Jehovina jubilarna godina — vreme da se radujemo
,,Tu pedesetu godinu proglasite svetom, oglasite slobodu svim stanovnicima zemlje. To neka vam bude jubilarna godina... Neka vam bude sveta... Tada ćete u sigurnosti živeti u zemlji“ (3. Mojsijeva 25:10—12, 18, NS).
1. Koji natpis nosi zvono slobode i odakle potiču te reči?
MOŽDA si već čuo za čuveno zvono slobode u Filadelfiji (SAD). U Verld Buk Enciklopedija čitamo da je to zvono 8. jula 1776. odzvanjajući uz još mnoga druga crkvena zvona, objavilo prihvatanje proglašenja nezavisnosti. Natpis na njemu „Oglasite slobodu svim stanovnicima zemlje“ uzet je iz Biblije (3. Mojsijeva 25:10, NS).
2. Šta misliš o izgledu na slobodu, ali koji se problemi s tim u vezi pojavljuju?
2 Zar nije sloboda oduvek bila nešto jako poželjno? Ti bi se verovatno radovao izgledu na stvarno oslobođenje od lažnih shvatanja, od političkog pritiska ili tlačenja, od slabljenja uzrokovanog starošću i bolešću, što na kraju vodi u smrt. Ako da, onda imaš dobre razloge da se raduješ, a uskoro ćeš imati još više razloga za to. „Kako je to moguće?“ Možda se pitaš, jer još ni jedna vladavina nije dosad osigurala potpunu slobodu, niti postoje naučnici ili lekari koji bi mogli da spreče starost, bolest ili smrt. Ipak, još jednom ponavljamo, postoji dobar razlog za radovanje pravoj slobodi. Da bi razumeo kako, razmotri jednu važnu pozadinsku informaciju, koja se odnosi na tvoju sadašnjost i budućnost.
3. Šta je bila jubilarna godina i šta se događalo te godine?
3 U gore navedenim biblijskim citatima upotrebljava se reč „jubilarna godina“. Jubilarna godina je bila godina u kojoj je Izrael morao držati sabat. Nastupila je nakon niza od sedam sabatnih godina vezano uz poljoprivredu, koje su obuhvatale vremensko razdoblje od 49 godina. Jubilarna godina, 50. godina bila je vrhunac tog niza sabatnih godina za zemlju koju je Jehova dao svom narodu, Izraelcima, da bi ispunio obećanje dato njihovom praocu Avramu, „Jehovinom prijatelju“ (Jakov 2:23; Isaija 41:8). Povodom te jubilarne godine u celoj zemlji je bila oglašena sloboda. To je značilo slobodu za sve Izraelce, koji su zbog duga bili prodani u ropstvo. Daljnje obeležje jubilarne godine sastojalo se u tome da su morali biti vraćeni natrag svi delovi zemlje—nasledstva koji behu prodani (obično zbog finansijskog gubitka) (3. Mojsijeva 25:1—54).
4. Kada je i kako bila oglašena jubilarna godina?
4 Imajući u vidu tu istorijsku pozadinu, moraš da razumeš zašto je jubilarna godina bila svečana godina, godina slobode. Bila je objavljena na Dan pomirenjaa sviranjem u rog. Prema 3. Mojsijevoj 25:9, 10, ST Mojsije je zapisao sledeće uputstvo: „A onda zaori u trubu! U sedmome mjesecu, desetoga dana toga mjeseca, na Dan pomirenja, zatrubite u trubu širom zemlje. Tu pedesetu godinu proglasite svetom! Zemljom proglasite oslobođenje svim njezinim stanovnicima. To neka vam bude jubilej, oprosna godina. Neka se svatko vaš vrati na svoju očevinu; neka se svatko vrati k svome rodu!“ Godine 1473. pre n. e. vodio je Isus Navin Izraelce preko Jordana u obećanu zemlju, gde su trebali da slave jubilarnu godinu.
Oglašavanje prvobitne slobode
5. Koja ćemo gledišta u vezi oslobođenja i jubilarne godine razmatrati?
5 Sve do sada spomenuto možda izgleda kao deo istorije starog doba, koja jedva da se dotiče našeg života, naročito ako nismo jevrejski potomci. Ali, Isus Hrist nam je dao važan razlog za očekivanje jedne veće jubilarne godine. To je osnova za naše radovanje slobodi. Da bismo uočili povezanost moramo razumeti kako se Isus u prvom veku pobrinuo za oslobođenje na dva načina. Potom ćemo razmotriti kako to odgovara oslobođenjima u vremenu u kom živimo mi — oslobođenjima daleko većeg opsega, koja poseduju još više razloga za radovanje.
6, 7. a) Koji neobičan razvoj događaja je prorečen prema Isaiji 61:1—7? b) Kako je Isus ukazao na ispunjenje Isaijinog proročanstva?
6 Iako se u izveštaju Isaije 61:1—7 ne govori direktno o jubilarnoj godini starog vremena, on sadrži proročanski osvrt na buduću vrstu oslobođenja: „Duh Suverenog Gospoda Jehove na meni je, jer me Jehova pomaza, da dobru vest kažem krotkima, posla me da iscelim slomljena srca, da zarobljenima oglasim slobodu i širom otvorim oči zatvorenicima; da oglasim godinu naklonosti Jehove i dan osvete našeg Boga; da utešim ožalošćene. . . njihova će radost biti do u nedogledna vremena.“ Ali, kada se i kako trebalo ispuniti ovo proročanstvo?
7 Nakon svečanosti Pashe godine 30. pre naše ere Isus Hrist je ušao na dan Sabata u jednu sinagogu. Tamo je pročitao deo Isaijinog proročanstva, primenivši ga na sebe. Iz Luke 4:16—21, NS, čitamo delimično: „On otvori svitak i naiđe na mesto gde je pisalo: ’Duh Jehove Boga je na meni jer me pomaza da objavim dobru vest siromašnim, posla me unapred, da govorim o oslobođenju zarobljenih, slepi da progledaju, slomljene da otpustim slobodne, da oglasim godinu milosti Jehovine.’ Tada im progovori: ’Proroštvo koje ste upravo čuli ,danas se ispunilo.’“
8. a) Koje je pripremno oslobođenje omogućio Isus? b) Kako je to objašnjeno u Jovanu 9:1—34?
8 Dobra vest koju je objavio Isus omogućila je Jevrejima koji su je prihvatili, duhovno oslobođenje. Time što su im se otvorile oči, stvarno su razumeli šta znači i zahteva pravo obožavanje, pa su tako bili oslobođeni od mnogih zabludnih pojmova (Matej 5:21—48). Ta sloboda je bila mnogo vrednija od fizičkih ozdravljenja koja je Isus izvršavao. Tako je za čoveka slepog od rođenja, kome je Isus otvorio oči, bilo prepoznavanje Isusa kao Božjeg proroka, od trajnije koristi nego samo izlečenje. Novo stečena sloboda tog čoveka bila je u suprotnosti sa stanjem religioznih vođa, koji su bili zarobljeni svojim tradicijama i zabludnim gledištima (Jovan 9:1—34; 5. Mojsijeva 18:18; Matej 15:1—20). Ali, to je bila samo početna ili pripremna sloboda. Isus se u prvom veku pobrinuo za još jednu vrstu oslobođenja, koja je paralelna s jubilarnom godinom u starom Izraelu. Zašto je taj zaključak razuman?
9. Koji oblik ropstva se zadržao čak i za duhovno oslobođene?
9 Isus je objasnio nekadašnjem slepcu: „Ja sam došao na ovaj svet da ispunim odredbu; Da vide koji ne vide, da oslepe koji vide.“ Potom je rekao farisejima: „Kad biste bili slijepi, ne biste imali greha. Ali sada velite: ’Vidimo’. Tako vaš grijeh ostaje“ (Jovan 9:35—41, ST). Da, greh koji vodi u smrt još je uvek bio glavni problem, a i danas je (Rimljanima 5:12). Jevreji, uključujući i apostole, koji su izvukli korist iz početnog oslobođenja — po Isusu omogućenog duhovnog oslobođenja — bili su i dalje nesavršeni ljudi, ostali su robovi greha i iz toga proizlazeće smrti. Da li je Isus to mogao da promeni? Hoće li da promeni? Ako da, kada?
10. Koju dodatnu slobodu je obećao Isus?
10 Isus je jednom rekao: „Ako ustrajete u mojoj nauci, uistinu ste moji učenici; upoznat ćete istinu, a istina će vas osloboditi.“ Njegovi jevrejski slušaoci su odgovorili na to: „Mi smo potomci Abrahamovi i nikada nikom nismo robovali. Kako ti možeš reći: ’Postat ćete slobodni?’“ Isus im odgovori: „Zaista, zaista kažem vam: Tko god čini grijeh, rob je grijeha. Rob ne ostaje zauvijek u kući. Sin ostaje zauvijek“ (Jovan 8:31—36, ST). Dakle, telesno poreklo od Avrama nije moglo osloboditi Jevreje od ropstva greha. Isus je dao to istorijsko objašnjenje u vezi slobode kako bi obratio pažnju na nešto što će još doći i što će biti veće od onoga što su doživljavali Izraelci u bilo kojoj od jubilarnih godina.
Počinje hrišćanska jubilarna godina
11. Zašto se naše zanimanje koncentriše na hrišćansku jubilarnu godinu, na 33. godinu naše ere?
11 Jevreji nisu razumeli da je jubilarna godina zaveta Zakona bila uzor jedne veće jubilarne godine (Kološanima 2:17; Efežanima 2:14, 15). Toj jubilarnoj godini hrišćana pripada „istina“ koja može osloboditi ljude — istina koja se okreće oko Sina, Isusa Hrista (Jovan 1:17). Kada je započela svečanost ove veće jubilarne godine, koja može doneti čak oslobođenje od greha i njegovih posledica? Bilo je to na Dan duhova u rano proleće godine 33. naše ere, deset dana nakon Isusovog uzašašća na nebo, kada je ponudio Jehovi Bogu zaradu svoje žrtve (Jevrejima 9:24—28).
12, 13. Koji je događaj posle Isusove smrti predstavljao jedinstven doživljaj za njegove učenike?
12 Pre Isusa Hrista nije još nijedno ljudsko stvorenje bilo vaskrsnuto iz mrtvih za večan život (Rimljanima 6:9 —11). Umesto toga svi su spavali u smrti, a umiraće i dalje sve dok ne dođe vreme za vaskrsenje ljudske porodice. Vaskrsenjem koje je usledilo posredstvom Božje sile, Isus Hrist je — kako ga naziva Pismo — postao „prvenac onih koji spavaju u smrti“ (1. Korinćanima 15:20).
13 Pedeset dana nakon njegova vaskrsenja stigao je dokaz da je vaskrsnuli Isus Hrist uzašao na nebo i da se sa vrednošću svoje savršene ljudske žrtve pojavio pred Jehovom Bogom, te da ju je primenio u korist čovečanstva. Bilo je to na Dan duhova 33. godine naše ere. Saglasno Isusovom uputstvu sakupilo se u Jerusalimu oko 120 učenika. Tada je Hrist izlio na te učenike sveti duh i tako su se ispunile reči iz Joila 2:28, 29. Iznad njihovih glava lebdeli su jezici kao od vatre, a oni su počeli govoriti stranim jezicima (Dela apostolska 2:16—21, 33). Bio je to dokaz da je vaskrsnuli Isus Hrist uzašao na nebo i da se pojavio pred Bogom sa vrednošću svoje savršene ljudske žrtve, da bi je primenio u korist čovečanstva.
14. a) U kojoj su se situaciji našli Hristovi učenici s obzirom na savete? b) Koji je istaknut blagoslov donosio sa sobom novi zavet?
14 Kako je to delovalo na učenike? Bili su oslobođeni od zaveta Zakona, koji je Bog sklopio s nacijom prirodnog Izraela, no koji je učinio nevažećim pribivši ga na Isusov mučenički stub (Kološanima 2:13, 14; Galatima 3:13). Taj zavet je bio zamenjen jednim novim zavetom ,koji nije bio sklopljen sa nacijom prirodnog Izraela, nego sa novom „nacijom“, sa duhovnim Izraelom (Jevrejima 8:6—13; Galatima 6:16). U Jeremiji 31:3 —34 prorečeni novi zavet bio je sklopljen sa posrednikom većim od Mojsija, prorokom iz starog doba. U interesu oslobođenja moramo posebno osmotriti jedno određeno obeležje novog zaveta, na šta je obratio pažnju apostol Pavle sledećim rečima: „Ovo je zavet koji ću sklopiti, sa njima posle onih dana, . . . A greha njihovih i bezakonja njihovih nipošto se više neću sećati. A gde je to oprošteno, onde nema više žrtvenog dara za greh“ (Jevrejima 10:16—18, NS).
15. Zašto možemo reći da je o Duhovima 33. naše ere za pomazanike nastupila hrišćanska jubilarna godina? (Rimljanima 6:6, 16—18)
15 Na to oslobođenje od greha ukazao je Isus rekavši: „Ako vas Sin oslobodi, bićete zaista slobodni“ (Jovan 8:36). Predstavi sebi — na temelju Hristove žrtve biće omogućeno oslobođenje od greha! Počevši od Dana duhova Bog je opravdao vernike i prihvatio ih kao duhovne sinove s izgledom da vladaju s Hristom na nebu. Pavle je objasnio: „Vi, naime, niste primili duha ropstva da ponovo budete u strahu, već ste primili duha posinjenja . . . Ako smo deca, onda smo i naslednici Božji a sunaslednici Hristovi“ (Rimljanima 8:15—17). Nesumnjivo, za pomazane hrišćane tada je nastupila hrišćanska jubilarna godina.
16. Koje dodatne blagoslove i izglede imaju oni koji su slavili hrišćansku jubilarnu godinu?
16 Dakle, tog Dana duhova 33 godine naše ere nastala je nova nacija, duhovni Izrael. Sastojala se od ljudi čiji su gresi bili oprošteni na temelju Hristove žrtvene krvi (Rimljanima 5:1, 2; Efežanima 1:7). Ko bi od nas mogao poreći da su ti prvi članovi duhovnog Izraela, koji su bili uzeti u nov zavet, doživeli divno oslobođenje, time što su im bili oprošteni gresi? Bog ih je učinio „izabranim rodom, carskim sveštenstvom, srećnim narodom, narodom određenim za posebnu svojinu, da objave nadaleko odličnosti onoga koji ih je pozvao iz tame u svoje divno svetlo“ (1. Petrova 2:9, NS). Priznajemo, njihovo je fizičko telo još uvek bilo nesavršeno, podložno smrti. No, budući da ih je Bog sada opravdao i prihvatio ih za duhovne sinove, njihova telesna smrt je bila samo „otkupljenje“, koje im je omogućilo vaskrsenje u Hristovo „nebesko carstvo“ (2. Timoteju 4:6, 18).
17, 18 Zašto je oslobođenje u vezi s hrišćanskom jubilarnog godinom bilo dragocenije od pripremne slobode, koju je oglasio Isus?
17 Početni ili pripremni korak koji se sastojao u oslobađanju Jevreja vernika od zabludnih predstava i postupaka, bio je od velike vrednosti. Ipak, videli smo da se Isus uzdigao iznad tog duhovnog oslobođenja. O Duhovima 33. naše ere oslobodio je on ljude koji su verovali od „zakona greha i smrti“ (Rimljanima 8:1, 2). Tako je počela hrišćanska jubilarna godina za pomazane hrišćane. Bilo je to sigurno daleko veće oslobođenje, jer je uključivao izgled na nebeski život u ulozi sunaslednika s Hristom.
18 Do sada smo razmotrili dva gledišta hrišćanske slobode u prvom veku, koja su nesumnjivo bila razlog za radovanje. Vernici prvog veka su se zaista radovali tome (Dela apostolska 13:44—52; 16:34; 1. Korinćanima 13:6; Filipljanima 4:4). To se pre svega odnosilo na njihov udeo u hrišćanskoj jubilarnoj godini, koja im je otvorila put u večne blagoslove na nebu (1. Petrova 1:3—6; 4:13, 14).
19. Koja pitanja u vezi s hrišćanima koji nisu pomazani duhom, traže odgovor i šta ukazuje da oni imaju udela u oslobođenju obezbeđenom od Boga?
19 No, gde se u ovoj slici nalazi većina današnjih pravih hrišćana, budući da oni nisu opravdani za život, niti su pomazani svetim duhom? Postoje biblijski razlozi za izglede za veće oslobođenje, što je njihov udeo u hrišćanskoj jubilarnoj godini. Setimo se reči iz Dela apostolskih 3:20, 21 koje govore da nebo treba zadržati kod sebe Isusa „do vremena obnove svih stvari, o kome je govorio Bog kroz usta svojih svetskih proroka starog vremena“ (Uporedi Dela apostolska 17:31). U tom smislu je Jovan, jedan od pomazanih apostola koji se već radovao hrišćanskoj jubilarnoj godini, pisao o Isusu Hristu sledeće. „On je žrtva pomirnica za naše grehe, ali ne samo za naše, nego i za (grehe) celog sveta“ (1. Jovanova 2:2, NS). Znači li to da se hrišćanskoj slobodi mogu radovati i mnogi lojalni hrišćani koji nemaju nebesku nadu? Hoće li to biti tek u budućnosti, ili imaju već sada razloga za radovanje? To ćemo saznati kad istražimo gledište o hrišćanskom oslobođenju i jubilarnoj godini, što je posebno značajno za mnoge današnje prave hrišćane.
[Fusnota]
a Godišnji Dan pomirenja slavio se 10. tišrija — mesec u hebrejskom kalendaru, koji pada u vreme septembar/oktobar.
Šta misliš o sledećem?
◻ Koje su bile koristi od jubilarne godine u drevnom Izraelu?
◻ Kako je Isus oglasio početnu slobodu i šta je to uključivalo?
◻ Kada je počela hrišćanska jubilarna godina i na čemu se zasniva taj zaključak?
◻ Zašto imamo razloga da gledamo na jedno veće oslobođenje, koje uključuje milione hrišćana, koji nisu pomazani duhom?
[Istaknuti tekst na 10. strani]
„A pravednička je staza kao svjetlost svanuća, koja je sve jasnija do potpunog dana“ (Priče Solomunove 4:18, ST). U saglasnosti s ovim temeljnim načelom, ovaj i sledeći članak sadrže prošireno i najnovije objašnjenje u vezi s jubilarnom godinom.
[Slika na 12. strani]
Isus je 30. godine naše ere oglasio slobodu.