Luka
15 Svi poreznici i grešnici okupljali su se oko Isusa da bi ga slušali.+ 2 Zato su fariseji i poznavaoci Zakona gunđali: „Ovaj čovek prihvata grešnike i jede s njima.“ 3 Tada im je ispričao ovo poređenje: 4 „Ako neko od vas ima 100 ovaca i izgubi jednu od njih, zar neće ostaviti onih 99 na pašnjaku* i tražiti izgubljenu dok je ne nađe?+ 5 Kad je nađe, staviće je na ramena i radovaće se. 6 A kad dođe kući, pozvaće prijatelje i susede i reći će im: ’Radujte se sa mnom, jer sam našao svoju ovcu koja se izgubila.‘+ 7 Kažem vam da će tako na nebu biti veća radost zbog jednog grešnika koji se kaje+ nego zbog 99 pravednika kojima ne treba pokajanje.
8 „Ili ako neka žena ima deset drahmi* pa izgubi jednu, zar neće upaliti svetiljku, počistiti kuću i pažljivo tražiti dok je ne nađe? 9 A kad je nađe, pozvaće prijateljice i žene iz susedstva i reći će im: ’Radujte se sa mnom, jer sam našla drahmu koju sam izgubila.‘ 10 Kažem vam, tako se i Božji anđeli raduju zbog jednog grešnika koji se kaje.“+
11 Zatim je rekao: „Jedan čovek je imao dva sina. 12 Mlađi je rekao ocu: ’Oče, daj mi deo nasledstva koji mi pripada.‘ I on im je podelio imovinu. 13 Posle nekoliko dana mlađi sin je pokupio sve što je imao, otputovao u daleku zemlju i tamo rasuo svoje nasledstvo živeći raskalašno*. 14 Kad je sve potrošio, nastala je velika glad širom te zemlje i on se našao u teškoj oskudici. 15 Čak je počeo da služi kao najamnik kod jednog čoveka iz te zemlje, koji ga je poslao na svoja polja da čuva svinje.+ 16 Želeo je da utoli glad mahunama rogača koje su jele svinje, ali mu ni to niko nije davao.
17 „Kad se urazumio, rekao je: ’Koliko najamnika kod mog oca ima hleba u izobilju, a ja ovde umirem od gladi! 18 Otići ću kod svog oca i reći ću mu: „Oče, zgrešio sam nebu i tebi. 19 Nisam više dostojan da se zovem tvojim sinom. Primi me kao jednog od svojih najamnika.“ ‘ 20 Tako je pošao kod svog oca. Dok je još bio daleko, otac ga je ugledao i sažalio se na njega, pa je potrčao, zagrlio ga* i izljubio. 21 Tada mu je sin rekao: ’Oče, zgrešio sam nebu i tebi.+ Nisam više dostojan da se zovem tvojim sinom.‘ 22 A otac je rekao svojim robovima: ’Brzo, iznesite najbolju odeću i obucite ga! Stavite mu prsten na ruku i obujte mu sandale. 23 Dovedite ugojeno tele i zakoljite ga, pa da jedemo i da se veselimo, 24 jer mi je ovaj sin bio mrtav i oživeo je,+ bio je izgubljen i nađen je!‘ I počeli su da se vesele.
25 „A njegov stariji sin bio je u polju. Kad se na povratku približio kući, čuo je muziku i igru. 26 Zato je pozvao jednog slugu i upitao ga šta se dešava. 27 A sluga mu je odgovorio: ’Došao je tvoj brat, pa je tvoj otac zaklao ugojeno tele, jer mu se vratio živ i zdrav.‘ 28 A on se naljutio i nije hteo da uđe u kuću. Tada je njegov otac izašao i molio ga da uđe. 29 On je na to rekao ocu: ’Evo, tolike godine ti robujem i nisam prekršio nijednu tvoju zapovest, a nikad mi nisi dao ni jare da se proveselim sa svojim prijateljima. 30 A kad je došao ovaj tvoj sin koji je s bludnicama* rasuo* tvoju imovinu, zaklao si mu ugojeno tele.‘ 31 Otac mu je tada rekao: ’Sine, ti si uvek sa mnom i sve što je moje tvoje je. 32 Ali morali smo da se veselimo i da se radujemo, jer je tvoj brat bio mrtav i oživeo je, bio je izgubljen i nađen je.‘ “