’Imajte ljubav među sobom‘
„Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako imate ljubav među sobom“ (JOVAN 13:35).
1. Koju je osobinu Isus naglasio uoči svoje smrti?
„DEČICE“ (Jovan 13:33). Poslednje večeri svog života na zemlji, Isus je apostole oslovio ovim nežnim izrazom. U Jevanđeljima ne nalazimo zabelešku da je Isus ikada ranije upotrebio tu nežnu reč kada je razgovarao s njima. Međutim, te posebne večeri bio je pokrenut da upotrebi tu nežnu reč da bi izrazio duboku ljubav koju je osećao prema svojim sledbenicima. U stvari, Isus je te večeri oko 30 puta upotrebio reč ljubav. Zašto je toliko naglasio ovu osobinu?
2. Zašto je za hrišćane toliko važno da pokazuju ljubav?
2 Isus je objasnio zašto je ljubav toliko važna. „Po tome će“, rekao je on, „svi znati da ste moji učenici, ako imate ljubav među sobom“ (Jovan 13:35; 15:12, 17). Praktično je nemoguće biti Hristov sledbenik bez pokazivanja bratske ljubavi. Pravi hrišćani se ne prepoznaju po nekoj posebnoj odeći ili po nekim čudnim običajima, već po srdačnoj i nežnoj ljubavi koju pokazuju jedni prema drugima. Posedovanje ove izvanredne vrste ljubavi je drugi od tri osnovna zahteva, o kojima je bilo reči na početku prethodnog članka, koje osoba mora da ispuni ako želi da bude Hristov učenik. Šta će nam pomoći da i nadalje ispunjavamo ovaj zahtev?
„To činite u još punijoj meri“
3. Koji je savet dao apostol Pavle u pogledu ljubavi?
3 Da se primetiti, baš kao što je to bilo i među Hristovim sledbenicima iz prvog veka, da među današnjim pravim Hristovim učenicima vlada ta izvanredna ljubav. Apostol Pavle je ovako napisao hrišćanima iz prvog veka: „Što se tiče bratske ljubavi, nema potrebe da vam pišemo, jer ste i sami poučeni od Boga da volite jedan drugoga; a to, u stvari, i činite prema svoj braći.“ I pored toga, Pavle je dodao: „Činite [to] u još punijoj meri“ (1. Solunjanima 3:12; 4:9, 10). I mi treba da uzmemo k srcu Pavlov savet i da se trudimo da „u još punijoj meri“ pokazujemo ljubav jedni prema drugima.
4. Prema Pavlu i Isusu, kojim osobama treba da poklonimo posebnu pažnju?
4 Pavle je u istoj nadahnutoj poslanici ohrabrio suvernike da ’govore utešno depresivnim dušama‘ i da ’pružaju podršku slabima‘ (1. Solunjanima 5:14). Drugom prilikom je podsetio hrišćane da oni ’koji su jaki treba da nose slabosti onih koji nisu jaki‘ (Rimljanima 15:1). I Isus je dao uputstva u pogledu pomaganja slabima. Nakon što je prorekao da će ga Petar napustiti te noći kada bude uhapšen, Isus je rekao Petru: „Kad se jednom vratiš, ojačaj svoju braću.“ Zašto? Zato što će i oni napustiti Isusa te će im stoga biti potrebna pomoć (Luka 22:32; Jovan 21:15-17). Božja Reč nas dakle upućuje da volimo i one koji su duhovno slabi i koji su izgubili kontakt s hrišćanskom skupštinom (Jevrejima 12:12). Zašto to treba da radimo? Odgovor pružaju dva živopisna Isusova poređenja.
Izgubljena ovca i izgubljena drahma
5, 6. (a) Koja je dva kratka poređenja Isus ispričao? (b) Šta ova poređenja otkrivaju o Jehovi?
5 Da bi poučio svoje slušaoce tome kako Jehova gleda na one koji su zalutali, Isus je ispričao dva kratka poređenja. U poređenju o pastiru, Isus je rekao: „Ko od vas ako ima sto ovaca, kad izgubi jednu od njih, neće ostaviti onih devedeset i devet u pustoši i ići za onom izgubljenom dok je ne nađe? I kad je nađe, stavi je na ramena i raduje se. A kad dođe kući poziva prijatelje i susede, govoreći im: ’Radujte se sa mnom, jer nađoh svoju ovcu koja beše izgubljena.‘ Kažem vam da će tako na nebu biti veća radost zbog jednog grešnika koji se kaje nego zbog devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje“ (Luka 15:4-7).
6 Drugo poređenje je bilo o jednoj ženi. Isus je rekao: „Koja žena, ako ima deset drahmi pa izgubi jednu drahmu, ne upali svetiljku i ne počisti kuću i ne traži pažljivo dok je ne nađe? I kad je nađe, pozove svoje prijateljice i susede, govoreći: ’Radujte se sa mnom, jer sam našla drahmu koju sam izgubila.‘ Tako, kažem vam, biva radost među Božjim anđelima zbog jednog grešnika koji se kaje“ (Luka 15:8-10).
7. Koje dve pouke možemo naći u poređenjima o izgubljenoj ovci i izgubljenoj drahmi?
7 Šta možemo naučiti iz ovih kratkih poređenja? Ona nam pokazuju (1) šta treba da mislimo o onima koji su duhovno oslabili i (2) šta treba da radimo da bismo im pomogli. Hajde da razmotrimo ove tačke.
Izgubljena ali vredna
8. (a) Kako su pastir i žena reagovali na svoj gubitak? (b) Šta nam njihova reakcija govori o tome kako su gledali na ono što su izgubili?
8 U oba poređenja nešto je izgubljeno, ali zapazi kako su vlasnici reagovali. Pastir nije rekao: ’Šta će mi ta jedna ovca kad još uvek imam 99? Mogu i bez nje.‘ Žena nije rekla: ’Što da se sekiram zbog jedne drahme? Dosta mi je i ovih devet.‘ Umesto da su tako reagovali, pastir je tražio izgubljenu ovcu kao da je jedina koju ima, a žena je žalila za izgubljenom drahmom kao da joj je bila poslednja. Vlasnici su u obe situacije smatrali da je izgubljena stvar vredna. Šta to pokazuje?
9. Šta prikazuje briga koju su pokazali pastir i žena?
9 Zapazi Isusov zaključak oba poređenja: „Tako [će] na nebu biti veća radost zbog jednog grešnika koji se kaje“ i „tako, kažem vam, biva radost među Božjim anđelima zbog jednog grešnika koji se kaje.“ Dakle, briga pastira i žene pokazuje u malom šta osećaju Jehova i njegova nebeska stvorenja. Baš kao što je izgubljena stvar i dalje bila vredna u očima pastira i žene, tako su i oni koji su odlutali i izgubili kontakt s Božjim narodom i dalje vredni u Jehovinim očima (Jeremija 31:3). Te osobe su možda duhovno slabe, ali to ne mora obavezno da znači da su i buntovne. I pored toga što su slabe, one se možda do neke mere još uvek drže Jehovinih zahteva (Psalam 119:176; Dela apostolska 15:29). Jehova je zato, kao i u prošlosti, strpljiv i ’ne želi da ih istrebi i odbije od lica svoga‘ (2. Kraljevima 13:23).
10, 11. (a) Kako treba da gledamo na one koji su odlutali od skupštine? (b) Kako možemo da pokažemo svoju zabrinutost za njih u skladu s dva Isusova poređenja?
10 I mi smo duboko zabrinuti kao i Jehova i Isus za one koji su slabi i koji ne dolaze u hrišćansku skupštinu (Jezekilj 34:16; Luka 19:10). Na duhovno slabu osobu gledamo kao na izgubljenu ovcu, a ne kao na izgubljeni slučaj. Mi ne razmišljamo na sledeći način: ’Zašto bih brinuo o nekome ko je slab? U skupštini je sasvim lepo i bez njega.‘ Umesto toga, na one koji su odlutali, ali žele da se vrate, gledamo onako kako Jehova gleda — kao na nekoga ko je vredan.
11 Međutim, kako možemo da pokažemo svoju zabrinutost? Isusova dva poređenja pokazuju da to možemo učiniti tako što ćemo (1) preuzeti inicijativu, (2) biti obzirni i (3) iskreno se potruditi. Hajde da razmotrimo svaki od ovih činioca.
Preuzmi inicijativu
12. Šta nam reči ’ići za izgubljenom ovcom‘ govore o stavu koji je imao pastir?
12 U prvom od ova dva poređenja, Isus kaže da će pastir ’ići za izgubljenom ovcom‘. Pastir preuzima inicijativu i svesno se napreže da pronađe ovcu koja nedostaje. Teškoće, opasnosti i udaljenost ga ne odvraćaju od toga. Baš naprotiv, pastir je uporan sve „dok je ne nađe“ (Luka 15:4).
13. Kako su verni ljudi iz drevnih vremena reagovali na potrebe slabih, i kako možemo da oponašamo te biblijske primere?
13 Slično tome, da bi se neko ohrabrio često je potrebno da jača osoba preuzme inicijativu. Verni ljudi iz drevnih vremena bili su svesni toga. Na primer, kada je Jonatan, sin kralja Saula, primetio da je njegovom prisnom prijatelju Davidu bilo potrebno ohrabrenje, on „usta i dođe k Davidu u šumu. On mu učvrsti pouzdanje u Jehovu“ (1. Samuilova 23:15, 16). Vekovima kasnije, kada je nastojnik Nemija uvideo da su se neka njegova jevrejska braća obeshrabrila, on je ’ustao‘ i ohrabrio ih da se ’pomenu Jehove‘ (Nemija 4:14). Dobro je da i mi danas ’ustanemo‘ — da preuzmemo inicijativu — da bismo ojačali one koji su slabi. Ali ko u skupštini to treba da uradi?
14. Ko u hrišćanskoj skupštini treba da pomaže slabima?
14 Hrišćanske starešine su u prvom redu odgovorne da ’krepe ruke klonule i iznemogla učvršćuju kolena‘ i da ’govore onima kojima se srce zamutilo: Ohrabrite se, ne plašite se‘ (Isaija 35:3, 4; 1. Petrova 5:1, 2). Međutim, zapazi da Pavlov savet da se ’govori utešno depresivnim dušama‘ i da se ’pruža podrška slabima‘ nije bio upućen samo starešinama. Umesto toga, Pavlove reči su bile upućene celoj „skupštini Solunjana“ (1. Solunjanima 1:1; 5:14). Dakle, pomagati slabima je zadatak svih hrišćana. Poput pastira iz poređenja, svaki hrišćanin treba da bude potaknut da ’ide za izgubljenom ovcom‘. Naravno, najbolji efekat se postiže kada se u tom pogledu sarađuje sa starešinama. Da li bi mogao da uradiš nešto kako bi pomogao nekome iz tvoje skupštine ko je slab?
Budi obziran
15. Zašto je pastir postupio tako kako je postupio?
15 Šta pastir uradi kada konačno pronađe izgubljenu ovcu? „Stavi je na ramena“ (Luka 15:5). Kako dirljiv detalj koji govori toliko toga! Ovca je možda danima i noćima lutala kroz nepoznato područje, pa čak i bila u opasnosti od lavova (Jov 39:1, 2). Sigurno je oslabila zato što nije imala hrane. Ona je i suviše slaba da bi sama savladala prepreke na koje će naići na povratku u stado. Pastir zato klekne, nežno je podigne, i nosi je preko svih prepreka natrag u stado. Kako možemo oponašati tu brigu koju je on pokazao?
16. Zašto bi trebalo da razmišljamo o nežnosti koju je pastir pokazao prema zalutaloj ovci?
16 Osoba koja je izgubila kontakt sa skupštinom možda je iscrpljena u duhovnom smislu. Poput ovce koja je bila odvojena od pastira, ta osoba je možda besciljno lutala kroz negostoljubivo područje ovog sveta. Bez zaštite koju pruža stado, to jest hrišćanska skupština, ona je više nego ikada izložena Đavolovim napadima koji „ide unaokolo kao ričući lav, tražeći koga da proždere“ (1. Petrova 5:8). Sem toga, oslabila je zbog nedostatka duhovne hrane. Zbog toga je najverovatnije i suviše slaba da bi sama savladala prepreke na koje će naići pri povratku u skupštinu. Zato, figurativno govoreći, treba da kleknemo, nežno podignemo slabog i vratimo ga (Galatima 6:2). Kako to možemo uraditi?
17. Kako možemo da oponašamo apostola Pavla kada posećujemo nekoga ko je slab?
17 Apostol Pavle je rekao: „Ako je iko slab, zar ja ne delim njegovu slabost?“ (2. Korinćanima 11:29, The New English Bible; 1. Korinćanima 9:22). Pavle se saosećao s ljudima, uključujući i slabe. Nastojmo da pokažemo isto saosećanje prema onima koji su slabi. Kada si u poseti nekom duhovno slabom hrišćaninu, uveri ga da je vredan u Jehovinim očima i da mnogo nedostaje drugima iz skupštine (1. Solunjanima 2:17). Stavi mu do znanja da su oni spremni da ga podrže i da žele da budu onaj koji se ’u nevolji pokazuje bratom‘ (Poslovice 17:17; Psalam 34:18, DK). Naša iskrenost ga može nežno i postepeno ohrabriti da se vrati u stado. Koji je drugi korak koji treba da preduzmemo? To saznajemo iz poređenja o ženi i izgubljenoj drahmi.
Iskreno se potrudi
18. (a) Zašto žena iz ilustracije nije izgubila nadu? (b) Kako se žena svojski potrudila, i s kojim rezultatom?
18 Žena koja je izgubila drahmu zna da je situacija teška, ali ne i beznadežna. Da je drahma pala na neko veliko polje puno žbunja ili u duboko, blatnjavo jezero, verovatno bi digla ruke od nje. Međutim, znajući da je drahma sigurno negde u kući, nadohvat ruke, počela je revno i detaljno da je traži (Luka 15:8). Prvo je upalila svetiljku da osvetli kuću. Onda je metlom počistila pod, nadajući se da će začuti zveket. Na kraju je pažljivo pretražila svaki ćošak dok se nije pojavio odblesak srebrne drahme. Revna potraga te žene je nagrađena!
19. Šta iz postupaka žene o kojoj se govori u poređenju o izgubljenoj drahmi možemo naučiti o pomaganju slabima?
19 Ovaj detalj iz poređenja nas podseća da naša biblijska obaveza da pomognemo slabom hrišćaninu nije van našeg domašaja. U isto vreme, uviđamo da je za to potreban trud. Zaista, apostol Pavle je rekao starešinama iz Efesa: „Trudeći [se] morate da pomažete onima koji su slabi“ (Dela apostolska 20:35a). Zadrži na umu da žena nije pronašla drahmu tako što je tek tu i tamo bacila pogled po kući. Ne, uspela je zato što je sistematski tražila ’dok nije našla‘. Slično tome, kada nastojimo da ponovo pridobijemo neku duhovno slabu osobu, treba da se istinski i planski potrudimo. Šta možemo da uradimo?
20. Šta se može uraditi da bi se pomoglo onima koji su slabi?
20 Kako možemo pomoći slaboj osobi da izgradi veru i cenjenje? Lični biblijski studij pomoću neke odgovarajuće hrišćanske publikacije može biti upravo ono što je potrebno. Zaista, vođenje biblijskog studija sa slabom osobom omogućava nam da joj neprestano pružamo temeljnu pomoć. Nadglednik službe će najverovatnije biti u najboljoj poziciji da odredi ko bi mogao da pruži potrebnu pomoć. On može da predloži koje bi se teme mogle proučavati i koja bi publikacija bila najkorisnija. Baš kao što je žena iz poređenja koristila neka pomagala da bi postigla svoj cilj, tako i mi danas imamo sredstva koja nam pomažu da ispunimo našu od Boga datu odgovornost da pomažemo onima koji su slabi. Dva nova sredstva, to jest dve publikacije koje nam stoje na raspolaganju, posebno će nam pomoći u tom nastojanju. To su knjige Obožavaj jedinog istinitog Boga i Približi se Jehovi.a
21. Kako pomaganje slabima donosi svima blagoslove?
21 Pomaganje slabima donosi svima blagoslove. Onaj kome je pružena pomoć raduje se zato što je ponovo s pravim prijateljima. Mi koji pomažemo doživljavamo veliku radost koju može pružiti jedino davanje (Luka 15:6, 9; Dela apostolska 20:35b). U celoj skupštini raste srdačnost kad se svaki član s ljubavlju zanima za druge. Nadasve, proslavljaju se naši brižni Pastiri, Jehova i Isus, jer njihove sluge na zemlji odražavaju njihovu želju da podržavaju slabe (Psalam 72:12-14; Matej 11:28-30; 1. Korinćanima 11:1; Efešanima 5:1). Dakle, imamo jake razloge da i dalje ’imamo ljubav među sobom‘!
[Fusnota]
a Objavili Jehovini svedoci.
Možeš li objasniti?
• Zašto je za svakog od nas izuzetno važno da pokazujemo ljubav?
• Zašto treba da volimo i one koji su slabi?
• Koje pouke možemo izvući iz poređenja o izgubljenoj ovci, i poređenja o drahmi?
• Koje praktične korake možemo preduzeti da bismo pomogli nekome ko je slab?
[Slika na stranama 16, 17]
Kada pomažemo slabima, preuzimamo inicijativu, obzirni smo i iskreno se trudimo u tome
[Slika na stranama 16, 17]
Pomaganje slabima donosi svima blagoslove