Neka tvoje samosavladavanje postoji i obiluje
„Dopunite svoju veru... samosavladavanjem“ (2. PETROVA 1:5, 6, NW).
1. U kakvoj neobičnoj situaciji hrišćanin može dati svedočanstvo?
ISUS je rekao: „Izvešće vas zbog mene pred namesnike i pred kraljeve za svedočanstvo njima“ (Matej 10:18). Kad bi bio pozvan pred nekog namesnika, sudiju ili predsednika, o čemu bi govorio? Možda najpre o tome zašto si tu, o optužbi protiv tebe. Božji duh bi ti pomogao da to učiniš (Luka 12:11, 12). Ali, možeš li zamisliti da govoriš o samosavladavanju? Da li smatraš da je to važan deo naše hrišćanske poruke?
2, 3. (a) Kako se dogodilo da je Pavle mogao da svedoči Feliksu i Drusili? (b) Zašto je samosavladavanje bilo prikladna tema o kojoj je Pavle mogao da govori u toj situaciji?
2 Razmotrimo jedan primer iz stvarnog života. Jedan od Jehovinih svedoka bio je uhapšen i izveden pred sud. Kad mu je pružena mogućnost da govori, on je želeo da objasni svoja verovanja kao hrišćanin, kao svedok. Možeš istražiti taj izveštaj i ustanovićeš da je pružio retoričko svedočanstvo „o pravdi o uzdržanju [„samosavladavanju“, NW] i o suđenju koje će biti“. Govorimo o iskustvu apostola Pavla u Cezareji. Bilo je jedno početno ispitivanje. „Posle nekoliko dana dođe Feliks sa Drusilom ženom svojom, koja beše judejka, i on dozva Pavla. On ga sasluša o veri u Isusa Hrista (Dela apostola 24:24). Istorija izveštava da je Feliks „praktikovao svaku vrstu okrutnosti i pohote, imajući vlast kralja sa svim instinktima roba“. Bio je ranije oženjen dva puta kad je naveo Drusilu da se razvede od svog muža (kršeći Božji zakon) i da postane njegova treća žena. Možda je ona bila ta koja je želela da čuje za novu religiju, hrišćanstvo.
3 Pavle je nastavio da govori „o pravdi o uzdržanju [„samosavladavanju“, NW] i o suđenju koje će biti“ (Dela apostola 24:25). Time bi se stvorio očigledan kontrast između Božjih načela čestitosti i okrutnosti i nepravde čiji su deo bili Feliks i Drusila. Pavle se možda nadao da će podstaći Feliksa da ispolji pravdu u tom slučaju. Ali, zašto spominjati ’uzdržanje [’samosavladavanje‘, NW] i suđenje koje će biti‘? Taj nemoralni par je pitao šta za sobom povlači ’vera u Isusa Hrista‘. Zato je trebalo da znaju da sleđenje njega zahteva obuzdavanje nečijih misli, govora, i postupaka, što je značenje samosavladavanja. Svi ljudi su odgovorni Bogu za svoje razmišljanje, reči i dela. Dakle, važnije od bilo kog suđenja od strane Feliksa u Pavlovom slučaju bilo je suđenje s kojim su se taj namesnik i njegova žena suočavali pred Bogom (Dela apostola 17:30, 31; Rimljanima 14:10-12). Razumljivo je što se Feliks ’uplašio‘ (DK) nakon što je čuo Pavlovu poruku.
Važno je ali nije lako
4. Zašto je samosavladavanje važan deo pravog hrišćanstva?
4 Apostol Pavle je priznao samosavladavanje kao bitan deo hrišćanstva. Apostol Petar, jedan od Isusovih bliskih pratilaca, potvrdio je to. Kad je pisao onima koji će „postati učesnici u božanskoj prirodi“ na nebu, Petar je podsticao na ispoljavanje određenih osobina koje su neophodne, kao što su vera, ljubav i samosavladavanje. Zato je samosavladavanje bilo uključeno u sledeće zasiguranje: „Ako ove stvari postoje u vama i obiluju, one će vas sprečiti da budete bilo neaktivni ili besplodni s obzirom na tačno spozanje o našem Gospodu Isusu Hristu“ (2. Petrova 1:1, 4-8, NW).
5. Zašto treba da budemo posebno zainteresovani za samosavladavanje?
5 Međutim, ti znaš da je lakše reći da treba da ispoljavamo samosavladavanje nego to stvarno praktikovati u našem svakodnevnom životu. Jedan razlog je taj što je samosavladavanje relativno retko. Pavle je u 2. Timoteju 3:1-5 opisao stavove koji će preovladavati u naše vreme, u ’poslednjim danima‘. Jedno obeležje koje će karakterisati naš period jeste da će mnogi biti „bez samosavladavanja“ (NW). Vidimo kako se to obistinjuje svuda oko nas, zar ne?
6. Kako se danas ispoljava nedostatak samosavladavanja?
6 Mnogi ljudi veruju da je u osnovi zdravo „pustiti na volju“ ili „dati oduška“. Njihovo gledište pojačavaju uzori u očima javnosti koji izgleda da zanemaruju samosavladavanje bilo koje vrste, koji se jednostavno prepuštaju svojim nagonima. Da to prikažemo: Mnogi koji vole profesionalne sportove odrasli su naviknuti na divlje izlive emocija, čak i nasilnog gneva. Zar se ne možeš prisetiti, bar iz novina, slučajeva u kojima su na sportskim događajima izbijale brutalne tuče ili sukob rulje? Ipak, ono o čemu želimo govoriti ne zahteva da mnogo vremena posvetimo istraživanju primerâ nedostatka samosavladavanja. Mogla bi se nabrojati mnoga područja na kojima treba da pokazujemo samosavladavanje — naše uzimanje hrane i pića, naše ponašanje prema suprotnom polu, i vreme koje provodimo i novac koji trošimo na hobije. Ali, umesto da se površno dotaknemo mnogih od takvih područja, istražimo jedno primarno područje na kome moramo ispoljavati samosavladavanje.
Samosavladavanje s obzirom na naše emocije
7. Koji aspekt samosavladavanja zaslužuje posebnu pažnju?
7 Mnogi od nas su relativno uspešni u regulisanju ili obuzdavanju naših postupaka. Mi ne krademo, ne podležemo nemoralu, ili ne izvršavamo ubistvo; mi znamo kakav je Božji zakon u vezi s takvim prestupima. Ipak, koliko smo uspešni u kontrolisanju naših emocija? S vremenom, oni koji propuštaju da razvijaju emocionalno samosavladavanje često gube samokontrolu s obzirom na svoje postupke. Zato se usredsredimo na naše emocije.
8. Šta Jehova očekuje od nas s obzirom na naše emocije?
8 Jehova Bog ne očekuje od nas da budemo automati, tako da niti imamo niti ispoljavamo emocije. Na Lazarevom grobu, Isus se ’ustresao u duhu i rastužio se‘. Zatim „navreše suze Isusu“ (Jovan 11:32-38). Sasvim drugačije emocije pokazao je kada je, uz savršenu kontrolu svojih postupaka, isterao menjače novca iz hrama (Matej 21:12, 13; Jovan 2:14-17). Njegovi lojalni učenici takođe su ispoljavali duboke emocije (Luka 10:17; 24:41; Jovan 16:20-22; Dela apostola 11:23; 12:12-14; 20:36-38; 3. Jovanova 4). Ipak, oni su uviđali potrebu za samosavladavanjem kako njihove emocije ne bi dovele do greha. Efescima 4:26 to sasvim jasno daje na znanje: „Ako se i gnevite, nemojte grešiti, a sunce da ne zađe u gnevu vašemu.“
9. Zašto je kontrolisanje naših emocija tako važno?
9 Postoji opasnost da hrišćanin može izgledati da ispoljava samosavladavanje dok, u stvari, njegove emocije izmiču kontroli. Priseti se reakcije kad je Bog odobrio Aveljevu žrtvu: ’Kain se mnogo rasrdi i lice mu se namršti. Gospod reče Kainu: Što se srdiš i zašto ti je lice namršteno? Ako dobro činiš ispravićeš lice svoje, ali ako zlo činiš, to greh sa tvog praga vreba i žudnja je njegova na tebe okrenuta‘ (Postanje 4:5-7). Kain je propustio da kontroliše svoje emocije, što je dovelo do toga da ubije Avelja. Nekontrolisane emocije dovele su do nekontrolisanog dela.
10. Šta učiš iz Hamanovog primera?
10 Razmotrimo takođe primer iz vremena Mardoheja i Ester. Službenik po imenu Haman razljutio se što Mardohej nije želeo da mu se pokloni. Kasnije je Haman pogrešno mislio da će mu biti ukazana čast. „Haman iziđe onog dana veseo i zadovoljan u srcu. Ali kad vide Mardoheja na vratima kraljevim da ne usta niti se mače pred njim, napuni se gneva na Mardoheja. Ali se ipak savlada i pođe kući svojoj“ (Ester 5:9, 10). On je brzo osetio emociju radosti. Ipak, brzo je osetio i gnev kad je samo video onoga prema kome je gajio ljutnju. Da li misliš da je kad Biblija kaže da se Haman ’ipak savladao‘ to značilo da je on bio primeran u samosavladavanju? Teško. U tim okolnostima Haman je kontrolisao svoje postupke i svako ispoljavanje emocija, ali je propustio da kontroliše svoj ljubomorni gnev. Njegove emocije navele su ga da planira ubistvo.
11. Koji je problem postojao u skupštini u Filipima i šta je moglo da dovede do toga?
11 Slično tome, nedostatak kontrole nad emocijama danas može u velikoj meri štetiti hrišćanima. ’Ah‘, možda neki misle, ’to neće biti problem u skupštini.‘ Ali to jeste problem. Dvoje pomazanih hrišćana u Filipima imalo je ozbiljnu neslogu, koju Biblija ne opisuje. Zamisli sledeće kao mogućnost: Evodija je pozvala neku braću i sestre na obrok ili na ugodan skup. Sintihija nije bila pozvana, i osećala se povređeno. Možda je ona reagovala tako što nije pozvala Evodiju u nekoj kasnijoj prilici. Onda su obe počele da traže pogreške druge; s vremenom jedva da su govorile među sobom. U takvom scenariju, da li bi osnovni problem bio taj što neko nije pozvan na obrok? Ne. To bi bila samo iskra. Kad su te dve pomazane sestre propustile da kontrolišu svoje emocije, ta iskra je postala šumski požar. Problem je trajao i rastao dok jedan apostol nije morao da interveniše (Filipljanima 4:2, 3).
Tvoje emocije i tvoja braća
12. Zašto nam Bog pruža savet koji se nalazi u Propovedniku 7:9?
12 Mora se priznati da nije lako kontrolisati svoje emocije kad se osoba oseća omalovaženo, povređeno ili kad se prema njoj postupa s predrasudama. Jehova to zna, jer on posmatra ljudske odnose od postanka čoveka. Bog nam savetuje: „Ne budi nagao u duhu svome na gnev, jer gnev počiva u nedrima bezumnih“ (Propovednik 7:9). Zapazi da Bog prvo skreće pažnju na emocije a ne na postupke (Poslovice 14:17; 16:32; Jakov 1:19). Pitaj se: ’Da li treba da poklonim više pažnje kontrolisanju svojih emocija?‘
13, 14. (a) Šta u svetu obično nastaje iz propusta da se kontrolišu emocije? (b) Koje stvari mogu dovesti do toga da hrišćanin gaji ljutnju?
13 Mnogi ljudi u svetu koji propuštaju da kontrolišu svoje emocije počinju s dugim ogorčenim sukobima — ogorčenim, čak nasilnim smrtnim neprijateljstvom zbog stvarne ili zamišljene uvrede protiv njih samih ili nekog rođaka. Kad emocije izmaknu kontroli, one dugo vremena mogu vršiti štetan uticaj. (Uporedi Postanje 34:1-7, 25-27; 49:5-7; 2. Samuelova 2:17-23; 3:23-30; Poslovice 26:24-26.) Hrišćani, bez obzira na nacionalno ili kulturno poreklo, sigurno na takva ogorčena neprijateljstva i ljutnje treba da gledaju kao na neispravne, loše, koje treba izbegavati (Levitik 19:17). Da li na izbegavanje ljutnje gledaš kao na deo svog samosavladavanja s obzirom na emocije?
14 Baš kao što je to bio slučaj s Evodijom i Sintihijom, propust da se kontrolišu emocije može i danas dovesti do problema. Sestra se može osećati omalovaženo što nije pozvana na svadbenu svečanost. Ili možda nije uključeno njeno dete ili njen rođak. Ili je brat možda kupio polovni automobil od suhrišćanina, a on se uskoro pokvario. Bez obzira na razlog, to je prouzrokovalo povređena osećanja, emocije nisu kontrolisane, i oni koji su bili uključeni uznemirili su se. Šta tada?
15. (a) Koje žalosne posledice nastaju iz ljutnje među hrišćanima? (b) Koji se biblijski savet odnosi na tendenciju da se gaji ljutnja?
15 Ako uznemirena osoba ne radi na kontrolisanju svojih emocija i izmirenju sa svojim bratom, mogla bi se razviti ljutnja. Ima slučajeva u kojima neki Svedok traži da ne bude dodeljen izvesnom Skupštinskom studiju knjige zato što mu se „ne sviđa“ neki hrišćanin ili porodica koja posećuje taj sastanak. Kako je to žalosno! Biblija kaže da bi za hrišćane bio poraz da jedni druge odvode pred svetske sudove, ali zar ne bi isti takav poraz bio i kad bismo izbegavali nekog brata zbog neučtivog postupka ili komentara prema nama ili prema nekom rođaku u prošlosti? Da li naše emocije otkrivaju da rodbinske veze stavljamo ispred mira s našom braćom i sestrama? Da li kažemo da bismo bili spremni da umremo za našu sestru, ali nas naše emocije tako navode da sada jedva govorimo s njom? (Uporedi Jovan 15:13.) Bog nam odlučno kaže: „Nikome ne vraćajte zla za zlo... Ako je moguće, koliko do vas stoji, imajte mir sa svim ljudima. Ne osvećujte se za sebe, ljubljeni, nego puštajte gnevu Božjemu da deluje“ (Rimljanima 12:17-19; 1. Korinćanima 6:7).
16. Kakav je dobar primer postavio Avraham s obzirom na postupanje s emocijama?
16 Korak prema ponovnom sticanju kontrole nad našim emocijama jeste da se pomirimo ili rešimo uzrok za prigovor umesto da dozvolimo da neprijateljstva traju. Priseti se kad zemlja nije mogla da hrani Avrahamova velika stada zajedno s Lotovim stadima, i kad su se zato njihovi najmljeni radnici počeli da se svađaju. Da li je Avraham dozvolio da ga savladaju njegove emocije? Ili da li je ispoljio samosavladavanje? Vredno je pohvale to što je predložio miroljubivo rešenje za taj poslovni sukob; neka svako od njih ima odvojeno područje. A on je prednost izbora dao Lotu. Dokazujući da Avraham nije imao ogorčenost i da nije gajio ljutnju, on je kasnije otišao u bitku u korist Lota (Postanje 13:5-12; 14:13-16).
17. Kako su Pavle i Barnaba pogrešili u jednoj prilici, ali šta je usledilo nakon toga?
17 O samosavladavanju možemo učiti i iz jednog događaja koji je uključivao Pavla i Barnabu. Nakon što su godinama bili partneri, oni se nisu složili u vezi s tim da li da uzmu Marka na put. „Tako postade raspra, i oni se razdvojiše i Barnaba uzevši Marka otplovi u Kipar“ (Dela apostola 15:39). To što su ti zreli ljudi tom prilikom propustili da kontrolišu svoje emocije treba da nama pruži upozorenje. Ako se to moglo dogoditi njima, može se dogoditi i nama. Ipak, oni nisu dopustili da se razvije trajna nesloga ili da raste dug ogorčen sukob. Izvešataj pokazuje da su ta braća ponovo stekla kontrolu nad svojim emocijama i da su kasnije radili zajedno u miru (Kološanima 4:10; 2. Timoteju 4:11).
18. Ako su osećanja povređena, šta zreli hrišćanin može da učini?
18 Možemo očekivati da među Božjim narodom može doći do povređenih osećanja, možda čak i ljutnje. Ona su bila prisutna u hebrejska vremena i u danima apostola. Događaju se i među Jehovinim slugama u naše vreme, jer smo svi mi nesavršeni (Jakov 3:2). Isus je podstakao svoje sledbenike da brzo postupaju da reše takve probleme između braće (Matej 5:23-25). Ali, još je bolje da to sprečimo u početku poboljšavajući svoje samosavladavanje. Ako se osećaš omalovaženo ili uvređeno relativno malom stvari koju su tvoj brat ili sestra rekli ili učinili, zašto ne kontrolišeš svoje emocije i jednostavno to zaboraviš? Da li je zaista neophodno da se sukobiš s drugom osobom, kao da nećeš biti zadovoljan dok ona ne prizna da nije u pravu? Koliko u stvari ti kontrolišeš svoje emocije?
Moguće je!
19. Zašto je podesno što se naše razmatranje usredsredilo na kontrolisanje naših emocija?
19 Pozabavili smo se prvenstveno jednim aspektom samosavladavanja, kontrolisanjem naših emocija. A to je ključno područje zato što propust da kontrolišemo svoje emocije može voditi do gubitka kontrole nad našim jezikom, našim seksualnim nagonima, našim navikama ishrane, i mnogim drugim aspektima života gde moramo ispoljavati samosavladavanje (1. Korinćanima 7:8, 9; Jakov 3:5-10). Ipak, ohrabri se jer se ti možeš poboljšati u održavanju samosavladavanja.
20. Kako možemo biti sigurni da je poboljšanje moguće?
20 Jehova je spreman da nam pomogne. Kako možemo biti sigurni u to? Pa, samosavladavanje je jedan od plodova njegovog duha (Galatima 5:22, 23). Dakle, do koje mere radimo da ispunjavamo uslove za to i da primimo sveti duh od Jehove i da ispoljavamo njegov plod, do te mere možemo očekivati da se više samosavladavamo. Nikad nemoj zaboraviti Isusovo zasiguranje: „Otac nebeski [će] dati Duha Svetoga onima koji ištu u njega“ (Luka 11:13; 1. Jovanova 5:14, 15).
21. Šta si odlučan da činiš u budućnosti u vezi sa samosavladavanjem i tvojim emocijama?
21 Nemoj misliti da će biti lako. I to može biti teže za neke koji su odrastali okruženi ljudima koji su nekontrolisano izražavali svoje emocije, za neke s temperamentom koji se lakše uzbuđuje, ili za neke koji jednostavno nikada nisu pokušavali da ispoljavaju samosavladavanje. Za takvog hrišćanina, dopuštanje da samosavladavanje postoji i da obiluje može biti pravi izazov. Ipak, to je moguće (1. Korinćanima 9:24-27). Dok se sve više približavamo kraju sadašnjeg sistema stvari, stresovi i pritisci će se povećavati. Trebaće nam ne manje samosavladavanja već više, mnogo više! Preispitaj se što se tiče tvog samosavladavanja. Ako vidiš područja na kojima treba da se poboljšaš, radi na tome (Psalam 139:23, 24). Moli Boga za više njegovog duha. On će te čuti i pomoći će ti tako da će tvoje samosavladavanje postojati i obilovati (2. Petrova 1:5-8).
Tačke za razmišljanje
◻ Zašto je kontrolisanje naših emocija tako važno?
◻ Šta si naučio iz primerâ Hamana i Evodije i Sintihije?
◻ Šta ćeš iskreno nastojati da činiš ako se pojavi neki uzrok za uvređenost?
◻ Kako ti samosavladavanje može pomoći da izbegavaš da gajiš bilo kakvu ljutnju?
[Slika na 18. strani]
Kad je bio pred Feliksom i Drusilom, Pavle je govorio o pravednosti i samosavladavanju