto podložnost višim vlastima ne znači podložnost Sotoni?

◻ Kakvo je bilo Isusovo gledište prema politici njegovog vremena?

◻ Kakav je savet Isus dao svojim sledbenicima u pogledu njihovog ophođenja prema caru?

◻ Kako je Pavle savetovao hrišćane da se ophode prema narodnim vladarima?

◻ Kako se tokom godina razvilo razumevanje identiteta viših vlasti?

[Slika na 10. strani]

Kad je Sotona Isusu ponudio političku moć, on ju je odbio

[Slika na 13. strani]

Rasel je pisao da hrišćani „treba da se nađu među najposlušnijima zakonu u današnje vreme“