DVADESET PETO POGLAVLJE
„Prizivam se na cara!“
Pavle daje primer kako se brani dobra vest
Na temelju Dela apostolskih 25:1–26:32
1, 2. (a) U kakvim okolnostima se našao Pavle? (b) Koje se pitanje nameće što se tiče Pavlovog pojavljivanja pred carem?
PAVLE je i dalje u Cezareji pod strogim nadzorom. Kada se dve godine pre toga vratio u Judeju, Judejci su u roku od nekoliko dana pokušali da ga ubiju barem tri puta (Dela 21:27-36; 23:10, 12-15, 27). Do sada nisu uspeli u tome, ali ipak ne odustaju. Kad Pavle shvata da može pasti u njihove ruke, rimskom namesniku Festu kaže: „Prizivam se na cara!“ (Dela 25:11).
2 Da li je Jehova podržao Pavla u njegovoj odluci da se pojavi pred rimskim carem? Odgovor je važan za nas koji temeljno svedočimo o Božjem Kraljevstvu u ovom vremenu kraja. Treba da saznamo da li je ono što je Pavle uradio primer koji mi treba da sledimo kada je potrebno „zakonski potvrđivati pravo na propovedanje dobre vesti“ (Fil. 1:7).
„Stojim pred [...] sudskom stolicom“ (Dela apostolska 25:1-12)
3, 4. (a) Šta se krilo iza zahteva Judejaca da Pavle bude odveden u Jerusalim i kako je on izbegao smrt? (b) Kako Jehova danas podržava svoje sluge kao što je podržavao i Pavla?
3 Tri dana po dolasku na vlast, Fest je kao novi namesnik Judeje došao u Jerusalim.a Tamo su mu sveštenički glavari i istaknuti Judejci izneli ozbiljne optužbe protiv Pavla. Oni su znali da se od novog namesnika očekuje da održi mir s njima i svim Judejcima. Zato su tražili od Festa da im učini uslugu, to jest da Pavla pošalje u Jerusalim da mu se tamo sudi. Međutim, iza toga se krio opaki plan. Oni su zapravo hteli da ubiju Pavla na putu iz Cezareje u Jerusalim. Fest je odbio njihov zahtev i rekao: „Neka vaše vođe pođu sa mnom i iznesu optužbe protiv tog čoveka ako je za nešto kriv“ (Dela 25:5). Tako je Pavle još jednom izbegao smrt.
4 Jehova je preko Gospoda Isusa Hrista podržavao Pavla tokom svih njegovih kušnji. Setimo se da mu je Isus u jednoj viziji rekao: „Budi hrabar!“ (Dela 23:11). Božje sluge se i danas suočavaju s problemima i pretnjama. Jehova nas ne štiti od svih poteškoća, ali nam daje mudrost i snagu da ih izdržimo. Uvek možemo računati na izuzetnu snagu koju nam naš brižni Bog pruža (2. Kor. 4:7).
5. Kako je Fest postupio s Pavlom?
5 Nekoliko dana kasnije, Fest je „seo na sudsku stolicu“ u Cezareji.b Pred njim su stajali Pavle i njegovi tužioci. Odgovarajući na njihove neosnovane optužbe, Pavle je rekao: „Nisam se ogrešio ni o judejski Zakon, ni o hram, ni o cara.“ Bio je nedužan i trebalo je da ga oslobode. Kakvu će odluku doneti Fest? Budući da je hteo da ugodi Judejcima, upitao je Pavla: „Hoćeš li da ideš u Jerusalim da ti se tamo preda mnom sudi?“ (Dela 25:6-9). Kakav besmislen predlog! Kad bi se Pavle vratio u Jerusalim, njegovi tužioci bi imali ulogu sudija i sigurno bi ga osudili na smrt. U ovom slučaju, Fest se odlučio za političku korist na uštrb pravde. Jedan od prethodnih namesnika, Pontije Pilat, postupio je slično u slučaju jednog još važnijeg zatvorenika (Jov. 19:12-16). Sudije u današnje vreme takođe mogu doneti nepravedne odluke pod pritiskom uticajnih ljudi iz političkih krugova. Zato ne treba da nas iznenadi kada se Božjim slugama izrekne nepravedna presuda.
6, 7. Zašto se Pavle prizvao na cara i koji je primer time ostavio pravim hrišćanima danas?
6 Pavla je moglo koštati života to što je Fest želeo da ugodi Judejcima. Zato je iskoristio pravo koje je imao kao rimski građanin. Rekao je Festu: „Stojim pred carskom sudskom stolicom, i tu treba da mi se sudi. Ništa nisam skrivio Judejcima, kao što i sam dobro vidiš [...] Prizivam se na cara!“ Prizivanje na cara je obično bilo neopozivo. Fest je naglasio tu činjenicu kada je rekao: „Prizvao si se na cara, pred cara ćeš i ići“ (Dela 25:10-12). Obrativši se višem zakonskom autoritetu, Pavle je ostavio primer pravim hrišćanima u današnje vreme. Kada im protivnici „stvaraju neprilike služeći se zakonom“, Jehovini svedoci koriste sve što im zakon stavlja na raspolaganje da bi branili dobru vestc (Ps. 94:20).
7 Tako je Pavle dobio priliku da iznese svoju odbranu u Rimu nakon što je više od dve godine proveo u zatvoru zbog prestupa koje nije počinio. Međutim, još jedan vladar je hteo da ga vidi pre nego što ga odvedu.
„Nisam bio neposlušan“ (Dela apostolska 25:13–26:23)
8, 9. Zašto je kralj Agripa došao u Cezareju?
8 Nekoliko dana nakon što se Pavle prizvao na cara, kralj Agripa i njegova sestra Vernika došli su da „pozdrave Festa“ kao novog namesnika.d U doba Rimljana je bio običaj da zvaničnici dođu u takvu posetu novopostavljenim namesnicima. Čestitavši Festu na novom položaju, Agripa je nesumnjivo pokušao da učvrsti političke i lične veze koje bi mu u budućnosti mogle koristiti (Dela 25:13).
9 Fest je ispričao Agripi za Pavla i on je izrazio želju da ga čuje. Sledećeg dana su dvojica vladara došla da ga saslušaju. Ali njihova moć i raskoš ni u kom slučaju nisu delovali snažnije od reči koje će im uputiti ovaj zatvorenik što stoji pred njima (Dela 25:22-27).
10, 11. Kako je Pavle pokazao poštovanje prema Agripi i koje je detalje iz svoje prošlosti otkrio tom kralju?
10 Pavle je s poštovanjem zahvalio kralju Agripi što mu je pružio priliku da iznese odbranu pred njim i priznao je da je kralj dobar poznavalac svih običaja i spornih pitanja među Judejcima. Zatim je opisao kako je nekada živeo: „Bio [sam] farisej i držao se učenja te najstrože struje u našoj veri“ (Dela 26:5). Pavle je kao farisej očekivao dolazak Mesije. Sada je kao hrišćanin hrabro ukazivao na to da je Isus Hrist taj dugo očekivani Mesija. Pavlu se tog dana sudilo zbog onoga u šta su verovali i on i njegovi tužioci, to jest zbog nade u ispunjenje onoga što je Bog obećao njihovim praočevima. Zato je Agripu još više zanimalo šta to Pavle ima da kaže.e
11 Sećajući se kako je ranije bio okrutan prema hrišćanima, Pavle je rekao: „I ja sam nekada bio uveren da treba da se svim silama borim protiv Isusa Nazarećanina [...] Bio sam toliko besan na njih [Hristove sledbenike], da sam ih progonio i u drugim gradovima“ (Dela 26:9-11). Pavle nije preterivao. Mnogima je bilo poznato koliko je on žestoko progonio hrišćane (Gal. 1:13, 23). Možda se Agripa pitao šta je moglo da promeni takvog čoveka.
12, 13. (a) Kako je Pavle opisao svoje obraćenje? (b) Kako se Pavle „opirao bodilu“?
12 Odgovor je ležao u onome što je Pavle zatim rekao: „Dok sam zbog toga putovao u Damask, sa ovlašćenjem i nalogom svešteničkih poglavara, ugledao sam u podne, kralju, svetlost sjajniju od sunca. Ona je s neba obasjala mene i one koji su putovali sa mnom. Kad smo svi pali na zemlju, čuo sam neki glas kako mi se obraća na hebrejskom: ’Savle, Savle, zašto me progoniš? Teško ti je da se opireš bodilu.‘ Ja sam upitao: ’Ko si ti, Gospode?‘ A Gospod je odgovorio: ’Ja sam Isus, koga ti progoniš‘“f (Dela 26:12-15).
13 Pre nego što je čudom dobio ovu viziju, Pavle se simbolično rečeno „opirao bodilu“. Kao što bi se neka tovarna životinja bespotrebno povređivala kada bi se opirala oštrici bodila, tako je Pavle sebi nanosio duhovnu štetu time što se suprotstavljao Božjoj volji. Pojavivši se Pavlu na putu za Damask, uskrsnuli Isus je ovog iskrenog čoveka koji je očigledno bio u zabludi naveo da promeni svoje razmišljanje (Jov. 16:1, 2).
14, 15. Šta je Pavle rekao o promenama u svom životu?
14 Pavle se zaista mnogo promenio. Obraćajući se Agripi, rekao je: „Nisam bio neposlušan toj viziji koju sam dobio s neba, nego sam najpre onima u Damasku, a zatim i onima u Jerusalimu i po celoj Judeji, kao i drugim narodima, objavljivao poruku da treba da se pokaju i okrenu Bogu čineći dela koja su dokaz pokajanja“ (Dela 26:19, 20). Pavle je godinama izvršavao zadatak koji mu je Isus Hrist dao u toj viziji. S kakvim rezultatima? Oni koji su se odazvali na dobru vest koju je Pavle propovedao pokajali su se za svoje nemoralno i nepošteno ponašanje i okrenuli su se Bogu. Ti ljudi su postali uzorni građani koji poštuju zakon i doprinose redu i miru.
15 Međutim, Judejcima koji su se protivili Pavlu to ništa nije značilo. Pavle je rekao: „Zato su me Judejci uhvatili u hramu i pokušali da me ubiju. Ali pošto sam dobio pomoć od Boga, sve do današnjeg dana svedočim i uglednima i neuglednima“ (Dela 26:21, 22).
16. Kako se možemo ugledati na Pavla kada govorimo o našim verovanjima pred sudijama i predstavnicima vlasti?
16 Kao prave Jehovine sluge, uvek moramo biti spremni da odbranimo svoju veru (1. Petr. 3:15). Kada govorimo o našim verovanjima pred sudijama i predstavnicima vlasti, dobro je da to učinimo na način na koji je Pavle razgovarao sa Agripom i Festom. Ako im s poštovanjem ukažemo na to kako biblijska istina menja život nabolje, kako naš tako i život drugih koji je prihvataju, možda će promeniti svoj stav.
„Još [...] ćeš me ubediti da postanem hrišćanin“ (Dela apostolska 26:24-32)
17. Kako je Fest reagovao na Pavlovu odbranu i koji sličan stav se i danas može videti?
17 Dvojica vladara nisu mogla da ostanu ravnodušna na ono što je Pavle tako uverljivo govorio. Zapazimo šta se desilo: „Dok je Pavle to govorio u svoju odbranu, Fest je uzviknuo: ’Ti si poludeo, Pavle! Velika učenost pomutila ti je razum!‘“ (Dela 26:24). Festova burna reakcija je otkrila stav koji se i danas može videti. Mnogi misle da su ljudi koji govore o onome što stoji u Bibliji fanatici. Intelektualcima je često teško da prihvate biblijsko učenje o uskrsenju mrtvih.
18. Kako je Pavle odgovorio Festu i šta mu je Agripa na to rekao?
18 Ali Pavle je imao šta da kaže namesniku: „Nisam poludeo, uzvišeni Feste. Ono što govorim je istina i zdravog sam razuma. Za sve ovo zna kralj, kome se slobodno obraćam [...] Veruješ li, kralju Agripa, u ono što je zapisano u Prorocima? Znam da veruješ.“ Agripa mu je odgovorio: „Još malo pa ćeš me ubediti da postanem hrišćanin“ (Dela 26:25-28). Bilo da su ove reči bile iskrene ili ne, one pokazuju da je Pavlovo svedočenje duboko uticalo na kralja.
19. Do kakvog su zaključka došli Fest i Agripa?
19 Zatim su Agripa i Fest ustali, dajući znak prisutnima da je saslušanje završeno. „Dok su odlazili, govorili su jedni drugima: ’Ovaj čovek nije učinio ništa zbog čega bi zaslužio smrt ili okove.‘ Zatim je Agripa rekao Festu: ’Mogao bi da bude pušten da se nije prizvao na cara‘“ (Dela 26:31, 32). Znali su da je pred njima stajao nevin čovek. Možda su nakon ovoga imali bolje mišljenje o hrišćanima.
20. Do kojih je rezultata dovelo to što je Pavle svedočio predstavnicima vlasti?
20 Izgleda da nijedan od vladara koji se pominju u Delima apostolskim nije prihvatio dobru vest o Božjem Kraljevstvu. Da li je bilo ikakve koristi od toga što se apostol Pavle pojavio pred njima? Sasvim sigurno jeste. Zahvaljujući tome što je Pavle bio izvođen „pred kraljeve i namesnike“ u Judeji, pruženo je svedočanstvo predstavnicima rimske vlasti do kojih se inače ne bi moglo doći (Luka 21:12, 13). Sve to što je doživeo, kao i činjenica da je ostao veran Bogu, predstavljalo je ohrabrenje za njegovu duhovnu braću i sestre (Fil. 1:12-14).
21. Koje dobre rezultate možemo videti kada istrajavamo u propovedanju o Božjem Kraljevstvu?
21 Isto je i danas. Kada istrajavamo u propovedanju uprkos problemima i protivljenju, i mi možemo videti puno dobrih rezultata. Možemo svedočiti zvaničnicima s kojima je inače teško stupiti u kontakt. Naša vernost i istrajnost mogu biti izvor ohrabrenja hrišćanskoj braći i sestrama i mogu ih podstaći na to da budu još odvažniji u davanju temeljnog svedočanstva o Božjem Kraljevstvu.
a Videti okvir „Rimski namesnik Porcije Fest“.
b „Sudska stolica“ je zapravo bila stolica postavljena ne nekom izdignutom postolju, što je označavalo da su sudijine odluke konačne i da se moraju poštovati. Pilat je sedeo na sudskoj stolici kada je razmatrao optužbe iznete protiv Isusa.
c Videti okvir „Božje sluge u savremeno doba brane svoja prava pred višim sudovima“.
d Videti okvir „Kralj Irod Agripa II“.
e Pavle je kao hrišćanin prihvatao Isusa kao Mesiju. Pošto su Judejci odbacili Isusa, smatrali su Pavla otpadnikom (Dela 21:21, 27, 28).
f Što se tiče Pavlove izjave da je putovao „u podne“, jedan izučavalac Biblije je zapazio: „Ukoliko nije bio u zaista velikoj žurbi, putnik bi pravio pauzu tokom podnevne žege. Iz ovoga vidimo do koje se mere Pavle naprezao dok je progonio hrišćane.“