PETNAESTO POGLAVLJE

Jačanje skupština

Putujući nadglednici pomažu skupštinama da se učvrste u veri

Na temelju Dela apostolskih 15:36–16:5

1-3. (a) Ko je bio Pavlov novi saputnik i kakav je bio? (b) Šta ćemo naučiti u ovom poglavlju?

DOK idu neravnim i kamenitim područjem između gradova, Pavle možda razmišlja o mladiću koji putuje s njim. Zove se Timotej. Mlad je i poletan, i verovatno ima dvadesetak godina. Svakim korakom na ovom novom putovanju sve je dalje od kuće. Kako dan odmiče, tako Listra i Ikonija polako nestaju iza njih. Šta ih očekuje? Pavle još i može da pretpostavi, jer je ovo njegovo drugo misionarsko putovanje. Zna da će naići na mnoge opasnosti i probleme. Kako će ovaj mladić pored njega sve to podneti?

² Pavle veruje u Timoteja, možda čak i više nego što ovaj ponizni mladić veruje u sebe. Zbog prethodnih događaja Pavle je svesniji nego ikad ranije koliko je važno da ima dobrog saputnika. On zna da je neophodno da saradnici u putujućoj službi budu nepokolebljivi i složni dok posećuju i jačaju skupštine. Zašto je možda razmišljao na taj način? Jedan od razloga može biti neslaganje zbog kojeg su se Pavle i Varnava ranije razišli.

³ U ovom poglavlju ćemo naučiti kako da na najbolji način rešavamo nesuglasice. Takođe ćemo saznati zašto je Pavle izabrao Timoteja za saputnika i videćemo koju važnu ulogu imaju braća koja danas služe kao pokrajinski nadglednici.

„Hajde da se vratimo i posetimo braću“ (Dela apostolska 15:36)

4. S kojim ciljem je Pavle krenuo na drugo misionarsko putovanje?

⁴ U prethodnom poglavlju smo videli kako su četvorica braće, Pavle, Varnava, Juda i Sila, ojačali skupštinu u Antiohiji prenevši im odluku vodećeg tela što se tiče obrezanja. Šta je Pavle zatim uradio? Predložio je Varnavi novi plan putovanja rekavši: „Hajde da se vratimo i posetimo braću u svim gradovima u kojima smo objavljivali Jehovinu reč, da vidimo kako su“ (Dela 15:36). Pavle nije mislio da samo prijateljski poseti tu novokrštenu braću. Dela apostolska otkrivaju koja je bila svrha Pavlovog drugog misionarskog putovanja. Kao prvo, nastavio je da skupštinama prenosi odluke koje je donelo vodeće telo (Dela 16:4). Kao drugo, Pavle je kao putujući nadglednik želeo da u duhovnom pogledu ojača skupštine i time im pomogne da se učvrste u veri (Rimlj. 1:11, 12). Kako današnja organizacija Jehovinih svedoka sledi primer koji su ostavili apostoli?

5. Kako Vodeće telo u savremeno doba vodi i hrabri skupštine?

⁵ U današnje vreme Hrist koristi Vodeće telo Jehovinih svedoka kako bi vodio svoju skupštinu. Putem pisama, literature, kako u štampanom tako i u elektronskom formatu, sastanaka, kao i na druge načine, ti verni pomazani muškarci vode i hrabre sve skupštine širom sveta. Vodeće telo takođe nastoji da ostane u bliskom kontaktu sa svakom skupštinom. To postiže preko putujućih nadglednika. Vodeće telo je direktno naimenovalo hiljade sposobnih starešina širom sveta da služe kao pokrajinski nadglednici.

6, 7. Koje su neke odgovornosti pokrajinskih nadglednika?

⁶ Putujući nadglednici u savremeno doba nastoje da poklone pažnju i pruže ohrabrenje svima u skupštini koju posećuju. Kako? Tako što postupaju po uzoru na hrišćane iz prvog veka, kao što je recimo bio Pavle. On je jednom drugom putujućem nadgledniku rekao: „Propovedaj Božju reč i čini to revno, u povoljno vreme i u teško vreme. Ukoravaj, prekoravaj, opominji, a pritom budi vrlo strpljiv i vešt u poučavanju [...] Propovedaj dobru vest“ (2. Tim. 4:2, 5).

⁷ U skladu sa ovim rečima, pokrajinski nadglednik zajedno sa svojom suprugom, ako je oženjen, učestvuje sa skupštinskim objaviteljima u različitim vidovima službe propovedanja. Oni su revni u propovedanju i vešti u poučavanju, što su osobine koje pozitivno utiču na objavitelje (Rimlj. 12:11; 2. Tim. 2:15). Ta braća u pokrajinskoj službi su poznata po samopožrtvovanoj ljubavi. Oni spremno služe drugima, putuju i po lošem vremenu i posećuju skupštine čak i u opasnim područjima (Fil. 2:3, 4). Pokrajinski nadglednici takođe hrabre, poučavaju i savetuju svaku skupštinu putem biblijskih govora. Dobro je da svi u skupštini razmišljaju o tome kakav život vode ti nadglednici i da slede primer tih vernih ljudi (Jevr. 13:7).

Došlo je do „žestoke svađe“ (Dela apostolska 15:37-41)

8. Da li je Varnava prihvatio Pavlov predlog?

⁸ Varnava je prihvatio Pavlov predlog da posete braću (Dela 15:36). Njih dvojica su već lepo sarađivali u putujućoj službi i poznavali su ta područja i ljude koje je trebalo posetiti (Dela 13:2–14:28). Zato je možda izgledalo logično i praktično da zajedno krenu na to putovanje. Ali pojavio se jedan problem. U Delima apostolskim 15:37 piše: „Varnava je zahtevao da povedu i Jovana zvanog Marko.“ Varnava nije samo dao predlog, već je „zahtevao“ da na to misionarsko putovanje povedu njegovog rođaka Marka.

9. Zašto se Pavle nije složio s Varnavom?

⁹ Pavle se nije složio s tim. Zašto? U izveštaju se kaže da je Pavle „mislio da nije u redu da povedu [Marka] jer ih je on u Pamfiliji napustio i nije nastavio da propoveda s njima“ (Dela 15:38). Marko je bio s Pavlom i Varnavom na njihovom prvom misionarskom putovanju ali nije ostao s njima do kraja (Dela 12:25; 13:13). Još na početku tog putovanja, dok su bili u Pamfiliji, Marko ih je napustio i vratio se kući u Jerusalim. U Bibliji se ne kaže zašto ih je napustio, ali je apostol Pavle očigledno smatrao da je Marko neodgovorno postupio. Možda je mislio da nije pouzdan.

10. U šta su prerasle nesuglasice između Pavla i Varnave i do čega je to dovelo?

¹⁰ Pa ipak, Varnava je insistirao na tome da povedu Marka. S druge strane, Pavle nipošto nije hteo da ga povedu. „Tada je došlo do žestoke svađe, tako da su se razdvojili“, kaže se u Delima apostolskim 15:39. Varnava je otplovio na Kipar odakle je bio rodom i poveo je Marka sa sobom. Pavle je nastavio put onako kako je planirao. Izveštaj kaže sledeće: „Pavle je izabrao Silu. Nakon što su se braća pomolila da mu Jehova ukaže nezasluženu dobrotu, otišao je na put“ (Dela 15:40). Zajedno su putovali kroz Siriju i Kilikiju i jačali skupštine (Dela 15:41).

11. Koje osobine treba da imamo da ne bismo ostali u lošim odnosima s nekim ko nas je povredio?

¹¹ Ovaj događaj nas možda podseća na to koliko smo nesavršeni. Pavle i Varnava su bili naimenovani za posebne predstavnike vodećeg tela. Verovatno je i sam Pavle postao član vodećeg tela. Pa ipak, u ovom slučaju su i kod Pavla i kod Varnave došle do izražaja njihove slabosti. Da li su dozvolili da zbog toga ostanu u lošim odnosima? Iako nesavršeni, Pavle i Varnava su bili ponizni ljudi i razmišljali su poput Hrista. Nema sumnje da su s vremenom pokazali bratsku ljubav i oprostili jedan drugom (Ef. 4:1-3). Kasnije je Pavle sarađivao s Markom na nekim drugim teokratskim zadacimaa (Kol. 4:10).

12. Koje osobine, po uzoru na Pavla i Varnavu, treba da krase današnje nadglednike?

¹² Uopšte nije ličilo na Pavla i Varnavu da se tako žestoko posvađaju. Varnava, koji se u stvari zvao Josif, bio je poznat po srdačnosti i velikodušnosti. Apostoli ga upravo zbog toga nisu oslovljavali pravim imenom, već su ga prozvali Varnava što znači „sin utehe“ (Dela 4:36). Pavle je takođe bio poznat po svojoj obzirnosti i blagosti (1. Sol. 2:7, 8). Po uzoru na Pavla i Varnavu, svi nadglednici među današnjim Božjim narodom, uključujući i pokrajinske nadglednike, uvek treba da se trude da budu ponizni i obzirni prema drugim starešinama kao i prema ostaloj braći i sestrama (1. Petr. 5:2, 3).

O njemu su braća dobro govorila (Dela apostolska 16:1-3)

13, 14. (a) Ko je bio Timotej i u kakvim okolnostima je upoznao Pavla? (b) Zašto je Pavle obratio posebnu pažnju na mladog Timoteja? (c) Koju je odgovornost dobio Timotej?

¹³ Pavle je na svom drugom misionarskom putovanju posetio rimsku provinciju Galatiju, gde je bilo osnovano nekoliko skupština. Tako je „stigao u Dervu, a potom je otišao u Listru“. Izveštaj kaže: „Tamo je živeo jedan učenik po imenu Timotej, čija je majka bila Judejka koja je prihvatila veru, a otac mu je bio Grk“ (Dela 16:1).b

¹⁴ Pavle se po svemu sudeći upoznao s Timotejevom porodicom kada je 47. godine n. e. prvi put bio u tom kraju. Kada ih je posle dve ili tri godine ponovo posetio, Pavle je obratio posebnu pažnju na mladog Timoteja. Zašto? Zato što su o njemu „dobro govorila braća u Listri i Ikoniji“. Nisu samo braća u njegovoj skupštini imala lepo mišljenje o njemu već je bio na dobrom glasu i u drugim gradovima. Braća i iz Listre i iz Ikonije, koja je bila udaljena tridesetak kilometara, dobro su govorila o njemu (Dela 16:2). Starešine su pod vođstvom svetog duha poverile mladom Timoteju veliku odgovornost da prati Pavla i Silu u putujućoj službi (Dela 16:3).

15, 16. Na osnovu čega je Timotej bio na dobrom glasu?

¹⁵ Na osnovu čega je Timotej bio na tako dobrom glasu još kao mladić? Da li na osnovu inteligencije, izgleda ili svojih sposobnosti? Ljudi su obično oduševljeni time. Čak je i na proroka Samuila jednom prilikom preterano uticao spoljašnji izgled. Međutim, Jehova ga je podsetio: „Bog ne gleda ono što čovek gleda, jer čovek gleda ono što se očima vidi, a Jehova gleda ono što je u srcu“ (1. Sam. 16:7). Tako je Timotej zbog svojih dobrih osobina, a ne zbog svojih sposobnosti, stekao dobro ime među suhrišćanima.

¹⁶ Godinama kasnije, Pavle se osvrnuo na neke od osobina koje je Timotej imao kao dobar hrišćanin. Opisao je njegov dobar stav, samopožrtvovanu ljubav i marljivost u izvršavanju teokratskih odgovornosti (Fil. 2:20-22). Timotej je bio poznat i po nelicemernoj veri (2. Tim. 1:5).

17. Kako se mladi mogu ugledati na Timoteja?

¹⁷ U današnje vreme mnogi mladi po uzoru na Timoteja razvijaju osobine koje se dopadaju Bogu. Tako stiču dobro ime kod Jehove i njegovog naroda čak i dok su veoma mladi (Posl. 22:1; 1. Tim. 4:15). Oni pokazuju nelicemernu veru i ne žele da vode dvostruki život (Ps. 26:4). Zato mnogi mladi, poput Timoteja, mogu imati važnu ulogu u skupštini. Svi oni koji vole Jehovu veoma su ohrabreni kad vide mlade kako postaju objavitelji dobre vesti i s vremenom se predaju Jehovi i krste se.

Skupštine su „jačale u veri“ (Dela apostolska 16:4, 5)

18. (a) Koje su posebne zadatke Pavle i Timotej izvršavali u svojstvu putujućih slugu? (b) Kako su skupštine reagovale i kako im je to koristilo?

¹⁸ Pavle i Timotej su godinama sarađivali. U svojstvu putujućih slugu, izvršavali su mnoge zadatke koje im je poverilo vodeće telo. Biblijski izveštaj kaže: „Dok su putovali od grada do grada, prenosili su tamošnjoj braći odluke koje su doneli apostoli i starešine u Jerusalimu i podsticali ih da ih se drže“ (Dela 16:4). Skupštine su očigledno sledile vođstvo apostola i starešina iz Jerusalima. Zahvaljujući takvoj poslušnosti, skupštine su „jačale u veri i rasle iz dana u dan“ (Dela 16:5).

19, 20. Zašto Božje sluge treba da budu poslušne onima koji među njima predvode?

¹⁹ Slično tome, i Jehovinim svedocima danas koristi kada su podložni i poslušni vođstvu koje pružaju oni koji među njima predvode (Jevr. 13:17). Budući da se scena ovog sveta stalno menja, za nas kao Božje sluge je veoma važno da budemo u toku s duhovnom hranom koju obezbeđuje „verni i razboriti rob“ (Mat. 24:45; 1. Kor. 7:29-31). To će nam pomoći da ne zastranimo od istine i da se čuvamo prljavštine ovog sveta (Jak. 1:27).

²⁰ Istina, današnji nadglednici, uključujući i članove Vodećeg tela, jesu nesavršeni, baš kao što su bili Pavle, Varnava, Marko i druge pomazane starešine u prvom veku (Rimlj. 5:12; Jak. 3:2). Ali Vodeće telo je dokazalo da je dostojno poverenja jer se striktno drži Božje Reči i postupa po uzoru na apostole (2. Tim. 1:13, 14). Zbog toga su skupštine sve jače i čvršće u veri.

TIMOTEJ JE REVNO SLUŽIO „U ŠIRENJU DOBRE VESTI“

Timotej je bio veoma cenjen saradnik apostola Pavla. Nakon što su sarađivali otprilike jedanaest godina, Pavle je o njemu napisao sledeće: „Nemam nikog drugog ko razmišlja poput njega, ko bi se iskreno brinuo za vas [...] Vi znate kakvim se dokazao – kao dete sa ocem revno je služio sa mnom u širenju dobre vesti“ (Fil. 2:20, 22). Timotej je davao sve od sebe u širenju dobre vesti, zbog čega ga je Pavle voleo. Svojom revnošću nam je ostavio dobar primer.

Otac mu je bio Grk, a majka Jevrejka. Izgleda da je odrastao u Listri. Njegova majka Evnikija i baka Loida odmalena su ga poučavale svetim spisima (Dela 16:1, 3; 2. Tim. 1:5; 3:14, 15). Timotej je verovatno zajedno s njima dvema prihvatio hrišćanstvo kada je Pavle prvi put došao u njihov grad.

Kada je Pavle posle nekoliko godina ponovo došao u njihov grad, Timotej je verovatno imao dvadesetak godina i već tada su braća u Listri i Ikoniji dobro govorila o njemu (Dela 16:2). Božji duh je nadahnuo proročanstva koja su se odnosila na ovog mladića, i u skladu s njima Pavle i tamošnje starešine su izabrali Timoteja za jedan poseban vid službe (1. Tim. 1:18; 4:14; 2. Tim. 1:6). Njegov zadatak je bio da prati Pavla na misionarskom putovanju. Zato je morao da se odvoji od svoje porodice i da se obreže kako bi izbegao moguće primedbe Judejaca s kojima bi se sretao na tom putovanju (Dela 16:3).

Timotej je dosta putovao. Propovedao je s Pavlom i Silom u Filipima, sa Silom u Veriji, a zatim sam u Solunu. Kada se ponovo našao s Pavlom u Korintu, Timotej je doneo dobre vesti o ljubavi i vernosti koju su Solunjani pokazivali uprkos nevoljama kroz koje su prolazili (Dela 16:6–17:14; 1. Sol. 3:2-6). Kada je Pavle, koji je tada bio u Efesu, čuo uznemirujuće vesti o Korinćanima, razmišljao je o tome da pošalje Timoteja u Korint (1. Kor. 4:17). Pavle je kasnije Timoteja i Erasta poslao iz Efesa u Makedoniju. Ali kada je Pavle pisao Rimljanima, Timotej je opet bio s njim u Korintu (Dela 19:22; Rimlj. 16:21). To su samo neka putovanja na kojima je Timotej bio radi dobre vesti.

Moguće je da se Timotej pomalo ustručavao da koristi autoritet koji je imao s obzirom na to da ga je Pavle ohrabrio sledećim rečima: „Neka te niko ne potcenjuje zbog tvoje mladosti“ (1. Tim. 4:12). Međutim, Pavle je s puno poverenja poslao Timoteja u jednu problematičnu skupštinu i rekao mu da ostane tamo da bi „zapovedio nekima da više ne šire drugačija učenja“ (1. Tim. 1:3). Pavle je takođe ovlastio Timoteja da imenuje starešine i sluge pomoćnike u skupštinama (1. Tim. 5:22).

Pavle je veoma zavoleo Timoteja zbog njegovih izuzetnih osobina. Pismo nam otkriva da mu je ovaj mladić bio blizak, veran i privržen saradnik, poput sina. Pavle je mogao da napiše da se sećao njegovih suza, da je čeznuo da ga vidi i da se molio za njega. Poput brižnog oca, dao mu je savet u vezi s njegovim čestim bolestima, verovatno stomačnim tegobama (1. Tim. 5:23; 2. Tim. 1:3, 4).

Timotej je bio s Pavlom kad je on prvi put bio zatočen u Rimu. I Timotej je bar neko vreme bio u zatvoru (Filim. 1; Jevr. 13:23). Koliko su bili vezani jedan za drugog vidi se i po tome što je Pavle, kada je shvatio da mu se bliži smrt, pozvao Timoteja: „Učini sve što možeš da što pre dođeš kod mene“ (2. Tim. 4:6-9). Pismo nam ne otkriva da li je Timotej stigao na vreme da još jednom vidi svog voljenog učitelja.

MARKU SU BILE POVERENE MNOGE ODGOVORNOSTI

U Markovom jevanđelju se kaže da su oni koji su uhapsili Isusa takođe pokušali da uhvate jednog mladića koji je „pobegao oskudno odeven“ (Mar. 14:51, 52). Pošto Marko, koji je poznat i kao Jovan, jedini izveštava o tome, moguće je da je taj mladić bio upravo on. Ako je to tačno, onda je Marko imao barem neki kontakt sa Isusom.

Otprilike jedanaest godina kasnije, u vreme kada je Irod Agripa progonio hrišćane, mnogi iz jerusalimske skupštine su se okupili u domu Markove majke Marije da bi se molili. Apostol Petar je otišao upravo u tu kuću kada je čudom bio oslobođen iz zatvora (Dela 12:12). Prema tome, moguće je da je Marko odrastao u kući koja se kasnije koristila za hrišćanske sastanke. Izgleda da je dobro poznavao Isusove prve učenike i da su oni pozitivno uticali na njega.

Marko je blisko sarađivao s mnogim nadglednicima u ranim hrišćanskim skupštinama. Koliko znamo, prvi veći zadatak koji mu je poveren bio je da sarađuje sa svojim rođakom Varnavom i apostolom Pavlom u Antiohiji u Siriji (Dela 12:25). Kada su Varnava i Pavle krenuli na prvo misionarsko putovanje, Marko je krenuo s njima najpre na Kipar, a zatim u Malu Aziju. Odatle se vratio u Jerusalim iz nepoznatih razloga (Dela 13:4, 13). Nakon razmirica koje su zbog njega nastale između Varnave i Pavla, o čemu se govori u 15. poglavlju Dela apostolskih, Marko i Varnava su nastavili sa misionarskom službom na Kipru (Dela 15:36-39).

Do 60. ili 61. godine n. e., kada je Marko ponovo sarađivao s Pavlom, ovog puta u Rimu, sve razmirice između njih su sigurno već odavno pale u zaborav. Pavle koji je tamo bio zatvorenik, napisao je skupštini u Kolosima: „Pozdravlja vas Aristarh, koji je sa mnom u zatvoru, kao i Varnavin rođak Marko (za koga vam je već ranije rečeno da ga lepo primite ako dođe kod vas)“ (Kol. 4:10). Dakle, Pavle je razmišljao da Marka kao svog izaslanika pošalje iz Rima u Kolose.

Negde između 62. i 64. godine n. e. Marko je sarađivao sa apostolom Petrom u Vavilonu. Kao što je spomenuto u desetom poglavlju ove knjige, oni su postali bliski prijatelji, pa je zato Petar tog mladića nazvao svojim sinom (1. Petr. 5:13).

I na kraju, otprilike 65. n. e. kada je apostol Pavle po drugi put bio zatvoren u Rimu, svom saradniku Timoteju koji je bio u Efesu napisao je sledeće: „Povedi Marka sa sobom, jer mi je od velike pomoći u službi“ (2. Tim. 4:11). Nema sumnje da se Marko odmah odazvao tom pozivu i vratio se iz Efesa u Rim. Nije čudo što su ga Varnava, Pavle i Petar veoma cenili.

Jehova je nadahnuo Marka da napiše jedno jevanđelje i to je bila najveća čast koju je on imao. Prema predanju, Marko je mnoge informacije saznao od apostola Petra. Izgleda da činjenice podupiru to gledište, jer se u Markovom jevanđelju nalaze detalji koje bi mogao znati samo neki očevidac, kao što je to bio Petar. Međutim, izgleda da je Marko napisao svoje jevanđelje u Rimu, a ne u Vavilonu, gde je boravio s Petrom. Marko je koristio mnoge latinske izraze i prevodio je hebrejske reči koje bi čitaoci nejevrejskog porekla teško razumeli, tako da izgleda da je on to jevanđelje prvenstveno napisao za čitaoce nejevrejskog porekla.

a Videti okvir „Marku su bile poverene mnoge odgovornosti“.

b Videti okvir „Timotej je revno služio ’u širenju dobre vesti‘“.