’Vi ga volite iako ga niste videli‘
„Vi [ga] volite iako ga niste videli, u koga sad verujete iako ga ne vidite, i radujete se neizrecivom i proslavljenom radošću“ (1. PETROVA 1:8, Ča).
1. Iako danas niko na svetu nije video Isusa, kako neki religiozni ljudi nastoje da pokažu odanost prema njemu?
NIKO živ na ovom svetu danas nije nikad video Isusa Hrista. A ipak, milioni ljudi se izjašnjavaju da ga vole. Svake godine 9. januara, u Manili na Filipinima, po ulicama vuku jednu statuu Isusa Hrista u prirodnoj veličini koji nosi krst u onome što se opisuje kao najmasovnija, najspektakularnija manifestacija popularne religije u toj zemlji. Uzbuđena masa se gura i lakta; ljudi se čak penju jedan na drugog u pomamnom naporu da dotaknu kip. Mnoge koji su tu da bi to posmatrali, privlači uglavnom ova slavljenička povorka. Ipak, neki od njih su bez sumnje ljudi koji se osećaju iskreno privučenima Isusu. Oni, kao dokaz za to, možda nose krst ili redovno idu u crkvu. Međutim, može li se takvo idolopoklonstvo smatrati pravim obožavanjem?
2, 3. (a) Ko je od Isusovih sledbenika stvarno video i čuo Isusa? (b) Ko je još osim njih voleo Isusa i položio veru u njega u prvom veku, iako ga nikada nisu lično videli?
2 U prvom veku, u rimskim provincijama Judeji, Samariji, Pereji i Galileji, bilo je mnogo hiljada onih koji su lično zaista videli i čuli Isusa Hrista. Oni su slušali dok je on objašnjavao istine o Božjem Kraljevstvu što diraju u srce. Bili su očevici čuda koja je on vršio. Neki od njih postali su njegovi odani učenici, uvereni da je on „Hristos, Sin Boga živoga“ (Matej 16:16). Međutim, oni kojima je apostol Petar napisao svoje prvo nadahnuto pismo nisu bili među njima.
3 Oni kojima se Petar obratio živeli su u rimskim provincijama Pontu, Galatiji, Kapadokiji, Aziji i Vitiniji — sve na području današnje Turske. Njima, Petar je napisao: „Vi [ga] volite iako ga niste videli, u koga sad verujete iako ga ne vidite, i radujete se neizrecivom i proslavljenom radošću“ (1. Petrova 1:1, 8, Ča). Kako su oni upoznali Isusa Hrista do te mere da ga vole i da pokazuju veru u njega?
4, 5. Kako su ti ljudi koji nikada nisu videli Isusa saznali dovoljno o njemu da bi ga voleli i položili veru u njega?
4 Očigledno, neki su bili u Jerusalimu kada je apostol Petar svedočio masi prisutnoj na prazniku Pedesetnice 33. n. e. Nakon praznika mnogi učenici su ostali u Jerusalimu kako bi dobili daljnje pouke od apostola (Dela apostolska 2:9, 41, 42; uporedi s 1. Petrovom 1:1). U ponovljenim misionarskim putovanjima apostol Pavle je izvršavao revnosnu službu takođe i među ljudima koji su živeli na tom području u koje je Petar kasnije poslao svoje prvo biblijsko pismo koje nosi njegovo ime (Dela apostolska 18:23; 19:10; Galatima 1:1, 2).
5 Zašto su ti ljudi, koji nikada nisu videli Isusa, bili tako snažno privučeni k njemu? U našem vremenu, zašto daljnji milioni širom planete imaju duboku ljubav prema njemu?
Stvari koje su čuli
6. (a) Da si čuo Petra kako svedoči o Isusu na Pedesetnicu 33. n. e., šta bi mogao saznati? (b) Kako je to uticalo na oko 3 000 prisutnih?
6 Da si ti bio u Jerusalimu 33. n. e. kad je Petar govorio slavljeničkoj masi, šta bi saznao o Isusu? Van svake sumnje, čuda koja je on izvršio pokazivala su da je bio od Boga poslan. Da Isus, iako su ga grešni ljudi ubili, više nije bio u grobu već da je uskrsnut a zatim uzdignut na nebesa s desne strane Bogu. Da je Isus zaista bio Hrist, Mesija o kojem su proroci pisali. Da je preko Isusa Hrista sveti duh izliven na njegove sledbenike tako da su brzo bili u mogućnosti da svedoče ljudima iz mnogih naroda o veličanstvenim stvarima koje Bog čini preko svog Sina. Srca mnogih koji su čuli Petra u toj prilici bila su duboko taknuta, i približno 3 000 ljudi se krstilo kao hrišćanski učenici (Dela apostolska 2:14-42). Da si bio tamo, da li bi ti preduzeo takvu odlučnu akciju?
7. (a) Da si bio u Antiohiji kada je apostol Pavle tamo propovedao, šta bi mogao saznati? (b) Zašto su neki iz mase postali vernici i zašto su delili dobru vest s drugima?
7 Šta bi još mogao saznati o Isusu da si bio među onima koji su bili prisutni kada je apostol Pavle poučavao u Antiohiji u rimskoj provinciji Galatiji? Čuo bi Pavla kako objašnjava da su proroci prorekli da će upravitelji Jerusalima osuditi Isusa na smrt. Takođe bi čuo o dokazu očevidaca Isusovog uskrsenja. Sigurno bi na tebe ostavilo dubok utisak Pavlovo objašnjenje da je Jehova, time što je uskrsnuo Isusa iz mrtvih, potvrdio da je on zaista bio Sin Božji. I zar se tvoje srce ne bi zagrejalo kad bi saznao da opraštanje greha koje je omogućeno verom u Isusa može voditi do večnog života? (Dela apostolska 13:16-41, 46, 47; Rimljanima 1:4). Prepoznavši značaj onog što su slušali, neki u Antiohiji su postali učenici, i aktivno su delili dobru vest s drugima, čak i ako je činjenje toga značilo da će se suočiti sa snažnim progonstvom (Dela apostolska 13:42, 43, 48-52; 14:1-7, 21-23).
8. Da si bio na sastanku u efeškoj skupštini kada su dobili Pavlovo pismo upućeno njima, šta bi mogao saznati?
8 Šta da si bio povezan sa hrišćanskom skupštinom u Efesu, u rimskoj provinciji Aziji, kada je bilo primljeno Pavlovo nadahnuto pismo tamošnjim učenicima? Šta bi iz njega mogao saznati o Isusovoj ulozi u Božjoj nameri? U tom pismu Pavle je objasnio da će preko Hrista sve stvari na nebu i na zemlji biti vraćene u sklad s Bogom, da se Božji dar preko Hrista proširuje na ljude iz svih naroda, da su osobe koje su mrtve u Božjim očima zbog svojih prestupa oživele putem vere u Hrista, i da je kao rezultat ove pripreme ljudima ponovo moguće da postanu voljeni Božji sinovi (Efescima 1:1, 5-10; 2:4, 5, 11-13).
9. (a) Šta ti može pomoći da razabereš da li lično shvataš značaj onoga što je Pavle pisao Efescima? (b) Kako je na braću u rimskim provincijama koje je Petar pomenuo uticalo ono što su saznavali o Isusu?
9 Da li bi cenjenje za sve ovo produbilo tvoju ljubav prema Božjem Sinu? Da li bi ta ljubav uticala na tvoj svakodnevni život, kako je Pavle na to podsticao u Efescima od 4. do 6. poglavlja? Da li bi te to cenjenje pokrenulo da brižljivo ispitaš svoje prioritete u životu? Iz ljubavi prema Bogu i zahvalnosti prema njegovom Sinu, da li bi učinio potrebna prilagođavanja kako bi vršenje Božje volje bilo istinski u žiži tvog života? (Efescima 5:15-17). U vezi s načinom na koji je ono što su hrišćani u Aziji, Galatiji i drugim rimskim provincijama učili uticalo na njih, apostol Petar im je napisao: „Vi volite [Isusa Hrista] iako ga niste videli, u koga sad verujete... i radujete se neizrecivom i proslavljenom radošću“ (1. Petrova 1:8).
10. (a) Šta je bez sumnje doprinelo ljubavi ranih hrišćana prema Isusu? (b) Kako i mi možemo izvući korist?
10 Postojalo je još nešto što je bez sumnje doprinelo ljubavi prema Božjem Sinu koju su osećali ti rani hrišćani kojima se Petar obratio. Šta je to bilo? Do vremena kada je Petar napisao svoje prvo pismo, barem dva jevanđelja — Matej i Luka — već su bila u opticaju. Hrišćani prvog veka koji nikada nisu videli Isusa mogli su čitati ove izveštaje jevanđelja. I mi to možemo. Jevanđelja nisu izmišljeni izveštaji; ona imaju sve oznake najpouzdanije istorije. U ovim nadahnutim zapisima pronalazimo mnogo toga što produbljuje našu ljubav prema Božjem Sinu.
Duh koji je pokazao
11, 12. Šta je to u vezi s duhom koji je Isus pokazao prema drugim ljudima što te navodi da ga voliš?
11 Tu, u pisanom izveštaju o Isusovom životu, mi saznajemo kako je on postupao s drugim ljudima. Duh koji je pokazao dira ljudska srca još i sad, preko 1 960 godina nakon što je umro. Svako ko je živ, opterećen je delovanjem greha. Mnogi milioni su žrtve nepravde, borbe s bolešću, ili iz nekih drugih razloga osećaju razočaranje koje slama. Za sve njih, Isus kaže: „Dođite k meni vi svi koji se trudite i koji ste opterećeni, i ja ću vam odmor dati. Uzmite jaram moj na sebe, i primite nauk moj, jer sam ja blag i smeran u srcu, i naći ćete mir dušama svojim. Jer je jaram moj blag i breme je moje lako“ (Matej 11:28-30).
12 Isus je pokazao osetljivu brigu za siromašne, gladne i one koji su u žalosti. Kad su to okolnosti zahtevale, on je čudom čak i nahranio veliki broj ljudi (Luka 9:12-17). On ih je oslobađao od porobljavajućih tradicija. Takođe je izgrađivao njihovu veru u Božju pripremu za okončanje političkog i ekonomskog tlačenja. Isus nije slomio duh onih koji su već bili pregaženi. S nežnošću i ljubavlju, vešto je podizao krotke. Krepio je one koji su bili poput stučene trske presavijene na pola, i one koji su bili kao tinjajući laneni fitilj koji tek što se nije ugasio. Sve do danas, njegovo ime nadahnjuje nadu, čak i u srcima onih koji ga nikada nisu videli (Matej 12:15-21; 15:3-10).
13. Zašto način na koji je Isus postupao s grešnicima privlači ljude?
13 Isus nije odobravao neispravno postupanje, a ipak je pokazao razumevanje za ljude koji su u životu pravili greške ali koji su pokazali pokajanje i obratili mu se za pomoć (Luka 7:36-50). On bi seo i obedovao s ljudima koji su u društvu bili prezreni, ako je smatrao da bi to dalo priliku da im duhovno pomogne (Matej 9:9-13). Kao rezultat duha koji je ispoljavao, milioni ljudi u sličnim situacijama koji nikada nisu videli Isusa, bili su podstaknuti da ga upoznaju i položili su veru u njega.
14. Šta tebe privlači u načinu na koji je Isus pomagao ljudima koji su bili bolesni, invalidi ili u žalosti?
14 Način na koji je Isus postupao s bolesnim ljudima ili invalidima pruža dokaz o njegovoj toplini i saosećanju, kao i o njegovoj sposobnosti da im donese olakšanje. Tako, kad mu je pristupio jedan oboleli čovek pun gube i molio ga za pomoć, Isus nije ustuknuo pred tim prizorom. I nije rekao tom čoveku da, iako mu je žao njega, slučaj je daleko uznapredovao i ništa se ne može učiniti da bi mu se pomoglo. Čovek je preklinjao: „Gospode, ako hoćeš, možeš učiniti da budem čist.“ Bez oklevanja, Isus je posegao i dotakao gubavog čoveka, rekavši: „Hoću budi čist!“ (Matej 8:2, 3). U jednoj drugoj prilici jedna žena je gledala da se kradom izleči dodirnuvši resu njegove odeće. Isus je s njom postupio na ljubazan i umirujuć način (Luka 8:43-48). A kada je naišao na pogrebnu povorku, sažalio se na ožalošćenu udovicu čiji je sin jedinac umro. Iako je odbijao da svoju od Boga datu moć čudesno koristi da bi obezbedio hranu za sebe, Isus ju je darežljivo koristio da uskrsne tog mrtvog čoveka i da ga vrati njegovoj majci (Luka 4:2-4; 7:11-16).
15. Kako čitanje izveštajâ o Isusu i meditiranje o njima utiče na tebe?
15 Dok čitamo ove izveštaje i meditiramo o duhu koji je Isus pokazivao, produbljuje se naša ljubav prema onom ko je položio svoj ljudski život kako bismo mi mogli živeti zauvek. Čak iako ga nikada nismo videli, osećamo se privučenim njemu i želimo slediti njegov trag (1. Petrova 2:21).
Njegovo ponizno oslanjanje na Boga
16. Na koga je Isus usmerio prvenstvenu pažnju, i šta nas je ohrabrio da radimo?
16 Iznad svega drugog, Isus je usredsredio svoju pažnju, a i našu, na svog nebeskog Oca, Jehovu Boga. On je identifikovao najveću zapovest u Zakonu, rekavši: „Ljubi Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim“ (Matej 22:36, 37). Savetovao je svoje učenike: „Imajte veru u Boga“ (Marko 11:22). Kad su se suočili s ozbiljnim ispitom vere, podstakao ih je: „Molite se [„neprestano“, NW]“ (Matej 26:41).
17, 18. (a) Kako je Isus ispoljio svoje ponizno oslanjanje na Oca? (b) Zašto je ono što je učinio toliko važno za nas?
17 Isus je lično dao primer. Molitva je bila važan deo njegovog života (Matej 14:23; Luka 9:28; 18:1). Kad je došlo vreme da izabere svoje apostole, Isus se nije jednostavno oslonio na svoje prosuđivanje, iako su ranije svi anđeli na nebu bili pod njegovim nadzorom. Ponizno, on je proveo celu noć u molitvi upućenoj njegovom Ocu (Luka 6:12, 13). Kad se suočio s hapšenjem i bolnom smrću, Isus se opet okrenuo svom Ocu, moleći se gorljivo. On nije zauzeo stav da dobro poznaje Sotonu i da se lako može pozabaviti bilo čime što bi taj zli mogao smisliti. Isus je shvatao koliko je bilo važno da ne podbaci. Kakvu bi sramotu propust naneo njegovom Ocu! I kakav gubitak za ljude iz čovečanstva, čiji su izgledi za život zavisili od žrtve koju je trebalo da Isus prinese!
18 Isus se uvek iznova molio — sa svojim apostolima u gornjoj sobi u Jerusalimu, i još gorljivije u Getsimanskom vrtu (Matej 26:36-44; Jovan 17:1-26; Jevrejima 5:7). Kada je patio na mučeničkom stubu, nije grdio one koji su mu se rugali. Naprotiv, on se molio u korist onih koji su postupali u neznanju: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine!“ (Luka 23:34). Svoje misli držao je usredsređenima na svog Oca, ’oslanjajući se na onoga koji pravo sudi‘. Završne reči koje je izgovorio na mučeničkom stubu bile su molitva njegovom Ocu (1. Petrova 2:23; Luka 23:46). Kako smo zahvalni što je Isus, uz potpuno oslanjanje na Jehovu, verno dovršio svoj zadatak koji mu je Otac poverio! Iako nikada nismo videli Isusa Hrista, kako ga duboko volimo zbog onoga što je učinio!
Izražavanje naše ljubavi prema njemu
19. Dok izražavamo ljubav prema Isusu, koje ćemo postupke izbegavati kao potpuno neprikladne?
19 Kako možemo pružiti dokaz da je ljubav koju ispovedamo više od pukih reči? Pošto je njegov Otac, kojeg je Isus voleo, zabranio pravljenje likova i zatim njihovo korišćenje kao predmeta odanosti, sigurno ne bismo doneli čast Isusu ako bismo neki takav lik nosili na lančiću oko vrata ili ako bismo ga nosili ulicama (Izlazak 20:4, 5; Jovan 4:24). Ne bi donelo nikakvu čast Isusu ako bismo prisustvovali religioznim službama, čak i ako bismo to činili nekoliko puta nedeljno, ako preostali deo nedelje ne bismo živeli u skladu s njegovim učenjima. Isus je rekao: „Ko ima zapovesti moje i drži ih, to je onaj koji me ljubi, a ko mene ljubi, njega će Otac moj ljubiti“ (Jovan 14:21, 23; 15:10).
20. Koje su neke stvari koje će pokazati da li istinski volimo Isusa?
20 Kakve nam je zapovesti on dao? Pre svega, da obožavamo istinitog Boga, Jehovu, i jedino njega (Matej 4:10; Jovan 17:3). Zbog svoje uloge u Božjoj nameri, Isus je takođe naučavao da moramo ispoljavati veru u njega kao Božjeg Sina i da je moramo pokazati time što se klonimo zlih dela i hodimo u svetlu (Jovan 3:16-21). On nas je savetovao da najpre tražimo Božje Kraljevstvo i njegovu pravdu, tako što ove stvari stavljamo ispred naše brige za fizičke potrebe (Matej 6:31-33). On je zapovedio da volimo jedni druge kao što je on voleo nas (Jovan 13:34; 1. Petrova 1:22). I opunomoćio nas je da budemo svedoci u pogledu Božje namere, baš kao što je on to bio (Matej 24:14; 28:19, 20; Otkrivenje 3:14). Iako nisu nikada videli Isusa, danas je oko pet miliona Jehovinih svedoka podstaknuto iskrenom ljubavlju prema njemu da izvršava te zapovesti. To što nisu lično videli Isusa, ni na koji način ne slabi njihovu rešenost da budu poslušni. Oni se sećaju onoga što je njihov Gospod rekao apostolu Tomi: „Pošto si me video verovao si; blago onima koji ne vide, a ipak veruju“ (Jovan 20:29).
21. Kakvu mi korist izvlačimo iz prisustvovanja Memorijalu Hristove smrti, koji će se ove godine održati u nedelju, 23. marta?
21 Nadamo se da ćeš biti među onima koji će se širom sveta okupiti u Dvoranama Kraljevstva Jehovinih svedoka posle zalaska sunca u nedelju, 23. marta 1997, radi prisećanja na najveći izraz Božje ljubavi prema čovečanstvu i proslave uspomene na smrt njegovog lojalnog Sina, Isusa Hrista. Ono što u toj prilici bude rečeno i učinjeno treba da produbi našu ljubav prema Jehovi i njegovom Sinu i tako poveća želju da se držimo Božjih zapovesti (1. Jovanova 5:3).
Kako bi odgovorio?
◻ Kako su oni kojima je bila upućena prva Petrova poslanica upoznali i zavoleli Isusa?
◻ Koje su neke stvari što su rani hrišćani čuli, a koje su ostavile utisak na tebe?
◻ Šta je to što produbljuje tvoju ljubav prema Isusu, a u vezi je s duhom koji je on pokazivao?
◻ Zašto je Isusovo ponizno oslanjanje na Boga za nas toliko važno?
◻ Kako možemo ispoljiti našu ljubav prema Isusu Hristu?
[Slike na 16. i 17. strani]
Osećamo se privučeni Isusu zbog duha koji je on pokazivao