Više je slušao Boga nego ljude

„Više se moramo pokoravati Bogu kao vladaru negoli ljudima“

PRE SKORO 2. 000 godina su ove reči odzvanjale dvoranom Sinedrijuma u Jerusalimu. Jednu grupu hrišćana iz prvog veka ispitivao je jevrejski prvosveštenik. Bili su uhapšeni dok su poučavali narod u hramu. Jehovin anđeo im je naredio da odu tamo i propovedaju Božju Reč. Sveštenici su im rekli da to ne čine. Koga biste vi poslušali u takvoj situaciji? Ti hrišćani se nisu dvoumili. Oni su se više pokoravali Bogu kao vladaru nego ljudima (Dela apostolska 5:17—32)

Tokom mnogih vekova koji su od tada prošli bilo je i drugih koji su sledili njihov neustrašivi primer onda kad su verske vođe, poput onih jevrejskih sveštenika iz prvog veka, odbili da čuju istinu i pokušali sprečiti druge da je slušaju (Matej 23:13). U 15. veku se Jan Hus, (1371—1415) pozvao na te iste reči kad mu je bilo naređeno da ne propoveda u svojoj rodnoj Bohemiji (jednom delu današnje Čehoslovačke). On je priznavao vrhovnu vlast Boga i njegove Reči u vreme kada su skoro svi drugi smatrali papu i crkvu neprikosnovenima. Zašto je on zauzeo takvo stanovište?

Poreklo Husovog biblijskog proučavanja

Jan Hus je odrastao kod svoje majke, koja je bila seljanka i udovica, tako da se morao teško boriti da stekne obrazovanje. Često je morao da peva u crkvama da bi zaradio za život. Mada nije bio sjajan đak, uspeo je da stekne obrazovanje na Univerzitetu u Pragu, da bi na kraju postao i rektor tog univerziteta

U to vreme je na univerzitetu bilo mnogo prepirki između Nemaca i Čeha. Hus je bio pobornik češke stvari i njegov uticaj je rastao dok je postajao sve snažniji propovednik. Neko vreme je vladala uznemirenost i rasprava oko mnogih nepravilnosti u vezi Rimokatoličke crkve, a što je bilo pojačano pisanjima engleskog reformatora Džona Viklifa. Bohemijski pokret nije svoje poreklo dugovao događajima u Engleskoj; on je tekao paralelno s njima. Jana Husa su privlačila pisanja Viklifa, naročito delo O istini Svetog pisma, koje je dobio 1407. godine.

Međutim, njemu je nasuprot stao nadbiskup Zbinek iz Praga, koji se protivio Husovom propovedanju i 1410. godine javno spalio mnoge Viklifove knjige. Zbinek je zabranio svako propovedanje, osim u priznatim crkvama, u koje nije spadala Vitlejemska kapela kojom je upravljao Hus. On je odbio da se pokori nadbiskupovoj zabrani, rekavši da se „više treba pokoravati Bogu nego ljudima u stvarima koje su nam nužne za spasenje“. Žalio se papi, našta ga je nadbiskup ekskomunicirao. Ali, Hus se nije pokolebao, utvrđujući da je njegovo povećano razumevanje izoštrilo njegovu savest i učinilo je osetljivijom na biblijska učenja. On se jasno izrazio: „Čovek može lagati, ali Bog ne laže“, rekao je ponavljajući reči apostola Pavla iz poslanice Rimljanima (Rimljanima 3:4). Kralj Vaclav je branio Husov reformatorski pokret i konačno je Zbinek pobegao iz zemlje i uskoro umro.

Protivljenje Husu još jednom je poraslo onda kad je osudio krstaški rat protiv napuljskog kralja i raskrinkao prodaju indulgencija do koje je radi toga došlo, čime je osujetio izvor prihoda sveštenicima. Indulgencije su omogućavale osobi da dobije oprost od svetskog kažnjavanja time da to plati novcem. Kako ne bi navukao probleme na grad, Hus je privremeno otišao iz Praga u izgnanstvo negde na selo. Tu je 1413. godine napisao delo O simoniji, u kom je raskrinkao ljubav sveštenika prema novcu i podršku koju su im pružale svetske vlasti. Opet je Hus svoje zaleđe našao u Božjoj Beči, rekavši: „Svaki verni hrišćanin bi trebalo da bude spreman da ne drži ništa što je suprotno Svetom Pismu“.

Napisao je i raspravu o crkvi. Tu je dao određen broj predloga, odn. tvrdnji, od kojih jedna glasi: „Da Petar nikad nije bio, i nije, glava crkve“. Utvrdio je da ključni stavci iz Mateja 16:15—18 jasno označavaju Isusa temeljem i glavom crkve, koja predstavlja telo pozvanih vernika. Prema tome, Hristov zakon kakav je utvrđen u Božjoj Reči, najviši je zakon, a ne zakon pape. Dapače, papinstvo ima svoje poreklo u rimskoj vladalačkoj moći.

Svedočanstvo pred koncilom u Konstancu

Katolička crkva nije više mogla podnositi Husova raskrinkavanja i pozvala ga je da za svoje gledište odgovara pred koncilom u Konstancu, održanom od 1414. do 1418. godine pored jezera Konstanc.a Na saslušanje su ga doveli prevarom, jer mu je kraljev brat Zigmund obećao slobodno sprovođenje putem zaštitnog pisma, što se ubrzo pokazalo neistinitim. Ubrzo nakon svog dolaska bio je uhapšen, ali se i dalje odupirao vlasti, kako pape tako i koncila.

Kad je koncil pozvao Husa da povuče svoje ideje i učenja, on je odgovorio da bi to učinio ukoliko se ona pokažu pogrešnima na temelju Biblije, u skladu sa 2. Timoteju 3:14—16. Hus je smatrao da bi ga savest uvek optuživala ukoliko bi se opozivanje njegovih ideja zasnivalo na nejasnim terminima. Izjavio je: „Moja je želja uvek bila da mi se dokaže bolja nauka iz Pisma, i tada ću biti spreman da se povučem“. Uprkos njegovom izazovu da mu najniži član koncila pokaže u čemu greši na temelju Reči Božje, bio je osuđen kao svojeglav jeretik i poslat u zatvor bez ikakve rasprave na temelju Biblije.

6. 7. 1415. godine Hus je formalno osuđen u katedrali u Konstancu. Nije mu dopušteno da odgovori na optužbe koje su se protiv njega čitale. Tada je s njega javno skinuta sveštenička oznaka, a njegove knjige spaljene u crkvenom dvorištu. Odveden je na jedno polje u predgrađu i tamo spaljen na lomači. Njegov pepeo je sakupljen i prosut u reku Rajnu kako bi se sprečilo da neko ne pravi relikviju iz njegove mučeničke smrti. Zbog bliskih veza sa Džonom Viklifom, koncil je osudio i tog reformatora — koji je već bio mrtav — i naredio da se njegovo telo otkopa i spali i da se njegov pepeo prospe u reku Svift u Engleskoj. Kasnije je Husov najistaknutiji sledbenik, Jeronim iz Praga, takođe spaljen na lomači.

Šta je Hus postigao

U to vreme je Hus bio jedan od prvih ljudi koji se usudio da se suprotstavi autoritetu pape i koncila i umesto toga prihvati vrhovni autoritet Biblije. Tako je pokrenuo razvoj događaja u pokretu za ostvarenje prava pojedinaca, slobodu savesti i govora.

Više od stotinu godina kasnije, Martin Luter je u Nemačkoj optužen za ponavljanje grešaka Viklifa i Husa. Luter je sigurno imao isto temeljno gledište kao i Hus kada je rekao: „Sve dok me ne optužuje Pismo i čist razum — ne prihvatam autoritet pape i koncila, jer su kontradiktorni jedni s drugima — moja savest je zarobljenik Reči Božje“. Verovatno je zato rekao: „Mi smo svi Husovci a da to i ne znamo“.

Hus, Viklif i Luter su zaista oživeli mnoga učenja prvih hrišćana. Naravno, oni nisu išli potpuno tim putem, jer u to vreme nije bilo lako rasterati hiljadugodišnju tamu. Međutim, svi su se oni složili u jednoj važnoj stvari: Božja Reč treba da dođe na prvo mesto, bez obzira kakva su ljudska mišljenja. Prvi hrišćani su se držali tog istog prosvetljenog gledišta, jer ih je poučio sam Isus Hrist (Jovan 17:17; 18:37).

Danas hrišćani moraju imati isto stanovište. Mi smo u velikoj prednosti nad onima u ranijim vekovima. Kao prvo, Biblija je dostupna na većini jezika. Drugo, u ovim poslednjim danima sveti duh vodi one koji su spremni da reaguju ka većem razumevanju Biblije. Da li si prihvatio to razumevanje? Ako jesi, tada nećeš oklevati da usvojiš načela koja je i Jan Hus tako dosledno odražavao. Danas jedan veliki broj ljudi, veći no ikad u istoriji, živi po onim rečima apostola: „Više se moramo pokoravati Bogu kao vladaru nego ljudima“ (Dela apostolska 5:29, NS).

[Fusnota]