Jehova je moj pomoćnik
„Možemo biti odvažni i reći: ’Jehova je moj pomoćnik; neću se bojati. Šta može da mi učini čovek?‘“ (JEVREJIMA 13:6, NS).
1, 2. (a) Koje pouzdanje u Jehovu je izrazio kako psalmista, tako i apostol Pavle? (b) Koja pitanja se postavljaju?
JEHOVA BOG je neiscrpni izvor pomoći. Psalmista je to znao iz vlastitog iskustva, pa je mogao da kaže: „Jehova je na mojoj strani; neću se bojati. Šta može da mi učini zemaljski čovek?“ (Psalam 118:6, NS). Slične osećaje je izrazio apostol Pavle, pišući pod Božjim nadahnućem pismo jevrejskim hrišćanima.
2 Pavle je očigledno citirao psalmistine reči iz grčke Septuaginte kad je pozvao svoju jevrejsku braću u veri da budu odvažni i da kažu: „Jehova je moj pomoćnik; neću se bojati. Šta može da mi učini čovek?“ (Jevrejima 13:6, NS). Zašto je apostol pisao na taj način? I šta mi učimo iz toga?
Potrebna je Jehovina pomoć
3. (a) Pod kojim okolnostima se Jehova pokazao kao Pavlov Pomoćnik? (b) Zašto je Jehova kao Pomoćnik bio potreban posebno jevrejskim hrišćanima?
3 Pavle je bio svedok spreman da se žrtvuje; on je imao dokaze da mu je Jehova bio Pomoćnik. Bog je pomogao apostolu u mnogobrojnim teškoćama. Pavle je jednom bio zatvoren, tukli su ga, bio je kamenovan. Na svojim putovanjima u ulozi hrišćanskog Božjeg sluge doživeo je brodolom, a upadao je i u mnoge druge opasnosti. On je znao šta znači naporan rad, besane noći, glad, žeđ, pa čak i golotinja. „Pored tih stvari spoljne prirode“, rekao je, „ono što me pritiska iz dana u dan je teskobna briga za sve skupštine“ (2. Korinćanima 11:24-29, NS). Pavle je na taj način bio zabrinut i za jevrejske hrišćane. Jerusalimu su bili odbrojani dani, a apostolovoj braći i sestrama u Judeji predstojale su teške kušnje vere (Danilo 9:24-27; Luka 21:5-24). Zato im je Jehova bio potreban kao Pomoćnik.
4. Koje temeljno upozorenje se provlači kroz celo pismo Jevrejima?
4 U uvodu svog pisma jevrejskim hrišćanima Pavle ukazuje da će primiti pomoć od Boga samo ako budu slušali Isusa Hrista, Sina Božjeg (Jevrejima 1:1, 2) Ovu misao on pobliže objašnjava u svom pismu. Da bi potkrepio svoj savet, apostol podseća svoje čitaoce kako su Izraelci bili kažnjeni za neposlušnost u pustinji. Koliko će onda teže jevrejski hrišćani da izbegnu kaznu ako ne poslušaju ono što im je Bog rekao preko Hrista i ako otpadnu jer drže Mojsijev zakon, koji je bio odstranjen kroz Hristovu žrtvu! (Jevrejima 12:24-27).
Bratska ljubav na delu
5. (a) Koji daljnji savet sadrži pismo Jevrejima? (b) Šta je Isus rekao o ljubavi?
5 Pismo Jevrejima sadrži savet za verovatne naslednike nebeskog Kraljevstva, kako da slede svoj uzor Isusa Hrista, kako da Jehovi ’prinose svetu službu s bogobojaznošću i strahopoštovanjem‘, da bi on bio njihov Pomoćnik (Jevrejima 12:1-4, 28, 29, NS). Pavle je pozvao svoju braću u veri da se redovno sastaju i ’podstiču jedni druge na ljubav i dobra dela‘ (Jevrejima 10:24, 25, NS). Zatim im je savetovao: „Bratska ljubav neka i dalje ostane“ (Jevrejima 13:1, St).
6. U kom smislu je Isus dao svojim sledbenicima „novu zapovest“ u vezi ljubavi?
6 Isus je očekivao takvu ljubav od svojih sledbenika, jer je rekao: „Dajem vam novu zapovest, da ljubite jedan drugoga, kao što sam ja ljubio vas, ljubite i vi jedan drugoga. Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako imate ljubav među sobom“ (Jovan 13:34, 35, NS). To je bila „nova zapovest“ jer je zahtevala više od Mojsijevog zakona u kom je pisalo: „Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“ (3. Mojsijeva 19:18, St). ’Nova zapovest‘ je tražila više nego ljubiti bližnjega kao samoga sebe. Zahtevala je samopožrtvovanu ljubav, koja bi išla sve do spremnosti dati život za drugoga. Isusov život i smrt bili su primer takve vrste ljubavi. Tertulijan je aludirao na taj znak prepoznavanja, citirajući primedbe nehrišćana o hrišćanima: „’Gledajte‘, govorili su, ’kako se oni ljube međusobno... i kako su spremni da umru jedan za drugoga‘“ (Odbrana, Poglavlje XXXIX, 7).
7. Kako se nakon Pentakosta 33. n. e. pokazala bratska ljubav?
7 Ta hrišćanska ljubav je vladala među Isusovim učenicima nakon Pentekosta 33. n. e., tako da su mnogi novokršteni dolazili izdaleka u Jerusalim, ostajali tamo duže vreme i tako više saznavali o Božjoj pripremi spasenja kroz Hrista, jer „svi koji prigrliše vjeru držahu se zajedno i sve im bijaše zajedničko. Prodavali bi pokretnu i nepokretnu imovinu i to bi delili svakom prema njegovoj potrebi“ (Dela apostolska 2:43-47, St; 4:32-37).
8. Šta je dokaz da i danas vlada bratska ljubav među Jehovinim svedocima?
8 Bratska ljubav kao ova postoji i danas među Jehovinim svedocima. Na primer, posle drugog svetskog rata ta ljubav je potakla Božji narod da dve i po godine provodi akciju pomaganja. Svedoci u Kanadi, Švedskoj, Švajcarskoj, SAD i drugim zemljama sakupljali su odeću, novac i životne namirnice za potrebe braće u veri u zemljama pogođenim ratom, a to su bile: Austrija, Belgija, Bugarska, Grčka, Danska, Engleska, Italija, Kina, Mađarska, Nemačka, Norveška, Poljska, Rumunija, Filipini, Finska, Francuska, Holandija i Čehoslovačka. To je samo jedan primer, jer Božje sluge su i u novije vreme pokazale istu ljubav prema svojoj hrišćanskoj braći koja su stradala od zemljotresa u Peruu i Meksiku, od orkana na Jamajki, te u sličnim katastrofama bilo gde drugde. Na taj i druge načine pripadnici Jehovinog naroda trude se da ’njihova bratska ljubav i dalje ostane‘.
Biti gostoljubiv
9. (a) Koje se božansko svojstvo spominje u Jevrejima 13:2? (b) Kako su neki „a da nisu znali pogostili anđele“?
9 Pavle zatim spominje daljnju osobinu onih koji slede Hrista, koji Jehovi ’prinose svetu službu s bogobojaznošću i strahopoštovanjem‘, i imaju Jehovu za Pomoćnika. On poziva: „Gostoljubivosti ne zaboravljajte, jer su njom neki, a da nisu znali, pogostili anđele“ (Jevrejima 13:2, St). Ko je ’a da nije znao, pogostio anđele‘? Patrijarh Avraham je bio domaćin trojice anđela (1. Mojsijeva 18:1-22). Dva anđela su otišla, a njegov bratanac Lot pozvao je te strance u svoj dom u Sodomi. I pre nego što su krenuli na počinak, Lotovu kuću je opkolila svetina, „mladi i stari“. Oni su zahtevali od Lota da im izruči svoje goste u nemoralne svrhe, ali on je to ustrajno odbijao da učini. I mada to na početku nije znao, Lot je gostoljubivo prihvatio anđele, koji su kasnije pomogli njemu i njegovim kćerima da umaknu smrti kad je ’Jahve zapljuštao s neba na Sodomu i Gomoru sumpornim ognjem‘ (1. Mojsijeva 19:1-26, St).
10. Kojim se blagoslovima raduju gostoljubivi hrišćani?
10 Gostoljubivi hrišćani raduju se mnogim blagoslovima. Oni slušaju od svojih gostiju ohrabrujuća iskustva, pa iz tog zajedništva izvlače korist u duhovnom pogledu. Gaj je bio pohvaljen jer je gostoljubivo prihvatao braću u veri, „a k tome i neznance“, kao što danas mnogi pripadnici Jehovinog naroda gostoljubivo prihvataju putujuće nadglednike (3. Jovanova 1, 5-8, NS). Gostoljubivost je jedan od preduslova koji moraju da ispune braća da bi mogla biti imenovana za starešine (1. Timoteju 3:2; Titu 1:7, 8). Takođe vredi zapaziti da je Isus obećao blagoslove Kraljevstva ovcama sličnim osobama, koje svojom gostoljubivošću čine dobro njegovoj pomazanoj „braći“ (Matej 25:34-40).
Misliti na progonjene
11. Zašto je bio prikladan savet iz Jevrejima 13:3?
11 Ko želi imati Božju pomoć i ’prinositi mu svetu službu s bogobojaznošću i strahopoštovanjem‘, ne sme da zaboravi na svoju braću u veri koja podnose patnje. Pavle je znao koje teškoće moraju da podnose hrišćani s kojima se loše postupalo. Nešto ranije učenici su se rasejali zbog progonstva, a njegov saradnik Timotej je upravo bio otpušten iz zatvora (Jevrejima 13:23; Dela apostolska 11:19-21). Tu su bili i hrišćanski misionari koji su putujući osnivali nove skupštine, ili su u duhovnom pogledu izgrađivali već postojeće skupštine. Pošto su mnoga putujuća braća i sestre bili po rođenju ne-Jevreji, možda ih neki jevrejski hrišćani nisu dovoljno prihvatali. Zato je bio prikladan savet: „Sećajte se sužanja, kao da ste zajedno s njima bačeni u okove; zlostavljanih, kao da i sami živite u tijelu“ (Jevrejima 13:3, St).
12. Kako možemo slediti savet da mislimo na suhrišćane s kojima se loše postupa?
12 Jevreji su „imali saosećanja za sužnje“, ali nisu smeli da zaborave na te verne suobožavaoce, bez obzira da li su rođenjem bili Jevreji ili ne-Jevreji (Jevrejima 10:34, St). A kako je s nama? Kako možemo dokazati da mislimo na hrišćane s kojima se loše postupa? U određenim slučajevima može biti preporučljivo da se pismeno obrati vladama zemalja u kojima je delo propovedanja zabranjeno, i tako biti uz braću koja su zatvorena zbog svoje vere. A pre svega ih trebamo spominjati u našim molitvama, neke čak poimence. Jako nas boli što su oni progonjeni, i Jehova čuje naše usrdne molitve za njih (Psalam 65:2; Efescima 6:17-20). Mi, doduše, ne sedimo s njima u istoj zatvorskoj ćeliji, ali to je kao da smo povezani s njima, da im pomažemo i hrabrimo ih. Duhom rođeni hrišćani sigurno saosećaju s pomazanicima s kojima se loše postupa (Uporedi 1. Korinćanima 12:19-26). A na isti način oni brinu za svoje progonjene drugove sa zemaljskom nadom, sa kojima progonitelji loše postupaju na različite načine. Takvo saosećanje je na mestu, jer smo svi mi u ljudskom telu i, kao obožavaoci Jehove, verovatno ćemo još morati da podnosimo patnje i progonstva (1. Petrova 5:6-11).
Brak mora biti častan
13. Šta je bitno rekao Pavle, prema Jevrejima 13:4?
13 Sleđenje Hristovog primera i ’prinošenje svete službe Jehovi bogobojaznošću i strahopoštovanjem‘ treba u svakom pogledu da utičemo na našu brigu za druge. Kad je Pavle napisao reči „i sami živite u telu“, spomenuo je odnos koji ima telesnu ili fizičku stranu i pruža mogućnost pokazivanja prikladne obazrivosti prema drugima (Jevrejima 13:3). On je sledećim rečima opomenuo jevrejske hrišćane: „Brak neka bude častan među svima i bračna postelja neokaljana, jer će Bog suditi bludnicima i preljubnicima“ (Jevrejima 13:4, NS). Kakav odgovarajući savet s obzirom na polni nemoral koji je vladao u Rimskom carstvu! I danas hrišćani moraju da se drže tih reči, jer su moralna merila sveta vrlo niska, i svake godine hiljade bivaju isključene iz skupština zbog polnog nemorala.
14. Zašto se može reći da je brak častan?
14 Među onima koji su omalovažavali brak pripadali su Eseni iz Pavlovog vremena. Oni su uglavnom živeli u celibatu, a i danas se u nekim crkvenim krugovima samaštvo zabludno smatra svetijim od bračnog stanja. Ali, Pavle je rečima upućenim jevrejskim hrišćanima jasno ukazao da je brak častan. Da visoko poštuje brak pokazala je i Nojemina, izrazivši sledeću želju svojim snahama, udovicama Ruti i Orfi: „Neka vam Jahve udijeli da obje nađete mir, svaka u domu svoga muža“ (Ruta 1:9, St). Na jednom drugom mestu Pavle je pisao da će „u poslednja vremena neki otpasti od vjere... koji zabranjuju ženidbu“ (1. Timoteju 4:1-5, St).
15. Ko su oni u Jevrejima 13:4 označeni kao bludnici i preljubnici i kako će im Bog suditi?
15 Jevreji koji su nekada bili pod Zakonom, ali su prihvaćeni u novi savez, poznavali su zapovest: „Ne učini preljubu“ (2. Mojsijeva 20:14, St). Ali, oni su živeli u nemoralnom svetu, pa im je trebalo biti rečeno: „Bračna postelja neka bude neokaljana, jer će Bog suditi bludnicima i preljubnicima.“ U bludnike ubrajamo i neoženjene osobe koje imaju polne odnose. Preljubnici su pre svega oženjene osobe koje imaju polne odnose s osobama van braka i tako kaljaju svoju bračnu postelju. Pošto onaj ko čini blud i preljubu, a ne kaje se, zaslužuje Božji kazneni sud, on neće biti primljen ni u Božji nebeski Jerusalim, niti će da dobije večni život na Zemlji pod vladavinom Božjeg kraljevstva (Otkrivenje 21:1, 2, 8; 1. Korinćanima 6:9, 10). Osim toga, upozorenje o kaljanju bračne postelje treba da podstakne oženjene hrišćane da izbegavaju nečiste polne postupke sa svojim bračnim partnerom, iako normalni intimni odnosi unutar braka ne predstavljaju ništa nečisto (Vidi Kulu stražaru od 1. jula 1983. str. 16-19).
Biti zadovoljan stvarima koje imamo
16, 17. Šta se kaže u Jevrejima 13:5, i zašto je Jevrejima bio potreban taj savet?
16 Mi ćemo biti zadovoljni ako sledimo naš Primer, ako Jehovi ’prinosimo svetu službu s bogobojaznošću i strahopoštovanjem‘, te ako se uzdamo u to da je Jehova naš Pomoćnik. Uplitanje u materijalističke težnje može da predstavlja teško iskušenje. Ali, hrišćani ne smeju da podlegnu toj kušnji. Jevrejima je bilo rečeno: „Neka vaš način života bude oslobođen ljubavi prema novcu i budite zadovoljni onim što imate. Jer je on rekao: ’Sigurno te neću ostaviti i nipošto te neću napustiti‘“ (Jevrejima 13:5, HC). Zašto im je bio potreban taj savet?
17 Možda su Jevreji bili previše zabrinuti zbog novca, prisećajući se velike gladi koja je harala za vreme vladanja Cezara Klaudija (41-54. n. e.). To je bila tako velika glad da su hrišćani iz drugih mesta slali pomoć svojoj braći u Judeji (Dela apostolska 11:28, 29). Prema pisanju jevrejskog istoričara Josifa, glad je trajala tri godine ili nešto duže, prouzrokovavši u Judeji i Jerusalimu veliko siromaštvo (Jevrejske starine, XX 2,5; 5,2).
18. Šta učimo iz saveta iz Jevrejima 13:5?
18 Možemo li da naučimo nešto iz toga? Da, jer bez obzira koliko smo siromašni, ne smemo ljubiti novac ili biti prekomerno zabrinuti za novac. Umesto da smo teskobno zabrinuti za materijalnu sigurnost, i da možda čak postanemo lakomi, budimo „zadovoljni onim što imamo“. Isus je rekao: „Tražite, dakle, najpre Kraljevstvo i [Božju] pravednost, a sve će vam se ovo drugo dodati“ (Matej 6:25-34, NS). Takođe je ukazao da pre svega treba da se usredsredimo na to da budemo bogati „prema Bogu“, jer ’naš život ne proizlazi iz onoga što posedujemo‘ (Luka 12:13-21, NS). Ako ljubav prema novcu ugrožava našu duhovnost, tada uvažimo savet koji je Pavle dao Jevrejima i setimo se da je „odanost Bogu zajedno sa dovoljnošću vlastitih sredstava sredstvo velikog dobitka“ (1. Timoteju 6:6-8, NS).
Uzdati se u Jehovu
19. Šta je Bog garantovao Isusu Navinu i kako to treba da deluje na nas?
19 Kao Isusovi sledbenici koji se trude da Jehovi ’prinose svetu službu s bogobojaznošću i strahopoštovanjem‘, mi ne smemo da se uzdamo u novac, nego se uzdamo u našeg nebeskog Oca, čija nam je pomoć bezuslovno potrebna. I bez obzira kakve bi probleme mogli da imamo, setimo se njegove garancije: „Sigurno te neću ostaviti i nipošto te neću napustiti“ (Jevrejima 13:5, NS). Tu je Pavle aludirao na reči koje je Bog rekao Isusu Navinu: „I nikada te neću napustiti, niti ću te ostaviti“ (Isus Navin 1:5, St; uporedi 5. Mojsijeva 31:6, 8). Jehova nije nikada napustio Isusa Navina, a i nas neće ostaviti, ako se uzdamo u njega.
20. (a) Kako glasi godišnji citat za 1990? (b) Šta moramo nastaviti da radimo, ne bojeći se ničega?
20 Među Jehovinim svedocima će tokom ove godine biti isticana ta Jehovina pomoć koja neće nikada da zataji, jer godišnji citat za 1990. glasi: „Možemo biti odvažni i reći: ’Jehova je moj pomoćnik‘“. Ove reči su uzete iz Jevrejima 13:6, NS, gde Pavle citira psalmistu i govori Jevrejima: „... Tako da možemo biti odvažni i reći: ’Jehova je moj pomoćnik; neću se bojati. Šta mi može učiniti čovek?‘“ (Psalam 118:6). Možda ćemo, doduše, biti proganjani, ali mi se ne bojimo, jer ljudi ne mogu da nam učine više nego što Bog dopusti (Psalam 27:1). Čak ako bi morali da umremo zbog sačuvanja svoje besprekornosti, mi imamo nadu u uskrsenje (Dela apostolska 24:15). Zato, nastavimo da sledimo naš primer, time da Jehovi ’prinosimo svetu službu s bogobojaznošću i strahopoštovanjem‘, uzdajući se u to da nam je on Pomoćnik.
Kako bi odgovorio?
◻ Zašto je jevrejskim hrišćanima bila posebno potrebna Jehovina pomoć?
◻ Kako se Jehovin narod trudi da ’bratska ljubav i dalje ostane‘?
◻ Zašto moramo da budemo gostoljubivi?
◻ Šta možemo učiniti da bismo dokazali kako mislimo na braću u veri s kojom se loše postupa?
◻ Zašto brak mora da bude častan?